Autorka: Tamara Zavođa
Uvod
Obrede prelaza prvi je klasifikovao i definisao francuski antropolog Arnold Van Genep, u svom čuvenom delu ''Les rites de passages''. On je uvideo da svi obredi imaju istu strukturu, kao i to da je moguće podeliti ih u tri faze. Prva faza je preliminalna faza, odnosno faza separacije, onda nastupa liminalna faza, koja označava granični prelaz, i na kraju je postliminalna faza, iliti faza agregacije. U preliminalnoj fazi se započinje odvajanje pojedinca iz svakodnovnog života, u liminalnoj fazi dolazi do nesvakidašnjeg stanja pojedinca, ova stanja traju od po nekoliko sekundi do čak nekoliko godina, u postliminalnoj fazi dolazi do povratka pojedinca u svakodnevno stanje, ali kao promenjene individue.
Predmet moje anlaze su sportski navijači – ''huligani''. Potrudiću se da prikažem tok inicijacije, od tzv. običnog simpatizera kluba, do vatrenog navijača, kao i odustajanje, odnosno konačan izlazak iz grupe. Oni predstavljaju samo jednu od mnogih subkultura modernog doba.
Izlaganje građe
Izraz huligan nastao je u 19.veku, u Velikoj Britaniji. Naziv potiče od irskog prezimena, i navodi se da je sama reč potekla od Patrika Hulihana, izbacivača u noćnim klubovima i lopova.1 Početak pokreta huligana vezuje se za Veliku Britaniju i za sedamdeste godine 20. veka. Huligani predstavljaju skup navijača, to su najčešće obožavaoci fudbala, mada je veliki broj obožavaoca ragbija, rukometa i košarke. Navijači se formiraju u grupe istomišljenika, pa tako skoro svaki fudbalski klub ima svoje navijače. U Beogradu su najpoznatiji navijači klubova ''Crvena zvezda'' i ''Partizan'', odnosno ''Delije'' i '' Grobari''. Huligani su pojedinci koji javno ispoljavaju svoje devijantno ponašanje, kršeći društvene norme, zakone i pravila ponašanja. Oni imaju svoj specifičan način ponašanja, nasilni su, glasni i često pod dejstvom alkohola ili nekog opijata. Česti su sukobi između protivničkih grupa, najizraženiji su kada je u pitanju ''večiti derbi'', npr. između ''delija'' i ''grobara''.
Sukobi se uglavnom dešavaju daleko od stadiona, mada ponekada može da se desi spontana tuča na samom stadionu. Sukobi su sve brutalniji, ponekada se desi da neko pogine prilikom ovih sukoba. U tim tučama oni upotrebljavaju kuvane motke, palice, ''boksere'', noževe, baklje, a neretko i vatreno oružije. Najpoznatiji primer naše zemlje je slučaj Brisa Tatona. Struktura grupe je vrlo fascinantna. Na čelu se nalaze vođe, uglavnom dva do tri čoveka, a ''vojnici'' se dele na dve grupe. Prva podgrupa se naziva ''ultras'' - oni su kreativci, smišljaju pesme, koreografije, osmišljavaju dizajn za majce i ostale navijačke rekvizite, pišu parole i drugo. Druga podrupa je ''huligan'', oni su snaga grupe, prvi su u redovima kada nastane sukob. Ova podela nije isključiva, svaki huligan može da bude ultras i obrnuto. Veliki ugled uživaju bubnjari, iako skoro nikada ne učestvuju u akcijama grupe. Vođa navijanja na tribini nikada nije vođa grupe, on mora biti krupan, fizički jak i da ima poštovanje svih ostalih navijača. Protivno svim ubeđenjima koje posmatrač ima, navijačke grupe su male grupe, od dvadeset do pedeset ljudi maksimalno. Ogroman broj ljudi koji mi vidimo na utakmici se dobija uz pomoć pratioca grupe. To su ljubitelji kluba koji učestvuju u navijanju i koreografiji na samom stadionu, ali to je sve. Oni nisu ''pravi'' navijači. Huligani jako brinu o izgledu. Marke koje oni najčešće nose su ''Nike'', ''Adidas'' i ''Fred Perry''.
