Društveni angažman rokenrol muzike

Autorka: Aleksandra Korać

Uvod

            U ovom istraživanju baviću se društvenom angažovanošću rokenrol muzike na teritoriji Republike Srbije u drugoj deceniji 21. veka. Rokenrol je žanr popularne muzike[1] koji je nastao i razvio se na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina dvadesetog veka. Fenomen rokenrola se gradio kroz odabir elemenata koji će biti prepoznati kao „esencijalni” – elektrifikacija instrumenata, inovacije u izvođenju muzike i ponašanju kako izvođača, tako i publike, isticanju tele-snosti kroz pokret i odevanje, ideje buntovništva protiv ustaljenih normi itd. (Ristivojević, 2013: 2). Ovaj pojam ću koristiti u najširem mogućem smislu, dakle kad kažem rokenrol podrazumevam i sve njegove podžanrove. Mislim da nije neophodno, u skladu sa potrebama istraživanja, praviti razliku između samih podžanrova rokenrola kakvi su indie rok, pop-rok, hard rok, pank-rok i slično. Cilj mi je da ustanovim da li je ova vrsta muzike, kao takva, i dalje društveno angažovana na ovoj teritoriji u ovom vremenskom trenutku.

            Odluku da se bavim konkretno ovom temom donela sam imajući u vidu trenutnu situaciju u državi (smanjenje plata i penzija, cenzuru medija, rušenje građevinskih objekata u Savamali, izložbu Necenzurisane laži itd). Obzirom na to da ovakve i slične vrste događaja, kao i ekonomske krize, oružani sukobi (bilo kakvi oblici lakše ili teže krize u državi dakle) sa sobom povlače reakcije u delima popularne kulture kao i da je rokenrol, skoro od samog svog nastanka, ukazivao na probleme države iz koje su bili njegovi izvođači, pa često i bio pokretač raznih akcija i protesta i nosilac ideje buntovništva protiv ustaljenih normi, zanimalo me kako se "ponaša" rokenrol scena u ovakvoj situaciji danas. Smatram da odgovor na ovo pitanje najbolje mogu pronaći kroz razgovor sa samim ljudima koji su deo ove scene, zato sam se i odlučila na razgovor sa mladim rokenrol muzičarima kroz čije odgovore ću moći da steknem uvid u samu rokenrol scenu u Srbiji, jer se oni, pored toga što prave sopstvenu muziku i pišu tekstove pesama, kreću u "rokenrol krugovima" i dobro su upoznati sa svim odlikama, kao i problemima, scene danas.

            Dobar primer za društvenu angažovanost rokenrol muzike može se naći već ubrzo nakon samog početka nastanka ovog žanra muzike. Naime, mislim na period šezdesetih godina prethodnog veka odnosno na period Vijetnamskog rata[2]. U drugoj polovini šezdesetih godina, izvođači popularne muzike započeli su snimanje pesama koje su reflektovale njihovo neodobravanje ovog rata i na kraju postale poseban, novi oblik protesta (Hopkins, 2012: 1). Neki od primera ovakvih pesama su: Bob Dilanova - “The Times They Are A-Changin"[3] (1963), Džon Lenonova - “Give Peace a Chance”[4] (1969) i Edvin Starova - “War”[5] (1969). Takođe, muzički festival Woodstock koji se održao pod nazivom "Three days of peace and music"[6] (1969), bio je najuticajniji muzički događaj toga vremena. Na ovom događaju su svirali mnogobrojni rok muzičari (među njima i Džimi Hendriks) što je bio jedan od razloga visoke posećenosti (nekoliko hiljada ljudi je prisustvovalo festivalu) kao i popularizacije ovog pitanja. Činjenica da je dosta velikih muzičkih imena toga vremena učestvovalo u ovom, po Hopkinsu, novom obliku protesta, pomogla je da pitanje Vijetnamskog rata i učešća Amerike u njemu dođe do velikog broja ljudi. U ovim događajima kao i u stvaranju pesama su učestvovali najviše rokenrol muzičari, tako da je rok muzika u ovom periodu bila pokretač protesta sa antiratnom, mirovnom porukom. Iz ovog primera možemo videti da postoji potencijal u ovom muzičkom žanru za društveni angažman i za, u najmanju ruku, poziv na promene i kritiku društva, vlasti, države, rata i slično.

            U nastavku teksta, pre nego što pređem na teorijski okvir istraživanja, navešću još dva primera društvenog angažovanja rokenrol muzike odnosno rokenrol muzičara, ali ovog puta ću se fokusirati na teritoriju Republike Srbije. Prvi primer je antiratni (kao i antirežimski) angažman rokenrol muzičara devedesetih godina, a drugi će se fokusirati na pokušaje[7] društvenog angažmana u drugoj deceniji 21. veka. Najviše ću se fokusirati na dve pesme (jedna je izašla 13. septembra 2015. a druga 19. aprila 2016) koje konkretno kritikuju premijera Republike Srbije Aleksandra Vučića.

Ne računajte na nas[8]

           Devedesetih godina na vlasti u Srbiji je bila Socijalistička partija Srbije (SPS), a predsednik države je bio Slobodan Milošević[9]. Po mi­šlje­nju Eri­ka Gor­di­ja glav­ne stra­te­gi­je ko­ji­ma se ovaj re­žim slu­žio ka­ko bi op­stao na vla­sti, bi­le su sme­šte­ne u sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu, od­no­sno u ra­za­ra­nju al­ter­na­ti­va, po­li­tič­kih, dru­štve­nih, in­for­ma­tiv­nih, kul­tur­nih a u okvi­ru njih i mu­zič­kih. Re­žim je na­sto­jao da u okvi­ru svo­jih mo­ći uči­ni da al­ter­na­ti­ve bu­du ne­do­stup­ne, ta­ko što je po­ku­šao da za­tvo­ri sve pro­to­ke in­for­ma­ci­ja, iz­ra­ža­va­nja, dru­štve­nog ži­vo­ta (Gor­di, 2001: 15). Zatvaranje protoka informacija je pomogla kontrola medija od strane režima. U ovom periodu dolazi i do početka raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) koji je bio praćen političkim, ekonomskim a na kraju i oružanim sukobima. Raspad države je započeo 1991. i skoro od samog početka bio je praćen oružanim sukobima na teritoriji Hrvatske i Bosne i Hercegovine, a u sukobima je, pored ove dve države, učestvovala i Srbija.

