Konstrukcija roda u neofolk muzici: Prikaz žena i muškaraca u neofolk muzici u Srbiji

Autorke: Aleksandra Korać, Lena Kanazir

1. Uvod

            U ovom is­tra­ži­va­nju će­mo se ba­vi­ti ana­li­zom kon­struk­ci­je ro­da u okvi­ru neo­folk mu­zi­ke u Sr­bi­ji u pe­ri­o­du od kra­ja 2013. do ma­ja 2016. go­di­ne. Pod neo­folk mu­zi­kom pod­ra­zu­me­va­mo sa­vre­me­nu po­pu­lar­nu mu­zi­ku ko­ja je ta­ko­đe po­zna­ta i pod na­zi­vi­ma tur­bo-folk, pop-folk, teh­no­folk ili pod još ob­u­hvat­ni­jim ter­mi­ni­ma „na­rod­na mu­zi­ka“ ili žar­gon­ski re­če­no „na­rod­nja­ci“. Na­da­lje, opre­de­li­le smo se da u ovom ra­du ko­ri­sti­mo ter­min neo­folk s ob­zi­rom na nje­go­vu vred­no­snu ne­u­tral­nost.

          
             Opre­de­li­le smo se za ba­vlje­nje ovom te­mom po­la­ze­ći od pret­po­stav­ke da nje­no pro­u­ča­va­nje i re­zu­la­ti tog pro­u­ča­va­nja mo­gu zna­čaj­ni­je do­pri­ne­ti pro­ši­re­nju sa­zna­nja u obla­sti so­ci­o­lo­gi­je kul­tu­re, a na­ro­či­to sa­vre­me­ne, po­pu­lar­ne kul­tu­re ko­joj i pri­pa­da sam neo­folk. Ta­ko­đe, pro­u­ča­va­nje ove te­me mo­že do­pri­ne­ti i sa­vre­me­noj fe­mi­ni­stič­koj te­o­ri­ji i nje­nim okvi­ri­ma i to ta­ko što će po­ka­za­ti šta se u ne­fol­ku sma­tra he­ge­mo­nim ma­sku­li­ni­te­tom, a šta na­gla­še­nom žen­stve­no­šću, od­no­sno, ko­je se oso­bi­ne kao po­želj­ne is­ti­ču kad se go­vo­ri o mu­škar­ci­ma, a ko­je kad je reč o že­na­ma. Iako na te­ri­to­ri­ji na­še dr­ža­ve već po­sto­je broj­ne de­ba­te, pre sve­ga u ma­sov­nim me­di­ji­ma, o estet­skoj, etič­koj, mo­ral­noj funk­ci­ji, po­sle­di­ci­ma i uti­ca­ji­ma neo­folk mu­zi­ke, mi će­mo se tru­di­ti da ovoj te­mi kao i sa­mom fe­no­me­nu neo­fol­ka pri­stu­pi­mo iz jed­ne vred­no­sno ne­u­tral­ne od­no­sno so­ci­o­lo­ške po­zi­ci­je. Mi­šlje­nja smo da je sva­ko me­to­do­lo­ški i na­uč­no za­sno­va­no is­tra­ži­va­nje, bi­lo kvan­ti­ta­tiv­no ili kva­li­ta­tiv­no, iz obla­sti so­ci­o­lo­gi­je kul­tu­re, a na­ro­či­to na te­ri­to­ri­ji Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, sa­mo po se­bi va­žno jer sma­tra­mo da je ova oblast do sa­da bi­la ne­do­volj­no em­pi­rij­ski is­tra­ži­va­na. Za­hva­lju­ju­ći sve br­žem i in­ten­ziv­ni­jem raz­vo­ju teh­no­lo­gi­je, a pre sve­ga in­ter­ne­ta i ma­sov­nih me­di­ja, neo­folk mu­zi­ka po­sta­la je ši­ro­ko ras­pro­stra­nje­na i la­ko do­stup­na ve­li­kom bro­ju lju­di naj­ra­zli­či­ti­jih so­ci­jal­no-de­mo­graf­skih ka­rak­te­ri­sti­ka. U skla­du sa tim ona mo­že uti­ca­ti na per­cep­ci­ju lju­di o rod­nim ulo­ga­ma, od­no­sno na kon­struk­ci­ju ro­da.

            Na­sto­ja­će­mo da ovim ra­dom što ino­va­tiv­ni­je pri­stu­pi­mo ovoj te­mi, osla­nja­ju­ći se na raz­li­či­te te­o­ri­je o kon­struk­ci­ji ro­da, kao i na raz­li­či­te po­sto­je­će in­ter­pre­ta­ci­je neo­folk mu­zi­ke. Po­red ana­li­ze sa­mih tek­sto­va ne­kih od naj­po­pu­lar­ni­jih pe­sa­ma ko­je pri­pa­da­ju ovom žan­ru, ak­ce­nat će bi­ti i na ana­li­zi vi­zu­el­nog sa­dr­ža­ja, od­no­sno spo­to­va ko­ji pra­te ove pe­sme, u funk­ci­ji osve­tlja­va­nja na­či­na pri­ka­zi­va­nja ro­do­va i rod­nih ulo­ga, kao i nji­ho­vih me­đu­sob­nih od­no­sa. Da­kle, ori­gi­nal­nost na­šeg is­tra­ži­va­nja ogle­da se u pri­me­ni miks me­to­da.

2. Te­o­rij­ski okvir

2.1 Dru­štve­ni kon­tekst

            Pre ne­go što se osvr­ne­mo na kon­kret­ne te­o­ri­je o kon­stru­i­sa­nju ro­da (gen­de­ring), po­treb­no je da se upo­zna­mo sa ši­rim dru­štve­nim kon­tek­stom u ko­me je na­stao i raz­vio se neo­folk kao pra­vac u mu­zi­ci. Iako neo­folk ima ko­re­ne još u osam­de­se­tim go­di­na­ma dva­de­se­tog ve­ka ka­da je so­ci­ja­li­zam bio pre­o­vla­đu­ju­ća ide­o­lo­gi­ja na pod­ruč­ju biv­še Ju­go­sla­vi­je, on svoj pro­cvat kao i naj­ve­ći uti­caj ostva­ru­je de­ve­de­stih sa ras­pa­dom dr­ža­ve ko­ji je pra­ćen broj­nim et­nič­kim su­ko­bi­ma i ja­ča­njem na­ci­o­na­li­zma. Pro­blem „na­rod­nja­ka“ je po­stao u ovom pe­ri­o­du va­žno po­lje po­li­tič­ke i ide­o­lo­ške bor­be u iz­grad­nji „od­go­va­ra­ju­ćeg“ srp­skog na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta, dok je neo­folk[1] po­stao pre­po­zna­tljiv sim­bol od­re­đe­ne vr­ste srp­skog na­ci­o­na­li­zma, ka­ko za one ko­ji su se iden­ti­fi­ko­va­li s ovom vr­stom mu­zi­ke ta­ko i za one ko­ji su joj se pro­ti­vi­li (Si­mić, 2006: 98). U srp­skom dru­štvu je ta­da, a sma­tra­mo da je si­tu­a­ci­ja i da­lje pre­te­žno ne­pro­me­nje­na, do­mi­ni­rao pa­tri­jar­hat i tra­di­ci­o­nal­na vred­no­sna ori­jen­ta­ci­ja. Pri­li­kom od­re­đi­va­nja poj­ma pa­tri­jar­hat ko­ri­sti­će­mo de­fi­ni­ci­ju Sil­vi­je Vol­bi. Ona ovaj po­jam od­re­đu­je kao si­stem dru­štve­nih prak­si i struk­tu­ra, u okvi­ru ko­jih mu­škar­ci do­mi­ni­ra­ju nad že­na­ma, eks­plo­a­ti­šu ih i vr­še re­pre­si­ju nad nji­ma (Sylvia Walby, „The­o­ri­zing Pa­tri­arch“, na­ve­de­no pre­ma: Pe­šić, 2009: 170). Po Vol­bi­je­voj se mo­gu uoči­ti dva ob­li­ka pa­tri­jar­ha­ta, pri­vat­ni i jav­ni, pri če­mu se pri­vat­ni od­no­si na pro­iz­vod­nju unu­tar do­ma­ćin­stva, a kon­tro­la nad že­na­ma je di­rekt­na i per­so­na­li­zo­va­na, a jav­ni je neo­dvo­jiv od sfe­re pla­će­nog ra­da gde kon­tro­la vi­še ne­ma per­so­na­li­zo­va­ni ob­lik, već po­sta­je for­ma­li­zo­va­na, bez­lič­na i in­sti­tu­ci­o­na­li­zo­va­na (Sylvia Walby, „The­o­ri­zing Pa­tri­arch“, na­ve­de­no pre­ma: Pe­šić, 2009: 170). So­ci­ja­li­zam je iz­veo že­ne na tr­ži­šte ra­da, što je pred­sta­vlja­lo po­ku­šaj us­po­sta­vlja­nja rod­ne jed­na­ko­sti u jav­noj sfe­ri, dok je sna­ga pa­tri­jar­ha­ta u pri­vat­noj sfe­ri osta­la ne­pro­me­nje­na. Na­kon ras­pa­da Ju­go­sla­vi­je na­stu­pa pe­riod post­so­ci­ja­li­stič­ke tran­sfor­ma­ci­je, u ko­me do­la­zi do eko­nom­ske kri­ze, ve­li­ke ne­za­po­sle­no­sti ko­ja je bi­la znat­no iz­ra­že­ni­ja me­đu že­na­ma i na­glog pa­da ži­vot­nog stan­dar­da. Svi ovi pro­ce­si do­ve­li su do re­tra­di­ci­o­na­li­za­ci­je[2] dru­štva či­me je pa­tri­jar­hat osta­va­rio po­nov­nu do­mi­na­ci­ju u svim sfe­ra­ma.

