Autor: Milutin Raković
Uvod
Celokupno današnje društvo
je pod velikim uticajem kapitalizma. Rasprostranjenost i sveobuhvatnost
kapitalističkog sistema predstavlja bitan predmet izučavanja za sociologe i
istoričare. Da bismo bolje razumeli sadašnjost, u ovom slučaju kapitalizam,
neophodna nam je istorijska perspektiva koja će nam dublje otkriti dinamiku
kapitalizma i načine na koje on funkcioniše. U ovom radu ću se baviti knjigom „Dinamika kapitalizma“ istoričara F. Brodela, koja se sastoji od tri
predavanja koja je držao na univerzitetu „Džon Hopkins“ u Sjedinjenim Američkim
Državama. Autor u svom izlaganju želi da prikaže na koji način je kapitalizam
uspeo da se razvije, koji mehanizmi su ga oblikovali i koje su posledice...
Dakle, Brodel nam predstavlja jednu istorijsku perspektivu razvoja kapitalizma
uz veliku količinu istorijske građe, što nam govori pregršt primera u samoj
knjizi. Izneću osnovnu Brodelovu ideju, ujedno ću pokušati da je dopunim, i
uporediću određena Brodelova shvatanja sa drugim autorima i videćemo na koji
način više autora posmatra jedan fenomen.
Tri nivoa društveno-ekonomske realnosti
Materijalni život
Brodel je društveno-ekonomsku realnost koncipirao na tri nivoa:
materijalni život, tržišna privreda, i kapitalistička privreda. Na prvom nivou se nalazi materijalni život.
On najpre predstavlja celinu navika, rutina, obrazaca ponašanja, načina delanja
kojih pojedinci nisu potpuno svesni. To je jedna vrsta, rekao bih, nasleđenog
konzervativnog delanja i razmišljanja koji je pod uticajem prethodnog iskustva.
Na ovom osnovnom nivou realnost se veoma sporo menja i određena je determinizmima.
Najpre, imamo determinizam koji izvire iz samog nasleđa prošlosti – „Veoma
stara, a i dan-danas živa, viševekovna prošlost uliva se u sadašnjicu onako kao
što Amazon unosi u Atlanski okean ogromnu masu svoje mutne vode “ (Brodel,
1989: 29), sa druge strane imamo determinizam koji se tiče mehanizama na koje
čovek ne može direktno da utiče. Ovi mehanizmi oblikuju i pokreću napred
materijalni život i ujedno celokupnu ljudsku istoriju (Brodel, 1989: 30).
Prvo, autor naglašava nagle
promene broja populacije u periodu od XIV do XVIII veka. Najpre kreće od
epidemije kuge, Crne smrti koja je vladala u Evropi od 1347. do 1350. Godine
koja je ostavila strahovite posledice po stanovništvo. (Kulisher, 1957:129). Brodel se
direktnim posledicama ne bavi u Dinamici kapitalizma, tako da ću pokušati da
dopunim ovu tezu kratkim izlaganjem. Kao što sam naglasio, Crna smrt, i ostale
bolesti su znatno smanjile broj
stanovnika, samim tim broj radnika, odnosno kmetova, bio je smanjen. Ujedno
imamo i činjenicu da u situacijama gde su zahtevi gospodara bili preterani i
rigidni, kmet je imao mogućnost da pobegne u grad. (Bolčić, 2003: 42) Cela ova situacija je naterala gospodare da daju veće
nadnice kmetovima i određene slobode, dakle ova situacija je dovela do
poboljšanja kmetovskog položaja. (Kulisher, 1957:136). Poboljšanje položaja im je omogućavalo da investiraju u
alate kojim će povećati produktivnost. Ovo dalje vodi ka širenju tehničke i
organizacione inovacije. (Egebrecht, 1987:120) Sve ovo ima za posledicu povećanu
produktivnost tačnije pojavljuju se viškovi sa kojima kmetovi mogu da trguju,
što naravno predstavlja platformu za razvoj tržišne privrede o kojoj će kasnije
biti reč. Još da naglasim da pored kuge takođe je bila zastupljen tuberkoloza i
sifilis. Da se vratimo na Brodela. Takođe, on primećuje jednu vrstu ciklizma,
dakle nagle promene u broju stanovnika gde u jednom trenutku imamo nagli
porast, dok u drugom nagli pad usled velike smrtnosti. Ovaj ciklizam je bio
zastupljen sve do XVIII veka od tada je broj ljudi progresivno rastao sve do
danas.
