Oblici umetničkog organizovanja u džentifikovanom prostoru – primer Ciglane

Autori: Branka Matijević, Dušanka Milosavljević, Marija Todorović, Sofija Ćetković, Tijana Bojanić, Milutin Raković

Uvodna razmatranja

Opredelili smo se za proučavanje Ciglane zbog specifičnosti ovog prostora. Naime, u pitanju je prostor napuštene fabrike Trudbenik, koju je grupa umetnika na čelu sa skulptorom Viktorom Kišem zauzela 2013. godine, sa idejom da stvori novi prostor, prvenstveno namenjen umetnicima, ali i svim ljubiteljima umetnosti. Tako su otvorene brojne umetničke radionice, galerija i kafić u kojem se održavaju koncerti autorskih bendova. U Ciglani svakog leta održava se i Festival “Dev9t” kao i niz drugih kulturnih dešavanja.

Zainteresovala nas je potreba za postojanjem ovakvih prostora u kontekstu potrošačkog kapitalističkog društva. U savremenom društvu sama umetnost se komercijalizuje i komodifikuje, kultura se stvara u okvirima kulturne industrije, a kulturnoumetnički sadržaji se prodaju na tržištu sa ciljem stvaranja profita. Sa druge strane, dela klasične umetnosti izlažu se u galerijama i muzejima, prostorima koji su u velikoj meri ekskluzivni. U kontekstu savremenog potrošačkog društva, svi proizvodi i sadržaji koji imaju odrednicu alternativnog uveliko su inkorporirani u mainstream kulturu i predstavljaju poželjne i dominantne modele. Otvorenih prostora u kojima se stvara i konzumira alternativna kultura ima malo, a takođe se može postaviti i pitanje - da li su prostori poput Ciglane neophodni u savremenom kontekstu.

Čarter za prošlost

Autor: Ivan Radanović

Uprkos postojećoj konkurenciji na „tržištu” primera loših poslovnih praksi kod nas, čini se da se žiža društvene pažnje opravdano premešta na preduzeće Er Srbija.

Trenutno stanje u ovoj kompaniji nije zavidno. Zapravo, ono nije ni trenutno. Brojevima, kompanija je u 2016. godini, uz oko 40 mil. evra prihodovanih državnih subvencija, ostvarila 0.9 mil. evra profita. Po tome Er Srbija ne „iskače iz mase”, niti je najveći klijent državnog budžetiranja. U tom uglednom društvu su i Železnice Srbije, Srbijagas, Resavica…

Ono po čemu se Er Srbija izdvaja jeste činjenica da je u pitanju preuređena (ili, modernije rečeno, restrukturirana) kompanija, te kao takva kadra da se nosi sa svim vazdušnim, ali i tržišnim turbulencijama.

Privatizacija u Srbiji

Autorka: Aleksandra Korać

Uvodna reč o privatizaciji

Privatizacija predstavlja proces transfera imovine, odnosno kapitala iz javne (državne) u privatnu svojinu. U Zakonu o privatizaciji stoji da se ona zasniva na sledećim načelima: stvaranju uslova za razvoj privrede i socijalne stabilnosti; obezbeđenju javnosti; fleksibilnosti i formiranju prodajne cene prema tržišnim uslovima (Zakon o privatizaciji, 2001: 1). Uprkos svemu ovome, privatizacija u većini slučajeva služi kao paravan za razne pljačke i finansijske malverzacije.