Forma devijantnog ponašanja kod mladih- alkoholizam

   Autorka: Katarina Krstić

1.     Uvod

Polaznu tačku za pisanje seminarskog, pronašla sam u knjizi ,,Čovek i alkohol u društvu’’ profesorke Slađane D. Labaš, takođe ću se kroz rad pozvati na knjigu ,,Ni normalno ni patološko’’ autora Dušana Kecmanovića. U ovom seminarskom ću se fokusirati na uži deo populacije, konkretno na adolescente, na dostupnost i interesovanje za rizično ponašanje. Da bismo dobili što potpuniju sliku ovog patološkog ponašanja, moramo uzroke i posledice posmatrati iz biološkog, psihološkog i sociološkog ugla. Potrudiću se da skrenem pažnju na problem koji se sve češće pojavljuje, ali mu se ne posvećuje dovoljno pažnje.

Pozadina  ovog rizičnog ponašanja je preširoka, ja ću se osvrnuti na neke elemente: porodični odnosi, odnos prema školi, odnos prema neuspehu, odnos prema društvu, materijalni statusi ispitanika, stav roditelja/ staratelja prema alkoholu. Ovim seminarskim ću pokušati da prikažem i objasnim alkoholizam kroz sociološku dimenziju u današnjem društvu.  Smatram da je relevantan sociološki problem, iako ga većina shvata olako i treba mu se pristupiti sa ozbiljnije strane. Naravno, pitanje je u kolikoj meri i na koji način svako od nas zloupotrebljava alkohol? Da li je društveno prihvatljiv i gde? Da li iko od nas, članova neke društvene zajednice, ikada razmišlja o odgovornostima i posledicama prilikom konzumacije alkohola? Koliko na odluke današnjeg društva utiče filmska industija, mediji, prvenstveno reklame za alkoholna pića? Da bi se objasnio alkoholizam  moraju se obuhvatiti sociološke, političke, ekonomske, etnološke i kulturološke aspekte, koji su uticali na to da alkohol postane društveno prihvatljiv. U današnje vreme ispijanje alkohola se može posmatrati kao element inicijacije, pri uklapanju u određenu društvenu zajednicu. Bitno je naglasiti da je sve veći procenat mlađih generacija, dece koja svoj prvi susret sa alkoholom imaju rano. Svest dece o alkoholu u ranom detinjstvu se razvija pomoću: medija, porodice,  propagande i okoline. Dostupan im je u raznim, na prvi pogled bezazlenim situacijama, kao što su: slave, proslave u krugu porodice. Da li je društvo licemerno, ako sa jedne strane podstiče pijenje alkohola i sa druge strane odbacuje zavisnike? Prva asocijacija na alkohol je zavisnost, koja je jedna od propratnih efekata koje on izaziva. Adolescencija je doba bunta, kada mladi izlaze iz zone konfora i bore se za neke svoje slobode. Želja za nezavisnošću i prihvatanje od strane vršnjaka su ključne, ali se ostvaruju na pogrešan način. Razvijena svest adolescenata i informisanost o posledicama korišćenja alkohola jako je bitna kada su u pitanju istraživanja. Alkoholizam često može da se uporedi sa autodestruktivnošću, ali onom nesvesnom ili sa onom koju mlade osobe pokušavaju da potisnu. Po nekim istraživanjima najveće stope  zavisnosti od alkohola su u populaciji od 18 do 24 godine.