Sledeće što je uticalo na materijalni život je vrsta biljne kulture
koju društvo gaji. Brodel navodi primer žita i kaže da sama priroda gajenja ove
biljne kulture dozvoljava čoveku da se bavi i drugim aktivnostima, u slučaju
Evrope to je bio uzgoj stoke. Dok, prilikom gajenja pirinča gde je obrada
intezivna i gde nije neophodna stoka seljak prosto nema vremena za ostale
aktivnosti što naravno utiče veoma na organizaciju života. (Brodel, 1989: 33).
Za ovaj nivo društveno-ekonomske realnosti karakteristična je
nesavršena ekonomija koja se bazira na potrošnji sopstvenih proizvoda. Ovakva
ekonomija ne uspeva da poveže čitavu proizvodnju sa čitavom potrošnjom i
skoncentrisana je na unutrašnju potrošnju porodice ili sela jer nije ušla u
tržišne tokove. Dakle, u ovom slučaju je zastupljena autarkija, veoma
nerazvijena razmena i ekonomska izolacija.
Tržišna privreda
Drugi nivo društveno-ekonomske realnosti predstavlja tržišna
privreda. U odnosu na materijalni život ona je na većem stupnju razvoja. Ovde
bih dodao takođe bitnu razliku u odnosu na materijalni život koja se ogleda u
sve većoj upotrebi novca nauštrb naturalne razmene. Razvojem trgovine, razmena
postaje složenija pa je neophodna opšte priznata, trajna i mobilna jedinica
vrednosti – novac (Egebrecht, 1987:117). Tržišta su predstavljala donju granicu
ekonomije. Sve što se nalazilo izvan tržišta imalo je upotrebnu vrednost dok
sve što je prolazilo kroz tržište imalo je tržišnu vrednost. (Brodel, 1989:
38). Unutrar tržišne privrede imamo dva stupnja razvoja – niži stupanj koji su
predstavljali dućani i torbari i viši stupanj gde su spadali sajmovi i berze
(Brodel, 1989: 42). Torbari su bili prisutni na ulicama koji su bili akteri
razmena i pratili kretanja na tržištu. Uz njih imamo dućandžije koji su bili
glavni posrednici u tržišnoj privredi. Mogli su biti zanatlije-trgovci tako što
bi prodavali proizvode koje su sami napravili, a ujedno su mogli prodavati i
tuđe proizvode. Takođe se u ovim transakcijama javlja kreditiranje i dugovanje
koje je dosta oblikovalo razmenu kao i celokupno tržište. Na višem stupnju,
iznad ovih osnovnih elemenata tržišta imamo sajmove i berze. Sajmovi su bili
održavani na tačno određen datum i trajali su po nekoliko dana. Uglavnom je
vremenski period između sajmova bio dugačak. Za razliku od sajmova, berze su
bile otvorene svakog dana i ono što je bilo zajedničko za berze i sajmove je
pojava trgovine na veliko, tj. veletrgovaca. (Brodel, 1989: 39)
Sve ovo je imalo uticaj na razvoj privrede na zapadu. Brodel je
predstavio promene koje se krecu od XV do XVIII veka. Međunarodni sajmovi su
uticali na širenje privrede preko Atlantika što predstavlja ubrzavanje tržišnih
tokova. Dakle, imamo direktan priliv plemenitih metala iz Amerike kao i sve
veću upotrebu menica. Menice su značajno uticale na efikasnost trgovine jer
trgovci nisu morali da nose novac koji je bio uglavnom skovan od plemenitih
metala čija težina je bila velika. U XVII veku dolazi do nazadovanja privrede,
rast je najpre zaustavljen u Italiji da bi se prebacio u Amsterdam da bi London
nakon razvoja sopstvene berze pokušao da istisne Amsterdam. U XVIII veku London
postaje središte kome sa daju i uzimaju
međunarodni krediti i zajmovi, u ovom
procesu takođe učestvuju Pariz, Ženeva u Đenova. Trgovina je bila življa nego
ikada zahvaljujući slobodnijem kretanju novca kao i olakšicama koja se tiču
zajmova i kredita.
Unutar tržišta nastaje podela na skriveno i javno tržište. Javno
tržište je regulisano jasnim propisima kojim se reguliše aktivnost na tržištu i
taj nadzor su uglavnom vršile gradske vlasti. Skriveno tržište, koje je bilo
razvijeno u Engleskoj pre XVIII veka, predstavlja neposredni otkup robe izvan
zakonskih propisa i odredaba. Uglavnom su trgovci u selima otkupljivali robu od
seljaka koju bi prodavali na tržištu.