            U Sr­bi­ji 1989. na vlast do­la­zi So­ci­ja­li­stič­ka par­ti­ja Sr­bi­je (SPS) na če­lu sa Slo­bo­da­nom Mi­lo­še­vi­ćem. Po mi­šlje­nju Eri­ka Gor­di­ja glav­ne stra­te­gi­je ko­ji­ma se ovaj re­žim slu­žio ka­ko bi op­stao na vla­sti, bi­le su sme­šte­ne u sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu, od­no­sno u ra­za­ra­nju al­ter­na­ti­ve, po­li­tič­kih, dru­štve­nih, in­for­ma­tiv­nih, kul­tur­nih a u okvi­ru njih i mu­zič­kih. Re­žim je na­sto­jao da u okvi­ru svo­jih mo­ći uči­ni da al­ter­na­ti­ve bu­du ne­do­stup­ne, ta­ko što je po­ku­šao da za­tvo­ri sve pro­to­ke in­for­ma­ci­ja, iz­ra­ža­va­nja, dru­štve­nog ži­vo­ta (Gor­di, 2001: 15). Već po­čet­kom de­ve­de­se­tih ova vlast je us­po­sta­vi­la kon­tro­lu nad me­di­ji­ma (no­vi­na­ma, te­le­vi­zi­jom, ra­di­om), ta­ko da je pr­va ra­zo­re­na al­ter­na­ti­va bi­la in­for­ma­tiv­na. Glav­na raz­li­ka me­đu lju­di­ma u Sr­bi­ji ko­ja se ogle­da­la u raz­li­či­tom po­gle­du na svet, ko­ji je sa jed­ne stra­ne ši­ro­ko otvo­ren pre­ma dru­gi­ma (ko­smo­po­lit­ski), a sa dru­ge je za­tvo­ren (na­ci­o­na­li­stič­ki ori­jen­ti­san), do­ve­la je do naj­ve­će po­de­le. Ta­da­šnji re­žim imao je po­tre­bu da ra­zo­ri do­ta­da­šnju ide­o­lo­gi­ju ju­go­slo­ven­stva i da po­vra­ti et­nič­ku iden­ti­fi­ka­ci­ju u funk­ci­ji rat­ne mo­bi­li­za­ci­je, pa je ta­ko kom­bi­no­va­ni uti­caj dik­ta­tor­skih stra­te­gi­ja, na­ci­o­nal­ne ho­mo­ge­ni­za­ci­je, in­ter­na­ci­o­nal­ne izo­la­ci­je i ra­ta olak­ša­vao ovaj pro­ces kao i ra­za­ra­nje al­ter­na­ti­va (Gor­di, 2001: 20). U ova­kvoj at­mos­fe­ri do­la­zi do po­pu­la­ri­za­ci­je neo­fol­ka. Ro­ken­rol, ko­ji je do ta­da bio naj­za­stu­plje­ni­ji na mu­zič­koj sce­ni, bi­va po­ti­snut na mar­gi­nu zbog svog an­ti­rat­nog kao i an­ti­re­žim­skog an­ga­žma­na dok je neo­folk sa svo­jim iz­vo­đa­či­ma svo­je­volj­no sta­jao na ras­po­la­ga­nju na­ci­o­na­li­stič­koj pro­pa­gan­di. Za­hva­lju­ju­ći po­dr­šci re­ži­ma zbog ko­je do­bi­ja ve­li­ki me­dij­ski pro­stor, neo­folk po­sta­je sve po­pu­lar­ni­ji. Ipak, on na­i­la­zi na ot­por me­đu „ro­ke­ri­ma“ i in­te­lek­tu­al­ci­ma što je do­ve­lo do skre­ta­nja pa­žnje sa sa­mog re­ži­ma na su­ko­blja­va­nje pri­pad­ni­ka ova dva mu­zič­ka prav­ca. Na­kon krat­kog pe­ri­o­da me­dij­skog pro­mo­vi­sa­nja, na­ci­o­na­li­stič­ka eli­ta se okre­će pro­tiv neo­fol­ka jer sma­tra da nje­go­va mu­zič­ka pro­duk­ci­ja i rit­mič­ka ori­jen­ta­ci­ja iz­la­ze iz okvi­ra na­ci­o­na­li­stič­kih pe­sa­ma kao i da je pri­li­kom mik­so­va­nja iz­o­sta­vlja­no sve vi­še folk (tj. na­rod­nih) ele­me­na­ta (Gor­di, 2001: 146). Ubr­zo na­kon to­ga, zbog pro­me­ne Mi­lo­še­vi­će­vog sta­va ko­ja se ogle­da­la u po­dr­šci tzv. mi­rov­nom pla­nu „Kon­takt gru­pe“ za Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu, i sam re­žim se okre­će pro­tiv neo­fol­ka i po­kre­će raz­ne an­ti­kam­pa­nje u okvi­ru „go­di­ne kul­tu­re“ (1995). Upr­kos ovim ak­ci­ja­ma, neo­folk osta­je ve­o­ma za­stu­pljen na mu­zič­koj sce­ni i do da­nas. Na­kon 2000. go­di­ne mu­zi­ka gu­bi svoj po­li­tič­ki zna­čaj pa ta­ko rok mu­zi­ka ne­sta­je sa „ma­in­stre­am“ sce­ne. Mu­zi­ka ostva­ru­je sa­mo po­sred­ni uti­caj i pre­pu­šta se si­la­ma tr­ži­šta ko­je de­ter­mi­ni­šu ukus i pro­fit. Ve­za iz­me­đu mu­zi­ke i po­li­ti­ke se pre­o­bli­ku­je pa ta­ko ide­o­lo­ške po­de­le ne uti­ču vi­še ja­sno na kre­i­ra­je mu­zič­kih sa­dr­ža­ja.

            Neo­folk je na­stao kao spoj elek­tron­ske mu­zi­ke i na­rod­nog me­lo­sa, pre sve­ga za­hva­lju­ju­ći pro­ce­si­ma glo­ba­li­za­ci­je^[3] či­ji je uti­caj po­sta­jao sve ja­či to­kom go­di­na. Pro­ce­si glo­ba­li­za­ci­je do­ve­li su do su­sre­ta­nja raz­li­či­tih kul­tu­ra i me­ša­nja nji­ho­vih ele­me­na­ta. Kon­kret­no, u neo­fol­ku je do­šlo do pro­di­ra­nja mu­zič­kih, vi­zu­el­nih, na­ra­tiv­nih i te­mat­skih ele­me­na­ta za­pad­ne kul­tu­re, pri če­mu su ko­mu­ni­ka­ci­o­ne teh­no­lo­gi­je od­i­gra­le ključ­nu ulo­gu.

2.2 Uži te­o­rij­ski okvir

            Kao što je i na po­čet­ku na­gla­še­no, neo­folk pred­sta­vlja deo po­pu­lar­ne kul­tu­re i sto­ga je po­treb­no, ra­di bo­ljeg raz­u­me­va­nja sa­mog fe­no­me­na neo­fol­ka, obla­sti nje­go­vog de­la­nja i zna­ča­ja, pr­ven­stve­no de­fi­ni­sa­ti po­jam po­pu­lar­ne/ma­sov­ne kul­tu­re. Naj­op­šti­je pri­hva­će­no zna­če­nje poj­ma ma­sov­ne kul­tu­re od­no­si se na po­ja­ve sa­vre­me­nog pre­no­še­nja iden­tič­nih ili ana­log­nih sa­dr­ža­ja ko­ji te­ku iz ma­lo­broj­nih iz­vo­ra ka ve­li­kim ma­sa­ma pri­ma­la­ca kao i na jed­no­o­bra­zne for­me za­bav­ne, za­ba­vljač­ke de­lat­no­sti ve­li­kih ma­sa lju­di (Klo­skov­ska, 1985: 73). Na­sta­la je kao spo­red­ni pro­iz­vod in­du­strij­ske re­vo­lu­ci­je i ur­ba­ni­za­ci­je, a na njen op­sta­nak pre­su­dan uti­caj ima­ju ma­sov­ni me­di­ji bez ko­jih ona ne bi mo­gla da po­sto­ji da­nas. Još od sa­mog na­stan­ka bi­la je pred­met kri­ti­ka ko­je su do­la­zi­le pre sve­ga iz in­te­lek­tu­al­nih kru­go­va dru­štva, ta­ko da se ona če­sto po­i­sto­ve­ću­je sa vul­gar­nom kul­tu­rom, od­no­sno kul­tu­rom naj­ni­žeg ni­voa. Sto­ga, mi se opre­de­lju­je­mo za ko­ri­šće­nje poj­ma po­pu­lar­na kul­tu­ra, ko­ji ima slič­no zna­če­nje kao i po­jam ma­sov­na kul­tu­ra ali ima dru­ga­či­ji od­nos pre­ma pred­me­tu o ko­jem se go­vo­ri. Ovaj od­nos mo­že bi­ti ili ne­u­tra­lan (bez is­ka­zi­va­nja vred­no­snog sta­va) ili još če­šće afir­ma­ti­van (po­pu­lar­na kul­tu­ra je ne­što po­zi­tiv­no). Ka­rak­te­ri­stič­no za po­jam po­pu­lar­ne kul­tu­re je na­pu­šta­nje poj­ma ma­se kao i od­ba­ci­va­nje pret­po­stav­ke o pa­siv­no­sti po­tro­ša­ča, ko­ji­ma se pri­da­je spo­sob­nost is­po­lja­va­nja kre­a­tiv­no­sti i ak­ti­van od­nos pre­ma sa­dr­ža­ji­ma ove kul­tu­re. Je­dan od pred­stav­ni­ka ova­kvog sta­no­vi­šta je Džon Fisk. On vi­di po­pu­lar­nu kul­tu­ru kao pro­ces, nje­na zna­če­nja ni­ka­da ne mo­gu bi­ti in­den­ti­fi­ko­va­na u sa­mim sa­dr­ža­ji­ma jer se oni ak­ti­vi­ra­ju i do­bi­ja­ju svo­je zna­če­nje je­di­no u dru­štve­nom kon­tek­stu i kroz dru­štve­ne od­no­se (Fi­ske, 1989: 3). Kao što je već na­ve­de­no, po­jam po­pu­lar­ne kul­tu­re se mo­že upo­tre­blja­va­ti na dva glav­na na­či­na. Je­dan po­pu­lar­nu kul­tu­ru po­i­sto­ve­ću­je sa poj­mom ma­sov­ne kul­tu­re (Klo­skov­ska) i pri­da­je joj ne­ga­tiv­no zna­če­nje, dok dru­gi po­pu­lar­nu kul­tu­ru od­re­đu­je kao ne­u­tral­nu ili čak po­zi­tiv­nu po­ja­vu i osta­vlja pro­stor za ak­tiv­nost pu­bli­ke pri­li­kom tu­ma­če­nja sa­dr­ža­ja ove kul­tu­re (Fisk). Mo­že­mo za­klju­či­ti da sa­dr­ža­ji po­pu­lar­ne kul­tu­re pod­ra­zu­me­va­ju niz zna­če­nja ko­ja su im auto­ri da­li, ali I da su u od­re­đe­noj me­ri otvo­re­na za in­ter­pre­ta­ci­ju od stra­ne ko­ri­sni­ka. Mi će­mo po­ku­ša­ti da is­pi­ta­mo po­ten­ci­jal­na zna­če­nja ko­ja se na­la­ze u sa­mom tek­stu.