2.(Zlo)upotreba i zavisnosti od alkohola

Dva česta pojma koja se često mogu čuti ili pročitati u kontekstu alkoholizma su zavisnost i zloupotreba. Sve do XX veka dok američki lekar Bendžamin Raš (Benjamin Rush)  nije počeo da smatra alkoholizam za bolest, mislilo se da je alkoholizam moralni problem (A. Mimica i J. Bogdanović, B. Đukanović, 2007: 8-9 str.). U devijantna ponašanja, patološka stanja ubrajaju se: alkoholizam, narkomanija, prostitucija, nezaposlenost, prenaseljenost, sve to i mnoge druge bolesti jako su bitne za razvoj socijalne patologije. Autorka navodi predstavnike socijalne patologije: Brauna (Brown), Grenera (Gruener), Kvina (Queen), Lemerta (Edwin Lemert) i Klinarda (Clinard). Može se zapaziti da neki sociolozi poput Džinića i Opalića u sociološke teorije devijantnog ponašanja ubrajaju etiketiranje[1] ( Labaš, 2012: 19 str.). ,,Bolest je subjektivno iskustvo neke osobe o narušenom, slabom zdravlju, i na to ukazuje osećanje bola, nelagodnosti i drugo’’. U samoj knjizi, pojavljuje se pojam preduzimanja akcije koji se odnosi na to da se osoba koja je zavisnik obrati za stručnu pomoć. Međutim to se dešava u retkim slučajevima, uglavnom je okolina ta koja preduzima efektivne mere i tada po pravilu počinje process lečenja. Pod efektivne mere podrazumevaju razne vrste lečenja, kampovi za odvikavanje, grupe za podršku zavisnicima i terapije. Po mišljenju sociologa Gidensa (Anthony Giddens) bolesti zavisnosti se pripisuje javna i privatna sfera, dimenzija(Labaš, 2012: 20 str.).  Profesorka Slađana Labaš u  svojoj knjizi: „Čovek  i alkohol u društvu“ (Čigoja štampa, 2012 god.)  u posebnom odeljku: ,, Predlog za formiranje opšte sociološke teorije o zloupotrebi i zavisnosti od alkohola“, navodi A. Baldačina (Alexander Baldacchino) koji je zajedno sa ruskim sociologom Zaigrajev (Заиграев) , istakao faktore okruženja koje smatra značajnim u etiologiji (nastanak) ovog problema. Isti autor je uočio i „ faktore koji utiču na pijenje mladih i njihovo ponašanje u pijanom stanju“(Labaš, 2012: 43str.). Labaš u svojoj knjizi navodi da: „ Zloupotreba alkohola dobija sve veće razmere u populaciji adolescenata i mladih odraslih, a koja je često povezana  sa različitim delinkvetnim i kriminalnim ponašanjem.“ (Labaš, 2012: 43 str.) Baldačino izdvaja sledeće društvene faktore  značajne za zloupotrebu i razvoj zavisnosti od alkohola:

   -          Socioekonomski i politički: cene, prihod, politika (zakoni) koji se odnose na vožnju pod dejstvom alkohola[2], vreme za zatvaranje kafića...

   -          Kulturni faktori:  nametnute  tenzije i potreba za prilagođavanjem, stavovi prema pijenju. (u našem  društvu se opravdava muško pijenje jer se smatra da na taj način  muškarac ulazi u svet odraslih, pri tome zanemarujući druženje sa devojkama...)

   -          Faktori radne sredine: dostupnost alkohola na radnom mestu, dugo i neadekvatno radno vreme, nedostatak supervizije -  kontrole i socijalni pritisak.

  -          Porodični i faktori  iz neposrednog okruženja: promene kod roditelja,emocijalna deprivacija[3], nespostojanje i  haotični  porodični rituali (npr. izbegavanje zajedničkog nedeljnog porodičnog ručka)

   -          Prisustvo pozitivnih i negativnih životnih događaja: smrt, promena posla, dobitak na lutriji, odvajanje ili razvod (Labaš, 2012: 43- 45 str. ).        

         Baldačino je dopunio Zukerov (Zucker) model relevantnih faktora koji utiču na ponašanje mladih  pri konzumaciji alkohola i izložio u sledeće četiti kategorije:

   1.      Socio- kulturni i uticaji lokalne zajednice: socio-ekonomski status porodice, etnička pripadnost, religiozna orijentacija, vrednost iz lokalne zajednice i susedstva, alternative pijenju.

   2.      Porodični faktori: ličnost roditelja i vaspitni stilovi ,obrasci pijenja u porodici i porodični stavovi prema pijenju.

  3.      Uticaj vršnjaka:  ličnost vršnjaka , socijalizacija, obrasci pijenja vršnjaka i stavovi vršnjaka prema pijenju.

  4.      Individualni faktori: kognitivne strukture (stavovi, verovanja, vrednosti)  struktura ličnosti (osobine, motivacija, temperament, genetika).  