Pored privrede koja je bila zastupljena u Evropi, Brodel je
analizirao i privredu izvan Evrope. Vršio je uporednu analizu da bi uvideo
razlike između Evrope i ostatka sveta, odnosno imao je cilj da utvrdi da li su
pre industrijske revolucije razlike bile velike. Njegov zaključak je da
mehanizmi i postupci razmene koji su bili zastupljeni u Evropi takođe postoje i
van Evrope. Razlika u odnosu na Evropu je razvijenost i rasprostranjenost.
Brodel ovde pravi hijerarhiju i kaže da je Japan na najvišem stupnju, pa
Malezija, Islamske zemlje, Indija koja je imala razvijene kreditne mreže,
osiguranja robe dok je Kina na najnižem stupnju koja je trošila ono što je
proizvodila, dakle bila je izvan tržišta. (Brodel, 1989: 53).
Dakle, vidimo da je tržište bilo rasprostranjeno, ujedno i povezano
širom sveta. Autor navodi kao dokaz podjednako menjanje cena na tržištima širom
sveta kao i približne cene istih proizvoda. Postavlja se pitanje kakvi
mehanizmi dovode do ovoga. Najpre se navodi princip „Nevidljive ruke“ Adama Smita
i naglašava se da razmena stvara ravnotežu na tržištu tj. da zahvaljujući
konkurenciji cena proizvoda se smanjuje i usklađuje se ponuda i potražnja. Što
znači da u svakom tržištu postoji unutrašnji mehanizam samoregulacije. Ovo
gledište Brodel delimično prihvata i kaže da je tržište uvek pod uticajem
veštačkih izmena gde se najpre cene samovoljno određuju. Ističe značaj
konkurencije, ali naglašava da se privredni tokovi ne mogu svesti na princip „Nevidljive
ruke“.
Kapitalizam
Na najvšem nivou društveno-ekonomske realnosti je kapitalizam.
Brodel ga definiše kao „način upravljanja – obično radi postizanja sebičnih
ciljeva – tim neprestanim uklapanjem kapitala“ (Brodel, 1989: 62). Da bi lakše
razradio svoju tezu, autor je nastojao da jasno predstavi razliku između
kapitalizma i tržišne privrede. Krenuo je od toga da postoje dva tipa tržišne
privrede: Tipa A i Tip B. Tip A karakteriše promet na malim razdaljinama,
uglavnom promet koji se tiče svakodnevnice. Za ovaj tip možemo vezati i
trgovinu na dugim razdaljinama ali u okviru karavana koji su svake godine, na
određen datum poslovali. Glavna karakteristika ove trgovine je providnost i
predvidljivost gde bi akteri mogli okvirno proračunati dobit. Ovo ustvari
predstavlja već navedeno javno tržište, koje je regulisano jasnim propisima
kojim se reguliše aktivnost na tržištu. U ovom tipu razmene ne postoje
iznenađenja. Razmena tipa B, odnosno skriveno (privatno) tržište, nastaje
kršenjem navedenih propisa. Trgovci su raznim mehanizmima uspevali da izvuku
što veći profit tako što su gomilali robu u skladištima i time diktirali
ponudu. Takođe su otkupljivanjem proizvoda po znatno nižim cenama prodavali po
dosta većim. Ova nekontrolisanost tržišta nužno je vodila ka povećanju cena.
Konkurencija u ovom slučaju, kao regulator tržišta, imala je veoma malu ulogu
jer je u osnovi ovog tipa neravnomerna razmena. Stvorili su se veliki lanci
posrednika (trgovaca) između proizvođača i potrošača, koji su shodno svojoj
efikasnosti i profitu svesno delali na tržištu. Sve veće produžavanje lanaca je
značilo sve manji nadzor što je vodilo tome da se sve manje poštuju propisi i
zakoni. Brodel naglašava da se ovde već vidi kapitalistički proces. (Brodel,
1989: 67) Na ovaj način su trgovci ostvarivali veliku dobit što je vodilo do
nagomilavanja velike količine sredstava, odnosno kapitala i samim tim postaju veletrgovci. Za
razliku od lokalnih trgovaca, veletrgovci posluju i iznad nacionalnih okvira.
Da bi uspeli da se razviju i uspeju u međunarodnoj trgovini veletrgovci,
kapitalisti, su sarađivali sa državama i bili njihovi saveznici. Na ovaj način
su uspevali da dodju do moći zahvaljujući kojoj bi zbrisali konkurenciju.
