Karakteristike nezaposlenosti u Srbiji - utvrđivanje uticaja socio-demografskih faktora na pristup tržištu rada

Autorka: Jovana Zafirović

Uvod

Osnovni predmet ovog rada jeste utvrđivanje karakteristika nezaposlenosti u Srbiji za 2012. i 2007. godinu. Preciznije, cilj rada jeste utvrđivanje socio-demografskih grupa koje su pod većim rizikom od nezaposlenosti tj. koje imaju manje šanse da se uspešno uključe u tržište rada. Osim utvrđivanja karakteristika nezaposlenosti u Srbiji, biće prikazani i osnovni indikatori tržišta rada Evropske unije radi uporedivosti.

Specifičnost Srbije se ogleda u činjenici da je ona postsocijalistička zemlja, koja prolazi kroz brojne privredne i svojinske transformacije. Privredno restrukturiranje uticalo je na tržište rada, pre svega na porast nezaposlenosti, ali i na ukupnu stabilnost tržišta rada u Srbiji. Naime ekonomske promene prethodne decenije u Srbiji nisu dovele do boljeg stanja na tržištu rada, već naprotiv došlo je do povećanja socijalnih rizika, kao i do pojave novih socijalnih rizika koji sve više pogađaju mlade ljude, niskokvalifikovane radnike i žene (Petrović, 2013: 158). Takođe, pored nestabilnosti na tržištu rada, dolazi do povećanja ekonomskih nejednakosti kao i siromaštva. Stoga je značajno utvrditi kakve su bile karakteristike tržišta rada poslednjih godina.

Najpre će biti kratko prikazana neka teorijska razmatranja u vezi sa samim funkcionisanjem tržišta rada, kao i razmatranja u vezi sa nejednakostima na tržištu rada. Potom će u metodološkom okviru biti definisani osnovni pojmovi koji su ključni za ovaj rad. Sledeću celinu činiće kontekst, gde će biti pruženi podaci o stopama zaposlenosti, aktivnosti i nezaposlenosti u Srbiji kao i u Evropskoj uniji. Dalje, biće prikazani rezultati binarne logističke regresije načinjene na empririjskim podacima za Srbiju za dve godine, 2007. i 2012. Najzad, na samom kraju biće navedeni zaključci u vezi sa rezultatima statističke analize, ali i prethodno izloženih podataka u vezi sa osnovnim karakteristikama zaposlenosti i nezaposlenosti u Srbiji.

Teorijsko metodološki okvir analize

 O konceptu nejednakosti na tržištu rada

Postoje brojni teorijski pristupi nejednakostima na tržištu rada. Ovde ćemo se osvrnuti na nekoliko  pristupa: neoklasičnu teoriju tržišta rada, teoriju humanog kapitala i teoriju o dualnom tržištu rada. Prvi pristup ističe tržište kao najefikasniji način alokacije resursa. Po ovom pristupu koji polazi od pretpostavke da je tržište rada savršeno konkurentno, radnici uvek mogu da pronađu posao ukoliko su spremni da prihvate određene radne uslove i nadnice. Pošto postoji slobodan ulazak i izlazak sa tržišta rada i pošto postoji potpuna informisanost svih ključnih aktera, tako se cena rada zapravo formira u zavisnosti od ponude i potražnje za radom. Ovaj pristup na taj način sugeriše da oni koji su nezaposleni zapravo poslove koji su u ponudi ocenjuju kao „nedovoljno privlačne“ (Babović, 2010: 34). Ravnoteža na tržištu rada se postiže kao i na svim drugim tržištima. Naime ako dođe do viška ponude radne snage, tada će cena rada pasti, što će dovesti do povećanja tražnje za radom i shodno tome smanjenju nezaposlenosti. Takođe u tom slučaju, neki akteri bi se povukli sa tržišta rada, jer im ta cena ne odgovara, pa se time ponuda rada smanjuje. Na dugi rok razlike bi trebalo da nestanu, dovodeći tako tržište u savršenu ravnotežu (Arandarenko, 2011: 77). Ovaj mehanizam je ključan za neoklasični ekonomski pristup koji se zasniva na efikasnoj alokaciji resursa (Petrović, 2013: 159). No, ovaj pristup smatra da uvođenje različitih institucija i ograničenja, dovodi do odstupanja od ovog mehanizma i samim tim te institucije dovode do nezaposlenosti. Neke od tih institucija jesu one koje se odnose na očuvanje prava radnika tj. institucije poput minimalne plate, sindikata, državnih nameta itd. Pored ovih prepreka, ističe se i diskriminacija. Ona predstavlja situaciju „u kojoj su pripadnici određenih grupa tretirani na drugačiji način prilikom ulaska na tržište rada ili nagrađivanja, ne zbog razlika u produktivnosti i kvalifikacijama, već zbog određenih karakteristika koje nisu povezane sa produktivnošću kao što su rasa, pol, etnicitet i slično“ (Babović, 2010: 35). Obično se to dešava zbog određenih inklinacija poslodavaca ili radnika. No, neoklasični ekonomisti smatraju da je to slučaj na tržištima nesavršene konkurencije, dok su  na savršenom tržištu radnici plaćeni prema svojoj produktivnosti.

