Islam i politika

Autor: Ognjen Varađanin

Uvod

Smatram da je ovaj seminarski rad pošteno početi jedino sa napomenom da je izučavanje tema islama i njegove sprege sa politikom tj. “islamskom politikom” mukotrpan trud jer se radi o, bar za one koji nisu njegovi izučavaoci, islamolozi, ili i sami pripadnici ove religijske i svetonazorske pojave koja stoji potpuno nasuprot zapadnjačkoj, pojmovima koji su u biti umnogome drugačiji od pojmova koji bi, u nekom dobronamernom pokušaju poređenja, stajali nasuprot njima, kao što su hrišćanstvo i moderna demokratija. Iz istih razloga je teško izbeći etnocentrizam, verovatno i teže nego što bi to bilo u proučavanju nekih drugih kultura i religija. Ono što islam čini specifičnim, a o čemu autor „Globalnog islama“, Kaled Fuad Alam, piše je to što islam ne mora da bude samo religija (sa svim svojim vrednostima, svetonazorima, normama) kao što je to slučaj sa hrišćanstvom, on ume da preraste i u društveno i državno uređenje. Islam, u slučaju Irana, i jeste društveno i državno uređenje, na šta ukazuje Oliver Potežica (2006: 22), autor knjige „Islamska republika Imama Homeinija: Pojam suverenosti u delima Imama Homeinija“.

Kulturni relativizam

Autorka: Sara Stajić

Uvod

U ovom radu ću se baviti kritikom kulturnog relativizma. Počeću sa komentarisanjem njegovih mogućih moralnih posledica i navešću primer na kome bi one bile uočljive, nakon čega ću pokušati da zauzem sopstveni stav prema tom primeru, da svoj stav pobliže predstavim i da ga odbranim. Na kraju, opisaću nezahvalan položaj u kome se antropolozi nalaze kada su primorani da sude o ovakvim primerima u kulturi, koji najčešće i jesu predmet proučavanja njihove discipline.

Kulturni relativizam

Kulturni relativizam nalaže da ne možemo suditi o kulturnim praksama bilo kog društva jer su te prakse u skladu sa kulturnim obrascima društva iz koga potiču. Jedina mera za pravo i pogrešno bi u tom slučaju bio standard jednog društva. Svaki običaj iz bilo koje kulture bi postao ravnopravan jedan sa drugim, ne bi postojali oni inferiorniji i oni superiorniji, ni prema kompleksnosti ni prema moralnosti.

Analiza reklame za ,,Felix'' hranu za mačke

Autorka: Sara Stajić

Uvod

Ovaj rad će se baviti semiotičkom analizom reklame za ,,Felix’’ hranu za mačke koja je bila postavljena po Beogradu u vidu neobičnih bilborda i reklama na autobuskim stanicama. Kažem neobičnih jer se s početka na tim reklama nije mogao videti ni logo, niti proizvod već samo crtež mačke i slogan ,,Ko je pametna maca?’’. Ovde ću se prevashodno baviti analizom ove reklame pre nego što je postalo poznato šta to ona zapravo reklamira, a uz pomoć različitih sredstava semiotike, nauke čiji su, može se reći, začetnici Ferdinand de Sosir, lingvista, i Čarls Sanders Pirs, filozof.

Iz ličnog iskustva znam da mnogi ljudi nisu znali o čemu se zapravo radi kada bi videli reklamu, što me navodi na zaključak da je ona postavljena u javnost pre puštanja samog proizvoda u promet. Dok sami proizviđači nisu otkrili o čemu se radi redizajnom reklame, nisam ni od koga čula tačan odgovor na pitanje:,,Šta se ovde reklamira?’’. Postojalo je dosta spekculacija te se u elektronskim novinama ,,24 sata’’ čak pojavio i članak koji je spekulisao da će Ikea otvoriti svoju poslovnicu kod nas, a na osnovu reklame koja će ovde biti detaljno opisana. Efekat koji su proizvođači hteli da postignu tako što su prethodno zaintrigirali publiku smatram zanimljivim načinom propagande, te sam se zato odlučila baš za ovakvu reklamu, iako ona, vizuelno, ima jako malo detalja.