   Faktori koji su ustvari uzroci konzumiranja alkohola, mnogo više otkrivaju i pokazuju od samih ispitanika ili zavisnika, njihovih ispovesti. Ispitanike može da sputava strah, stid, nisko samopouzdanje. Profesorka Labaš na kraju ovog poglavlja navodi: „ Mladi ljudi iz porodica sa negativnim stavom prema pijenju alkohola nalaze se između „ dve vatre“ – kulture (društva) i vršnjaka koji piju, sa jedne strane , i svoje porodice  sa druge. Takođe ima mladih koji se nalaze između „tri vatre“ – porodice u kojoj se pije (ili su roditelji/ i zavisnici) , društva koje podstiče na pijenje , vršnjaka koji podržavaju pijenje i konzumiraju alkohol. Koji će put izabrati zavisi od nekih  ličnih osobina i rezilijentnosti (opšte značenje: vraćenje u prvobitno stanje, a u ovom konkretnom slučaju:  izlečenje  zavisnosti od alkohola ). ,,Zloupotreba alkohola u adolescentnoj populaciji povezana je sa nizom posledica, kao što su akademski i socijalni, povrede, poremećaji ponašanja, poremećaj u razvoju mozga, depresija, samoubistva, ubistva, nepalnirane trudnoće, zavisnost od alkohola u budućnosti’’ (Labaš, 2012: 141 str.). Alkoholizam je postao jedan od segmenata ispunjenja slobodnog vremena kod adolescenata. Smatra najrizičnijim razvojnim periodom života, period kada se eksperimentiše sa raznim pshioaktivnim supstancama. Mlade mnogo toga motiviše da posegnu za alkoholom, kao što su: radoznalost, balgonaklon odnos društva prema alkoholu kao zavisnošću. Podatak koji ni malo ne iznenađuje jeste da je većina mladih osoba, prvo iskustvo sa alkoholom imala baš u okviru svog doma, porodice. Treba ukazati na jedan zanimljiv trend koji ukazuje na to da, devojke češće piju same, kod kuće, dok mladići to čine u društvu.  Alkoholna pića je probalo više od 80% mladih do 17 godina.[4] Adolescenti iz porodica sa nižim socio- ekonomskim statusom, više piju od onih sa višim statusom po ispitivanju Dženifer Hjumenski (Jennifer Humensky). Češće napijanje se povezuje sa višim primanjima roditelja (Labaš, 2012: 141-142 str.). Zbog nekontrolisane upotrebe alkohola i njegove zloupotrebe, desile su se dve smrti u Masačusetsu koje su bile u centru medijske pažnje, to je dovelo do usvajanje nove politike prema alkoholu. Ova politika podrazumeva osam mera:

   -          Prodaja alkohola na određenim mestima uz kontrolu;

   -          Zahtev za najavu javnih događaja na kojima se služi alkohol;

   -          Ograničavanje posedovanja alkohola (stariji studenti od 21 g.);

   -          Sprovođenje edukativnih programa o alkoholu;

  -    Uspostavljanje procedura za primenu zakona u svim federalnim državama, lokalnim zajednicama, fakultetima;

   -          Zahtev da koledži imaju kontakt sa gradovima iz okruženja;

   -          Nove sankcije kao što su izbacivanje sa koledža ako se mere ne poštuju;

  -     Obaveštavanje roditelja o svm prestupima vezanih za pijenje (Labaš, 2012: 143).    

Ovaj primer koji autorka novodi u svojoj knjizi može se smatrati ključnim za razumevanje prioriteta, jer pokazuje da u društvu treba da se desi neka tragedija da bi se javnost i zakon probudili. U odeljku : „ Istraživanja upotrebe aklohola u populaciji adolescenata i mladih odraslih (studenata) i političke strategije (Labaš, 2012: 141-156 str.).