Ovaj pristup je kritikovan sa mnogih strana. Neke od zamerki uključuju nedovoljno bavljenje socijalnom determinisanošću ponude i tražnje rada, „uticaj normi i vrednosti na oblikovanje preferencija poslodavaca i radnika, ulogu socijalnih mreža, relevatnih društvenih insitucija, kao što su sistemi brige o deci, porodici i sl. “ (Petrović, 2013: 161).  Tako i Tili ističe da „rad ne proističe iz napora izolovanih pojedinaca koji odgovaraju na potrebe tržišta, već iz socijalnih odnosa između radnika, poslodavaca i potrošača“  (Tilly and Tilly, 1998: 4, navedeno prema Babović, 2010).

Teorija humanog kapitala smatra da razlike u zaradama radnika potiču zbog njihove različite kompetencije. Ove razlike se pre svega odnose na razlike u obrazovanju, tj. osobe sa većim stepenom obrazovanja imaće veće plate od osoba sa manjim stepenom obrazovanja. Teorija počiva na isticanju razlike u vrsti, a ne količini rada (Babović, 2010: 36). Neki pojedinci biraju da ulože u svoje obrazovanje, što zahteva velika odricanja, pa stoga i dobijaju veću zarade.

Teorija dualnog tržišta rada smatra da su nejednakosti posledica segmentacije tržišta rada. Ova teorija razlikuje radnike u kapitalno-intenzivnom sektoru tj. primarnom tržištu rada koji imaju stabilne, dobro plaćene poslove i u čija znanja i veštine poslodavci često ulažu. Dok radnici u radno-intezivnom sektoru tj. sekundarnom tržištu rada, sasvim suprotno, imaju nestabilne, nisko plaćene poslove sa kojih se lako otpuštaju. Radnici iz sekundarnog sektora se suočavaju sa brojnim institucionalnim preprekama i nemogućnostima da pređu u primarni sektor. Ovaj pristup je često primenjivan u istraživanjima, no bio je i često kritikovan. Mnogi autori su smatrali da je bolje koristiti koncept unutrašnjeg tržišta koji ukazuje na „složena pravila koja uređuju kretanje radnika između radnih mesta unutar administrativne jedinice, kao što su preduzeća, kompanije ili službe zapošljavanja“ (Dunlop, 1966, navedeno prema Babović, 2010).

O metodološkom okviru rada

Osnovni cilj rada jeste utvrđivanje karakteristika zaposlenosti i nezaposlenosti na nivou Srbije. U radu će biti korišćeni podaci Eurostat-a i Republičkog zavoda za statistiku. Podaci se zasnivaju na Anketi o radnoj snazi koja je metodološki standardizovana od strane ILO (Međunarodne organizacije rada) i korišćena od strane pomenute nacionalne i međunarodnih institucija za praćenje tržišta rada.