,,Srbija koju će poštovati?'' – analiza ,,Nove stranke'' kao primera opozicije aktuelnom režimu

Autorka: Sara Stajić

Apstrakt: ,,Nova stranka’’ je odskora zadobila izvesnu pažnju medija kao jedna od opozicionih stranaka u aktuelnom režimu Aleksandra Vučića, prema kome postoji, može se reći, ambivalentan odnos među građanima.. Rad se bavi analizom stavova aktivnih i pasivnih članova, izvesnih zvaničnika, kao i javnog izjašnjavanja stranke po pitanju aktuelne situacije u državi, a kroz opšte političke koncepte državnih organa prema Hejvudu.

Ključne reči: ,,Nova stranka’’, opozicija, režim, stranka, Aleksandar Vučić, Endru Hejvud, država

Uvod

            U ovom radu ću se baviti analizom ,,Nove stranke’’ u kontekstu javnog izjašnjavanja njene politike putem medija (internet portala, članaka), kao i stavova njenih zvaničnika i članova, aktivnih i pasivnih, u koje sam stekla uvid putem intervjua ili upitnika. Pitanja koja sam izdvojila kao relevantna i koja sam postavljala ispitanicima se odnose na osnovne strukture vlasti i njene glavne organe, a prema podeli Endrua Hejvuda. Iznošenjem prikupljene građe, njenom sistematskom obradom (statističkom) i analizom ću ukazati na strukturu jedne opozicione stranke i njeno poklapanje, ili ne poklapanje, sa mišljenjima njenih članova.

Kulturni relativizam kao ključ za razumevanje aktuelne situacije sa migrantima sa Bliskog istoka

Autorka: Sara Stajić

Uvod

            U ovom radu ću se baviti temom realnog problema susreta dve različite kulture izazvanog, u ovom obliku, ratnom situacijom na Bliskom istoku. Sa ovom temom sam se prvi put srela na kursu Urbane antropologije iako ona nije novina u svetu, naime, ratovi u Siriji traju već 36 godina. Mišljenja sam da nisam jedina koja se našla u ovoj situaciji i da su mnogi ljudi postali svesni situacije tek kada su se migranti našli u našoj zemlji. Naravno, kada se iznenada nađu u nepoznatoj situaciji i to prisilno, obe strane mogu naići na sukobe u razumevanju one druge strane. Smatram da se u takvoj situaciji osvrt na stavove i eventualne metodološke pristupe koje nudi kulturni relativizam može pokazati izuzetno korisnim sredstvom za olakšavanje obema stranama kao i za bolje naučno razumevanje celokupnog problema.

Obnova Konfučijanizma u gradskoj sredini Kine

Autorka: Sara Stajić

Uvod

            U ovom radu ću se baviti konfučijanizmom u savremenoj gradskoj sredini Kine, kroz ukratko prikazivanje bitnih segmenata različitih organizacija i pokreta koji se mogu smatrati za vidove svojevrsne obnove konfučijanizma, u različitim aspektima. Ove grupe su religijskog ili humanističkog karaktera, kako je konfučijanizam teško definisati kao izrazito religijske zbog raznolikosti njegovih elemenata koje su ove grupe preuzimale selektivno, u zavisnosti od sopstvene ideologije ili cilja.

U prvom delu rada ću delimično opisati prirodu konfučijanizma kako bi bio jasan karakter ostalih grupa koje ću pomenuti, kao i razloge zbog kojih su one u svoju doktrinu inkorporirali neke elemente, a neke ne, te se tako javio čitav spektar raznolikih grupa. Za ovo je takođe važna i kratka istorija odnosa Kine prema religiji, a u kontekstu komunizma. U drugom delu rada ću se pozabaviti određenim organizacijama, ukratko ih predstaviti i pokušati da izanaliziram neke segmente kako bi postalo jasnije zašto su se one razvile kao takve, a u odnosu na vladajuću politiku države i sl. Na kraju ću dati sopstveno mišljenje i pokušati da uokvirim ovaj fenomen kao takav, kao i da navedem neke zaključke koje sam uspela da izvučem sagledavajući kompletnu situaciju.