            Na­sta­nak poj­ma ro­da pro­iz­vod je dru­gog ta­la­sa fe­mi­ni­zma. U tom pe­ri­o­du do­la­zi do di­stink­ci­je pol – rod gde su raz­li­ke ko­je su svo­je­vre­me­no sma­tra­ne kao pot­pu­no bi­o­lo­ške i te­le­sne (pol), po­če­le da se shva­ta­ju kao dru­štve­no kon­stru­i­sa­ne (rod) to­kom du­go­traj­ne isto­rij­ske po­de­le ljud­ske ra­se na mu­škar­ce i že­ne (Kor­nel, 2003: 22). Usko ve­zan za po­jam ro­da je i po­jam rod­nih ulo­ga ko­ji, po ana­lo­gi­ji sa dru­štve­nim ulo­ga­ma, u se­bi sa­dr­ži po­na­ša­nja i oče­ki­va­nja (dru­štva) ve­za­na za njih. Raz­li­ko­va­nje po­la i ro­da i kon­struk­ci­ja pol­no­sti je sto­ga emi­nent­ni čin kul­tu­re: so­ci­jal­na or­ga­ni­za­ci­ja i se­man­ti­za­ci­ja ljud­skih bi­o­lo­ških po­lo­va či­ji je ko­nač­ni re­zul­tat to da po­sto­je pot­pu­no raz­li­či­te stvar­no­sti za mu­škar­ce i že­ne (Pa­pić, 1984: 111). So­ci­o­lo­ški­nja Ko­nel uvo­di po­jam rod­nog re­ži­ma ko­ji se de­fi­ni­še kao hi­je­rar­hij­ska (rod­na) stru­ku­ra ko­ja po­či­va na od­no­si­ma mo­ći i sub­or­di­na­ci­je i unu­tar kog se na­la­ze svi rod­ni iden­ti­te­ti. Unu­tar ovog re­ži­ma ni­su svi iden­ti­te­ti pod­jed­na­ko po­želj­ni, kao naj­po­želj­ni­ji se iz­dva­ja­ju he­ge­mo­ni ma­sku­li­ni­tet i na­gla­še­na žen­stve­nost sa ko­ji­ma su u od­re­đe­nim od­no­si­ma svi osta­li iden­ti­te­ti i to ta­ko što su he­ge­mo­nom ma­sku­li­ni­te­tu pod­re­đe­ni ra­zno­vr­sni dru­gi ma­sku­li­ni­te­ti, ali i sa­me že­ne (Con­nell, 1987: 183 i 184). Ova dva iden­ti­te­ta su uvek naj­po­želj­ni­ja, ali se nji­ho­vo shva­ta­nje me­nja kroz vre­me i ge­o­graf­ski pro­stor. U po­pu­lar­noj kul­tu­ri ipak do­la­zi do pro­ce­sa tran­sfor­ma­ci­je tra­di­ci­o­nal­ne (na­gla­še­ne) žen­stve­no­sti. Ova tran­sfor­ma­ci­ja se naj­bo­lje vi­di kroz in­ter­ak­ci­ju iz­me­đu sim­bo­li­za­ci­je žen­ske sla­bo­sti i sna­ge kao ob­li­ka ove tran­sfor­ma­ci­je. Ovaj kul­tur­ni pro­stor pru­ža mo­guć­nost dvo­stru­ke upo­tre­be gde su pri­sut­ne naj­ma­nje dve glav­ne ten­den­ci­je. Pr­va je učvr­šći­va­nje i odr­ža­va­nje ste­re­o­ti­pa o tra­di­ci­o­nal­noj, pa­siv­noj žen­stve­no­sti ko­ja je pod­lo­žna ak­tiv­noj mu­žev­no­sti, a dru­ga je pro­na­la­že­nje al­ter­na­ti­va u vi­zu­a­li­za­ci­ji žen­stve­no­sti s ci­ljem de­kon­struk­ci­je tra­di­ci­o­nal­nih pred­sta­va. Iako je još uvek mno­go vi­še pri­me­ra u ko­ji­ma se žen­skost pod­vr­ga­va mu­ški ori­jen­ti­sa­noj, kon­zu­me­ri­stič­koj ma­ni­pu­la­ci­ji, vi­dljiv je i no­vi fe­no­men, ten­den­ci­ja da že­ne sa­me ob­li­ku­ju i po­i­gra­va­ju se sa sim­bo­li­ma žen­stve­no­sti i ti­me je uči­ne pro­iz­vo­dom sop­stve­ne ima­gi­na­ci­je u po­pu­lar­noj kul­tu­ri (Pa­pić, 1990: 148).

            Neo­folk je bi­tan za kon­struk­ci­ju ro­da i rod­nih iden­ti­te­ta zbog svo­je ve­li­ke ras­pro­stra­nje­no­sti u ma­sov­nim me­di­ji­ma kao i u sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu. Na­či­ni na ko­je mi kon­stru­i­še­mo rod da­nas do­la­ze iz vi­še raz­li­či­tih iz­vo­ra, u ko­je spa­da­ju i oni „kla­sič­ni“ kao što su dru­štve­ne, po­ro­dič­ne ili kul­tur­ne nor­me, s tim što ma­sov­ni me­di­ji pre­u­zi­ma­ju zna­čaj­nu ulo­gu u tom pro­ce­su kao je­dan od glav­nih iz­vo­ra in­for­ma­ci­ja. Po­pu­lar­na mu­zi­ka, a u Sr­bi­ji neo­folk, igra va­žnu ulo­gu u ob­li­ko­va­nju na­šeg vi­đe­nja ro­da s ob­zi­rom da se naj­po­pu­lar­ni­je pe­sme „iz­no­va i iz­no­va vr­te“ na ra­di­ju, te­le­vi­zi­ji, u klu­bo­vi­ma (ka­fa­na­ma itd) i na taj na­čin slu­ša­o­ci bi­va­ju iz­lo­že­ni nji­ho­vim sa­dr­ža­ji­ma i po­ru­ka­ma (Yocum, 2010: 2).

            Ne­ki od is­tra­ži­va­ča ko­ji su se ba­vi­li slič­nom te­ma­ti­kom su Step­ha­nie Yocum, Danya Espi­no­sa, Ka­te Con­rad, Tra­vis Di­xon i Yuanyuan Zhang. Yocum se u svom član­ku „Rhe­to­ri­cal Con­struc­tion of Gen­der: How Wo­men are Por­trayed in Po­pu­lar Mu­sic To­day“ ba­vi­la ana­li­zom Flo Ri­da-inog tek­sta pe­sme „Right Ro­und“; Espi­no­sa u tek­stu „Gen­der Ro­les in the Me­dia and De­bun­king So­ci­ety’s Ste­re­otypes: Glee as a Pop-Cul­tu­re Re­flec­tion“ ana­li­zi­ra rod­ne ulo­ge u ma­sov­nim me­di­ji­ma sa fo­ku­som na TV se­ri­ju Glee; a Con­rad, Di­xon i Zhang u član­ku „Con­tro­ver­sial Rap The­mes, Gen­der and Skin To­ne Dis­tor­tion: A Con­tent Analysis of Rap Mu­sic Vi­de­os“ pro­u­ča­va­ju uče­sta­lost kon­tro­verz­nih te­ma, rod­nih raz­li­ka i iz­vr­nu­tom pri­ka­zu bo­ja ko­že. Sva tri is­tra­ži­va­nja su do­šla do slič­nih za­klju­ča­ka, da su že­ne uglav­nom objek­ti­vi­zo­va­ne i pod­re­đe­ne mu­škar­ci­ma kao i da se one per­ci­pi­ra­ju kao emo­tiv­ne i ne­sta­bil­ne dok su mu­škar­ci ja­ki i bez­o­se­ćaj­ni. Da­kle, pri­kaz ro­do­va u me­di­ji­ma osli­ka­va pa­tri­jar­hal­nu ten­den­ci­ju po­i­ma­nja ro­do­va i rod­nih ulo­ga.

