Posledice modernosti- interpretacija

Autorka: Katarina Krstić

Uvod

U današnje vreme pojam modernost se koristi u mnogo različitih značenja, u različitim oblastima ljudskog života. Ako zdravorazumski razmišljamo, zaključićemo da je modernost sigurno neka suprotnost nekom vidu tradicionalizma, bilo da govorimo o umetnosti, književnosti ili nauci. Modernost  bi mogla da se shvati kao reakcija na tradicionalne vrednosti i tradicionalno poimanje stvarnosti. U svakom slučaju neka vrsta avangarde, inovativnosti, nešto što do tada nije postojalo i čega ljudsko biće nije bilo svesno. Mnogi autori su se bavili ovom krajnje intrigantnom i kontroverznom temom. Krajem 20. veka moderni, britanski sociolog Entoni Gidens( Anthony Giddens) je u svom delu ’Posledice modernosti’, dao  svoju interpretaciju i viđenje modernosti, a ja ću se kroz svoj seminarski rad pozivati na njegov rad. Gidens navodi da ovaj oblik društvenog života,  označava složene promene u društvenim organizacijama i društvu uopšte (http://www.artnit.net/dru%C5%A1tvo/item/2594-entoni-gidens-posledice-modernosti.html).

Turbo-folk i ženski identitet

Autorka: Nina Bovan

Šta je to turbo folk?

Turbo-folk je, najkraće rečeno, mešavina najraznovrsnijih muzičkih žanrova i predstavlja jedinstvenu vrstu muzike koja je potekla sa balkanskih prostora. Sam naziv „turbo-folk” je kovanica crnogorskog pevača i tekstopisca Antonija Pušića, poznatijeg široj javnosti pod svojim umetničkim imenom Rambo Amadeus.

„Turbo folk nije muzika, turbo folk je miljenica masa, kakofonija svih ukusa i mirisa”, Amadeus objašnjava svoje viđenje ove muzičke pojave[1]. Pored kritikovanja same muzike, Amadeus kritikuje i sve produkte sa Zapada – simbole kapitalizma i kako su oni, kao i sam turbo-folk, postali dominantna kultura i ciljevi kojima se teži.

Makijavelijev opis rimske republike u Raspravi

Autorka: Katarina Krstić

Nikolo Makijaveli bio je istaknut političar, pisac i najistaknutiji politički mislilac u doba renesanse. Na samom početku govori o gradovima koji su upravljali po svojoj volji, kao republike ili kao vladavine pojedinca koje su imale različite zakone ( Machiavelli, 1985: 156). Razlikuju se po tome što su jednima zakone dodelili pojedinci, kao što je to bio slučaj u Sparti čiji je zakonodovac bio Likurg, a neke su ih dobile spontano, kao Atina čiji je zakonodavac bio Solon.

Političke ideologije: Liberalizam, nacionalizam i ekologizam

Autor: Ognjen Varađanin

Uvod

Glavna ideja autora Endru Hejvuda (Andrew Heywood) u knjizi „Političke ideologije“ je objedinjavanje svih teorija o ideologiji kao i shvatanje i objašnjenje vrsta ideologija koje su nastale kroz istoriju. Hejvud tvrdi da su u određenim vremenskih epohama s razlogom nastale određene ideologije. Ipak na nastanak ideologije ne utiču samo vreme već i mesto kao i društvene okolnosti u kojima je nastala. „Ove ideje odražavaju životna iskustva, interese i težnje jedne društvene klase i stoga pomažu u negovanju osećaja pripadnosti i solidarnosti“ (Hejvud E. 2003: 4). Tako se socijalizam povezuje sa radničkom klasom, liberalizam sa srednjom klasom, a konzervativizam sa višom – aristokratskom klasom (Hejvud E. 2003: 4).