            U ovakvoj atmosferi je 1992. nastao superbend Rimtutituki sastavljen od članova tri, već popularna, rokenrol benda - Električni Orgazam, Ekatarina Velika i Partibrejkersi. Članovi ovog benda su bili:  Zoran Kostić "Cane", Nebojša Antonijević "Anton", Borko Petrović, Srđan Gojković "Gile", Goran Čavajda "Čavke", Zoran Radomirović "Švaba", Ljubomir Jovanović "Jovec" i Milan Mladenović[10]. Ideja za formiranje benda se stvorila u Beogradu za vreme potpisivanja peticije protiv ratne mobilizacije. Prva akcija ovog sastava je bila vožnja kamionom[11] centrom Beograda i izvođenje pesme "Slušaj 'vamo"[12] (poznate i kao "Mir, brate, mir"). Članovi benda su se odlučili za promociju pesme na ovakav način (sviranje na kamionu i vožnja kroz grad) jer nisu dobili dozvolu od vlasti da sviraju uživo. Pesma koju su promovisali je vrlo jasno kritikovala besmislenost rata i pozivala na mir kroz stihove kao što su sledeći: "Mir je najlepša devojka / Koju ne može imati svako" i "Suviše si mlad / Da bi popio 'lad / Ispod šlema / Mozga nema". U poslednja dva stiha jasno pokazuju da režim "igra" na to da ljudi ne razmišljaju previše o svemu što se dešava kao i da je zbog toga lako manipulisati masama što je i postizano uz pomoć medija koje je kontrolisao režim (kao što već znamo ponovo oživljeni nacionalizam uz pomoć turbo-folka je poslužio za ratnu mobilizaciju ljudi[13]).

            Za drugi nastup su dobili odobrenje vlasti, pa je koncert pod nazivom "S.O.S. mir ili ne računajte na nas"[14] održan u martu 1992. na Trgu republike u Beogradu. Sa snimka koncerta se može videti da je posećenost bila velika što je samo pokazatelj da je veliki broj ljudi ustvari i bio za mir i protiv rata, kao i da su ovakve vrste akcija prijemčljive jer ljudi dolaze na koncert benda koji vole, postoji element uživanja u muzici, a istovremeno i šalju određenu poruku režima i iskazuju svoje nezadovoljstvo trenutnom situacijom. Jedan član benda je bio obučen u vojničku uniformu i na glavi je imao šlem ali na šlemu su bili iscrtani šareni cvetovi. Ovo je bila direktna referenca na hipi pokret kao i na antiratne proteste koji su se dešavali tridesetak godina pre ovog koncerta kao reakcija na učešće Sjedinjenih Američkih Država u Vijetnamskom ratu. Jasno je da su članovi ovog benda bili vođeni hipi ideologijom čija je glavna parola i bila poziv na mir. Lenon je pevao "Give peace a chance" a članovi benda Rimtutituki su samo želeli "Mir, brate, mir". Uz poziv na mir i na prestanak oružanih sukoba, ove akcije su bile i direktna kritika režima Slobodana Miloševića koji je aktivno propagirao rat kao rešenje i pozivao na učešće u njemu.

            Bend Rimtutituki i akcije koje su oni, za vreme svog postojanja, izveli su dobar primer onoga što rokenrol muzika može da učini ako se njeni izvođači angažuju. I svirka sa kamiona i koncert na Trgu republike su izveli ljude na ulice koji su slušajući bend pružili podršku porukama koje je slao, a istovremeno izrazili neslaganje sa odlukama tadašnje vlasti. Dakle, ovde vidimo da rokenrol može da motiviše ljude i da ih, bukvalno, izvede na ulice u borbi za određenu ideologiju u ovom slučaju mirovnu.

           

Diktatore[15]

            Kao prvi primer društvene angažovanosti rokenrol muzike u Srbiji danas (u drugoj deceniji 21. veka) navela bih pesmu benda Six Pack - "Bože čuvaj premijera"[16]. Pesma, čiji naziv jasno aludira na britansku nacionalnu himnu "God Save the Queen"[17] ili, verovatnije, na obradu ove pesme od strane britanskog pank benda Sex Pistols pod istim nazivom, izašla je u septembru 2015. godine. Stihovi: "Bromazepami nude se sami / Da ublaže u grlu kost / Nema je rulja od straha što kulja / Sistem je efikasno prost", služe da prikažu stanje u državi i strah ljudi koji u njoj žive. Refren pesme je direktno usmeren na premijera Republike Srbije Aleksandra Vučića i glasi: "Bože čuvaj premijera / Pred kojim je karijera / Šefa logora / Sodoma i Gomora". Ceo tekst pesme je direktna kritika premijera i njegove vlade. Pesma na YouTube-u ima oko 50 000 pregleda što može biti indicija toga da je stigla samo do ljudi koji su već bili fanovi benda, i nije dobila prostora u javnosti i medijima.

            Druga pesma koju bih pomenula je pesma beogradskog rok benda Dža ili Bu - "Diktatore"[18]. Kao i pesma "Bože čuvaj premijera" i ova pesma je takođe pretežno kritika samog premijera, što se može i videti iz stihova koji su napisani kao direktno obraćanje premijeru: "Svakog dana na tv-u žvali, bali / Iza njega tamo neki mali / (mali super mali) / Pinokio, pinokio što te stoka hoće / Za njih si anđeo, za mene si Pinoče". Pesma je izašla pred vandredne parlamentarne izbore održane u aprilu 2016. godine, i na kraju spota stoji poruka benda koja glasi: "Izađi i glasaj protiv diktature". Kroz ovu poruku možemo videti direktan poziv na akciju, u ovom slučaju konkretan izlazak na izbore i glasanje protiv diktature (tj. protiv Srpske Napredne Stranke - SNS), koja odražava tendencije društvenog angažmana rokenrola koje je imao devedesetih godina prethodnog veka. Ali, za razliku od devedesetih, ta akcija se nije dogodila - SNS je opet odnela većinu na izborima. Najzanimljiviji podatak vezan za ovu pesmu je tekst koji stoji na YouTube-u kao opis pesme: "Pesma nastala ubrzo posle Sabljarevog hapšenja zbog ugrožavanja bezbednosti premijera". Nebojša Simeunović Sabljar je gitarista i jedan od osnivača benda Dža ili Bu. Pokušala sam da od samog benda dobijem dodatno pojašnjenje zbog čega je tačno Sabljar hapšen ali odgovor nisam dobila. Mogu samo pretpostaviti da je hapšenje bilo povezano sa kritikom premijera na nekoj od društvenih mreža (ovo pretpostavljam jer su već poznati slučajevi privođenja ljudi na saslušanje zbog kritikovanja premijera na Tviteru) ili možda čak i zbog nekog komentara na samom koncertu benda.

            Možemo uočiti da su i pesma "Bože čuvaj premijera" i pesma "Diktatore" najviše usmerene na kritiku samog premijera Aleksandra Vučića. Iz ovoga možemo zaključiti da oba benda (i Six Pack i Dža ili Bu) identifikuju premijera kao personifikaciju svih problema koje oni pronalaze u državi trenutno, pa se tako kritika njega može shvatiti i kao kritika konkretno njega ali i kao kritika stanja u zemlji.