3. Ci­lje­vi is­tra­ži­va­nja i is­tra­ži­vač­ka pi­ta­nja

            Glav­ni cilj ovog is­tra­ži­va­nja je ana­li­za kon­struk­ci­je ro­da u okvi­ru neo­fol­ka kroz tek­sto­ve pe­sa­ma i vi­zu­el­ni sa­dr­žaj (spo­to­vi) ko­ji pra­ti ove pe­sme. Pri­li­kom ove ana­li­ze na­sto­ja­će­mo i da is­pi­ta­mo ka­ko su pri­ka­za­ne že­ne (ka­ko se kon­stru­i­še fe­mi­ni­tet), a ka­ko mu­škar­ci (ka­ko se kon­stru­i­še ma­sku­li­ni­tet) i ka­ko su pri­ka­za­ni od­no­si iz­me­đu ro­do­va. Na­sto­ja­će­mo da usta­no­vi­mo pri­ro­du nji­ho­vih od­no­sa, da li su ti od­no­si emo­tiv­ni ili pak či­sto fi­zič­ki kao i da li sim­bo­li­za­ci­ja mu­ško-žen­skih od­no­sa sa so­bom no­si i od­nos do­mi­na­ci­je/pod­re­đi­va­nja ko­ji je če­sto deo pa­tri­jar­hal­nih dis­kur­sa. Jed­no od pi­ta­nja na ko­je će ovo is­tra­ži­va­nje po­ku­ša­ti da da od­go­vor je ka­ko su že­ne/mu­škar­ci pri­ka­za­ni u pe­sma­ma mu­ških i žen­skih iz­vo­đa­ča. Na­še oče­ki­va­nje je da će po­sto­ja­ti raz­li­ka iz­me­đu pri­ka­za ro­do­va u okvi­ru pe­sa­ma mu­ških i žen­skih iz­vo­đa­ča od­no­sno da će se po­ka­za­ti da že­ne se­be per­ci­pi­ra­ju kao ne­za­vi­sne i ja­ke lič­no­sti dok ih mu­škar­ci objek­ti­vi­zu­ju. Ta­ko­đe, na­sto­ja­će­mo da ana­li­zi­ra­mo struk­tu­ru spo­ta, od­no­sno ko ima glav­nu ulo­gu, po­zi­ci­o­ni­ra­nje ak­te­ra, nji­ho­vo obla­če­nje i „ko­re­o­gra­fi­ju“ kao i rad­nju sa­mog spo­ta da bi­smo pre­po­zna­li ka­ko se kon­stru­i­šu fe­mi­ni­tet i ma­sku­li­ni­tet kao i ko­je ulo­ge im se pri­pi­su­ju.

4. Di­men­zi­je i in­di­ka­to­ri

            Cen­tral­ni po­jam u na­šem is­tra­ži­va­nju je rod a nje­ga smo po­de­li­le na dve di­men­zi­je tj. na fe­mi­ni­tet i ma­sku­li­ni­tet. U okvi­ru ove dve di­men­zi­je mo­gu se iz­dvo­ji­ti i sle­de­će pod­di­men­zi­je ko­je su im za­jed­nič­ke: fi­zič­ki iz­gled i ulo­ge i od­no­si pre­ma dru­gom ro­du kao dru­ga pod­di­men­zi­ja. Pod fe­mi­ni­te­tom pod­ra­zu­me­va­mo sve ono što že­na či­ni i mi­sli da bi bi­la že­na kao i ono što se sma­tra po­želj­nim po­na­ša­njem za žen­ski rod; a pod ma­sku­li­ni­te­tom pod­ra­zu­me­va­mo sve ono što mu­ška­rac či­ni i mi­sli da bi bio mu­ška­rac kao i ono što se sma­tra po­želj­nim po­na­ša­njem za mu­ški rod. Ko­ri­sti­će­mo iste pod­di­men­zi­je i za ma­sku­li­ni­tet i za fe­mi­ni­tet za­to što sma­tra­mo da su pod­jed­na­ko zna­čaj­ne i za kon­struk­ci­ju fe­mi­ni­te­ta i za kon­struk­ci­ju ma­sku­li­ni­te­ta, ta­ko­đe po­mo­ću njih se naj­bo­lje mo­gu pri­ka­za­ti ka­rak­te­ri­sti­ke ove dve di­men­zi­je. Pr­va pod­di­men­zi­ja, fi­zič­ki iz­gled, zna­čaj­na je, osim to­ga što je bi­tan ele­ment kon­struk­ci­je ro­da, i za­to što je naj­ek­spli­cit­ni­je uoč­lji­va u vi­deo spo­tu, ko­ji kao spe­ci­fič­na for­ma emi­tu­je ja­sno na­gla­še­nu po­ru­ku. Dru­ga pod­di­men­zi­ja, ulo­ge i od­nos pre­ma dru­gom ro­du, zna­čaj­na je kao još je­dan kon­sti­tu­tiv­ni ele­ment ro­da ali i zbog to­ga što je je­dan od osnov­nih pri­stu­pa ma­sku­li­ni­te­tu/fe­mi­ni­te­tu usme­ren na op­štu i cen­tral­nu va­žnost od­no­sa mu­škar­ci – že­ne, pre­ma kom su mu­škar­ci sve ono što že­ne ni­su i obr­nu­to. Ta­ko­đe, u ve­ći­ni tek­sto­va i spo­to­va neo­folk pe­sa­ma mu­škar­ci i že­ne su u ne­kom me­đu­sob­nom od­no­su ko­ji je naj­če­šće po­ve­zan sa rod­no spe­ci­fič­nim ulo­ga­ma.

            Sle­de­ći ko­rak u ope­ra­ci­o­na­li­za­ci­ji poj­ma ro­da je od­re­đi­va­nje in­di­ka­to­ra za go­re­na­ve­de­ne di­men­zi­je i pod­di­men­zi­je. Ka­da je reč o fi­zič­kom iz­gle­du, kao naj­va­žni­ji in­di­ka­to­ri iz­dva­ja­ju se: gar­de­ro­ba (kra­ća ili du­ža, ši­ro­ka ili uska od­no­sno ko­je de­lo­ve te­la na­gla­ša­va), šmin­ka (da li je ja­ka ili ne­u­tral­na) i te­le­sna kon­sti­tu­ci­ja (ka­ko se vr­ši ka­dri­ra­nje od­no­sno na šta ka­me­ra sta­vlja fo­kus). Ulo­ge i od­no­si pre­ma dru­gom ro­du su naj­i­zra­že­ni­ji po­mo­ću te­ma ko­je su za­stu­plje­ne i u tek­sto­vi­ma i u spo­to­vi­ma, pa se kao naj­va­žni­ji in­di­ka­to­ri od­no­sa pre­ma dru­gom ro­du iz­dva­ja­ju: va­ri­ja­ci­je „ne­sreć­nih lju­ba­vi“ (osta­vljen/a mu­ška­rac/že­na, pre­va­ra, iz­da­ja, pat­nja itd), do­mi­nan­tan mu­ška­rac ili do­mi­nant­na že­na (pri če­mu pod do­mi­nan­tan/a pod­ra­zu­me­va­mo oso­bu ko­ja od­re­đu­je pri­ro­du od­no­sa) i da li se iz­vo­đač u spo­tu po­ja­vlju­je sam ili u gru­pi (pret­po­sta­vlja­mo da će se mu­škar­ci če­šće ja­vlja­ti u gru­pi sa dru­gim mu­škar­ci­ma što se ve­zu­je za nji­ho­vu sa­rad­nju dok je že­na ato­mi­zo­va­na i ja­vlja se sa­mo­stal­no što se mo­že po­ve­za­ti sa ten­den­ci­jom da se že­ne po­ka­zu­ju kao me­đu­sob­no kon­ku­rent­ne). Kao naj­va­žni­je te­me ve­za­ne za ulo­ge že­ne iz­dva­ja­ju se: ulo­ga maj­ke, za­vod­ni­ce, po­žr­tvo­va­ne i/ili zlo­sta­vlja­ne že­ne, sa­mo­stal­ne/ne­za­vi­sne že­ne, osta­vlje­ne že­ne, ulo­ga že­ne ko­ja pi­je (no­vi­ja po­ja­va; ra­ni­je je is­pi­ja­nje al­ko­ho­la bi­lo re­zer­vi­sa­no sa­mo za mu­škar­ce), za­lju­blje­ne že­ne i „pre­ljub­ni­ce“. Ka­da je reč o mu­škar­ci­ma, kao naj­va­žni­je te­me ve­za­ne za ulo­ge iz­dva­ja­ju se: ulo­ga fi­nan­sij­ski do­mi­nant­nog part­ne­ra, za­vod­ni­ka, za­lju­blje­nog mu­škar­ca, „pre­ljub­ni­ka“, osta­vlje­nog mu­škar­ca, ulo­ga mu­škar­ca ko­ji sve dr­ži pod kon­tro­lom, ulo­ga mu­škar­ca ko­ji pi­je i „pro­vo­di se“ i „slo­bod­nog“ mu­škar­ca (mu­ška­rac ko­ji je bez oba­ve­za tj. ni­je u ve­zi, ne že­li da se ve­zu­je, pro­to­tip „ma­čo“ mu­škar­ca).