Labaš navodi : „ Studije rađene u zemljama EU  ukazuju da 70% mladih , starosti od 15 do 16. godina pije...upotreba alkohola u SAD , počinje oko 13 godina , i do 8 razreda preko 50 % adolescenata je već konzumiralo alkohol, a skoro svaki četvrti učenik  je bio pijan. Do 4. Razreda srednje  škole oko  80% adolescenata  je konzumiralo alkohol , preko 60 % je bilo pijano . Najviše stope konzumacije alkohola  su u starosnoj kategoriji od 18 do 24 godine (Labaš, 2012: 141str . istraživanje iz 2003 god. ). Poražavajuća činjenica je da mora da se desi neka nesreća, da bi se stekla svest o merama politike prema alkoholu. Studije su pokazale da  adolescenti koji potiču iz porodica sa nižim socio- ekonomskim  statusom (radnici, poljoprivrednici )  više piju od onih sa višim, čak slično kao odrasli. Međutim, poslednjih  godina istraživanja ukazuju da se ovaj trend menja i da mladi  sa višim ekonomskim  statusom  takođe konzumiraju velike količine alkohola. Jedan od zaključaka bi mogao da bude da ekonomski status nije valjan pokazatelj veće zastupljenosti zavisnika od alkohola, jer podjednako alkohol konzumiraju i pripadnici nižih i viših socio-ekonimskih grupa. Pronađena je povezanost  između visokog obrazovanja roditelja sa višim  stopama pijenja alkohola  u grupi , korišćenjem  marihuane i kokaina. Upotreba alkohola  u populaciji  adolescenata i mladih odraslih  pod uticajem je dinamičke igre više faktora – porodičnih verovanja u ritual, zatim crta ličnosti, očekivanja  i ličnih motivacija, koji se javljaju unutar  socijalnog konteksta  i fizičke sredine koja podržava  i vrednuje pijenja (Labaš, 2012: 147 str.). Susman  i Ejmes (Sussman, Ames) navode sledeće  razlike  u zloupotrebi  između  adolescenata i odraslih:

1.      Treba razmotriti  kako upotreba alkohola utiče na razvoj mozga mladih.

2.      Ne zna se kada će kod mladih zloupotreba preći u zavisnost, što važi i za odrasle, mada se smatra da je kod njih proces duži. Vremenom zbog ozbiljnih posledica, kao što je paranoidna reakcija zbog kojih je potrebna hospitalizacija. Dalje posledice mogu da vode ka zavisnosti.

3.      Adolescenti mogu da razviju manju fizičku zavisnost i manje fizičkih simptoma. Međutim adolescenti mogu da počnu da piju sve veće količine alkohola( koriste i druge PAS [5])

4.      Razlikuju se visokorizične situacije  između  adolescenata i odraslih. Adolescenti uzimaju supstance u različitim situacijama i ne razmišljaju  o opasnostima, a i neodgovorniji su od odraslih,probaju novo, a sve to vodi mogućim incidentima kao što je vožnja u pijanom stanju. ( „Srpski rulet“   je obično,  vožnja autima kroz   crveno svetlo. )

5.      Adolescenti češće od odraslih imaju dvoje dijagnoze tj. komorbilitet – upotrebu supstanci uz psihičke probleme. Više od 50% mladih koji su na lečenju od problema sa upotrebom supstanci imaju i druge psihičke probleme (depresiju, anksioznost[6], socijalnu fobiju...)

6.      Verovatno da će adolescenti ređe od odraslih da odlaze na tretman i imaće recidiv posle tretmana u kraćem periodu od odraslih. Trenutna procena je da samo 10% mladih u tretmanu od 1,4 % miliona, koji imaju problem sa nelegalnim drogama, u poređenju sa 20% odraslih sa istim problemom.

