Čarter za prošlost

Autor: Ivan Radanović

Uprkos postojećoj konkurenciji na „tržištu” primera loših poslovnih praksi kod nas, čini se da se žiža društvene pažnje opravdano premešta na preduzeće Er Srbija.

Trenutno stanje u ovoj kompaniji nije zavidno. Zapravo, ono nije ni trenutno. Brojevima, kompanija je u 2016. godini, uz oko 40 mil. evra prihodovanih državnih subvencija, ostvarila 0.9 mil. evra profita. Po tome Er Srbija ne „iskače iz mase”, niti je najveći klijent državnog budžetiranja. U tom uglednom društvu su i Železnice Srbije, Srbijagas, Resavica…

Ono po čemu se Er Srbija izdvaja jeste činjenica da je u pitanju preuređena (ili, modernije rečeno, restrukturirana) kompanija, te kao takva kadra da se nosi sa svim vazdušnim, ali i tržišnim turbulencijama.

Političke ideologije: Liberalizam, nacionalizam i ekologizam

Autor: Ognjen Varađanin

Uvod

Glavna ideja autora Endru Hejvuda (Andrew Heywood) u knjizi „Političke ideologije“ je objedinjavanje svih teorija o ideologiji kao i shvatanje i objašnjenje vrsta ideologija koje su nastale kroz istoriju. Hejvud tvrdi da su u određenim vremenskih epohama s razlogom nastale određene ideologije. Ipak na nastanak ideologije ne utiču samo vreme već i mesto kao i društvene okolnosti u kojima je nastala. „Ove ideje odražavaju životna iskustva, interese i težnje jedne društvene klase i stoga pomažu u negovanju osećaja pripadnosti i solidarnosti“ (Hejvud E. 2003: 4). Tako se socijalizam povezuje sa radničkom klasom, liberalizam sa srednjom klasom, a konzervativizam sa višom – aristokratskom klasom (Hejvud E. 2003: 4).

Prikaz knjige "Sva lica opozicije" Zorana Stojiljkovića

Autor: Đorđe Kuljić

Redovni profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, dr Zoran Stojiljković, napisao je jednu izuzetno sadržajnu i zanimljivu analizu različitih formi delovanja stranaka i koalicija u Srbiji od obnove višestranačkog sistema 1990. godine do danas, ali i različitih osobenosti srpske političke scene. Konkretno, ono što smatram ključnom osobinom ove knjige jeste da ona predstavlja snažnu kritiku duboko ukorenjenog populizma u delovanju najjačih političkih stranaka u Srbiji i još uvek prisutnog kulta ličnosti lidera stranaka, što se može smatrati negativnom zaostavštinom jednopartijskog socijalističkog sistema.

Kad drugi pevaju o ratu

Autor: Jovica Rakić

Filolog, esejista i publicista, Muharem Bazdulj, izdao je 2013. godine knjigu u koricama „Biblioteke XX vek“ pod nazivom „I drugi su pjevali o ratu“. Metodološki posmatrano, sama knjiga sadrži perspektivu koja deluje poput uveličavajućeg stakla, polazeći od promatranja balkanskog konteksta u anglosaksonskoj književnosti kroz prizmu engleskog konsolidovanog kolonijalizma s kraja XIX veka, pa sve se „spuštajući“ do minijaturističkog ratnog konteksta pre, za vreme i nakon građanskog sukoba na prostoru bivše Jugoslavije s kraja XX veka. Dakako da se autor osvrnuo i na neizostavnu „vidovdansku“ simboliku pokazujući na taj način varijetete tumačenja Balkana i, ujedno, njega kao inspiracije i metafore savremenog doba.