Analiza reklame za film ,,Deadpool’’

Autorka: Tamar Zavođa

1.Uvod

Predmet ovog rada je reklama za film ,,Deadpool’’(Dedpul) čija je premijera bila u februaru ove godine. Reklama je predstvaljena na plakatu koji je bio izložen u periodu od mesec dana, tačnije od sredine januara do sredine februara. Plakat sam uočila na stanici kod Zelenog venca, na mestu gde se inače lepe plakati/reklame za razne filmove, koncerte, žurke i ostala dešavanja.

Marketinška kampanja koja je sprovedena za film je zaista fascinantna. Kreatori su uzeli u obzir zemlju u kojoj se oglašavaju i napravili su reklame koje su saglasne sa dešavanjima u datoj zemlji. Dakle, kontekst u kome je stvorena reklama, ali i u kojem se ona prima, je jako važan. Za potpuniju analizu nije dovoljno samo iščitati reči teksta, položaj predmeta, već je neophodno otkriti i razumeti kontekst iza reklame. Stoga, ovaj rad je bliži socijalnoj semiocici. Podelu između socijalne i strukturalne semiotike je napravio Čendler, gde se strukturalna bavi tekstualnom analizom, dok se socijalna bavi kontekstom i stvaraoca poruke/reklame i primalaca iste (Vasiljević, 2007).

Pojam: "pleme"

Autorka: Ivana Dimitrijević

            Uvod

            Prvo što se doziva u um pri pomenu reči “pleme” jeste ono što su nas učili još u osnovnoj školi, dakle neka skupina ljudi koja se sastoji od više rodova, a rodovi su neka vrsta proširene familije. Međutim, kako to u antropologiji obično biva, stvar nije tako jednostavna.

            Etimologija

            Pođimo od značenja reči, i kratkog pregleda etimologije pojma. I u grčkom (φυλή) i u latinskom (tribus), a i u srpskom jeziku, radi se o označavanju organizacije ljudi koja se temelji na zajedničkom poreklu, dakle srodstvu. Međutim, slična je situacija i u drugim jezičkim grupacijama. Hebrejska oznaka za pleme (mateh, šebet ili ševet) se shvatala kao oznaka za konfederaciju više porodica (mišapahot). Ono što je bitno jeste da je latinska reč “tribus” u moderni engleski i francuski došla preko Biblije, u kojoj je zamenjivala grčku reč “φυλή”, koja je stojala kao zamena za hebrejski original. 

Primena folklornog dijamanta na idiokulturi pripadnika Tai-Chi radionice

Autorka: Tamara Zavođa

Apstrakt: Rad je zasnovan na koceptima idiokulture folklornog dijamata Gerija Alana Fajna na primeru Tai-či radionice ’’Blok 45’’. Kroz unutrašnju komunikaciju, posebne narative i ponašanje unutar grupe rad pokušava da prikaže pripadnike kao jedinstvenu grupu sa jakim zajedničkim identiteom koji je karatkerističan za pripadnike idiokuture.

Ključne reči: folklorni dijamant, idiokultura, Tai-či.

Dekonstrukcija društvenog problema: Psi ’’opasnih’’ rasa

Autorka: Tamara Zavođa

Apstrakt: Problem pasa ’’opasnih’’ rasa se pojavljuje kao zvanično državno pitanje 2011. godine, kada država odlučuje da uvede takse na posedovanje ovih rasa. Ova odluka je za posledicu imala organizovanje velikih protesta od strane vlasnika ’’opasnih’’ pasa, ali i različitih kinoloških udruženja. Krajnji rezultat je ukidanje ove državne mere. Postavlja se pitanje kako je uopšte došlo do uvođenja takve mere. Korišćenjem Blumerove teze o životnom putu društvenih problema pokušaću u ovom radu da prikažem razvojni put društvenog problema: Psi ’’opasnih’’ rasa.

Ključne reči: ’’opasne’’ rase, društveni problem, Blumer, dekonstrukcija.