Ta­be­la 1: Pri­kaz di­men­zi­ja i in­di­ka­to­ra

ROD	F FFe­mi­ni­tet f	FFi­zič­ki pri­kaz	Ggar­de­ro­ba, šmin­ka i te­le­sna kon­sti­tu­ci­ja
		UUloge	uuloga majke, zavodnice, požrtvovane i/ili zlostavljane žene, samostalne/nezavisne žene, ostavljene žene, uloga žene koja pije, zaljubljene žene i „preljubnice“
		OOdnosi	vvarijacije „nesrećnih ljubavi“, dominantan muškarac ili dominantna žena i da li se izvođač u spotu pojavljuje sam ili u grupi
	M MMaskulinitet	FFizički prikaz	Ggarderoba i telesna konstitucija
		UUloge	uuloga finansijski dominantnog partnera, zavodnika, zaljubljenog muškarca, „preljubnika“, ostavljenog muškarca, uloga muškarca koji sve drži pod kontrolom, uloga muškarca koji pije i „provodi se“ i „slobodnog“ muškarca
		UOdnosi	vvarijacije „nesrećnih ljubavi“, dominantan muškarac ili dominantna žena i da li se izvođač u spotu pojavljuje sam ili u grupi

5. Me­to­do­lo­gi­ja is­tra­ži­va­nja

            Na­še is­tra­ži­va­nje je kva­li­ta­tiv­nog ka­rak­te­ra, kon­kret­no, opre­de­li­le smo za kva­li­ta­tiv­nu ana­li­zu sa­dr­ža­ja kao me­tod is­tra­ži­va­nja. Kva­li­ta­tiv­na ana­li­za sa­dr­ža­ja pred­sta­vlja me­tod is­tra­ži­va­nja ko­ji se ko­ri­sti za su­bjek­tiv­nu in­ter­pre­ta­ci­ju sa­dr­ža­ja tek­stu­al­nih po­da­ta­ka kroz si­ste­mat­ski kla­si­fi­ka­cij­ski pro­ces ko­di­ra­nja i iden­ti­fi­ko­va­nja te­ma ili obra­za­ca, ta­ko­đe ona ob­u­hva­ta i ko­mu­ni­ka­cij­ski kon­tekst i na­sto­ji da ot­kri­je zna­če­nja ana­li­zi­ra­nog ma­te­ri­ja­la (Zhang i Wil­de­muth, 2009: 1). Ovaj me­tod je pr­ven­stve­no in­duk­ti­van jer na osno­vu po­da­ta­ka stva­ra osno­vu za pro­u­ča­va­nje te­ma i obra­za­ca kao i za za­ključ­ke iz­ve­de­ne iz njih. Hsi­eh i Shan­non su raz­vi­li tri pri­stu­pa kva­li­ta­tiv­noj ana­li­zi sa­dr­ža­ja u za­vi­sno­sti od ste­pe­na in­duk­tiv­nog za­klju­či­va­nja. Mi ko­ri­sti­mo dru­gi pri­stup ko­ji se od­no­si na di­rekt­nu ana­li­zu sa­dr­ža­ja, u ko­joj ini­ci­jal­no ko­di­ra­nje po­la­zi od te­o­ri­je ili re­le­vant­nih is­tra­ži­vač­kih na­la­za. Za­tim, to­kom ana­li­ze po­da­ta­ka is­tra­ži­va­či se sve vi­še udu­blju­ju u po­dat­ke i pro­na­la­ze te­me u okvi­ru njih. Svr­ha ovog pri­stu­pa je da po­tvr­di ili pro­ši­ri kon­cep­tu­al­ni okvir ili te­o­ri­ju (Zhang i Wil­de­muth, 2009: 2). Va­lid­nost, po­u­zda­nost i objek­tiv­nost su kri­te­ri­ju­mi ko­ji se ko­ri­ste za eva­lu­a­ci­ju kva­li­te­ta is­tra­ži­va­nja u kon­ven­ci­o­nal­nim, po­zi­ti­vi­stič­kim is­tra­ži­vač­kim pa­ra­dig­ma­ma. Po­što je kva­li­ta­tiv­na ana­li­za sa­dr­ža­ja in­ter­pre­ta­tiv­ni me­tod, Lin­coln i Gu­ba su pred­lo­ži­li sle­de­ća če­ti­ri kri­te­ri­ju­ma za eva­lu­a­ci­ju in­ter­pre­ta­tiv­nog is­tra­ži­vač­kog ra­da: ve­ro­do­stoj­nost, op­štost, kon­zi­stent­nost* i pro­ver­lji­vost (Zhang i Wil­de­muth, 2009: 6).

            Kva­li­ta­tiv­na ana­li­za sa­dr­ža­ja se sa­sto­ji od se­ta si­ste­mat­skih i tran­spa­rent­nih pro­ce­du­ra za ana­li­zu po­da­ta­ka. Sam me­to­do­lo­ški po­stu­pak će­mo spro­ve­sti kroz osam ko­ra­ka:

     1.      Pri­pre­ma po­da­ta­ka: iako se ovaj me­tod mo­že ko­ri­sti­ti za ana­li­zu raz­li­či­tih vr­sta po­da­ta­ka, oni se mo­ra­ju tran­sfor­mi­sa­ti u pi­sa­ni tekst pre po­čet­ka sa­me ana­li­ze. Ako su po­da­ci već u pi­sa­noj for­mi, iz­bor sa­dr­ža­ja se mo­ra oprav­da­ti na osno­vu ono­ga što že­li­mo da sa­zna­mo. Da­kle, u na­šem is­tra­ži­va­nju mi će­mo tran­sfor­mi­sa­ti vi­deo spo­to­ve u tek­sto­ve kao je­dan iz­vor po­da­ta­ka a dru­gi iz­vor će nam bi­ti sa­mi tek­sto­vi pe­sa­ma.

     2.      De­fi­ni­sa­nje je­di­ni­ce ana­li­ze: je­di­ni­ca ana­li­ze se od­no­si na glav­nu je­di­ni­cu tek­sta ko­ja će bi­ti kla­si­fi­ko­va­na to­kom ana­li­ze sa­dr­ža­ja. Kva­li­ta­tiv­na ana­li­za sa­dr­ža­ja naj­če­šće ko­ri­sti in­di­vi­du­al­ne te­me kao je­di­ni­ce ana­li­ze, to će bi­ti i na­ša je­di­ni­ca ana­li­ze.

    3.      Raz­vi­ja­nje ka­te­go­ri­ja i she­me ko­di­ra­nja: ka­te­go­ri­je i she­ma ko­di­ra­nja mo­gu se iz­ve­sti iz tri iz­vo­ra - po­da­ta­ka, pret­hod­nih srod­nih stu­di­ja i te­o­ri­ja. Kva­li­ta­tiv­na ana­li­za sa­dr­ža­ja do­zvo­lja­va si­mul­ta­no do­de­lji­va­nje je­di­ni­ca tek­sta vi­še ne­go jed­noj ka­te­go­ri­ji. ka­te­go­ri­je u ko­di­fi­ka­cij­skoj she­mi će bi­ti de­fi­ni­sa­ne ta­ko da iz­nu­tra bu­du što ho­mo­ge­ni­je, a spo­lja što he­te­ro­ge­ni­je. Mo­gu­će je da ana­li­za do­ve­de do uvo­đe­nja no­vih ka­te­go­ri­ja. Mi će­mo ka­te­go­ri­je i she­me ko­di­ra­nja raz­vi­ja­ti to­kom sa­me an­li­ze sa­dr­ža­ja s ob­zi­rom da je naš na­čin is­tra­ži­va­nja in­duk­ti­van.

     4.      Te­sti­ra­nje ko­di­fi­ka­cij­ske she­me na pri­me­ru tek­sta

    5.      Ko­di­ra­nje ce­log tek­sta: pri če­mu je po­treb­no kon­stant­no pro­ve­ra­va­nje ko­di­fi­ka­cij­ske she­me u to­ku ce­log pro­ce­sa ko­di­ra­nja tek­sta.

     6.      Pro­ce­nji­va­nje ko­di­fi­ka­cij­ske kon­zi­stent­no­sti: na­kon ko­di­ra­nja po­da­ta­ka po­treb­no je po­no­vo pro­ve­ri­ti kon­zi­stent­nost ko­di­ra­nja ra­di ot­kla­nja­nja po­ten­ci­jal­nih gre­ša­ka. Ovaj ko­rak je bi­tan jer ukla­nja mo­guć­nost pre­kla­pa­nja ko­do­va.

     7.      Iz­vo­đe­nje za­klju­ča­ka iz ko­di­ra­nih po­da­ta­ka: ovaj ko­rak pod­ra­zu­me­va po­ve­zi­va­nje iden­ti­fi­ko­va­nih te­ma ili ka­te­go­ri­ja i nji­ho­vih sa­dr­ža­ja. U ovoj fa­zi, iz­vo­de se za­ključ­ci i pre­zen­tu­je se re­kon­struk­ci­ja zna­če­nja do­bi­je­nih iz po­da­ta­ka.

      8.      Pri­kaz me­to­da i na­la­za 

            Kva­li­ta­tiv­na ana­li­za sa­dr­ža­ja ot­kri­va obra­sce, te­me i ka­te­go­ri­je ko­je su bit­ne za dru­štve­nu stvar­nost. Pa­žlji­vom pri­pre­mom po­da­ta­ka, ko­di­ra­njem i in­ter­pre­ta­ci­jom, re­zul­ta­ti kva­li­ta­tiv­ne ana­li­ze sa­dr­ža­ja mo­gu do­ve­sti do raz­vo­ja no­vih te­o­ri­ja i mo­de­la, kao i do po­tvr­đi­va­nja po­sto­je­ćih te­o­ri­ja i na­stan­ka pre­ci­znih opi­sa po­seb­nih okru­že­nja ili fe­no­me­na (Zhang i Wil­de­muth, 2009: 11).

6. Uzo­rak

            S ob­zi­rom da je na­še is­tra­ži­va­nje kva­li­ta­tiv­nog ka­rak­te­ra, opre­de­li­le smo se za ko­ri­šće­nje ne­pro­ba­bi­li­stič­kog uzor­ka. Po­sto­je dve glav­ne vr­ste ne­pro­ba­bi­li­stič­kih uzo­ra­ka – pri­god­ni i na­mer­ni – mi će­mo ko­ri­sti­ti na­mer­no uzor­ko­va­nje tj. na­mer­ni uzo­rak. U okvi­ru na­mer­nog bi­ra­nja mi vr­ši­mo se­lek­ci­ju čla­no­va s ob­zi­rom na ne­ku svr­hu ili na­me­ru (Faj­gelj, 2012: 617). Pred­nost ova­kvog uzor­ko­va­nja se ogle­da u br­zi­ni i jed­no­stav­no­sti pri­stu­pa uzor­ku.