Takođe koristićemo neke od indikatora tržišta rada, odnosno stopu nezaposlenosti, stopu zaposlenosti kao i stopu aktivnosti. Oni su definisani na sledeći način:

Stopa aktivnosti predstavlja procentualno učešće aktivnog stanovništva u ukupnom odraslom stanovništvu ili stanovništvu radnog uzrasta;

Stopa zaposlenosti predstavlja procentualno učešće zaposlenog stanovništva u ukupnom stanovništvu radnog uzrasta;

Stopa nezaposlenosti predstavlja procentualno učešće nezaposlenog stanovništva u aktivnom stanovništvu.[1]

Pošto se u radu nastoji ukazati na određene socio-demografske grupe koje u Srbiji imaju znatno slabije šanse za uspešan ulazak na tržište rada, trebalo bi takođe definisati pojam ranjive zaposlenosti koji će nam pomoći da na precizniji način odredimo njihov položaj. Prema definiciji ILO, u ranjivu zaposlenost spadaju svi zaposleni osim zaposlenih za platu (samozaposleni (vlasnici preduzeća, radnji, samozaposleni i poljoprivrednici) i pomažući članovi domaćinstva). ILO pruža i klasifikaciju posebno osetljivih grupa stanovništva:

Ugrožene/osetljive grupe stanovništva koje su determinisane demografskim, socio-ekonomskim i geografskim karakteristikama (žene, mladi (15-24), starija lica (50-64), neobrazovani i stanovnici ruralnih oblasti)

Grupa pod najvećim rizikom (Romi, osobe sa invaliditetom, interno raseljena lica i izbeglice)

Analiza karakteristika nezaposlenosti zasnivaće se na podacima sledećih empirijskih istraživanja sprovedenih od strane Instituta sa sociološka istraživanja:

„Društveni akteri i društvene promene u Srbiji“, 2007.

„Promene osnovnih struktura društva Srbije“, 2012.

Rezultati istraživanja odnosiće se na stanovništvo koje je aktivno, uzrasta od 15-64 godine, a neaktivno stanovništvo je isključeno. Na ovim podacima sprovešćemo binarnu logističku regresiju, sa ciljem da utvrdimo koje socio-demografske grupe su pod većim rizikom od nezaposlenosti u odnosu na izabrane referentne kategorije. Podaci koje ćemo dobiti nisu uporedivi, ali mogu nam pružiti značajan prikaz stanja za obe godine.

Kontekst

Kao što je već istaknuto Srbija je zemlja koja prethodnih decenija prolazi kroz obuhvatno privredno restrukturiranje. Transformacioni proces koji traje još od 90-ih godina imao je snažan uticaj na stanje privrede u Srbiji. Ekonomska tranzicija dovela je do brojnih nestabilnosti na tržištu rada, a pre svega je uticala na porast nezaposlenosti. Osim posledica tranzicije, neizostavan je i uticaj svetske ekonomske krize na proučavani period. Njeni efekti mogu se uvideti na sledećim podacima:

Tabela 1. Stope zaposlenosti i nezaposlenosti za EU, za lica radnog uzrasta (15-64) za 2008, 2012. i 2014. godinu ( u %)

Izvor: Eurostat, 2008, 2012, 2014.

Tabela 2. Stope zaposlenost, nezaposlenosti i aktivnosti za Srbiju, za lica radnog uzrasta (15-64) (u %)

Izvor: RZS, 2008, 2012, 2014.

Mogu se uočiti velike razlike između Srbije i Evropske unije po pitanju stanja na tržištu rada. Stope nezaposlenosti u Srbiji su skoro 2 puta veće od stopa u EU, što govori o posebno nepovoljnim karakteristikama tržišta rada Srbije. 2012. godine su stope nezaposlenosti porasle i u Srbiji i u EU u odnosu na 2008. godinu. Pa su potom 2014. godine opale, u Srbiji za oko 5 %. Sličan je slučaj i sa stopom aktivnosti u Srbiji, kao što vidimo na Tabeli 2. nije se mnogo menjala u navedenim godinama, postojao je samo blagi pad 2012. u odnosu na 2008. godinu, pa potom blagi porast. Na Grafiku 1. je očigledna razlika između stopa nezaposlenosti Srbije i EU, kao i promene u stopi nezaposlenosti u odnosu na posmatrane godine.