            Zanimljivo je pomenuti da i incijativa Ne da(vi)mo Beograd[19] koristi rokenrol muziku u svojim protestima zbog rušenja u Savamali. Rušenje u Savamali, u Beogradu, se odigralo u izbornoj noći (24. aprila 2016. godine) kada su srušeni objekti na čijem mestu je planirana izgradnja "Beograda na vodi". Dok su objekti rušeni, prolaznici kao i čuvar jednog od objekata su vezivani od strane još uvek neidentifikovanih osoba sa fantomkama. Ovaj događaj je izazvao veliku i burnu reakciju među pristalicama incijative Ne da(vi)mo Beograd (kao i među stanovnicima Republike Srbije što se može primetiti po posećenosti protesta) pa su tako organizovani protesti povodom ovog rušenja. Do sada je organizovano pet protesta (šesti je najavljen za 29. septembar 2016. godine) na kojima je učestvovalo više desetina hiljada ljudi[20]. Interesantno je što je od trećeg protesta grupa muzičara počela da izvodi pesmu "Ay Carmela" (verziju Darka Rundeka[21]) uz par izmenjenih stihova[22]. Pa je tako "Mi nemamo avione /
Tenkove ni kamione / Ay Carmela / Nestaje nam municije" postalo "Mi nemamo avione / Fantomke i kamione / Ay Carmela / Nestaje vam policije", a "Ne mogu nam bombe ništa / Ni oluja niti kiša" je prešlo u "Ne mogu nam kule[23] ništa / Ni oluja ni Siniša[24]". Interesantno je primetiti da i u ovom slučaju rokenrol muzika igra važnu ulogu u građanskim protestima, iako ovi protesti nisu pokrenuti od strane samih muzičara već je uzeta poznata antifašistička pesma (konkretno njena izvedba od strane Darka Rundeka i Cargo Tria) i prilagođena situaciji. Korišćenje ove pesme mi je privuklo pažnju jer nije izabrana neka nova pesma koja kritikuje državu (iako postoje i danas takve pesme, kao što sam i istakla ranije u tekstu) već jedna "stara" pesma koja nije čak ni nastala u ovoj državi već u sasvim drugom vremenskom i prostornom kontekstu[25].

            Za kraj uvodnog dela, pomenula bih i rokenrol bend za koji smatram da je trenutno najviše društveno angažovan, novosadski sastav Red Union. Pored angažmana na društvenoj mreži Fejsbuk[26] gde često kritikuju državu i režim ali i nacionalizam (recimo oštro su osudili rehabilitaciju Dragomira Mihajlovića koja se dogodila sredinom prethodne, 2015, godine), promovišu antifašističke ideje i pozivaju na toleranciju (kroz podršku prvom trans prajdu u Srbiji koji se odigrao u septembru 2015. godine); angažovani su i na sopstvenim koncertima gde dele nalepnice sa porukama tipa: "Država je organizovani kriminal" i "Reforme? Ne! Mi smo za revoluciju". Potonji angažman je u saradnji sa Sindikalnom konfederacijom "Anarhosindikalistička inicijativa"[27]. Uprkos trudu da se čuju i da iskažu svoj stav, bend Red Union ne dobija dovoljno prostora u medijima pa tako sve njihove poruke ostaju ograničene na fanove koji ih prate na društvenim mrežama i koji posećuju njihove nastupe.

Teorijski okvir

            Obzirom na to da je rokenrol nastao kao deo popularne muzike koja je, nadalje, deo popularne kulture, na po­čet­ku ovog dela rada ću se kratko osvrnuti na sam pojam popularne (odnosno masovne) kulture. Naj­op­šti­je pri­hva­će­no zna­če­nje poj­ma ma­sov­ne kul­tu­re od­no­si se na po­ja­ve sa­vre­me­nog pre­no­še­nja iden­tič­nih ili ana­log­nih sa­dr­ža­ja ko­ji te­ku iz ma­lo­broj­nih iz­vo­ra ka ve­li­kim ma­sa­ma pri­ma­la­ca kao i na jed­no­o­bra­zne for­me za­bav­ne, za­ba­vljač­ke de­lat­no­sti ve­li­kih ma­sa lju­di (Klo­skov­ska, 1985: 73). Za njen opstanak su se kao ključni izdvojili masovni mediji preko kojih su se ova kutlura i prenosi. Još od sa­mog na­stan­ka, kao jednog od sporednih proizvoda industrijske revolucije, bi­la je pred­met kri­ti­ka ko­je su do­la­zi­le pre sve­ga iz in­te­lek­tu­al­nih kru­go­va dru­štva, ta­ko da se ona če­sto po­i­sto­ve­ću­je sa vul­gar­nom kul­tu­rom, od­no­sno kul­tu­rom naj­ni­žeg ni­voa. Sto­ga, ja se opre­de­lju­je­m za ko­ri­šće­nje poj­ma po­pu­lar­na kul­tu­ra, ko­ji ima slič­no zna­če­nje kao i po­jam ma­sov­na kul­tu­ra ali ima dru­ga­či­ji od­nos pre­ma pred­me­tu o ko­jem se go­vo­ri. Ovaj od­nos mo­že bi­ti ili ne­u­tra­lan (bez is­ka­zi­va­nja vred­no­snog sta­va) ili još če­šće afir­ma­ti­van (po­pu­lar­na kul­tu­ra je ne­što po­zi­tiv­no). Ka­rak­te­ri­stič­no za po­jam po­pu­lar­ne kul­tu­re je na­pu­šta­nje poj­ma ma­se kao i od­ba­ci­va­nje pret­po­stav­ke o pa­siv­no­sti po­tro­ša­ča, ko­ji­ma se pri­da­je spo­sob­nost is­po­lja­va­nja kre­a­tiv­no­sti i ak­ti­van od­nos pre­ma sa­dr­ža­ji­ma ove kul­tu­re. Je­dan od pred­stav­ni­ka ova­kvog sta­no­vi­šta je Džon Fisk. On vi­di po­pu­lar­nu kul­tu­ru kao pro­ces, nje­na zna­če­nja ni­ka­da ne mo­gu bi­ti in­den­ti­fi­ko­va­na u sa­mim sa­dr­ža­ji­ma jer se oni ak­ti­vi­ra­ju i do­bi­ja­ju svo­je zna­če­nje je­di­no u dru­štve­nom kon­tek­stu i kroz dru­štve­ne od­no­se (Fi­ske, 1989: 3). Kao što je već na­ve­de­no, po­jam po­pu­lar­ne kul­tu­re se mo­že upo­tre­blja­va­ti na dva glav­na na­či­na. Je­dan po­pu­lar­nu kul­tu­ru po­i­sto­ve­ću­je sa poj­mom ma­sov­ne kul­tu­re (Klo­skov­ska) i pri­da­je joj ne­ga­tiv­no zna­če­nje, dok dru­gi po­pu­lar­nu kul­tu­ru od­re­đu­je kao ne­u­tral­nu ili čak po­zi­tiv­nu po­ja­vu i osta­vlja pro­stor za ak­tiv­nost pu­bli­ke pri­li­kom tu­ma­če­nja sa­dr­ža­ja ove kul­tu­re (Fisk). Mo­že­ se za­klju­či­ti da sa­dr­ža­ji po­pu­lar­ne kul­tu­re pod­ra­zu­me­va­ju niz zna­če­nja ko­ja su im auto­ri da­li, ali i da su u od­re­đe­noj me­ri otvo­re­na za in­ter­pre­ta­ci­ju od stra­ne ko­ri­sni­ka. U svom istraživanju sam se fokusirala na oba aspekta rokenrola kao dela popularne kulture - i na značenja koja mu sami autori daju (svi ispitanici su bili rokenrol muzičari koji pišu tekstove i muziku za svoje bendove) ali i na interpretaciju od strane korisnika (jer su ispitanici govorili o svom tumačenju rokenrol scene u Srbiji danas i njenim sadržajima).

