Autor: Dušan Arsovski
U ovom radu ću se baviti problemom
kontigentnih iskaza identiteta. Odnosno, prikazaću stanovište po kom su iskazi identiteta
(bar kada se radi o vlastitim imenima) nužni (ako su istiniti). Oslanjaću se prvenstveno
na tekst „Identitet i nužnost“[1].
Videćemo da je za rešenje problema potrebno odvojiti metafizički od epistemičkog
nivoa. Ovo je od koristi jer zagovornik pozicije
koju branim (Sol Kripke) polazi od toga da se a priori istina (istina koja može
biti saznata nezavisno od iskustva) razlikuje od pojma “nužnosti“. Problem nastaje
kada ova dva pojma koristimo sinonimno.
Problem sa iskazima identiteta je u
tome što kada identifikujemo neki objekat (na primer Stenli Kjubrik) sa nekim opisom
(čovek koji je režirao film “Isijavanje“)
mi tada tvrdimo da su A (Stenli Kjubrik) i B (čovek koji je režirao film
“Isijavanje“) identični. Pošto je Stenli Kjubrik nužno identičan samom sebi, izgleda da je i čovek koji je režirao film
“Isijavanje“ nužno identičan Stenli Kjubriku.
Međutim, kako možemo da zamislimo da je neko drugi mogao da režira “Isijavanje“ (iako je ovo teško zamisliti) čini se da
se ne radi o nužnom identitetu. Ako prihvatimo
da je svojstvo “biti nužan samom sebi“ svojstvo koje nužno važi[2],
odnosno, ako govorimo o nužnosti u slabom smislu (kada govorimo o postojećim objektima)
onda je nužno i da prihvatimo da je sve što je identično sa određenim objektom nužno identično sa tim objektom. Kada se
radi o opisima, Kripke se poziva na Raselovu
teoriju opisa da bi objasnio da su iskazi koji izgledaju paradoksalno u stvari korektni:
Osoba koja je režirala “Isijavanje“ je mogla
da ne bude osoba koja je režirala “Isijavanje“. Rasel objašnjava da u primeru, prvo
javljanje opisa (osoba koja je režirala “Isijavanje“) ima širok opseg, a drugo javljanje
uzak[3].
Ne možemo reći da je Kjubrik mogao da ne bude Kjubrik. Ali možemo da kažemo da osoba
A koja je režirala “Isijavanje“ ima svojstvo – da je mogla da ne režira “Isijavanje“.
Ako Kjubrika označimo sa A i čoveka koji je režirao “Isijavanje“ sa B. Mi smo svakako
putem empirijskih istraživanja (odlazak u bioskop, identifikovanje režisera na odjavnoj
špici..) otkrili da su A i B identični. Ali da li smo tada takođe prihvatili i da
su A i B nužno identični?
Što se tiče kontigentnih iskaza identiteta
u vezi sa imenima, postoje mnogi primeri u literaturi kojima se dokazuje da su oni
kontigentni. Takav je čuveni primer – Fosforus (Zornjača) je Hesperus (Večernjača).
Pošto se radi o istom nebeskom telu (Venera), a mogao je da bude slučaj da su astronomi
pronašli da se ipak radi o dva različita nebeska tela (na primer Veneri i Marsu)
onda se svakako radi o kontigentnom iskazu. Kripke navodi još jedan primer: “Ciceron
je Tulije“[4]
za koji se tvrdi da je kontigentan iskaz identiteta. Sredstvo koje Kripke koristi
protiv ovakvih tvrdnji je njegova sopstvena kovanica, pojam rigidnog
designatora. Rigidni designator je termin koji designira isti objekat u svim
mogućim svetovima[5]. Neki
autori prave razliku između konstantnog i ne-konstantnog rigidnog designatora[6].
Konstantni r.d. je na primer koren iz 9. Kripke ovo naziva jakim rigidnim designatorom
(jer nužno rigidno designira 3, istinit je u svim svetovima[7]).
Mi se ovde bavimo slabim rigidnim designatorom. Takođe, postoji distinkcija između
de facto i de
jure rigidnosti. “Koren iz 9“ je rigidan de
facto zato što je opis zadovoljen istim objektom
u svim mogućim svetovima. Kada je reč o Kjubriku, rigidni designator designira isti
objekat de jure, odnosno referiramo na istu osobu
u svim mogućim svetovima bez obzira na opise koji bi mogli da ga designiraju. Kripke
napominje još i da je na primer Nikson (vlastito ime) - rigidni designator dok je “trideset sedmi predsednik“
- nerigidan.[8] Nikson
designira istu osobu u svim mogućim svetovima dok je trideset sedmi predsednik mogao
da bude neko drugi.
Zašto je problem smatrati “Hesperus je Fosforus“ nužnim iskazom identiteta?