Grafik 1. Stopa nezaposlenosti u Srbiji i EU, za 2008, 2012 i 2014. (u %)

Rezultati binarne logističke regresije

Kako bi se preciznije utvrdile karakteristike nezaposlenosti Srbije, sprovedena je binarna logistička regresija za Srbiju na podacima iz 2007. i 2012. godine. Cilj analize jeste utvrđivanje faktora koji najviše utiču na verovatnoću da ispitanici budu nezaposleni. Kao faktori za koje se pretpostavlja da imaju veliki uticaj na uspešnost uključivanja u tržište rada izabrani su: pol, starost, obrazovanje, mesto stanovanja, bračni status i region. Region nije uključen u analizu sprovedenu na podacima za 2007. godinu. Očekujemo da se ispolje rodne nejednakosti, kao i da će mlada populacija biti pod većim rizikom od nezaposlenosti u odnosu na starije osobe. Što se tiče razlika u mestu stanovanja, očekujemo da će pod većim rizikom biti osobe sa sela, a kad su u pitanju regioni da će se Beograd jasno izdvojiti u odnosu na ostale regione.

4.1. Rezultati binarne logističke regresije na podacima iz 2007. godine

Binarni logistički regresioni model ima sledeći oblik:

logPi/P j= Y = β_(0^ )+β_1 X_1 + β_2 X_2 + β_3 X_3+ β_4 X_4+β_5 X_5 

Ovde je Y - zavisna dihotomna varijabla, gde su nezaposleni istraživana kategorija, a zaposleni referentna kategorija;

 β_(0^ )- konstanta;
X1 - pol ispitanika/ce, gde je muški pol referentna kategorija;
X2 - bračno stanje ispitanika, gde se ispitanici u braku posmatraju u odnosu na ispitanike koji su udovci, razvedeni, neudati/neoženjeni i one koji su u vanbračnoj zajednici, kao referentna kategorija;
X3 - stepen obrazovanja ispitanika, gde se ispitanici sa višom školom/fakultetom posmatraju u odnosu na ispitanike sa ne/završenom osnovnom i završenom srednjom školom, kao referentna kategorija;
X4 - starost ispitanika, gde su ispitanici starosti od 30 do 60 godina referentna kategorija;
X5 - mesto stanovanja, gde je grad referentna kategorija u odnosu na selo;
β1 – parametar uticaja faktora pola ispitanika;
β2 – parametar uticaja faktora bračnog stanja ispitanika;
β3 – parametar uticaja faktora obrazovanja ispitanika;
β4 – parametar uticaja faktora starosti;
β5 – parametar uticaja faktora mesta stanovanja ispitanika.

Tabela 3. Osnovni statistički pokazatelji za model binarne logističke regresije za 2007.

U Tabeli 3 su prikazani osnovni statistički pokazatelji dobijeni modelom binarne logističke regresije. Procenat objašnjenosti varijanse iznosi između 9,5% i 14,7 %, a većina izabranih faktora imaju statistički značajan uticaj, odnosno, između vrednosti date promenljive uključene u model i vrednosti uzete kao referentne kategorije u okviru iste promenljive, postoje značajne statističke razlike. U ovom slučaju za mesto stanovanja ne postoje značajne statističke razlike, kao ni za ispitanike/ce starije od 60 godina u odnosu na njima referentnu kategoriju.