            Nadalje, ovoj temi pristupam iz ugla sociologije umetnosti čiji je glavni predmet da prouči uzajamni odnos i uslovljenost između društva, s jedne, i umetnosti, s druge strane (Ilić, 1987: 126). Ova grana sociologije se trudi da prouči socijalni karakter umetnosti (sama umetnost, po nekim definicijama[28], i ima određene socijalne momente - pa tako te defenicije naglašavaju značaj društvene svesti shvatajući samu umetnost kao određeni oblik društvene svesti). Kao najveće ograničenje sociologije umetnosti navodi se to što ona ne može da objasni umetnost u celini zato što u umetnosti proučava samo ono što je u njoj uslovljeno društvom i što je u društvu uslovljeno umetnošću (Ilić, 1987: 127). Iako je navedeno ograničenje sociologije umetnosti, evidentno slabost kad dođe do sveobuhvatnog objašnjenja umetnosti, smatram da ova karakteristika neće predstavljati ograničenje u mom radu jer ću se ja baš i potruditi da se fokusiram na onaj deo umetnosti (konkretno rokenrola) koji je uslovljen društvom ili na onaj deo koji utiče na društvo. Umetnost shvaćena kroz prizmu sociologije umetnosti može se lako povezati sa pojmom društveno angažovane umetnosti. Društveno angažovana umetnost se najčešće definiše preko svog kontrasta sa "l'art pour l'art"[29] koja izbegava svako moralno opravdanje i odbacuje ideju da je svrha umetnosti da služi eksternom cilju sa visokim moralnim aspiracijama (Martinez, 2007: 1). Dakle, društveno angažovana umetnost tj. društveno angažovana muzika se doživljava kao dijametralna suprotnost konceptu "l'art pour l'art" dok, istovremeno, sa sobom i povlači kompleksan odnos između samog muzičara (koji se može posmatrati kao odašiljač poruke) i slušaoca (koji je primalac poruke). Fenomen angažovane muzike biva posebno jak nakon velikih socijalnih i politčkih kriza (Martinez, 2007: 3). Takođe, koncept društveno angažovane muzike se može posmatrati i kao vrsta društvenog (ali i semiotičkog) otpora onih bez moći prema moći moćnika[30]. Autorka (Patricia Martinez, 2007) navodi primere teorija koje su bazirane na shvatanju muzike kao komunikatora (Martinez, 2007: 3):

  1. Muzika kao socijalna kritika i estetska deskripcija društva i kulture kao dela tog društva. (Theodor W. Adorno)

  2. Estetizacija politike. (Walter Benjamin)

 3. Dvostruka funkcija angažovane muzike: kao funkcionalne efikasnosti i kao individualne ekspresivne internalizacije. (Carl Dahlhaus)

  4.      Muzika kao medijum za suočavanje sa globalizacijom. (Oscar Bazán)

  5.      Muzika kao dubinsko ogledalo pojedinčeve duše. (Louis Armstrong)

            Na kraju ovog dela bih se pozvala na France Vrega (1991) i njegovo shvatanje ideoloških antiaparata. Da bi se ovaj pojam razumeo, prvo se treba upoznati sa pojmom ideoloških aparata obzirom na to da su ideološki antiaparati "druga strana medalje". Vreg ideološke aparate definiše kao nosioce procesa političke socijalizacije i ideološke homogenizacije (Vreg, 1991: 241). On smatra da su glavni deo ideoloških aparata, u razvijenim društvima, sredstva masovnog opštenja odnosno masovni mediji. Pošto informacija i ideologija imaju funkciju stablizovanja strukture moći, država u sredstva masovnog opštenja ugrađuje sisteme selekcije, razne oblike cenzure i samocenzure pa tako država i politčke stranke kontrolišu sve što se pojavljuje u masovnim medijima (Vreg, 1991: 242). Vreg se poziva na Therborna (1980) i njegovu shemu ideoloških aparata koja je predstavljala novinu upravo time što je uvažavala i antiparate podređenih klasa. Ideološki antiaparati odražavaju interese i programe drugih (onih koje nisu vladajuće) klasa i predstavljaju alternativnu strukturu poruka koja sa različitom oštrinom ispoljava kritiku podređenih klasa i tako reaguje na akcije i mere vlade komunicirajući političku rezistenciju protiv vladajuće političke misli i ideologije (Vreg, 1991: 243). Iako Vreg zastupa tezu da "u građanskom društvu ideološke antiaparate formiraju stranke radničke klase, levi sindikati i druge političke i kulturne organizacije (konkretno u medijima ih vidi kao dnevnike, nedeljnike, časopise, radio stanice i slično)" (Vreg, 1991: 243), ja ću, u ovom radu, posmatrati društveni angažman rokenrol muzike kao vid delanja ideoloških antiaparata. Smatram da je opravdano posmatrati rokenrol muziku kroz prizmu ideoloških antiaparata jer je, kao što je već prikazano u uvodu ovog rada, neretko predstavljala oštru kritiku i komunicirala političku rezistenciju protiv vladajuće političke misli i ideologije a to i jeste suštinska odlika ideoloških antiaparata.

Ciljevi i hipoteze istraživanja

            Ciljevi i iz njih proizašle hipoteze nam pomažu da konkretnije i preciznije odredimo sam predmet istraživanja. Oni su, takođe, povezani sa teorijskim okvirom istraživanja a uslovili su pitanja koja sam koristila kao smernice za razgovor u intervjuu.

Cilj 1: Utvrditi glavnu tematiku tekstova rokenrol pesama koje pišu ispitanici.

Hipoteza 1: Kao glavne teme će se izdvojiti: ljubav (veze, patnja, "slomljena srca" i slično), emocije samih muzičara (tuga, bes, sreća) i događaji iz njihovog okruženja (kako vezani za njihov lični život tako i povezani sa dešavanjima u državi).

Cilj 2: Ispitati koja je glavna motivacija ispitanika za bavljenje ovim muzičkim žanrom.

            Hipoteza 2: Ljubav prema muzici, primarno, a, sekundarno, ekonomski profit i potreba da se iskažu svoji stavovi i emocije.

Cilj 3: Odgovoriti na pitanje da li su ispitanici upoznati sa pojmom društvenog angažmana i kako ga definišu.

            Hipoteza 3: Ispitanici su upoznati sa ovim pojmom i najviše ga povezuju sa kritičkim pristupom društvu.

Cilj 4: Ispitati kako ispitanici percipiraju stanje rokenrol scene u Srbiji danas.

            Hipoteza 4: Ispitanici doživljavaju scenu kao aktivnu uz puno mladih ljudi spremnih da rade ali uz nedovoljno podrške i prostora u medijima usled čega ostaje neprimećena.

Cilj 5: Ustanoviti da li ispitanici misle da rokenrol muzika treba da se bavi političkim temama kao i da li u njoj vide potencijal da dovede do društvenih promena.

            Hipoteza 5: Ispitanici smatraju da rokenrol treba suptilno da se bavi ovim temama ali u njemu postoji potencijal da se, ako ništa, pokrene razgovor o određenim temama koje sami muzičari smatraju bitnim.

Cilj 6: Ispitati stav da je rokenrol danas podlegao zakonima tržišta pa tako muzičari stvaraju samo onakvu muziku koja se na tržištu potražuje.

            Hipoteza 6: Ispitanici će izraziti slaganje sa ovim stavom.