Analiza
U razgovoru sa ispitanicima otkrila sam da je jedan od najvažnijih razloga za pristupanje grupi, osećanje pripadnosti. Grupi se uglavnom pristupa u periodu adolescencije, tada su, uglavnom mladići podložniji uticaju. Osećaj pripadnosti im je jako važan, jer se inače kao pojedinci uglavnom osećaju odbačenim od strane društva ili roditelja. Nisu ipak svi pristupali iz tog razloga, kao razlozi navode se još i dobra zabava, odličan način za ispoljavanje agresije, osećaj jačine i važnosti, pa se tek na kraju nekako spomene ljubav prema klubu. Različiti su i načini pristupanja grupi. Jedan od ispitanika je morao da se dokazuje, dok je drugi prosto izjavio da želi da pristupi grupi, iako je ista grupa u pitanju. Razlika je u poznanstvu, ili pak ''nasledstvu''. Onaj koji je doveden od strane nekog uticajnog ima olakšan pristup, bez dokazivanja.
Preliminalna faza-faza separacije
U prvoj fazi analize pojedinac se odlučuje za pristupanje grupi i započinje proces inicijacije. Kao što sam već napomenula, inicijant mora da se dokaže, međutim nije dovoljno jednom se dokazati nego to ponašanje mora da se ponavlja u kontinuitetu. U procesu dokazivanja budući navijač mora da učestvuje u akciji grupe, najčešće su to organizovane tuče. Kao dokaz mora da ima neku povredu, jer kako bi čelnici znali da li je on stvarno učestvovao ili ne. Što je jača i veća povreda, to je bolje. U dokazivanje spada takođe i lepljenje nalepnica po gradu, i skidanje istih od suparničke grupe. Najveći trofej koji neko može da donese je zastava sa suprotne tribine. Ovaj proces dokazivanja može da traje čak i nekoliko meseci ili godina, dok se osoba ne pokaže kao osoba od poverenja. Često već u ovoj fazi budući navijač odbacuje svoj prethodni stil, prijatelje i svoj život podvređuje grupi.
Liminalna faza
U graničnoj fazi prelaza, do tada još uvek samo simpatizer, postaje punopravan član grupe. Da bi se ozvaničio taj novostečeni status huligana, priređuje se slavlje u kafiću, kafani, za koju se tačno zna da je mesto okupljanja određene grupe. Ta slavlja su uvek na istom mestu, tu se takođe i održavaju sastanci grupe na kojima sada novi član može da prisustvuje. Slavlja i sastanci su skoro uvek propraćeni obiljem hrane, alkohola i narkotika. Ne tako retko se i novoostvoreni navijač tetovira, kako bi pokazao svoju odanost i ljubav klubu i grupi kojoj pripada. Svim tim postupcima on se odvaja od društva kome je nekada pripadao, i potvrđuje se kao član jedne subkulture.
Postliminalna faza-faza agregacije
U ovoj fazi, pojedinac je potpuno prešao u ulogu navijača. Na sebi vidljivo prikazuje pripadnost određenoj grupi. On se sada razlikuje od običnih ''simpatizera'' ili ''vikend'' navijača, upravo po tome što on svo svoje vreme posvećuje grupi. Sada to postaje stil života. Ukoliko je utakmica u subotu, pripreme počinju već u ponedenjak, i svaki dan je proveden u organizaciji utakmice. Na sam dan utakmice, navijač odbacuje svetovnu odeću i na sebe oblači majce, dukseve sa amblemima grupe, čime jasno pokazujući svoj status. Namerno sam upotrebila izraz svetovnu odeću, zato što huligani odeću sa znakovima grupe i kluba smatraju svetom. Za njih ona predstavlja privilegiju, jer se putem nje ističu od ostatka društva. U društvu ga posmatraju sa zgražavanjem, ponekad strahom i uvek osuđivanjem.
Faza rehabilitacije
Faza rehabilitacije ne spada u sam obed prelaza, ali ja smatram da je jako bitna za razumevanje ovog fenomena.