Zato što se čini da ne postoji nikakva nužnost između ova dva imena pošto je lako
zamisliti kako je mogao da bude slučaj da Fosforus označava jedno nebesko telo,
a Hesperus drugo. Da je to bio slučaj Hesperus ne bi bio Fosforus. Međutim, odgovorićemo
na ovaj prigovor uz jedno pojašnjenje – Da je Fosforus isto što i Hesperus stvar
je empirijske procene i stvar je našeg saznanja (saznanja da oba termina referiraju
na Veneru) . Naš iskaz formiramo na osnovu a posteriori saznanja. Da je Hesperus
isto što i Fosforus ne možemo znati a priori. Međutim, kada jednom utvrdimo da je
Hesperus Fosforus, tada je identitet fiksiran. Za nas postaje nužno da je Hesperus
isto što i Fosforus. Pošto smo na ovaj način zapečatili relaciju između Hesperusa
i Fosforusa za nas neće biti moguća situacija u kojoj Hesperus nije Fosforus. Za
nas je Hesperus = x i takođe Fosforus = x, a svakako je x = x.
Kada nam neko kaže da je mogao da bude
slučaj da Hesperus nije Fosforus[9]
mi bismo mu odgovorili da on govori o protivčinjeničnoj situaciji u kojoj Hesperus(P.Č.)
označava Veneru u jutarnjem položaju, a Fosforus(P.Č.) neko drugo nebesko telo koje
se nalazi na tom istom položaju ali uveče. Hesperus (P.Č.) bi se pojavio u zoru,
a uveče umesto Venere bi se pojavilo neko drugo nebesko telo - Fosforus (P.Č.).
Međutim, da li bi tada Fosforus (P.Č.) bio isto što i naš Fosforus? Kripke tvrdi
da to ne bi bio slučaj[10].
Pošto bi Hesperus (P.Č.) bio na istom položaju
u zoru kao i naš Hesperus dok bi Fosforus(P.Č.)[11]
bio na drugom položaju u odnosu na naš Fosforus. U takvoj situaciji ne bi bio slučaj da je Fosforus = Fosforus nego bi Fosforus (P.Č.) bio Mars ali to svakako ne bi bio
primer kada Fosforus ne bi bio Hesperus.[12]
Problem nastaje kada se meša epistemički i metafizički nivo. Možemo lako pomisliti
da je zbog činjenice da je “Hesperus“ identično sa “Fosforus“ ustanovljeno empirijski,
to samo kontigentno tačno ali to je i nužno tačno. To bi moglo da bude bude netačno jedino u metafizičkom smislu ali ne i u epistemičkom.
Fosforus i Hesperus označavaju Veneru u svum mogućim svetovima, a “Venera“ je isto
što i “Venera“ u svim mogućim svetovima.[13]
Odnosno, “Venera“ rigidno designira isti objekat u svim mogućim svetovima. Suprotno
gledište zauzima Dejvid Luis koji tvrdi da je aktuelni svet samo indeksički izraz koji se tiče samo onoga “ovde“,
a ne predstavlja specijalni ontološki status o kome, čini se, Kripke priča. Po takvom
gledištu ne možemo pričati o rigidnom designatoru jer nije slučaj da postoje dva
sveta koji imaju isti objekat na koji se referira, već samo korespondente[14].
Ovi korespondenti su samo objekti, osobe itd. koje samo liče na objekte itd. iz
aktuelnog sveta.[15] Kripke
smatra da su zagovornici ovakvih teorija previše doslovno shvatili izraz mogući svet jer je po njegovom mišljenju
irelevantno raspravljati o identitetu osobe ili objekta unutar mogućih svetova kada
je identitet jednom fiksiran u aktuelnom, jer je to izvan naše epistemičke moći,
a i čini se da je takav realizam koji
se dodeljuje samo mogućim svetovima problematičan.
Kada jednom fiksiramo opisom (ili skupom opisa) referenciju i kada na taj način
označimo nekoga (npr. Stenli Kjubrika) onda nam je dopušteno da pričamo o Stenli
Kjubriku u svim mogućim svetovima, a da se ne plašimo da smo pogrešili i da je osoba
o kojoj pričamo u mogućem svetu neka druga osoba (npr. Kventin Tarantino). Jer možemo
reći da je Kjubrik mogao da režira “Petparačke priče“, ali ne možemo reći da je
mogao da bude Kventin Tarantino.
Želeo bih ukratko da pomenem primere
koje Kripke navodi u vezi sa dvostrukim rigidnim designatorom. Postoji iskaz identiteta
koji je konstruisan pomoću kontigentnog svojstva (čovek koji je režirao film “Isijavanje“),
a postoje i iskazi identiteta koji su konstruisani pomoću suštinskih svojstava
– “Bol je pobuđenost nervog vlakna C“. Kripke tvrdi da je bol identifikovan suštinskim
(nužnim i dovoljnim) svojstvom i da je zbog toga nemoguće reći da je moguće osećati
bol, a da nikakvog bola nema.[16]
Bol identifikujemo tako što ga osećamo. Kada bi osećali isto što osećamo kada nas
nešto boli, a da bola nema to bi bio apsurd. Ovde je “bol“ rigidni designator i
“pobuđenost nervnog vlakna C“ takođe rigidni designator[17].