Metod istraživanja i instrument razgovora

            Za potrebe ovog kvalitativnog istraživanja, najprikladniji metod bio je intervju tj. razgovor. Pod naučnim razgovorom (ili intervjuom) se podrazumeva svako prikupljanje podataka putem govornog opštenja, s ciljem da se dobijena obaveštenja upotrebe u naučne svrhe (Milić, 1996: 478). Ovaj metod istraživanja se vodi osnovnim etičkim načelima koja treba imati u vidu pri svakoj vrsti naučno zasnovanog istraživanja, pa se tako za razgovor mora dobiti dobrovoljni pristanak ispitanika i mora im se obezbediti potpuna anonimnost. Takođe, bitno je izbeći korišćenje sugestivnih pitanja[31] u instrumentu razgovora. Priroda kvalitativnog razgovora je takva da su sva pitanja otvorena i podrazumevaju, uglavnom, opširne odgovore u okviru kojih se očekuje od ispitanika da svojim rečima izrazi stav ili mišljenje o određenoj temi, a istraživač je tu da pitanjima usmeri ispitanika na ono što mu je potrebno da sazna u skladu sa već utvrđenim ciljevima i hipotezama istraživanja. Pri izrađivanju osnove razgovora (koja se sastoji od petnaest pitanja koja ću kasnije navesti) vodila sam se osnovnim fazama pri izradi instrumenta razgovora koje Milić (1996) navodi:

  1.      utvrđivanje osnovnih ciljeva ankete;

  2.      njihove teorijske i operacionalne razrade;

  3. prilagođavanje operacionalnog plana prikupljanja podataka životnom iskustvu ispitanika u sadržinskom i jezičkom pogledu;

  4.      odluka o formalnom obliku razgovora i konačnoj strukturi njegove osnove (Milić, 1996: 491).

Pri izvođenju razgovora opredelila sam se za neutralno anketiranje koje podrazumeva formalan odnos između istraživača i ispitanika, pa se tako kao najbolje smatra da istraživač treba da prema ispitanicima zauzme stav učtive poslovnosti (dovoljno da ispitanici steknu najosnovnije poveranje u istraživačevu podobnost) (Milić, 1996: 514). Iako sam koristila ovaj vid vođenja razgovora, trudila sam se da razgovor ne bude strogo vođen proceduralnim pravilima da se ne bi čitav postupak doveo do besmisla i da tako ne bi postao neupotrebljiv za istraživanje[32].

            Razgovori su vođeni u toku jula meseca 2016. godine. U istraživanju je učestvovalo deset ispitanika koji se bave rokenrol muzikom (imaju svoj bend u kome sviraju i/ili pevaju a i pišu muziku i tekstove pesama). Iako cilj istraživanja nije bio utvrđivanje zastupljenosti muškaraca i žena na rokenrol sceni, zanimljivo je izdvojiti da su svi ispitanici bili muškog roda[33]. Svi razgovori su prošli bez bilo kakvih neprijatnosti i nepravilnosti. Korišćen je sledeći instrument razgovora:

Koji instrument svirate?

Starost?

  1.      Da li Vi pišete tekstove pesama? (Ako je odgovor na ovo pitanje NE odgovorite na sledeće pitanje)
1.1. Ko piše tekstove?

    2.      Koje teme su najzastupljenije u (Vašim) tekstovima?

   3.      Koja Vam je motivacija za pisanje tekstova? (Ako Vi ne pišete tekstove, znate li motivaciju člana Vašeg benda koji ih piše)

   4.      Da li smatrate da Vaši tekstovi treba da reflektuju Vašu društvenu stvarnost?
4.1. Zašto?

  5.      Šta je za Vas društveni angažman?

  6.      Šta mislite o društveno angažovanoj muzici?
6.1. Koji muzički žanr je najbolji za društveni angažman?

  7.      Da li je Vaša muzika društveno angažovana?
7.1. Na koji način?

  8.      Da li mislite da rokenrol muzika treba da se bavi društvenim problemima države u kojoj nastaje?

  9.      Da li rokenrol muzičari treba kritički da pristupaju društvu?

  10.  Kako biste opisali stanje rokenrol scene u Srbiji danas?

  11.  Šta mislite da je glavna motivacija za bavljenje rokenrolom među rokenrol muzičarima danas?
11.1. Da li je to i Vaša motivacija? (Ako je odgovor na ovo pitanje NE, odgovorite na sledeće pitanje)
11.2. Koja je Vaša motivacija za bavljenje rokenrol muzikom?

  12.  Da li rokenrol treba da se bavi političkim temama?
12.1. Da li se rokenrol muzičari u Srbiji danas dovoljno bave političkim temama?
12.2. Da li se Vi bavite političkim temama?
12.3. Zašto?

  13.  Da li u rokenrol muzici vidite potencijal da dovede do društvenih promena?
13.1. Na koji način?
(Ako je odogovor na 13. pitanje NE, odgovorite na sledeća dva pitanja)
13.2. Zašto?
13.3. Koji je glavni potencijal rokenrol muzike?

  14.  Da li mislite da je rokenrol muzika u Srbiji danas marginalizovana? (Ako je odgovor na ovo pitanje DA, odgovorite i na sledeće)
14.1. Da li se taj marginalizovani položaj može promeniti? (Ako je odgovor na ovo pitanje DA odgovorite i na sledeće)
14.2. Na koji način?

  15.  Da li smatrate da je logično da će se rokenrol muzičari voditi isključivo zahtevima tržišta i da će, samim tim, i rokenrol muzika biti odraz onoga što slušaoci potražuju?

Analiza odgovora ispitanika

            Na početku sam od ispitanika tražila da identifikuju teme koje su najzastupljenije u tekstovima pesama koje pišu. Odgovori se mogu grupisati oko dve najzastupljenije vrste tema - njihov svakodnevni život i "obične" teme (ljubav, patnja, izdaja i slično) i društveni odnosi.

            "Pa gledam da se bavim običnim ljudima u običnim situacijama koje na neki način mogu da se predstave kao nešto što će u nekome da izazove neku emociju. Najjednostavnije stvari su u pitanju za kojima se neko ne bi okrenuo ali opet, iz nekog ugla kad se pogleda to će možda zanimljivo biti kad se setiš posle nekog vremena." (pevač, 22 godine)

            "Uglavnom lične teme, na koje utiču i iskustva, socijalno okruženje i tako dalje." (gitarista, 23 godine)

            "Uglavnom ono čime se ja bavim jesu neki društveni odnosi, jesu neka filozofska pitanja o životu, ima tu dosta i ljubavnih tema ali koje su uvek upakovane u neke filozofske metafore, i ja mislim da je možda i najbitnija tema koju koristim traženje čovekove suštine i, sa druge strane, depresivni, težak život koji se na ovim prostorima konstantno reprodukuje." (basista, 22 godine)

            "Svet oko mene, manje zastupljene društvene pojave koje na širem planu daju sliku društva ili čovečanstva." (gitarista, 20 godina)

            Iz navedenih odgovora možemo primetiti da su ispitanici pretežno vođeni dešavanjima u svom životu kao i emocijama koje im izazivaju ta dešavanja ali i da su svesni sopstvenog društvenog okruženja i da ih zanima da opišu društvene pojave. Ovi odgovori potvrđuju moju prvu hipotezu.