Nakon nekog vremena provedenog kao član grupe, pojedinac se, jako retko, odluči da iz nje istupi. Oba moja ispitanika su napustila grupu posle perioda od tri do pet godina. Nekada je to bilo vrlo teško, skoro pa nemoguće, danas je to potpuno drugačije. Sve što je potrebno da se uradi kako bi se odustalo je postepeno smanjenje odlaska na sastanke grupe i na utakmice, kao i na kraju konačno objavljivanje grupi. Razlog takvom lakom odstupanju leži u velikim sukobima koji se dešavaju unutar same grupe, ili tribine. Upravo ti sukobi, kao i sazrevanje osobe, veliko nezadovoljstvo grupom su glavni razlozi zašto bi osoba koja se toliko trudila da postane član grupe, na kraju napustila svoje nekadašnje utočište. Nakon zvaničnog izlaska iz grupe pojedinac se u širem društvu ponovno prihvata, ali se ipak neki kraći period posmatra kao tek rehabilitovani kriminalac. Koliko je vremena bilo potrebno da se stupi u grupu, kao i da se stekne status ozbiljnog navijača, toliko vremena treba i da se sada taj ugled otkloni i da se na pojedinca gleda kao na ''normalnog'' čoveka.
Zaključak
U prvoj i poslednjoj fazi analize vidi se jasna promena statusa kod pojedinca. U fazi separacije je pojedinac s jedne strane prihvaćen od strane drugih navijača, dok je sa druge strane najčešće jako osuđivan od strane prijatelja, porodice, i okoline uopšte. Osuđuje se takvo ponašanje i nagla promena. Često se dešava da mladići koji su ceo život bili uzorni pređu s knjige na kuvanu motku. Postavlja se neizbežno pitanje, zašto? Već sam kao glavne razloge navela osećaj pripadnosti, važnosti i jačine, međutim ima ih mnogo više. Uvek se krije neka poruka iza svega. Mladići koji postaju huligani svojim postupkom žele da pokažu kako su oni odrasli, samostalni i sposobni da donose sami sopstvene odluke, mada je to uvek samo privid, jer sa jedne kontrole koje žele da izbegnu, potpadaju pod drugu, ali ovoga puta dobrovoljno, nikada zapravo ne znajući u šta se tačno upuštaju. Prilkom vrbovanja uvek se u prvi plan ističu zabavne stvari kao što su gostovanja (odlasci na utakmice u druge gradove) ili izlasci, dok se tamne strane kriju do kraja inicijacije. Društveni status pojedinca se menja brzo, sada ga se stari prijatelji plaše i izbegavaju, roditelji se brinu i negoduju na takvu promenu. Ljudi na ulici se uglavnom sklanjaju od huligana obrijanih glava. Postepeno oni teraju ostatak sveta od sebe.
U fazi rehabilitacije promena statusa ide u suprotnom smeru. Društvo ga podržava, dok ga bivši ''saborci'' osuđuju. Za njih je nezamislivo da neko želi da odustane od takvog života i ''privilegija'' koje dobija. Prijatelji iz grupe koji su bili toliko bliski u periodu huliganstva, sada nestaju, i sa njima se najčešće gubi svaki kontakt. Iako je potrebno vreme da se skine ljaga sa imena bivšeg navijača, reakcije društva na preobraćenog navijača su uvek pozitivne.
Sam obred prelaza, koji ja prikazujem završava se s fazom agregacije, koja se odnosi na sam ulazak u navijačku grupu.
Danas se huliganstvo razlikuje od nekadašnjeg navijanja. Uvek se znao karakter ljudi koji tome pristupaju, čak iako nije isprva bio loš, kasnije, skoro uvek, on se iskvari. U medijima koji se jako zanimaju za navijače, naročito posle slučaja Taton, prikazuje se slika koja šalje poruku da je navijanje i čitav taj koncept navijačkih grupa danas samo maska za kriminal. Na tribinama se diluje sve, od oružja pa do droge, tako mi saznajemo iz vesti. Iz razgovora dobijam potvrdu za sve to. Sada sve to prevazilazi ljubav prema sportu, klubu, pa čak i čuveni rivalitet, i sve se svodi na što veću zaradu i što jače ime.
Huliganstvo je uvek izazivalo gnušanje javnosti i negativne reakcije. Za društvo njihovo ponašanje je neprihvatljivo, dok se njihova dela izjednačavaju sa varvarstvom. Ovaj fenomen prelazi svoje granice i postaje nacionalni problem. On nam ukazuje na duboku krizu društva u kome mladi traže ideale na pogrešnom mestu.
Literatura:
Lič, Edmund. 1983. Kultura i komunikacija, Beograd: Prosveta.
Arnold van Genep. 2005. Obredi prelaza : sistematsko izučavanje rituala, Beograd, Srpska književna zadruga
Rook Clarencе. 2009. Hooligan Nights, Dodo Press