            Naš uzo­rak se sa­sto­ji od de­set pe­sa­ma mu­ških iz­vo­đa­ča, de­set pe­sa­ma žen­skih iz­vo­đa­či­ca i pet pe­sa­ma mu­ško-žen­skih du­e­ta. Pri oda­bi­ru uzor­ka na­šeg is­tra­ži­va­nja ra­di nje­go­ve ade­kvat­no­sti i ne­pri­stra­sno­sti, vo­di­le smo se od­re­đe­nim kri­te­ri­ju­mi­ma. Po­što je da­nas te­ško pre­ci­zno od­re­di­ti šta je to neo­folk, osla­nja­le smo se na pe­va­če i pe­va­či­ce ko­ji su na ne­ki na­čin po­ve­za­ni sa pro­duk­cij­skom ku­ćom Grand. Sto­ga, je­dan od kri­te­ri­ju­ma za oda­bir pe­sa­ma ko­je su ušle u uzo­rak bi­la je po­ve­za­nost nji­ho­vih iz­vo­đa­ča sa Grand pro­duk­ci­jom. Na­red­ni kri­te­ri­jum nam je bio po­pu­lar­nost i slu­ša­nost pe­sa­ma, da bi­smo to utvr­di­le ko­ri­sti­le smo in­ter­net sajt YouTu­be pri če­mu smo po­sma­tra­le ku­mu­la­tiv­ni zbir pre­gle­da od­re­đe­ne pe­sme (što pod­ra­zu­me­va sa­bi­ra­nje pre­gle­da pe­sme sa sva­kog ka­na­la na ko­ji je po­sta­vlje­na). Na­rav­no, bi­ra­le smo sa­mo pe­sme ko­je ima­ju spot s ob­zi­rom da na­še is­tra­ži­va­nje ob­u­hva­ta i ana­li­zu vi­deo spo­ta. U uzo­rak su ušle pe­sme ko­je od­go­va­ra­ju vre­men­skom i pro­stor­nom okvi­ru na­šeg is­tra­ži­va­nja od­no­sno pe­sme ob­ja­vlje­ne u pe­ri­o­du od kra­ja 2013. go­di­ne (od ok­to­bra 2013) do ma­ja 2016. go­di­ne na te­ri­to­ri­ju Re­pu­bli­ke Sr­bi­je.

Ta­be­la 2: Spi­sak pe­sa­ma ko­je su ušle u uzo­rak

Žen­ske iz­vo­đa­či­ce	Mu­ški iz­vo­đa­či	Mu­ško – žen­ski du­e­ti
-San­dra Afri­ka – Ha­lji­na bez le­đa (26 130 902) – Ra­da Ma­noj­lo­vić – Al­ko­test (25 989 606) – Ka­ta­ri­na Gru­jić – Gre­ška  (24 583 686) – San­dra Afri­ka – Bye bye (22 437 676) – Se­ka Alek­sić – Ti se hra­ni mo­jim bo­lom (ft. Sha) (22 268 446) – Se­ka Alek­sić – Lek za spa­va­nje (21 878 034) – Se­ka Alek­sić – Cr­ve­ni ruž (19 204 141) – Mia Bo­ri­sa­vlje­vić – Bu­me­rang (ft. Dj Mla­đa i Sha) (18 879 698) – Mi­li­ca Pa­vlo­vić – Sel­fi (18 789 483) – Da­ra Bu­ba­ma­ra – Opa­san (18 370 204)	– Vla­da Ma­to­vić – Pe­ta br­zi­na (28 280 754) – Aca Lu­kas i MC Sto­jan – Kra­lje­vi gra­da (20 959 789) – Mi­lan Stan­ko­vić – Od me­ne se od­vi­ka­vaj (16 641 983) – Mi­lan Stan­ko­vić – Ni­si mu ti že­na (16 545 925) – Aco Pe­jo­vić i Tro­pi­co Bend – Ne­ko tre­ći (14 604 382) – Mi­lan Stan­ko­vić – Fak­tor ri­zi­ka (13 794 397) – Adil – Ista ja (11 981 192) – Mi­lan Stan­ko­vić i Mi­le Ki­tić - Ga­du­re (ft. Mi­mi Mer­ce­dez) (11 178 317) – Mi­lan Stan­ko­vić – Ma­ši­na (10 966 216) – Aco Pejović – Boli kao metak (10 304 869)	– Mi­li­ca To­do­ro­vić i MC Yan­koo – Mo­je zla­to (78 054 341) – Elit­ni Od­re­di, Dj Mla­đa i Ni­ko­li­ja – Al­ko­ho­la li­tar (41 093 839) – Iva­na Se­la­kov i Aca Lu­kas – Oma­klo mi se (39 726 602) – Aco Pe­jo­vić i Mi­ni­star­ke – Po­pla­va (34 979 644) – Jelena Kostov i Stefan Jakovljević – Nagle promene (20 731 943)

7. Kla­si­fi­ka­cij­ska she­ma

            Na­kon pri­pre­me po­da­ta­ka (pre­tva­ra­nja vi­zu­el­nog sa­dr­ža­ja u tek­stu­al­ni), ko­ri­ste­ći ra­ču­nar­ski pro­gram za kva­li­ta­tiv­nu ana­li­zu po­da­ta­ka - Max­qda12, iz­vr­ši­le de­talj­nu ko­di­fi­ka­ci­ju po­da­ta­ka. Pri­li­kom ko­di­fi­ka­ci­je na­ša pr­vo­bit­na kla­si­fi­ka­cij­ska she­ma od­no­sno go­re­na­ve­de­na ta­be­la ko­ja pri­ka­zu­je di­men­zi­je i in­di­ka­to­re, pr­tr­pe­la je od­re­đe­na iz­me­ne. Ne­ke od ka­te­go­ri­ja se ni­su po­ja­vi­le u ma­te­ri­ja­lu ko­ji smo ana­li­zi­ra­le a do­šle smo do ne­kih no­vih ka­te­go­ri­ja, ko­je ni­su ob­u­hva­će­ne ma­lo­pre po­me­nu­tom ta­be­lom. Sto­ga, ov­de će­mo pri­ka­za­ti fi­nal­nu ver­zi­ju na­še kla­si­fi­ka­cij­ske she­me.

Ta­be­la 3: Fi­nal­na kla­si­fi­ka­cij­ska she­ma

Bes	Emo­ci­je	Fe­mi­ni­tet
Sre­ća/za­do­volj­stvo
Samostalna/nezavisna	Uloge
Zavodnica
Žena koja pije/provodi se
Žena kao (seksualni) objekat
Tetovaže	Fizički prikaz
Garderoba
Nakit
Šminka
Pokreti
Akcentovanje određenih delova tela
Solidarnost	Odnosi između žena
Bes/agresivnost	Emocije	Maskulinitet
Sreća/zadovoljstvo
Ozbiljnost
Muškarac koji pije/provodi se	Uloge
Zaljubljen/zaveden
Zavodnik
Materijalno situiran (imućan)
Opasan momak
Nakit	Fizički prikaz
Garderoba
Tetovaža
Akcentovanje određenih delova tela
Pokreti
Solidarnost	Odnosi između muškaraca
Sukob
Dominantan muškarac	Odnosi između muškaraca i žena
Dominantna žena

8. Re­zul­ta­ti kva­li­ta­tiv­ne ana­li­ze sa­dr­ža­ja

            U pre­li­mi­nar­nom, pi­lot, is­tra­ži­va­nju ana­li­zi­ra­le smo tri neo­folk pe­sme (i tekst i vi­zu­el­ni sa­dr­žaj), još pre­ci­zni­je – jed­nu pe­smu mu­škog iz­vo­đa­ča, jed­nu pe­smu žen­skog iz­vo­đa­ča i je­dan mu­ško-žen­ski du­et. Kon­kret­ne pe­sme ko­je smo ana­li­zi­ra­le su: Aca Lu­kas i MCSto­jan – Kra­lje­vi gra­da, Mia Bo­ri­sa­vlje­vić – Bu­me­rang ft. Dj Mla­đa i Sha i Ni­ko­li­ja i Elit­ni Od­re­di – Al­ko­ho­la li­tar.

            Ov­de će­mo ukrat­ko pri­ka­za­ti na­la­ze na­še ana­li­ze. Ka­da je reč o pri­ka­zu že­na (kon­struk­ci­ji fe­mi­ni­te­ta) pa­žnju smo usme­ri­le na fi­zič­ki pri­kaz kao i na nji­ho­ve ulo­ge, emo­ci­je i od­no­se sa dru­gim že­na­ma i do­šle smo do sle­de­ćih za­klju­ča­ka: že­ne su ja­ko na­šmin­ka­ne, na­kit im je kru­pan i upa­dljiv, gar­de­ro­ba je uska i krat­ka sa na­gla­skom na obli­na­ma (gru­di­ma, zad­nji­ci i no­ga­ma) i sve no­se vi­so­ke šti­kle. Još jed­na za­ni­mlji­va stvar je, ko­ju ni­smo oče­ki­va­le, da su te­to­va­že pod­jed­na­ko za­stu­plje­ne i kod mu­ška­ra­ca i kod že­na što je trend no­vi­jeg da­tu­ma. Za že­ne je ta­ko­đe ka­rak­te­ri­stič­no i to da uvek igra­ju, po­kre­ti se pre­te­žno za­sni­va­ju na uvi­ja­nju, iz­vi­ja­nju te­la od­no­sno is­ti­ca­nju svo­jih obli­na i svo­je sek­su­al­no­sti. Ta­ko­đe, i ka­dri­ra­nje u spo­to­vi­ma je ta­kvo da se na­gla­sak uglav­nom sta­vlja na od­re­đe­ne de­lo­ve žen­skog de­la po­put gru­di, usa­na, zad­nji­ce i no­gu. Ka­da je reč o ulo­ga­ma ko­je se naj­če­šće ve­zu­ju za že­ne naj­u­oč­lji­vi­ja je ulo­ga že­ne kao za­vod­ni­ce – „Pra­vim ha­os u tvo­joj gla­vi“ (Bu­me­rang), „Njen sva­ki po­kret pla­ne­tu po­me­ra“ (Bu­me­rang), „I po­la gra­da zbog nje bi­lo bi u du­go­vi­ma“ (Al­ko­ho­la li­tar). Ova ulo­ga je pod­jed­na­ko iz­ra­že­na i u pe­sma­ma mu­ških iz­vo­đa­ča i u pe­sma­ma žen­skih iz­vo­đa­ča. Ulo­gu sa­mo­stal­ne že­ne smo uoči­le sa­mo u tek­sto­vi­ma pe­sa­ma žen­skih iz­vo­đa­či­ca – „Ma, da sam tvo­ja gde to pi­še“ (Bu­me­rang), „I ove no­ći sa­ma sla­vim“ (Bu­me­rang). Sle­de­ća stvar ko­ju smo pri­me­ti­le je da že­ne kon­zu­mi­ra­ju al­ko­hol i pro­vo­de se ka­ko u tek­sto­vi­ma i spo­to­vi­ma žen­skih ta­ko i mu­ških iz­vo­đa­ča. Ono što nas je iz­ne­na­di­lo je to da se mo­tiv osta­vlje­ne/pre­va­re­ne že­ne po­ja­vio sa­mo na jed­nom me­stu. Že­ne se po­ja­vlju­ju (i u tek­sto­vi­ma i u spo­to­vi­ma) kao so­li­dar­ne, što ospo­ra­va na­šu pret­po­stav­ku da se že­ne po­ja­vlju­ju kao me­đu­sob­no kon­ku­rent­ne.