            Takođe motivacija koju navode i za bavljenje rokenrolom i za konkretno pisanje tekstova pesama proizilazi iz njihovog ličnog i društvenog okruženja (kao i teme kojima se bave) ali i iz same ljubavi prema muzici i sviranju što doživljavaju kao neophodan uslov za bavljenje rokenrol muzikom.

            "Konkretno materijalni i društveni uslovi života, onda ono što me inspiriše jesu i filmovi i razne knjige koje čitam, neke filozofske rasprave. Sve to po malo. (...) Moja motivacija ide i iz želje za sviranjem kroz koje bi trebalo da iskažem sebe i da bude nešto u čemu čovek uživa, a s druge strane kod mene ima i toga što sam shvatio da je muzika koju sviram način da neke svoje unutrašnje borbe iskažem na jedan poseban način." (basista, 22 godine)

            "Bes uglavnom. Bes na to kako stvari stoje, bes zbog toga što možemo bolje. Mi kao društvo možemo bolje, ali ne sad kao društvo u Srbiji nego kao na globalnom nivou, mi kao ljudi. Mislim da možemo da se organizujemo mnogo bolje sa svom tehnologijom sa kojom raspolažemo i sve a insistiramo na nekim užasnim modelima i prihvatamo da će neki ljudi jednostavno propasti i nestati." (gitarista, 25 godina)

            "Ljubav prema muzici." (gitarista, 24 godine)

            "Ono što mi se dešava. Ništa specijalno, većinom tekstove pišem o nekim čudnim situacijama. Iz nekog razloga najviše pišem kad putujem. Možda mi to i jeste motivacija jer često pišem o tome kako se neke stvari menjaju, kako se možda, prividno, ne menjaju i slično, pa me putovanje poprilično inspiriše." (gitarista, 21 godina)

            Zanimljivo je da niko od ispitanika nije naveo ekonmsku dobit kao motivaciju za bavljenje ovom vrstom muzike što može voditi do zaključka da od sviranja rokenrol muzike u Srbiji ne može da se živi. Kao što jedan ispitanik kaže: "Naravno, voleo bih i da nešto zaradim od muzike ali to je veoma veoma malo verovatno. Ali ljubav isključivo, zarada je nusprodukt." (gitarista, 25 godina)

            U razgovoru o stanju rokenrol scene u Srbiji trenutno, ispitanici su se složili da ta scena neupitno postoji, da ima dosta bendova koji žele da sviraju rokenrol ali su najviše ogorčeni nedostatkom podrške medija i nepostojanja prostora za bilo kakav alternativni oblik muzike u dominantnim masovnim medijima. Takođe, smatraju da bendovi odustaju od bavljenja rokenrolom jer su razočarani upravo nedostatkom podrške i većim izdacima nego dobicima (kako materijalnima izdacima tako i nedostatkom satisfakcije zbog neposećenih koncerata). Internet izdvajaju kao jedini od masovnih medija u kome i dalje ima prostora za rokenrol. Navode ga kao dobar kanal pomoću koga može da se širi popularnost ove vrste muzike - počevši od YouTube-a pa do deljenja sadržaja po raznim društvenim mrežama.

            "Smatram da je jedan od glavnih problema to što je jako skupo, ne mislim samo novčano, održavati bend. Zato gomila ljudi odustaje. Pored toga što je materijalno skupo, ljudi su dosta razočarani i nesigurni pa se dešava da samo jedna osoba sve vuče pa takvi bendovi i propadaju." (gitarista, 21 godina)

            "Scene nema bez medija. Nije bitan kvalitet bendova, niti originalnost jer ljudi su u stanju da slušaju svašta i nisu mnogo izbirljivi, dakle srž problema je infrastruktura koje nema." (gitarista, 20 godina)

            "Što se tiče kvaliteta, stvarno ima fenomenalnih bendova. Ima bendova koji me oduševe ili tekstovima ili muzikom ili kompletnim aranžmanom. Ima takmičenja, ima koncerata pa se može reći da je scena aktivnija ali opet je pitanje koliko to dolazi do ljudi koje rokenrol ne zanima. Ali ne bih rekao da je dovoljno prisutna u medijima." (gitarista, 25 godina)

            Svi ispitanici su se složili da rokenrol jeste marginalizovan (što se i odražava kroz nedovoljnu prisutnost u medijima) ali se razlikuju mišljenja po pitanju toga da li se taj položaj može (i kako) promeniti.

            "Može i menja se povremeno kada krene serija dobrih muzičkih festivala, kada se desi da mladi dobiju neki medijski prostor, kada se desi da na neki način i gradovi prave sopstvene festivale, pozivaju mlade i daju im prostor." (basista, 22 godine)

            "(...) Odnosno teško da se može boriti protiv toga što je marginalizovana, kažem da jeste ali kažem da ne mogu da znam zbog čega je tako jer ne pratim drugu stranu. Smatram da je to marginalizovanje počelo davno i teško da se danas iz toga može izvući. Mi imamo mnogo tradicija na kojima se puštaju narodnjaci - svadbe, slave, rođendani, žurke..." (gitarista, 21 godina)

            "(Može se promeniti - A.K) većim učešćem  medija, ali to seže daleko dublje u sam sistem i njegove probleme. Dakle reformom čitavog sistema i države, počevši od ekonomije, preko obrazovanja, doci ćemo i do kulture." (gitarista, 20 godina)

            "Ja se tome (promeni marginalizovanog položaja - A.K) nadam svako veče pred spavanje. (smeh)" (gitarista, 22 godine)

            Nadalje, ispitanici su upoznati sa pojmom društvenog angažmana i većinski ga povezuju sa kritičkim pristupom društvu ili sa raznim humanitarnim akcijama kao i građanskim protestima. Pojam društvenog angažmana doživljavaju pozitivno kao i društveno angažovanu muziku.

            "Uglavnom je pozitivno doživljavam. Ali postoje, naravno, i određene vrste angažovanosti koje su u skladu sa nekim stavovima koji me odbijaju. Ne mora svaka muzička angažovanost da se protumači kao pozitivna stvar, može da bude ponekad i negativna u smislu nekih destruktivnih političkih pokreta. Kada se na primer muzika koriste u populističke političke svrhe, i koje ne zastupaju realne interese već pokušavaju da nametnu određenu ideološku svest, s jedne strane, ili, s druge strane, da promovišu nasilje nad određenim grupama, i neke negativne stvari." (basista, 22 godine)

            "Ako je dobro urađena, super je, treba je više. Ako je loše urađena, što je nažalost pravilo, onda više sreće drugi put." (gitarista, 24 godine)

            "Veoma mi se sviđa jer mislim da je dobar način da se, ukoliko je reč o popularnom bendu, neke ideologije približe ili kritikuju." (gitarista, 25 godina)

            Smatraju da muzika može da dovede do promena u društvu tako što će dovesti do protesta povodom raznih problematičnih događaja ili da, u najmanju ruku, stavi akcenat na teme koje smatra bitnim i tako pokrene razgovor. Takođe, ako se dovoljno ljudi sa istim problemom okupi na jednom mestu (pa tako jedan od ispitanika daje primer Woodstock-a i Coachella-e) neko će ih primetiti i "neko će posle nekog vremena da kaže: E, pa ovi postoje!" (gitarista, 24 godine)

            Odgovori na pitanja koja se tiču bavljenja političkim temama (da li rokenrol treba da se bavi ovim temama, ako da, da li se dovoljno bavi kao i da li se sami ispitanici bave pomenutim temama) su varirali. Primećivala se mnogo veća odbojnost ka mešanju politike u muziku neg kad se priča o uopštenom, širokom pojmu društvenog angažmana.

