Emil Dirkem - Samoubistvo

Autorka: Isidora Pejakov

Uvod

“Naučno istraživanje može dovesti do cilja samo ako je oslonjeno na uporedive činjenice, i utoliko su veći izgledi na uspeh ukoliko je sigurnije das u prikupljene sve činjenice koje se mogu korisno uporediti.” (Dirkem, 1997:31).

Emil Dirkem se zalagao za stroga pravila sociološkog metoda, kako bi sociologija dobila poverenje kao nauka. Naime, ta pravila je izneo u svom delu Pravila sociološkog metoda, ali ih je primenio u svojoj veoma opširnoj i poznatoj studiji Samoubistvo. Ova studija je značajna za celokupnu sociološku teoriju, jer je prvi put jedna, naizgled individualna pojava dobila karakteristike i analizu društvene pojave.

Samoubistvo je bilo tokom istorije karakterisano kao čin bolesnika, kao privatan čin, osuđivano je na razne načine, ali niko nije gledao društvenu pozadinu ovog čina. Dirkem je, poredeći podatke iz evropskih zemalja uspeo da utvrdi određene trendove koje je povezivao sa određenim zajedničkim karakteristikama pojedinaca koji su počinili samoubistvo.

Metodologija Emila Dirkema

Autor: Milutin Raković

Uvod

 

U ovom radu ću se baviti metodologijom francuskog sociologa Emila Dirkema. Njegov uticaj na razvoj i institucionalizaciju sociologije nikako ne sme biti zanemaren kao i uticaj na pozitivističku misao. Zbog toga ga s pravom smatraju utemeljivačem sociologije kao akademske discipline. Imajući u vidu pretpostavku da teorijska pozicija nekog naučnika ili metodologa veoma determinišu njegova metodološka načela i rešenja, najpre ću izneti polazna teorijska shvatanja da bi smo mogli sa te tačke da razvijamo celokupnu sliku o metodu i metodologiji.

Teorije socijalizacije

Autorka: Olga Milićević

Uvod

Pojam socijalizacije u sociološkom udžbeniku (u stvari pamfletu) iz 1897. godine, ima potpuno različito značenje od onoga koje mu danas pridajemo. Njegov pisac, profesor sociologije na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, Frenklin Henri Gidins, na samom početku knjige kaže da je socijalizacija jedan od četiri velika procesa koji čine „praktične aktivnosti života” (Giddings 1897, 2-4).

Definicija religije

Autorka: Katarina Kecman

Uvod 

„ Religija je tako reći najdublje morsko dno, koje ostaje mirno i kada su na površini veliki talasi“. 

                                             -L. Vitgenštajn

Jedno od pitanja koje je uvek tinjalo u žiži ljudskog interesovanja jeste pitanje religije. A ako se upitamo šta li je razlog takvom interesovanju, nećemo biti iznenađeni odgovorom jer, na kraju krajeva, religija je ono što utiče na čoveka tako što mu pruža veru, određenu nadu u promenu, obećava moguće poboljšanje života, omogućava veru u više biće koje pomaže čoveku, pruža utehu ili objašnjenja prilikom suočavanja sa suštinskim pitanjima ljudske egzistencije. Ali šta je zapravo obuhvatio taj termin, na šta se sve to odnosi religija? Šta je ono što nju suštinski sačinjava? Kada se prvi put javila? Videćemo da čak i kada najtvrdokornijim vernicima postavimo ova pitanja, da se i oni moraju pomučiti nalazeći odgovore na njih, i uprkos čvrstoj uverenosti da su religiozni, neće moći da nam odgovore. Ova činjenica nam samo pokazuje koliko je pojam religije složen i težak za tumačenje i kategorisanje! 

Kritika teorije religije Emila Dirkema

Autor: Milutin Raković

Uvod

Tema ovog rada biće kritike teorije religije francuskog istaknutog sociologa Emila Dirkema koji se, između ostalog, bavio i religijom u delu Elementarni oblici religijskog života. Emil Dirkem je bio začetnik francuske sociološke škole i imao je bitnu ulogu u akademskom institucionalizovanju sociologije u Francuskoj. Pored religije bavio se i istraživanjima društvene podele rada, sociološkog metoda i nekim oblicima patoloških pojava kao što je samoubistvo. Možemo reći da je bio salonski istraživač, tačnije građu za svoja istraživanja, iz kojih je kasnije gradio teorije, je uzimao iz statističkih podataka kao i od drugih istraživača.

Na početku ćemo izneti kratak prikaz same Dirkemove teorije, sa akcentom na one delove koje ćemo kasnije obraditi kroz kritike. Zatim ćemo se fokusirati na te kritike i na kraju ćemo uz objedinjene kritike dati zaključak.