    3.     Etiketiranje kao društveni konstrukt

Pomenutu teoriju u sociologiju uveo je Džordž  Mid (Georg Mead)  da bi je  kasnjije proširio na psihičke poremećaje. Takođe ovom teorijom se bavio američki sociolog Hauard Beker (Howard Becker) koji je zaslužan za razvitak teorije etiketiranja 60- ih godina. Fokus ove teorije je na socijalnim značenjima koja se pridaju devijantnom ponašanju. U našem društvu, uglavnom se etiketiraju i stigmu dobijaju oni čije ponašanje odstupa od socijalnih normi. Odnos u kojem kultura i ličnost, utiču međusobno jedno na drugo,  po Lemertu je nužan za etiketiranje (Labaš, 2012: 32 str.). Etiketiranje je samo pokazatelj u kojoj meri su ljudi površni kada procenjuju neku pojavu ili osobu. Po nekim tradicionalnim shvatanjima, alkoholizam je muška bolest. Pijenje kao čin, posebno muškaraca se odobrava u svim društvima i samim tim je glavni odgovorni faktor za podsticanje početka i pijenja i početka zavisnosti. Karakteristično za srpsku kulturu je stav da muškarac kao figura, glava porodice treba, a najčešće mora da konzumira alkohol u nekim socijalnim/ svečanim prilikama (Labaš, 2012: 32 i 100 str.). Neka ispitivanja su pokazala da se našem društvu, visoka tolerantnost pijenja i visoka tolerantnost etiketiranja na terazijama gotovo poklapaju. Ljudi uglavnom po nekom nesvesnom šablonu stigmatiziraju[7] one pripadnike društva koji su iz nižih socijalnih grupa, nezaposlene, koji imaju vrlo slabu ili uopšte nemaju podršku porodice i okoline. Teški zavisnici dobijaju posebno mesto, kao vrsta subkulture, u većini slučajeva su etiketirani i okarakterisani kao agresivci, nemoralni i kriminalnog ponašanja. Uočava se razlika između zavisnika iz viših slojeva i zavisnika iz nižih slojeva, posebno u procesu lečenja. Ovi iz viših slojeva, dobijaju neki poseban tretman, neku vrstu privatnosti. Uglavnom se njihovo lečenje krije i ostaje u okviru privatnog domena (Labaš, 2012: 33 str.). Zavisnik iz višeg društvenog sloja, ima mogućnost da sebi priušti lečenje, jer poseduje finansijsku moć. Mnogi usled socio- kulturnih promena, u novonastalim situacijama jedini izlaz vide u alkoholu. Potpadanje pod uticaj alkohola je alternativa za suprotstavljanje problemima, često se povezuje sa dobijanjem otkaza, ratovima, tragedijama u porodici ili materijalnim gubicima. Pored stigmatizacije i etiketiranja javlja se stereotip, kao jedna hiperbolisana predstava tj. iskrivljena slika koja je u zajednici široko prihvaćena. Negativan stereotip je uzročnik za nastanak stigme. Stigme i stereoptipi se javljaju u XXI veku, one negativno utiču na ličnost pojedinca koji je pritom zavisnik od alkohola (Labaš, 2012: 109 str. ). Ono što prethodi uoptrebi alkohola jesu očekivanja pojedinca. Jedan od glavnih uzroka opijanja mladih jesu njihovi pozitivni stavovi prema alkoholu, kao nečemu što podstiče socijalno ponašanje, smanjuje napetost, opušta i povećava svaku vrstu uzbuđenosti pa i seksualnu (Labaš, 2012: 97 str.). Neuobičajenost i  neuklapanje u društveno prihvatljivu sliku, odmah daje povod da se određeni  fenomen okarakteriše, etiketira kao devijantno ponašanje. Pozadina ovih fenomena je često nebitna, osuđivana. Kao takav oblik ponašanja, predstavlja neku vrsstu društvenog konstrukta, jer društvo i njegov sistem vrednosti, taj koji odrađuje šta je normalno, a šta devijantno. Autor Dušan Kecmanović navodi da je u svim oblicima ponašanja čovek problematizovan, jer čovek je  i fokus, indikator i posrednik određenog ponašanja, bilo da je to ponašanje normalno ili patološko (Kecmanović, 1988: 5). Posledice etiketiranja su trajne, one ostaju i nakon odluke zavisnika da ode na lečenje i to lečenje prođe relativno uspešno. Potraga za zaposlenjem i resocijalizacija mogu biti otežane.

