Kulturni relativizam

Autorka: Sara Stajić

Uvod

U ovom radu ću se baviti kritikom kulturnog relativizma. Počeću sa komentarisanjem njegovih mogućih moralnih posledica i navešću primer na kome bi one bile uočljive, nakon čega ću pokušati da zauzem sopstveni stav prema tom primeru, da svoj stav pobliže predstavim i da ga odbranim. Na kraju, opisaću nezahvalan položaj u kome se antropolozi nalaze kada su primorani da sude o ovakvim primerima u kulturi, koji najčešće i jesu predmet proučavanja njihove discipline.

Kulturni relativizam

Kulturni relativizam nalaže da ne možemo suditi o kulturnim praksama bilo kog društva jer su te prakse u skladu sa kulturnim obrascima društva iz koga potiču. Jedina mera za pravo i pogrešno bi u tom slučaju bio standard jednog društva. Svaki običaj iz bilo koje kulture bi postao ravnopravan jedan sa drugim, ne bi postojali oni inferiorniji i oni superiorniji, ni prema kompleksnosti ni prema moralnosti.

Kulturni relativizam kao ključ za razumevanje aktuelne situacije sa migrantima sa Bliskog istoka

Autorka: Sara Stajić

Uvod

            U ovom radu ću se baviti temom realnog problema susreta dve različite kulture izazvanog, u ovom obliku, ratnom situacijom na Bliskom istoku. Sa ovom temom sam se prvi put srela na kursu Urbane antropologije iako ona nije novina u svetu, naime, ratovi u Siriji traju već 36 godina. Mišljenja sam da nisam jedina koja se našla u ovoj situaciji i da su mnogi ljudi postali svesni situacije tek kada su se migranti našli u našoj zemlji. Naravno, kada se iznenada nađu u nepoznatoj situaciji i to prisilno, obe strane mogu naići na sukobe u razumevanju one druge strane. Smatram da se u takvoj situaciji osvrt na stavove i eventualne metodološke pristupe koje nudi kulturni relativizam može pokazati izuzetno korisnim sredstvom za olakšavanje obema stranama kao i za bolje naučno razumevanje celokupnog problema.

Upotreba džeza za jačanje kulturnog i nacionalnog identiteta u Danskoj

Autor: Milutin Raković

Uvod

Istorija džeza u Danskoj počinje još od ranih godina dvadesetog veka i traje sve do danas. Danska, a naročito Kopenhagen, je jedan od najvećih evropskih centara džeza koji je tokom dvadesetog veka ugošćavao neke od najvećih imena američke džez muzičke scene. Danas se, međutim, razvio poseban oblik „danskog džeza“ koji ima svoje prepoznatljive odlike i distinktivan stil. Kao takav, danski džez ima i značajnu ulogu u formiranju i održavanju posebnog kulturnog i nacionalnog danskog identiteta u kontekstu sve veće globalizacije i procesa utapanja pojedinačnih identiteta u nad-nacionalne entitete.

U ovom radu ćemo najpre prikazati razvoj džeza u Danskoj i formiranje njegovih sprecifičnih i prepoznatljivih elemenata. Nakon toga, fokus rada će biti usmeren na dublje implikacije državno konstruisane kulturne politike koja ima ključan uticaj na jačanje nacionalnog i kulturnog identiteta Danske.