            "U suštini da (rokenrol treba da se bavi političkim temama - A.K) jer retko šta postoji danas što nije politizovano." (basista, 22 godine)

            "Ja nemam te političke teme ali smatram da moraju da postoje bendovi koji će da se bave time. Nekada to ume i da bude jadno jer čovek ne zna da napiše ništa drugo pa mu je najlakše da kaže ua ovo ili ua ono, zato ja nikad neću napisati tekst o političkoj temi ako ne budem mogao dobro da ga napišem." (gitarista, 21 godina)

            "Da (rokenrol muzičari u Srbiji se bave političkim temama - A.K), ali ne na pravi način, zapravo se nikad nisu bavili pravi način jer da su zaista nešto znali o politici ne bi se bavili muzikom, to jest ne na taj način, ili bar ne tako neiskusno. Naveo bih primer grupe Eva Braun, dakle frontmen koji je veoma politički aktivan, bar na društvenim mrežama, dok s druge strane taj bend nema skoro nijednu političku pesmu." (gitarista, 20 godina)

            "Bez nekog dubljeg razmišljanja ili istraživanja, rekao bih da se ne čuje dovoljno politička kritika. Čak i ti neki pank bendovi više su usmereni na neku šalu, pišu o alkoholu i devojkama i to je to, ali ništa ozbiljno što će da povredi." (gitarista, 25 godina)

            "I da i ne. Ukoliko se previše bavi političkim temama onda se pretvara u propagandu." (gitarista, 23 godine)

            "Ja lično mislim da ne bi trebalo jer je muzika previše intimna stvar odnosno doživljaj svakoga je previše intiman da bi se to proširilo na neke probleme koje imamo svi mi a da nisu emotivne prirode." (pevač, 22 godine)

            Na kraju, šesta hipoteza ovog istraživanja je delimično potvrđena. Naime, ispitanici nisu smatrali da je situacija takva da se rokenrol muzičari vode isključivo zakonima tržišta i da stvaraju samo ono što publika potražuje, njihov stav je većinski takav da osuđuju takvo razmišljanje i bilo kakvu komercijalizaciju rokenrola (tačnije "prodavanje" samih muzičara tržištu) i da smatraju da muzičari većinski ulaze u svet muzike (konkretno rokenrola) iz ljubavi prema muzici i potencijalne želje za slavom, ali da se ponekad dešava da kasnije u karijeri počnu da razmišljaju samo o onome što se traži na tržištu.

            "Tada (kad se vodi isključivo zakonima tržišta - A.K) rokenrol postaje pop." (gitarista, 24 godine)

            "Mislim da je to prirodno u sistemu, u muzičkoj industriji kakva je danas. Postoji malo bendova koji mogu da pišu šta žele a da to bude super prodavano i slušano." (gitarista, 25 godina)

            "Ne, jer to onda nije umetnost, to jest nije iskrena umetnost a to je osnovno načelo  (iskrenost - A.K) kojim bi jedan rokenrol muzičar trebalo da se vodi." (gitarista, 20 godina)

            "Bendovi retko počnu sa tim stavom. Obično ono što se prvo izbaci bude jako lično, jako kvalitetno. Posle toga, ako si dovoljno razborit, uspeš da skontaš kojim ljudima prija tvoja muzika, iako se ja ne bih na taj način bavio time opet ne mogu ni da osuđujem. Ali treba ostati dosledan svom fazonu jer kad se prilagođavaš tržištu, prodaju te uz prašak za dvadeset dinara, upropastiće ti muziku, reproduciraju te... Tržište ne razume muziku, ne razume muzičare, samo razume novac i što bi se ti prodao tom tržištu? I u Srbiji danas postoje alternativna mesta gde može da se snimi album, alternativne izdavačke kuće, ili u krajnjoj liniji samo preko interneta i onda ne moraš da odeš u RTS da snimiš album." (gitarista, 21 godina)

           

Zaključak

            Analizu odgovora ispitanika sam završila baš poslednje navedenim odgovorom jer on jasno ocrtava ono o čemu je Adorno (1956) pričao kroz koncepte kulturne industrije, muzičkog fetišizma i regresije slušanja. Ovde se ne bih previše detaljno bavila navedenim pojmovima, samo bih stavila akcenat na ono što je ovaj ispitanik (kao i sam Adorno uočio) - a to je da se u kapitalističko doba u kome kulturna industrija diriguje šta će se proizvoditi i na nivou muzike, dešava da muzika biva otuđena i od samih muzičara. Naime, muzika pre puštanja na tržite, biva jako izmenjena od strane producenata koji je prilagođavaju potrebama tržišta ali i samih regresivnih slušalaca tako da krajnji produkt jeste više roba nego umetničko delo koja više i nema veze sa onim što je sam muzičar želeo da iskaže a tek nema nikakve veze sa bilo kakvim oblikom društvene kritike. Ne može se više shvatiti celina muzičkog komada već se realizuje samo ono na šta upravo padne snop reflektora: upadljivi melodijski intervali, izvrnute modulacije, namerne ili nenamerne greške ili ono što se naročito intimnim stapanjem melodije i teksta kondenzuje u formulu (Adorno, 1978: 135). Ovaj snop reflektora upravo usmeravaju producenti pokazajući slušaocima šta i kako treba da čuju a oni će nastaviti da kupuju i svaku narednu pesmu (koja je već postala roba) koju taj producent uradi. Tako da sama muzika više nema neke veze sa onim što je muzičar želeo da iskaže.

            Imajući u vidu celokupnu sitauaciju kroz Adornove oči, može postati jasno zašto rokenrol muzičari ne žele toliko da se bave društvenom kritikom - znaju da, ako žele da budu popularni i samim tim da žive od svoje muzike, moraju podleći prepravkama producenata koji su direktno povezani sa vladajućom ideologijom, ideološkim aparatima i, najvažnije, samim tržištem pa tako čak i kad bi želeli da kritikuju to ne bi stiglo do slušaoca. Pa tako svi pokušaji društvenog angažmana ostaju neprimećeni (kao u slučaju pesama "Bože čuvaj premijera" i "Diktatore") ili vrlo suptilni. Takođe, ni sami muzičari ne iskazuju toliku želju da ulaze u ovakvu vrstu kritike u strahu od toga da se to ne uradi apsurdno, banalno i "jeftino". Tako da ostaje pitanje da li će rokenrol u skorije vreme moći da povrati svoj pokretački potencijal ili će u potpunosti postati deo popularne kulture (kao što jedan ispitanik reče - tada, vodeći se zakonima tržišta, rokenrol postaje pop).