Prikaz teksta: „William James' The Varieties of Religious Experience Revisited“ - Curtis W. Hart

Autorka: Olga Milićević

Ovaj tekst, objavljen 2008. godine u Zborniku Religije i Zdravlja (Journal of Religion and Health, broj 47, na stranama 516-524), rezultat je autorove želje da nam objasni pod kakvim uticajima je nastalo delo Vilijama Džejmsa „Raznolikosti religijskog iskustva“. Kurtis Hart svoje razlaganje deli na četiri dela: Uvod, Porodica Džejms, „Raznolikosti religijskog iskustva“, i Epilog. U samom načinu pisanja primećuje se uticaj koje je ovo delo imalo na Harta, u tome što on ne nudi neku konkretnu kritiku na Džejmsovo delo, ali o tome ću više kasnije.

Prikaz knjige: “Antropologija u personalističkom ključu” Zagorke Golubović

Autorka: Olga Milićević

Zagorka Golubović rođena je 1930. godine, a svoju karijeru je započela u kao student filozofije i sociologije, da bi se posle koncentrisala prvenstveno na antropologiju, i čak na kratko uvela u studijski program interdisciplinarnu antropologiju, multidisciplinarno proučavanje antropologije, poduhvat koji je kasnije onemogućen, i sveden na samo međufakultetske studije. Tokom svoje karijere pokušavala je da se na što širem planu bavi antropologijom, od opštih i rodnih karakteristika čoveka, preko psiholoških teorija ličnosti (gde pokazuje svoje poznavanje američke antropologije i psihologije, takozvane škole kulture i ličnosti, što joj je omogućilo da određene elemente tih teorija inkorporira u sopstvena dela), pa do istorijata socijalne antropologije i čak i biofizičkom antropologijom. Bila je od mišljenja da se antropologija mora baviti prvobitno čovekom kao individuom, ali, naravno, i njegovom ulogom u društvu.

Prikaz knjige ''Teorije o etnicitetu'' - Filip Putinja i Žoslin Stref-Fenar

Autorka: Tamara Zavođa

                                              

Uvod

U ovom radu ću prikazati prva tri dela knjige ''Teorije o etnicitetu''. Knjiga se bavi analizom teorija o etnicitetu, o problemima imigracije, kao i o izrazima kojima se te teorije koriste, njihovoj problematičnosti i upotrebljivosti. U uvodu knjige autori se posvećuju problemu imigranata u Francuskoj. Imigranti su u društvu prikazani kao beskorisni članovi društva, oni predstavljaju pretnju za francuske radnike time što im ''otimaju'' poslove, kao i problem za celo društva time što su samo još jedna gladna usta više. Za razliku od anglosaksoniskih društava koja imigrantima daju zvaničan status na osnovu rase ili etnicieta, Francuska se uzdržava od toga da građane razlikuje po rasi, veri ili etničkoj pripadnosti. Zbog takvog odnosa pojam etnicitet koji je vrlo prisutan u anglosaksoniskim društvenim naukama ne može se koristiti u analizi francuskog društva.

Prikaz knjige „Položaj radničke klase u Engleskoj“

Autorka: Ljiljana Radić

Uvod

U ovom radu prikazaću vam čuveno delo Fridriha Engelsa „Položaj radničke klase“ koje je izdato 1845. godine. Autor je ovo delo je posvetio radničkoj klasi Velike Britanije kako bi privukao pažnju na njihov težak položaj. Engels je pisanju ove knjige posvetio 21 mesec. Svakodnevno je radio na tome da prikupi što više dokaza koristeći različite metode, kao na primer posmatranje, novinske i medicinske izveštaje, intervjuisanje proletera, a i samih kapitalista.

Ova knjiga podeljena je na više delova, a ja ću se potruditi da u svom radu na najbolji mogući način prikažem najvažnije od ovih delova kako bi vas upoznala sa životom i položajem proletera Velike Britanije na način na koji ih je Engels predstavio. Engels nam kaže da je sve ovo što je želeo da nam prikaže na neki način samo blag prikaz položaja radnika jer je realna slika radnika tog doba izgledala još gore.