Strukturalistička analiza mita Kloda Levi-Strosa

Autorka: Ivana Dimitrijević

I

Uvod

            Sve do pojave Kloda Levi-Strosa i njegove analize, mit je, sa svojim prividnim besmislom i neredom, bio veliki problem za nauku. On je vrlo često bio smatran čistom besmislicom, ili čak nije ni bio smatran vrednim naučnih razmatranja. Ali, brojnost mitova, i njihovu sveprisutnost u svim kulturama sveta ipak nije bilo moguće ne primećivati. Interesovanje za mitove počinje još u antici i srednjem veku, a nastavlja se i u doba renesanse, a sa dolaskom prosvetitelja, dolazi do preokreta, kada se mit smatra proizvodom neznanja, obmanom, nečim što se suprotstavlja načelima nauke i logike.[1]

            Kasnije, romantičarsko-evolucionistička objašnjenja daju prve ozbiljnije analize. Engleski antropolozi prvi će reći da je “divlja” misao koja je proizvela mitove izuzetno racionalna, i suprotstaviće se takvim sentimentalističkim objašnjenjima. Drugi će o mitologiji metaforički govoriti kao o “jeziku”.[2] Dakle, davno pre njene zvanične pojave, u naučnoj misli zatičemo elemente moderne, strukturalističke analize.

Strah od beskrajnog – beskrajni strah – semiotički prikaz postera za film „Gravity“ (2013)

Autor: Bogdan Vukomanović

Apstrakt: Rad se bavi semiotikom plakata za film „Gravity“ iz 2013. godine i nakon obrazloženja osnovnih teorijsko-metodoloških postavki pozabaviću se simbolikom kojom su se producenti i promoteri poslužili u reklamiranju ovog naučno-fantastičnog filma. Takođe, osvrnuću se i na način na koji su promoteri želeli da izazovu emotivnu reakciju kod ljudi koji bi videli plakat i time ih naveli da pogledaju film, a na kratko ću pokušati i da objasnim koja logika ima primat u reklamiranju proizvoda u, kako kaže Žil Lipovecki „hiperpotrošačkom društvu“ i na šta se to „puca“ kada se proizvodi prezentuju javnosti.

Ključne reči: semiotika, semiotika filma, strukturalna analiza, potrošnja

„We’ve got to live in the flashlights“

Deo teksta iz pesme Gazebo - Flashlights

Etnopsihologija u srpskoj etnologiji

Autor: Bogdan Vukomanović

Uvod

            Ovaj rad će pokušati da da jedan kratak pregled etnopsiholoških dela u srpskoj etnologiji kao i da rasvetli njihov teorijsko-metodološki i epistemološki značaj, ali i doprinos nauci o karakteru naroda. Najveći deo ovog rada zauzimaće osvrt na dela Jovana Cvijića, Vladimira Dvornikovića i Gerharda Gezemana kao najpoznatijih i najviše pominjanih i kritikovanih dela u našoj etnopsihologiji, dok će se drugi, manji deo pozabaviti nekim drugim etnopsihološkim radovima i perspektivom koju jedna ovakva grana etnologije ima.

Odlazak u penziju kao obred prelaza

Autorka: Žaklina Veselinović

                                                                                                  

I

Uvod

Predmet rada je odlazak u penziju, shvaćen kao svojevrsna promena društvenog statusa osoba koje iz statusa zaposlenih prelaze u status penzionera, odnosno kao obred prelaza u jedan novi životni period čije objektivno trajanje nije zanemarljivo.

U uvodnom delu rada je predstavljeni su teorijsko-metodološki okvir i metodologija istraživanja, uključujući osnovnu hipotezu. U središnjem delu rada, tj. u istraživanju, obrazložen je izbor i značaj teme i predstavljene su tri kratke studije slučaja koje su zasnovane na podacima dobijenim kroz kvalitativno istraživanje, tačnije iz nekoliko dubinskih intervjua. U zaključku su sumirani glavni nalazi istraživanja i dat je osvrt na potvrdu osnovne hipoteze.

Prikaz knjige: "Značenje srpskih bajki" Dragane Antonijević

Autorka: Olga Milićević 

Dragana Antonijević, svojim istraživanjem o značenju srpskih bajki, pokušava da ”pokrije” jedan značajan propust u prethodnim poduhvatima na tu temu. Iako su pređašnje studije bile prilično opsežne, ona je posvetila pažnju konkretno srpskim bajkama - ili, kako se većina svetskih bajki bavi sličnom tematikom - srpskim uticajem na bajke. Nju ovde ne zanima poreklo bajki, niti pokušava da na neki način uzdigne srpske verzije izvan ostalih, već na koji bi način određena kultura - u ovom slučaju srpsko tradicionalno društvo - ”izvršila izbor tema i motiva koji su toj kulturi razumljivi i prihvatljivi” i izmenila pojmovni sadržaj ”originalnih” bajki.

