Autor: Milan Urošević
U svom delu
Prava Čoveka, napisanom kao odgovor na Razmišljanja o revoluciji u Francuskoj
Edmunda Berka, Pejn iznosi kritiku Berkovog učenja koje novim generacijama
osporava pravo da organizuju svoje društveno političko uređenje po svojoj želji.
Pejn u svom delu odbacuje konzervativna viđenja i predviđa dolazak „doba
razuma“ koje će zameniti životinsko i sujeverno vreme koje je prethodilo. On u
duhu demokratije, humanosti i narodnog suvereniteta iznosi stavove koji će biti
osnova za buduća demokratska uređenja mnogih slobodnih zemalja, a ustav predstavlja
kao glavno oružije naroda koje može da dodeli moć ali i da je oduzme.
Ovaj
„profesionalni revolucionar“ kako je nazivan od strane svojih savremenika je
dosledno sledio demokratske principe i u svom razmatranju ustava u drugom delu
knjige Prava Čoveka Pejn iznosi jasna shvatanja i zadatke ustava. Njegovo
razmatranje ustava kreće od jednostavne konstatacije da svaka vlast koja
upravlja nekim narodom mora da ima svoj početak, mora biti ili delegirana ili
prisvojena (Pejn, 1987: 225). Za početak razmatranja on daje primer ustava
države Pensilvanije i načina na koji se do njega došlo, on je sastavljen od
strane narodno izabranih predstavnika na javnoj skupštini, a njime su određeni
oblik i granice moći vlade kao i vlast sudova i način skupljanja poreza (Pejn,
1987: 227). Na tom primeru Pejn kostatuje tok pri kome vlada proilazi iz ustava
i formirana je od strane naroda, a ustav takođe služi i kao zakonska kontrola
vlasti, to je za državu njena politička Biblija (Pejn, 1987: 228). Pejn dalje
nastavlja sa primerom formiranja ustava Sjedinjenih Država, Kongres čije je moć
poticala od zajedničkog dogovora izaslaništva nekoliko provincija je imao samo
savetodavnu moć, a skupštine provincija su odlučivale o prihvatanju ili
odbacivanju tih preporuka. Preporuke Kongresa nisu bile obavezne, ali ipak su
njegovi saveti mahom usvajani, na osnovu ovoga Pejn ukazuje na to da: „Snaga
vlade se ne sastoji ni iz čega unutar nje same, već iz privrženosti naroda i
važnosti koju on oseća prilikom davanja podrške“ (Pejn, 1987: 228). U ovom delu
Pejn konstatuje jednu jako bitnu stvar, a to je da niujednom od ova dva primera
nije postojao nikakav sporazum između vlade sa jedne i naroda sa druge strane,
jer bi to značilo da je vlada postojala pre nego što je imala pravo da postoji
(Pejn, 1987: 229). Ovde vidimo ideju društvenog ugovor na delu, sporazum
nastaje u narodu između sebe da moć preda svojim predstavnicima koji čine vladu,
politička moć dolazi jedino iz naroda, a ustav je manifestacija te moći i
ograničenje moći izabranih predstavnika. Pošto je ustav narodna svojina pravo
njegovog menjanja ima samo narod, a vlada je entitet bez prava koji poseduje
samo dužnosti i nema nikakvu moć pri razmatranju ustava. Kada je formiranje
samog ustava u pitanju Pejn smatra da narod ima pravo da sastavi ustav, i u
skaldu sa razumom koji poseduje on će to činiti. Najbitnije je razmotriti
ciljeve koje vlada treba da ima, kada su ciljevi ustanovljeni trebamo što
efikacije da ih sprovedemo. Ciljevi vlade bi trebali da budu da omogući svim
ljudima da u miru i bezbednosti bave svojim profesijama uz što manje troškove
(Pejn, 1987: 239). Vlast koju vlada poseduje je dvostruka ona ima moć donošenja
i sprovođenja zakona. Organizacija zakonodavne vlasti koju Pejn pedlaže je
takva da treba postojati samo jedna predstavnička vlada koja treba biti
podeljena na dva ili tri dela, kada se diskutuje o nacrtu nekog zakona
diskusije se trebaju obaviti u svakom delu vlade, kada se to završi vlada se
cela sastaje radi glasanja. Ovde vidimo jasan odraz Pejnovog shvatanja
političke slobode koje je zasnovano na predstavničkoj demokratiji, on kao
radikalni liberal je žestoko protiv svakog oblika vlasti čija moć ne dolazi
direktno iz naroda. Na kraju Pejn u svom humanom i demokratskom duhu predlaže
sistem plaćanja narodnih predstavnika koji ne sme biti više od 10 000 funti.
Ustav je iz
Pejnove perspektive glavni ugovor do koga narod sporazumno dolazi, on je
najviša pravna odredba jedne države i u njoj je se nalaze odrednice oblika i
moći vlade kao i moć za njeno svrgavanje ako je to potrebno. Ključ za shvatanje
Pejnovih stavova je razumevanje da se sav izvor moći nalazi u narodu, dok je
vlada samo izdanak narodne moći i poseduje vlast samo zahvaljujući narodnoj
volji.
Literatura:
Pejn, Tomas (1987) Prava Čoveka, Beograd: Filip Višnjić