            Iste ka­te­go­ri­je smo po­sma­tra­le i kod mu­ška­ra­ca. Što se ti­če fi­zič­kog pri­ka­za, ne mo­že se re­ći da gar­de­ro­ba igra bit­nu ulo­gu pri kon­struk­ci­ji ma­sku­li­ni­te­ta. Je­di­no što se mo­že uoči­ti je to da oni ve­ćin­ski no­se, na­iz­gled sku­pa ode­la i ko­žne jak­ne što mo­že im­pli­ci­ra­ti nji­hov ma­te­ri­jal­ni sta­tus (ovo će­mo de­talj­ni­je pri­ka­za­ti ka­sni­je u okvi­ru ulo­ga). Na­su­prot to­me, po­kre­ti su se po­ka­za­li kao bit­na od­red­ni­ca – mu­škar­ci uglav­nom za­u­zi­ma­ju ras­ko­rač­ni stav i ši­re ru­ke što sim­bo­li­zu­je nji­ho­vu sna­gu, do­mi­na­ci­ju i tra­di­ci­o­nal­nu mu­škost. U spo­to­vi­ma ak­ce­nat je na nji­ho­vim ra­me­ni­ma, le­đi­ma i iz­ra­že­noj ma­sku­la­tu­ri ka­ko ru­ku ta­ko i ce­lo­kup­nog tor­zoa. Pri­li­kom ana­li­ze pr­me­ti­le smo da se kao naj­va­žni­je mu­ške ulo­ge iz­dva­ja­ju ulo­ga ma­te­ri­jal­no si­tu­i­ra­nog – bo­ga­tog, mu­škar­ca i ulo­ga opa­snog mom­ka. Ra­di ilu­stra­ci­je na­ve­šće­mo ne­ke od pri­me­ra - „Za nas naj­sku­plje me­sto nek’ u klu­bu uvek osta­ve“ (Kra­lje­vi gra­da), „Sku­pa ode­la uvek kro­je­na po me­ri“ (Kra­lje­vi gra­da), „Kad se opa­sni mom­ci no­ću spu­ste u grad“ (Kra­lje­vi gra­da), „Ima li ko sa stra­ne na cr­tu da mi sta­ne“ (Kra­lje­vi gra­da). U okvi­ru nji­ho­ve ulo­ge opa­snih mo­ma­ka ka­rak­te­ri­stič­no je i is­ka­zi­va­nje mu­ško­sti kroz tr­ke br­zim ko­li­ma i su­kob sa po­li­ci­jom – „Br­ze su uli­ce, za­ne­me kad se po­ja­vim. 200 na sat kroz uli­ce kad pro­la­zim. Pla­vi me ju­re, u di­mu ja ih osta­vim“ (Kra­lje­vi gra­da). Mu­škar­ci se, oče­ki­va­no, po­ja­vlju­ju i u ulo­zi za­vod­ni­ka i u svim pe­sma­ma kon­zu­mi­ra­ju al­ko­hol i pro­vo­de se. Ono što nas je iz­ne­na­di­lo je da se ja­vlja i mo­tiv za­lju­blje­nog mu­škar­ca (dok taj mo­tiv ni­smo pro­na­šle kod že­na) – „Za­što po­sle sve­ga vo­lim nju“ (Al­ko­ho­la li­tar), „Ma, že­lim da sva­ko ju­tro na te­be mi­ri­šem“ (Bu­me­rang). Kao što smo i pret­po­sta­vi­le mu­škar­ci se uglav­nom po­ja­vlju­ju za­jed­no, u dru­štvu pri­ja­te­lja, ali se po­ja­vlju­ju i u su­ko­bu (tu­ča dva mu­škar­ca u spo­tu za pe­smu Kra­lje­vi gra­da).

            Pri­li­kom ana­li­ze mu­ško-žen­skih od­no­sa do­šle smo do za­ključ­ka da se svi ti od­no­si mo­gu svr­sta­ti u dve glav­ne ka­te­go­ri­je: od­no­si u ko­ji­ma je do­mi­nan­tan mu­ška­rac i od­no­si u ko­ji­ma je do­mi­nant­na že­na; pri če­mu su iz­ra­že­ni­ji od­no­si u ko­ji­ma do­mi­ni­ra mu­ška­rac. Do­mi­na­ci­ja mu­ška­ra­ca u od­no­si­ma se vi­di po to­me što su mu­škar­ci okru­že­ni že­na­ma ko­je su uglav­nom u dru­gom pla­nu i idu iza mu­ška­ra­ca, a u spo­tu za pe­smu Bu­me­rang po­sto­ji čak sce­na u ko­joj se že­na­ma ne ra­za­zna­ju li­ca ali se vr­lo ja­sno ocr­ta­va­ju obli­ne. Pa­ra­dok­sal­no je i to što je u is­toj toj pe­smi (Bu­me­rang) iz­ra­že­na do­mi­na­ci­ja že­ne u tek­stu kroz sti­ho­ve „Ne že­lim one pri­če, la­ko si me za­veo. Sla­dak si mi­li, al’ te mu­čim na­mer­no. La­ti­ce ru­že is­pod no­gu da mi po­speš, bi­će mi slat­ko da te mu­čim opet“. Dok su u spo­to­vi­ma mu­ško-žen­ski od­no­si uglav­nom za­sno­va­ni na fi­zič­kom kon­tak­tu (do­di­ri, igra­nje, po­ljup­ci, za­gr­lja­ji itd), u tek­sto­vi­ma se mo­že na­slu­ti­ti i emo­tiv­na kom­po­nen­ta nji­ho­vih od­no­sa – „I ovih da­na zbog te­be ni­sam spa­vao“ (Al­ko­ho­la li­tar), „Tlo pod no­ga­ma la­ga­no se gu­bi. Sve ti nu­dim po­red te­be da se bu­dim“ (Bu­me­rang).

            Naj­zad, emo­ci­je su se po­ja­vi­le kao jed­na od bit­nih ka­te­go­ri­ja (ko­ju ni­smo pr­vo­bit­no uvr­sti­le u she­mu), me­đu­tim, ni­smo uoči­le ni ne­ku ve­ću raz­li­ku iz­me­đu emo­ci­ja ko­je po­ka­zu­ju že­ne i emo­ci­ja ko­je po­ka­zu­ju mu­škar­ci. Oba ro­da se pre­te­žno sme­ju, mu­škar­ci su če­šće agre­siv­ni, ali to ni­je is­klju­či­vo re­zer­vi­sa­no za njih, pa ta­ko u spo­tu za pe­smu Al­ko­ho­la li­tar, Ni­ko­li­ja pre­te­žno ima ozbilj­nu, pa čak i be­san iz­raz li­ca. Ono što nam je bi­lo naj­za­ni­mlji­vi­je je upra­vo dis­kon­ti­nu­i­tet ko­ji smo uoči­le iz­me­đu tek­sto­va i spo­to­va pe­sa­ma. Na­i­me, iako se u tek­sto­vi­ma od­re­đe­nih pe­sa­ma mo­gu uoči­ti čak i ele­men­ti „eman­ci­pa­ci­je“ že­na (kroz nji­ho­vu sa­mo­per­cep­ci­ju kao ne­za­vi­snih i sa­mo­stal­nih lič­no­sti), u spo­to­vi­ma istih tih pe­sa­ma na­i­la­zi­mo na dru­ga­či­ju sli­ku. Tač­ni­je, sta­vljen je ak­ce­nat na fi­zič­ki iz­gled že­na, po­go­to­vu na nji­ho­ve obli­ne kroz oskud­nu gar­de­ro­bu i od­re­đe­nu vr­stu go­re­na­ve­de­nih po­kre­ta či­ja je pr­ven­stve­na svr­ha is­ti­ca­nje žen­skog sek­si­pi­la. Po­treb­no je na­gla­si­ti da žen­ski sek­si­pil pr­ven­stve­no po­sto­ji u funk­ci­ji udo­vo­lja­va­nja mu­škar­ci­ma i pri­vla­če­nja nji­ho­ve pa­žnje. Kon­kret­no, u spo­tu za pe­smu Al­ko­ho­la li­tar po­sto­ji sce­na u ko­joj Ni­ko­li­ju, ko­ja kle­či na sto­lu oskud­no ob­u­če­na, Re­lja i Vla­da po­sma­tra­ju dok se uvi­ja, a za­tim je i po­si­pa­ju vi­ski­jem i le­dom. Naš op­šti za­klju­čak bi bio da i u spo­to­vi­ma žen­skih i mu­ških iz­vo­đa­ča do­la­zi do objek­ti­vi­za­ci­je že­na. Za­ni­mlji­vo je to što mu­škar­ci ni­su je­di­ni ko­ji vr­še objek­ti­vi­za­ci­ju već do­la­zi i do iz­ve­snog ste­pe­na, na ne­ki na­čin, sa­mo­o­bjek­ti­vi­za­ci­je od stra­ne že­na. Du­bljom ana­li­zom ove vr­ste po­pu­lar­ne mu­zi­ke mo­že se pri­me­ti­ti da u mu­ško-žen­skim od­no­si­ma i da­lje vla­da pa­tri­jar­hal­ni dis­kurs u ko­me su mu­škar­ci ti ko­ji su do­mi­nant­ni, a že­ne te ko­je su pod­re­đe­ne. Ta­ko­đe, he­ge­mo­ni ma­sku­li­ni­tet ko­ji se kon­stru­i­še kroz ovu vr­stu mu­zi­ke i da­lje sa­dr­ži oso­bi­ne tra­di­ci­o­nal­ne mu­ško­sti ka­rak­te­ri­stič­ne za (srp­sko) pa­tri­jar­hal­no dru­štvo. Sa dru­ge stra­ne, pri­li­kom kon­struk­ci­je fe­mi­ni­te­ta do­šlo je do tran­zi­ci­je od is­ti­ca­nja že­ne kao maj­ke, po­žr­tvo­va­ne, bri­žne itd. do is­ti­ca­nja, pre sve­ga, fi­zič­kog iz­gle­da že­ne uz ele­men­te ne­za­vi­sno­sti i sa­mo­stal­no­sti.