Ako pogledamo ostale pokazatelje, možemo uočiti da su osobe muškog pola pod neznatno većim rizikom od nezaposlenosti nego osobe ženskog pola (B=0.593). Ispitanici koji nisu u braku su pod većim rizikom od nezaposlenosti u odnosu na one koji jesu u braku (B=1.497). Ispitanici sa nezavršenom osnovnom školom su pod više od 6 puta većim rizikom od nezaposlenosti u odnosu na one koji imaju završenu višu školu ili fakultet (B=6.739), ispitanici sa završenom osnovnom školom su pod skoro 8 puta većim rizikom (B=7.885), a ispitanici sa završenom srednjom školom su pod skoro 3 puta većim rizikom od nezaposlenosti u odnosu na referentnu kategoriju (B=2.735). Takođe uočljivo je da su mladi ljudi do 29 godina pod većim rizikom od nezaposlenosti od osoba između 30 i 60 godina (B=2.534). Kao značajne socio-demografske osobine po pitanju nezaposlenosti ukazali su se: obrazovanje, bračni status i starost. U ovom slučaju najveći rizik od nezaposlenosti imaju: osobe sa ne/završenom osnovnom školom, osobe mlađe od 29 godina kao i osobe koje nisu u braku.

4.2. Rezultati binarne logističke regresije na podacima iz 2012. godine

U ovom slučaju binarni logistički regresioni model ima sledeći oblik:

            logPi/P j= Y = β_(0^ )+β_1 X_1 + β_2 X_2 + β_3 X_3+ β_4 X_4+β_5 X_5+ β_6 X_6
Ovde je Y - zavisna dihotomna varijabla, gde su nezaposleni istraživana kategorija, a zaposleni referentna kategorija;

 β_(0^ )- konstanta;

X₁ - pol ispitanika/ce, gde je muški pol referentna kategorija;

X₂ - bračno stanje ispitanika, gde se ispitanici u braku posmatraju u odnosu na ispitanike koji su udovci, razvedeni, neudati/neoženjeni i one koji su u vanbračnoj zajednici, kao referentna kategorija;

X₃ - stepen obrazovanja ispitanika, gde se ispitanici sa višom školom/fakultetom posmatraju u odnosu na ispitanike sa ne/završenom osnovnom i završenom srednjom školom, kao referentna kategorija;

X₄ - starost ispitanika, posmatrana kao neprekidna varijabla;

X₅ - mesto stanovanja, gde je grad referentna kategorija u odnosu na selo;

X₆  - region, gde se regioni Šumadije i Zapadne Srbije, Vojvodine i Južne i Istočne Srbije posmatraju u odnosu na Beograd kao referentnu kategoriju.

β1 – parametar uticaja faktora pola ispitanika;          

β2 – parametar uticaja faktora bračnog stanja ispitanika;

β3 – parametar uticaja faktora obrazovanja ispitanika;

β4 – parametar uticaja faktora starosti;

β5 – parametar uticaja faktora mesta stanovanja ispitanika;

β6 - parametar uticaja faktora regiona

Tabela 4. Osnovni statistički pokazatelji za model binarne logističke regresije za 2012.

Procenat objašnjenosti varijable iznosi između 8,3 % i 12,2 %.  U ovom slučaju bračno stanje se nije ispostavilo kao statistički značajan faktor. Može se uočiti uticaj odabranih indikatora na aktivnost ispitanika, tj. na njihove šanse da uspešno pristupe tržištu rada. Žene su pod dvostruko većim rizikom od nezaposlenosti u odnosu na muškarce (B=2.064). Obrazovanje je takođe bitan indikator, ispitanici koji nisu završili osnovnu školu su pod 5 puta većim rizikom od nezaposlenosti, oni sa završenom osnovnom pod 3 puta većim rizikom, a oni sa završenom srednjom školom pod 2 puta većim rizikom od nezaposlenosti u odnosu na ispitanike koji su završili višu školu/fakultet. Što se tiče uticaja starosti, može se uvideti da što je osoba starija to je rizik od nezaposlenosti manji (B=0.981). Suprotno našim očekivanjima mesto stanovanja kao faktor ukazuje da je veći rizik od nezaposlenosti kod osoba koje žive u gradu u odnosu na one koje žive na selu, što se možda može objasniti angažovanjem seljaka u poljoprivrednim delatnostima, pa su brojni ispitanici sa sela samozaposleni poljoprivrednici. Statistička analiza ukazuje i da je region od velikog uticaja na nezaposlenost ispitanika, pa uviđamo da veći rizik od nezaposlenosti imaju stanovnici Vojvodine, Šumadije i Zapadne Srbije, a pogotovo stanovnici  Južne i Istočne Srbije ( 2,5 puta) u odnosu na stanovnike Beograda.