Glavni mehanizam na osnovu kojeg su
kapitalisti uspeli da zarade ogromne količine novca je monopol koji je bio
rezultat dobrih odnosa sa državom. Zahvaljujući ovakvom položaju kapitalisti su
bili u mogućnosti da olakšano povećavaju svoj kapital ujedno i kupujući zemlju,
građevine, rentu... (Brodel, 1989: 67).
Pored svih navedenih faktora koji su oblikovali kapitalizam, autor
navodi bitan uticaj države, kulture i religije. Država je diktirala tempo
širenja kapitalizma, u jednom momentu ga je podsticala dok u drugom je
usporavala njegovo širenje. Najveću ekspanziju kapitalizam doživljava kada se
poistoveti sa državom, tačnije kada je sam bio država. Autor navodi primer
gradova-država, odnosno Venecije gde se vlast nalazila u rukama elite koju su
činili najbogatiji ljudi. Što se tiče religije u ovom slučaju Crkve postojao je
sukob jer je Crkva odbacivala novine koje su se ticale tržišta, novca,
špekulacija. Naravno, Crkva je prihvatila jednu vrstu „modernizma“ i tako je
uspela da premosti ovaj sukob. Ovo je ujedno uticalo da se sklone prepreke koje su se odnosile na
moralne zakone koji su bili u protivrečnom odnosu sa kapitalizmom i praktično
od prvobitnog osuđivanja kapitalističkog odnosa dolazimo do odobravanja i
podržavanja od strane crkve.
Veoma je interesantan Brodelov zaključak koji se tiče direktnog uticaja
religije na kapitalizam. On navodi zaključak Maksa Vebera koji tvrdi da je
kapitalizam produkt protestantizma odnosno puritanizma. U svojoj knjizi
„Protestantska etika i duh kapitalizma“ Veber zastupa tezu da je protestantska
reformacija dovela do promene u karakteru ljudi, tačnije govori o kulturološkoj
revoluciji. Sa pojavom protestantizma javlja se veća preduzimljivost,
energičnost ujedno i veča produktivnost. Protestantizam propoveda da čovek ima
svoj poziv uz njega i dužnosti koje treba da ispuni. Jedna od bitnih dužnosti
je proizvodnja i stvaranje dobara. Budući da protestantizam propoveda i
asketizam ovo je vodilo do toga da se novac ne troši već da se ponovo ulaže i
tako je krenuo nagli ekonomski razvitak. Veber navodi severne zemlje: Nemačka,
Švajcarska, Engleska i Holandija jer kod njih zastupljen protestantizam i
ekonomski razvoj. Sa druge strane kod kalvinizma Veber naglašava učenje o
predestinaciji (učenje da je unapred određeno ko će biti izabran da za spasenje
i večni život). Ipak ljudi nikako ne mogu znati božje odluke, stoga je izabrane
bilo moguće prepoznati po određenim znacima i ponašanju koje se ogleda u
jednostavnosti, odanosti dužnostima, samoodricanju... Dakle, po Veberu, postojanje
protestantske etike ima za posledicu
nastanak velike količine kapitala koja je predstavljala zamajac u razvoju
kapitalizma. (Rot, 2003:257). Brodel Osporava gore navedenu Veberovu tezu. Po
njemu su severne zemlje zauzele mesto starih kapitalističkih središta
Sredozemlja. Najpre se središte preselilo iz Venecije u Amsterdam, pa iz Amsterdama
u London i na kraju iz Londona u Njujork. Brodel je ovo pomeranje središta
pripisao privrednim razlozima i naglasio je da to nije imalo veze sa unutrašnjom
prirodom kapitalizma. Kapitalizam zahteva postojanje društvenih uslova (stabilnost, neutralnost i umerenu jačinu
države) da bi uspeo da se razvija. U
situacijama gde je to onemogućeno on će svoj centar pozicionirati gde mu
najviše odgovara. U ovom slučaju to su zemlje severozapadne Evrope.
Dalje, autor navodi uticaj hijerarhija na razvoj kapitalizma.
Veletrgovci (buržoazija) koji su bili izuzetno bogati stopili su se u jednu
klasu - bogatašku elitu. Sa ove pozicije su se dokopali i političke vlasti ili
su bili veoma bliski sa povlašćenom klasom (aristokratijom). Oni su činili
veoma mali broj privilegovanih ljudi
koji su funkcionisali kao paraziti na račun povlašćene klase. Zanimljivo je da
je ovo bilo zastupljeno u Evropi i izvan nje
takođe Brodel naglašava da je i dan-danas isti slučaj – „kapitalizam ne
izmišlja nove hijerarhije, nego koristi one koje već postoje isto onako kao što
nije izmislio tržište ili potrošnju“.