9. Li­te­ra­tu­ra

Con­nell, R.W. 1987. Gen­der & Po­wer. Cam­brid­ge: Po­lity Press.

Con­rad, Ka­te, Di­xon, Tra­vis and Zhang, Yuanyuan. 2009. Con­tro­ver­sial Rap The­mes, Gen­der

Por­trayals and Skin To­ne Dis­tor­tion: A Con­tent Analysis of Rap Mu­sic Vi­de­os. Jo­ur­nal of Bro­ad­ca­sting & Elec­tro­nic Me­dia, 53 (1), 134–156.

Faj­gelj, Sta­ni­slav. 2012. Me­to­de is­tra­ži­va­nja po­na­ša­nja. Be­o­grad: Cen­tar za pri­me­nje­nu psi­ho­lo­gi­ju.

Fi­ske, John. 1989. Re­a­ding the Po­pu­lar. Lon­don and New York: Ro­u­tled­ge.

Espi­no­sa, Danya. 2010. Gen­der Ro­les in the Me­dia and De­bun­king So­ci­ety’s Ste­re­otypes: GLEE as a Pop-Cul­tu­re Re­flec­tion. Wi­no­na: Run­ning Head.

Gor­di, Erik. 2001. Kul­tu­ra vla­sti u Sr­bi­ji. Be­o­grad: Sa­mi­zdat.

Klo­skov­ska, An­to­ni­na. 1985. Ma­sov­na kul­tu­ra: kri­ti­ka i od­bra­na. No­vi Sad: Ma­ti­ca srp­ska.

Kor­nel, Dru­si­la. 2003. Rod. Ča­so­pis za fe­mi­ni­stič­ku te­o­ri­ju, br. 2/3, str. 21–31.

Pa­pić, Ža­ra­na. 1984. Pol i rod – ka­te­go­ri­je so­ci­jal­ne or­ga­ni­za­ci­je pol­no­sti. Re­vi­ja za so­ci­o­lo­gi­ju, br. 3/4, str. 327–331.

Pa­pić, Ža­ra­na. 1990. Dvo­stru­ka pri­sut­nost že­na – sna­ga i sla­bo­sti že­na u ma­sov­nim me­di­ji­ma. Gle­di­šta, br. 1–2, str. 143–147.

Pe­šić, Je­le­na. 2009. Pa­tri­jar­hal­nost na Za­pad­nom Bal­ka­nu. Kom­pa­ra­tiv­na ana­li­za vred­no­snih ori­jen­ta­ci­ja, u: Mi­lić, An­đel­ka i To­ma­no­vić, Smilj­ka (ur.). Po­ro­di­ce u Sr­bi­ji da­nas u kom­pa­ra­tiv­noj per­spek­ti­vi (str. 169–185). Be­o­grad: Či­go­ja štam­pa.

Si­mić, Ma­ri­na. 2006. EXIT u Evro­pu: po­pu­lar­na mu­zi­ka i po­li­ti­ke iden­ti­te­ta u sa­vre­me­noj Sr­bi­ji. Kul­tu­ra, br. 116/117, str. 98–122.

Vu­le­tić, Vla­di­mir. 2009. Glo­ba­li­za­ci­ja. Be­o­grad: Za­vod za udž­be­ni­ke.

Yocum, Step­ha­nie. 2010. Rhe­to­ri­cal Con­struc­tion of Gen­der: How Wo­men are Por­trayed in Pop. San Lu­is Obi­spo: Ca­li­for­nia Polytec­hnic Sta­te Uni­ver­sity.

Zhang, Y. & Wil­de­muth, B. M. 2009. Qu­a­li­ta­ti­ve analysis of con­tent, in B. Wil­de­muth (Ed.), Ap­pli­ca­ti­ons of So­cial Re­se­arch Met­hods to Qu­e­sti­ons in In­for­ma­tion and Li­brary Sci­en­ce (pp.308–319). West­port, CT: Li­bra­ri­es Un­li­mi­ted.

10. Iz­vo­ri

YouTu­be:

Aca Lu­kas spot

pri­stu­plje­no: 16.05.2016.

https:/­/ww­w.yo­utube.com/watch?v=37b4KkJDEDs

Aco Pejović spot

pristupljeno: 16.05.2016.

https://www.youtube.com/watch?v=MXJpkqyFaCg

htt­ps­://w­ww.youtube.­com­/wat­ch?v=hANafh9MvVU

Aco Pejović i Ministarke spot

pristupljeno: 16.05.2016.

ht­tps­://w­ww.youtube. com/watch? v=SLsVt1ZHeus

Adil spot

pristupljeno: 16.05.2016.

https://w­ww.­yout­ube.com/watch?v=hFDqu9VtUT8

Dara Bubamara spot

pristupljeno: 16.05.2016.

https­:/­/w­ww.youtube.­com­/wat­ch?v=Hg9FU11dLM4

Elitni Odredi i Nikolija spot

pristupljeno: 16.05.2016.

https://w­ww.youtube.c­om/­watc­h?v=gAgievLY0YA

Ivana Selakov i Aca Lukas spot

pristupljeno: 16.05.2016.

https:­//www.­yo­utub­e.com/watch?­v=l­jXDV­eiu_fM

Jelena Kostov i Stefan Jakovljević spot

pristupljeno: 16.05.2016.

https://www­.yo­utub­e.com/watch?v=C3PSv-x3Pe4

Katarina Grujić spot

pristupljeno: 16.05.2016.

h­ttps://www.y­out­ube.­com/watch?v=O3m7jGKz1hc

Mia Borisavljević spot

pristupljeno: 16.05.2016.

https://www­.yo­utub­e.com/watch?v=PEpCZCRuJOA

Milan Stanković spot

pristupljeno: 16.05.2016.

https://www.youtube.com/watch?v=ce8N72Jop8k

https://www.youtube.com/watch?v=PBOzt38F0uc

https://www.youtube.com/watch?v=Q7rw-a6TjAs

https://www.youtube.com/watch?v=RkM1Nw0Gxi0

https://www­.yo­utub­e.com/watch?v=LBXvodFcUWk

Milica Pavlović spot

pristupljeno: 16.05.2016.

­https://www.­youtube.com/­wat­ch?v­=vLvNympX-7E

Milica Todorović i MC Yankoo spot

pristupljeno: 16.05.2016.

https://www­.yo­utub­e.com/watch?v=7mKnLVqDCIM

Rada Manojlović spot

pristupljeno: 16.05.2016.

https://­www­.you­tube.com/watch?v=SL0xOu218mo

Sandra Afrika spot

pristupljeno: 16.05.2016.

https://www.youtube.com/watch?v=aY315DSuhVw

https:/­/ww­w.yo­utube.com/watch?v=iMv3-nqYXV4

Seka Aleksić spot

pristupljeno: 16.05.2016.

https://www.youtube.com/watch?v=hjedLMFtoz4

https://www.youtube.com/watch?v=UOjuwdonmn4

https://w­ww.­yout­ube.com/watch?v=s9E79hdbE-Q

Vlada Matović spot

pristupljeno: 16.05.2016.

https://www.youtube.com/watch?v=060zedOExjM

---

[1] Autor­ka ko­ri­sti ter­min tur­bo-folk ali mi smo za­me­ni­le ter­mi­nom neo­folk zbog nje­go­ve vred­no­sne ne­u­tral­no­sti (kao što je i na­ve­de­no u uvo­du ovog is­tra­ži­va­nja).

[2] Ter­min je pre­u­zet od Je­le­ne Pe­šić.

[3] Pod ter­mi­nom glo­ba­li­za­ci­ja ozna­ča­va se po­rast obi­ma me­đu­na­rod­ne tr­go­vi­ne, ši­re­nje ka­pi­ta­li­zma, tran­sna­ci­o­nal­na or­ga­ni­za­ci­ja pro­iz­vod­nje, ujed­na­ča­va­nje sti­lo­va ži­vo­ta u raz­li­či­tim ze­mlja­ma, stva­ra­nje i po­što­va­nje me­đu­na­rod­nih po­li­ti­čih i prav­nih stan­dar­da (Vu­le­tić, 2009: 5).