Ovakva pozicija možda vodi u fizikalizam ali mi bol tako danas definišemo – “Esencijalno,
bol je način na koji naš mozak interpretira informacije u vezi sa pojedinačnim senzacijama
koje naše telo doživljava. Informacija (ili “signali“) u vezi sa ovom bolnom senzacijom
se šalju preko nerava do našeg mozga“.[18]
Zaključak:
Smatram da je pozicija koju Kripke
zastupa (ako sam je ispravno razumeo) korektna i da u sporu oko kontigentnosti iskaza identiteta,
oni koji brane kontigentnost imaju slabije argumente. Za sam spor bi se moglo reći
da je pseudo-spor. Reći za jedan objekat da je “A“ znači samo krstiti taj objekat u svim mogućim svetovima.
Ukoliko je moguće govoriti o situacijama u kojima A ima drugačija svojstva onda
ne treba postavljati pitanja o identitetu tog A, zato što 1. se očigledno radi o samo protivčinjeničnoj situaciji; 2. Sama činjenica da govorimo o objektu
koji smo označili sa “A“ dovoljna je
da ljudi kojima se obraćamo, ako nas razumeju, misle na isti objekat iz aktuelnog
sveta; 3. Protivčinjenične situacije
nemaju nikakvu ontološku vrednost, oni su konstrukti unutar kondicionala i kao takvi
ne poseduju isti status kao situacije koje su se realno desile.
1. Kripke, Sol. Identitet i nužnost. „Ogledi o jeziku i značenju“, Filozofsko društvo
Srbije, Beograd, 1992. Str. 61-81.
2. Noonan, Harold, Routledge Philosophy GuideBook to Kripke and
Naming and Necessity, Routledge, 2013.
3. Mackie, Penelope and
Jago, Mark, "Transworld Identity", The Stanford Encyclopedia of
Philosophy (Fall 2013 Edition), Edward N. Zalta (ed.), URL =
<http://plato.stanford.edu/archives/fall2013/entries/identity-transworld/>. pristupljeno: 30.08.2014.
4. LaPorte, Joseph,
"Rigid Designators", The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Summer
2011 Edition), Edward N. Zalta (ed.), URL =
<http://plato.stanford.edu/archives/sum2011/entries/rigid-designators/>. pristupljeno: 30.08.2014.
5. Stanford school of medicine, What is pain?, 2014, http://paincenter.stanford.edu/patient_care/pain.html. pristupljeno: 30.08.2014
[1] Kripke, Sol, Identitet i nužnost, „Ogledi o jeziku i značenju“, Filozofsko društvo Srbije, Beograd, 1992. Str. 61-81.
[2] Kripke govori o primeru u kome možemo zamisliti mogući svet ( ili protivčinjeničnu situaciju) u kome Sol Kripke ne postoji. U takvim okolnostima je rečenica “Sol Kripke je identičan samom sebi“ ni istinita ni lažna.
[3] U detalje Raselove teorije ne želim da ulazim niti je ono bitno za ovaj rad.
[4] Ibid.
[5] Ibid.
[6] Noonan, Harold, Routledge Philosophy GuideBook to Kripke and Naming and Necessity, Routledge, 2013.
[7] Ne želim da pokrećem pitanje o tome da li je teza o matematičkom realizmu održiva već želim da istaknem činjenicu da možemo da zamislimo svet u kome ne postoji Kjubrik ali ne i svet u kome koren iz 9 ne bi bio 3 (Osim ako, na primer, ‘3’označava nešto drugo u tom mogućem svetu)
[8] U skup rigidnih designatora ne spada većina opisa.
[9] Nazovimo ovo protivčinjeničnom situacijom (P.Č.S. skraćeno), i nebeska tela sa: Fosforus(P.Č.); Hesperus (P.Č).
[10] Ibid.
[11] Pošto dolazi do zamene.
[12] Već primer u kome Fosforus=/=Fosforus (P.Č.) ili Venera=/=Mars, što je očigledno.
[13] LaPorte, Joseph, "Rigid Designators", The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Summer 2011 Edition), Edward N. Zalta (ed.), URL = <http://plato.stanford.edu/archives/sum2011/entries/rigid-designators/>.
[14] Mackie, Penelope and Jago, Mark, "Transworld Identity", The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Fall 2013 Edition), Edward N. Zalta (ed.), URL = <http://plato.stanford.edu/archives/fall2013/entries/identity-transworld/>.
[15] Tu se otvara još jedno veliko pitanje o identitetu između (mogućih) svetova.
[16] Ibid.
[17] Jer će ona uvek označavati upravo opisanu pojavu pobuđenosti nervnog vlakna C.
[18] Stanford school of medicine, What is pain?, 2014, http://paincenter.stanford.edu/patient_care/pain.html. pristupljeno: 30.08.2014.