Prikaz teksta: „William James' The Varieties of Religious Experience Revisited“ - Curtis W. Hart

Autorka: Olga Milićević

Ovaj tekst, objavljen 2008. godine u Zborniku Religije i Zdravlja (Journal of Religion and Health, broj 47, na stranama 516-524), rezultat je autorove želje da nam objasni pod kakvim uticajima je nastalo delo Vilijama Džejmsa „Raznolikosti religijskog iskustva“. Kurtis Hart svoje razlaganje deli na četiri dela: Uvod, Porodica Džejms, „Raznolikosti religijskog iskustva“, i Epilog. U samom načinu pisanja primećuje se uticaj koje je ovo delo imalo na Harta, u tome što on ne nudi neku konkretnu kritiku na Džejmsovo delo, ali o tome ću više kasnije.

Multikulturalizam

Autorka: Olga Milićević

Multikulturalizam je, prema Stanfordskoj enciklopediji filozofije, pravac razmišljanja u političkoj filozofiji koji predlaže način reagovanja ili ponašanja prema kulturnoj i religioznoj različitosti unutar jednog društva. U svojoj suštini, multikulturalizam postoji da bi se zaštitila prava manjina unutar jednog društva (pod ovim mislim na pravo na očuvanje kulture, jezika, vere i tradicija), što znači da se problem multikulturalizma menja prema zemljama koje izučavamo (na primeru Sjedinjenih Američkih Država, preko multikulturalizma možemo razmatrati o problemima latinoameričkih imigranata, ljudi islamske veroispovesti – čije su se teškoće naročito povećale od fundamentalističkih terorističkih napada na kule bliznakinje 2001. godine, zatim domorodačkih naroda, kao i kontinuiranog rasizma sa kojim se susreću afroamerikanci).

Projekat: Igralište za odrasle

Autorka: Olga Milićević

Analiza potreba korisnika

Dok sam tražila inspiraciju za ovaj projekat, prvenstveno sam sebe stavila na mesto korisnika, što najčešće i jesam, i zapitala se koji je moj omiljeni muzej u Beogradu, i kako bih ga unapredila kada bih imala priliku. Odgovori su bili: “Muzej nauke i tehnike,” i “izgradnjom igrališta na koje bi pristup imali i ljudi stariji od 18 godina.” Naravno.

Teorije socijalizacije

Autorka: Olga Milićević

Uvod

Pojam socijalizacije u sociološkom udžbeniku (u stvari pamfletu) iz 1897. godine, ima potpuno različito značenje od onoga koje mu danas pridajemo. Njegov pisac, profesor sociologije na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, Frenklin Henri Gidins, na samom početku knjige kaže da je socijalizacija jedan od četiri velika procesa koji čine „praktične aktivnosti života” (Giddings 1897, 2-4).

Prikaz knjige: “Antropologija u personalističkom ključu” Zagorke Golubović

Autorka: Olga Milićević

Zagorka Golubović rođena je 1930. godine, a svoju karijeru je započela u kao student filozofije i sociologije, da bi se posle koncentrisala prvenstveno na antropologiju, i čak na kratko uvela u studijski program interdisciplinarnu antropologiju, multidisciplinarno proučavanje antropologije, poduhvat koji je kasnije onemogućen, i sveden na samo međufakultetske studije. Tokom svoje karijere pokušavala je da se na što širem planu bavi antropologijom, od opštih i rodnih karakteristika čoveka, preko psiholoških teorija ličnosti (gde pokazuje svoje poznavanje američke antropologije i psihologije, takozvane škole kulture i ličnosti, što joj je omogućilo da određene elemente tih teorija inkorporira u sopstvena dela), pa do istorijata socijalne antropologije i čak i biofizičkom antropologijom. Bila je od mišljenja da se antropologija mora baviti prvobitno čovekom kao individuom, ali, naravno, i njegovom ulogom u društvu.