Literatura

Adorno, Teodor. 1987. O fetišu u muzici i regresiji slušanja, u: Đorđević, Mira (ur). Aspekti radija (str. 114-148). Sarajevo: Svjetlost.

Fi­ske, John. 1989. Re­a­ding the Po­pu­lar. Lon­don and New York: Ro­u­tled­ge.

Gor­di, Erik. 2001. Kul­tu­ra vla­sti u Sr­bi­ji. Be­o­grad: Sa­mi­zdat.

Hopkins, Alexander. 2012. Protest and Rock n' Roll During the Vietnam War. Inquiries Journal, vol. 4, no. 11, pg. 1/1.

Ilić, Miloš. 1987. Sociologija kulture i umetnosti. Beograd: Naučna knjiga.

Klo­skov­ska, An­to­ni­na. 1985. Ma­sov­na kul­tu­ra: kri­ti­ka i od­bra­na. No­vi Sad: Ma­ti­ca srp­ska.

Martinez, Patricia. 2007. Engaged Music: Alfred Schnittke's "Life with an Idiot", or How to Re-Create a New (Un)Reality. Stanford: Stanford University.

Milić, Vojin. 1996. Sociološki metod. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Ristivojević, Marija. 2011. Korelacija muzike i mesta na primeru beogradskog "novog talasa" u rokenrol muzici. Etnoantropološki problemi, god. 6, sv. 4, str. 111-127.

Storey, John. 2012. Cultural Theory and Popular Culture: An Introduction. London: Routledge.

Vreg, France. 1991. Demokratsko komuniciranje. Sarajevo: Fakultet političkih nauka.

---

[1] Rokenrol treba posmatrati i kao, između ostalog, deo popularne kulture.

[2] Vijetnamski rat (ili Drugi indokineski rat) je trajao od 1. novembra 1955. do 30. aprila 1975. godine i predstavljao je sukob između Demokratske Republike Vijetnam (Severni Vijetnam) u savezu sa Vijetkongom, protiv Republike Vijetnam (Južni Vijetnam) u savezu sa Sjedinjenim Američkim Državama.

[3] "Vremena se menjaju" (prev.aut)

[4] "Dajte miru šansu" (prev.aut)

[5] "Rat" (prev.aut)

[6] "Tri dana mira i muzike" (prev. aut)

[7] Kažem pokušaje jer smatram da bendovi koji se još uvek trude da pruže bilo kakvu kritiku društva i režima, nisu dovoljno popularni i ne dobijaju prostor u medijima, da bi mogli da doprinesu da dodje do bilo kakvih konkretnih promena ili do razgovora o kritikovanim temama.

[8] Ne računajte na nas je naziv koncerta održanog u martu 1992. na Trgu republike u Beogradu kao deo antiratne kampanje. Naziv koncerta je svojevrsna ironija i igra reči na pesmu Đorđa Balaševića "Računajte na nas" koja je bila himna jedne generacije i predstavljala prorežimsku, prokomunističku pesmu. Bend Rimtutituki je ovu poruku samo jednim "ne" okrenuo na skroz drugu stranu i poručio režimu da ne računaju na njih i njihovu podrušku ako ne dođe do kraja rata.

[9] Tačnije, SPS je na vlast došla 1989. godine.

[10] Trebalo je da i Antonije Pušić (poznatiji po svom umetničkom imenu Rambo Amadeus) bude član benda ali se nije pojavio na prvoj probi.

[11] https://www.youtube.com/watch?v=OJUyhL3dRbU

[12] https://www.youtube.com/watch?v=L7eSTKF4phw

[13] Gordi ovako opisuje tadašnju situaciju u državi: "Ta­da­šnji re­žim imao je po­tre­bu da ra­zo­ri do­ta­da­šnju ide­o­lo­gi­ju ju­go­slo­ven­stva i da po­vra­ti et­nič­ku iden­ti­fi­ka­ci­ju u funk­ci­ji rat­ne mo­bi­li­za­ci­je, pa je ta­ko kom­bi­no­va­ni uti­caj diktator­skih stra­te­gi­ja, na­ci­o­nal­ne ho­mo­ge­ni­za­ci­je, in­ter­na­ci­o­nal­ne izo­la­ci­je i ra­ta olak­ša­vao ovaj pro­ces kao i razara­nje al­ter­na­ti­va." (Gor­di, 2001: 20)

[14] https://www.youtube.com/watch?v=S-TobTR5NdY

[15] "Diktatore" je pesma beogradskog rokenrol benda Dža ili Bu koja je izašla u aprilu 2016. godine.

[16] https://www.youtube.com/watch?v=NKWA85egsjY

[17] "Bože čuvaj kraljicu" (prev.aut)

[18] https://www.youtube.com/watch?v=VbZB8szZneU

[19] Ova inicijativa je nastala kao reakcija na projekat "Beograd na vodi", ukazujući od samog početka na njegovu štetnost po državu i njene građane. Njihova zvanična Fejsbuk stranica: https://www.facebook.com/nedavimobeograd/

[20] Prema informacijama same inicijative, koje su dostupne na njihovoj fejsbuk stranici, na svakom protestu je bilo između deset i trideset hiljada ljudi, u zavisnosti od protesta do protesta.

[21] https://www.youtube.com/watch?v=akUVSQQZmBY

[22] https://www.facebook.com/nedavimobeograd/videos/627173054126870/

[23] Misli se na kule najavljene kao deo projekta "Beograd na vodi" (prim.aut).

[24] Odnosi se na gradonačelnika grada Beograda Sinišu Malog od koga se zahteva odgovornost za rušenje u Savamali (prim.aut).

[25] Pesma "Ay Carmela" je nastala za vreme Španskog građanskog rata (1936-1939) kao pesma španskih republikanskih trupa.

[26] https://www.facebook.com/redunionHQ/

[27]Fejsbuk stranica: https://www.facebook.com/borbenisindikat, zvanični sajt: https://www.inicijativa.org/tiki/tiki-view_articles.php

[28] Miloš Ilić navodi sledeću definiciju umetnosti: "Pod umetnošću treba podrazumevati takav oblik društvene svesti koji obuhvata i izražava široku oblast ljudskog iskustva: osećanja, mišljenja i postupaka, i to u estetskim formama koje se obraćaju čulima sa ciljem da preko njih izazovu u ljudima emocionalne, intelektualne i voljne aktivnosti i reakcije" (Ilić, 1987: 126).

[29] "Umetnost radi umetnosti" (prev.aut)

[30] Fisk smatra da otpor onih bez moći, prema moći moćnika - u zapadnim društvima ima dva oblika: semiotički (uglavnom se bavi značenjima, zadovoljstvima i društvenim identitetom) i društveni (posvećen je transformacijama društveno-ekonomskog sistema) (Storey, 2012: 217).

[31] Sugestivna pitanja su takva pitanja koja su postavljena tako da utiču na sadržaj odgovora navodeći ispitanika na "pravilan odgovor" odnosno na onaj odgovor koji istraživač očekuje (Milić, 1996: 499).

[32] Ovo se navodi kao najveća slabost neutralnog anketiranja.

[33] Što bi bilo zanimljivo zapažanje o samoj rokenrol sceni kao i državi u kojoj ta scena nastaje i opstaje, ali, kao što sam već naglasila, to nije bio jedan od ciljeva istraživanja.