Analiza je pokazala da su određene socio-demografske grupe pod većim rizikom od nezaposlenosti, tj. da su njihove šanse za uspešno uključivanje u tržište rada slabije. Rodne razlike su, sudeći po rezultatima analize, veoma prisutne na tržištu rada u Srbiji 2012 godine. U slučaju faktora starosti najveći rizik od nezaposlenosti imaju mladi, a u slučaju faktora obrazovanja, najrizičniju grupu čine osobe sa nezavršenom osnovnom školom. Najugroženije grupe na tržištu rada stoga jesu: žene, mladi, stanovnici Južne i Istočne Srbije, kao i osobe sa nezavršenom osnovnom školom.

Zaključak

Sudeći po ovim podacima Srbija ima veliku stopu nezaposlenosti u odnosu na Evropsku uniju. 2013. godine ona se nalazila na desetom mestu na listi Svetske Banke po stopama nezaposlenosti. Ovu situaciju možemo bolje razumeti imajući u vidu kontekst Srbije kao zemlje u tranziciji, kao i svetsku ekonomsku krizu. U sve posmatrane godine, Srbija je imala skoro dva puta veću nezaposlenost od Evropske unije. Uz pomoć modela binarne logističke regresije uspeli smo da uvidimo da su određene socio-demografske grupe pod većim rizikom od nezaposlenosti, odnosno da koncept ranjivih grupa predstavlja značajan koncept u bavljenju nejednakostima na tržištu rada. I 2007. i 2012. godine izdvojile su se određene socio-demografske osobine koje su činile neke pojedince ranjivim.  Neke od naših pretpostavki ispostavile su se opravdanim.  Proučavali smo uticaj faktora poput starosti, pola, obrazovanja, bračnog statusa, mesta stanovanja i regiona. Naime, na onovu dobijenih podataka očigledno je da pripadnici nekih društvenih grupa imaju manje šansi da se uspešno uključe na tržište rada. Prema podacima dobijenim binarnom logističkom regresijom, 2007. godine  kao najugroženije grupe ispostavile su se: osobe sa ne/završenom osnovnom školom, osobe mlađe od 29 godina kao i osobe koje nisu u braku. Takođe možemo uvideti da su 2012. godine osobe pod najvećim rizikom od nezaposlenosti pripadnici sledećih socio-demografskih grupa: žene, mlada populacija, stanovnici Južne i Istočne Srbije, kao i osobe sa nezavršenom osnovnom školom.

Iako je ovaj model izuzetno koristan, jasno je da su faktori koji utiču na tržište rada vrlo kompleksni i da se moraju staviti u jasan istorijski kontekst. Stoga ove rezultate ne treba uzimati zdravo za gotovo, već ih treba razumeti kao neku vrstu pokušaja da se osvetli jedan kompleksan fenomen kao što je nezaposlenost i njene karakteristike.

Literatura:

Arandarenko, M. (2011): Tržište rada u Srbiji. Beograd: Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Babović, M. (2010). Rodne ekonomke nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska Unija i Srbija. Beograd: ISI FF; SeConS-grupa za razvojnu inicijativu.

Petrović, I. (2013): „Regionalne nejednakosti na tržištu rada u Srbiji – karakteristike nezaposlenosti prema regionima“ u: Promene osnovnih struktura društva Srbije u periodu ubrzane transformacije, Beograd: ISI FF i Čigoja štampa.

---

[1] Izvor: Arandarenko, 2011: 6