Želeći da detaljnije opiše hijerarhiju unutar kapitalizma autor
definiše dva termina koja su neophodna za analizu: svetska privreda i privreda
koja predstavlja svet za sebe. Svetska privreda označava celokupno tržište
sveta u celini, a privreda koja predstavlja svet za sebe označava privredu samo jednog dela naše
planete. Tu imamo primer Sredozemlja kao jedne privrede koja predstavlja svet
za sebe. Privreda koja predstavlja svet za sebe može biti definisana kao
trojaka svarnost. 1) Najpre ona se nalazi na određenom prostoru sa jasnim
granicama koje se sporo menjaju. 2) U njoj postoji jedan grad koji je središte.
Svi ostali gradovi su potčinjeni tom gradu. Nekada su to bili gradovi-države, a
danas su glavni gradovi. Može se desiti da postoje dva središta ali na kraju će
dominatno središte da istisne drugo. 3) Za ovu vrstu privrede je karakteristično
postojanje područja koja se šire oko središta. Uz centralnu oblast imamo šira
područja oko gradova/cenatara, pa onda šira preriferna područja koja su
podređenom položaju. (Brodel, 1989: 90/91).
Volerstin, za razliku od Brodela smatra da ne postoji druga
privreda koja predstavlja svet za sebe osim privrede u Evropi od XVI veka. Po
Brodelu svet je podeljen na mnoštvo privreda koje predstavljaju svet za
sebe i naglašava da je ova vrsta podele
bil prisutna još od starog veka. Navodi primere Rusije do Petra Velikog i
Otomanskog carstva do XVIII veka koje su postojale simultano. Brodelov
zaključak je da je evropski, a kasnije i svetski kapitalizam ponikao iz oblasti
gde su bile prisutne privrede koje predstavljaju svet za sebe.
Već navedeni treći nivo stvarnosti privrede koja predstavlja svet
za sebe nam govori o hijerarhizovanom sistemu. U centru je kvalitet života na
najvišem nivou, nadnice su na visokom novu, imamo pojavu banaka, industrije. Na
srednjem nivou životni standard je dosta niži u odnosu na centar, dok na
periferiji je stanje najlošije. Tu je zastupljeno ropstvo i kmetsvo nasuprot
kapitalizmu u centru. Autor zaključuje da kapitalizam opstaje na ovom sistemu
tako što periferne oblasti hrane srednja područja kao i glavna, dakle ze postojanje
kapitalizma neophodna je direktna eksploatacija koja je omogućena dvojnim
standardima (u centru slobode, na periferiji ropstvo) Takođe, na sve ovo možemo
dodati Volerstinov zaključak da kapitalizam ponikao iz nejednakosti i da je
plod autoritarne organizacije.
Zaključak
Videli smo na koji način je kapitalizam uspeo da se razvije i
postane svetski fenomen. Brodel je uspeo delimično da pobije lassez-faire
princip i na taj način zaključuje da se kapitalizam razvijao uz državnu
intervenciju, monopol, autoritarnu organizaciju, direktno mešanje u tržište,
hijerahiju, nejednakost, nepoštovanje zakona i propisa. Dakle, mehanizmi koje
kapitalizam danas osporava i ujedno se „bori“ protiv istih su oni isti
mehanizmi koji su bili od velikog značaja za nastanak i razvoj kapitalizma.
Danas, iza maske demokratije i propagiranja ljudskih prava kapitalizam i dalje
opstaje zahvaljujući nejednakostima i ekspolataciji. Da li je uopšte moguća
modifikacija ovakvog sistema da bude humaniji? Ako je postojanje kapitalizma ima
nužnu posledicu kao što je ekspolatacija, nejednakosti, pa uz to povećanje cena
i siromaštva onda da bi se sve ovo učinilo humanijim neophodno je ukidanje
postojećeg i uspostavljanje novog sistema.
Literatura:
Bolčić, Silvano. 2003. Svet rada u
transformaciji, Beograd: Plato, str. 41-42
Brodel, Fernan. 1989. Dinamika kapitalizma. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižnica Zorana
Stanojevića
Egebrecht, Arne. 1987. Povjest
rada: od Starog Egipta do danas, Zagreb: Grafički zavod Hrvatske, str. 113-124
Kulisher, Josef. 1957. Opća
ekonomska povjest srednjega i novoga vijeka, Zagreb: Kultura, I knjiga,
str. 105-141
Rot, Nikola. 2003. Osnovi
socijalne psihologije, Beograd:
Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 10. Izdanje, str. 257-258