4. Alkohol i kriminalitet

U XVIII veku se po prvi put alkohol povezuje sa kriminalitetom, jer dejstvo alkohola spušta granicu tolerancije ili uzdržavanja od kriminalnog i nepoželjnog ponašanja (Labaš, 2012: 157 str.). Dolazi do promene strukture ponašanja kod pojedinca, koji kada popije je u stanju da ulazi u verbalne konflikte i izvršava ozbiljne zločine, zbog kojih bi kasnije mogao da bude krivično gonjen. „ Alkohol smanjuje socijalne inhibicije (on je u stvari dezinhibitor)  za agresivne postupke i devijantna ponašanja. Mnogi istraživači ističu povezanost između upotrebe alkohola i agresivnog ponašanja. Alkohol ometa kognitivnu obradu podataka i dovodi do netačnog i lošeg tumačenja situacije , a kriminalističke statistike u SAD  ukazuju da je 75 % uhapšenih osoba u vreme hapšenja zbog ubistva ili nasilja bilo u pijanom stanju . Upravo osobe koji su popili veću količinu alkohola reaguju  na provokaciju u odnosu na one koji su popili manju količinu ili nisu pili.“ (Labaš, 2012: 159 str.). Svakako  alkohol  u većoj ili manjoj meri izaziva kriminogeno ponašanje kod adolescenata i mladih odraslih. Maloletni delikventi često koriste psihoaktivne suspstance , pre ili posle vršenja krivičnih dela.  U istraživanjima se ističu određne psihosocijlane komponente kao značajne u nastanku delinkvencije, ali se svakako mogu uzeti u razmatranje i pri upotrebi alkohola.[8] Kriminogeno ponašanje – krađe, vandalizam i nasilje povezani su sa upotrebom droga i alkohola u adolescenciji i razvoju zrelosti. Adolescenti mogu da imaju specifične probleme zbog pijenja vezane za školu, probleme sa zakonom, zaustavljen razvoj. Milana Ljubičić, pozivajući se na  Egnjua (Robert Agnew) , ukazuje da su značajni  u nastanku delinkvencije – napetost, nizak nivo samokontrole, slaba socijalna podrška i povezanosat sa roditeljima i nastavnicima, kao i već ispoljena sklonost ka asocijalnom ponašanju. Egnju  (Agnew) , takođe ističe i neke crte ličnosti koje mogu uticati na delinkvenciju: traženje stalnog uzbuđenja, niska tolerancija na frustraciju, impulsivnost. Porodični faktori su: konflikti u porodici, zlostavljanje deteta, niska socijalna kontrola. Školski faktori: niski nivo postignuća, averzija prema školi, negativan treman od strane nastavnika, vršnjaci – nestruktuisano provođenje slobodnog vremena sa vršnjacima (dokolica, dosada, besciljno lutanje i provođenje dana ). Alkohol, zavisnost i krimnal deluju usko isprepletani jer ih prati određena stigma i stereotipi.

   5.     Mediji kao kreatori nekritičkog stava prema alkoholu

Mediji su svakodnevno prisutni u našim životima, kroz novine, reklame, filmsku industriju, sajtove, emisije. Stvaraju pozitivne stvavove o alkoholu i nameću ih kroz subliminalne poruke društvu. Samim tim što su oni koji kreiraju i učvršćuju stavove o konzumiranju alkohola, determinušu podsticanje adolescenata da učestalije piju. Neka istraživanja i projekti (Amphora project) na temu zavisnost od alkohola su uočili vezu između reklamiranja i odobravanja ovakve vrste rizičnog ponašanja i istog tog ponašanja sprovođenja u delo. ,,Uticaj muzike je takođe važan faktor u promociji pijenja alkohola, kako u našoj, tako i u drugim kulturama’’( Labaš, 2012: 153 str.). Postoji određena povezanost muzike, tačnije muzičkih žanrova i konzumiranja alkohola. Pored reklamnog sadržaja, veliki uticaj imaju i tekstovi komercijalnih domaćih pesama na deo populacije, koji na taj način provodi svoje slobodno vreme. Tekstovi ovih pesama imaju izražen nekritički stav prema upotrebi alkohola. Bez dublje analize pesama ovih žanrova, posebno turbofolka  može da se izvede zaključak da je konzumiranje alkohola određen poželjan deo identiteta, simbol hedonističkog načina života, dok oni koji odudaraju od te slike se uglavnom svrstavaju u marginalce. S’ tim u vezi slušaoci imaju potrebu da se poistovete sa takvim stilom života, vrednostima. S’ obzirom da je adolescencija period oblikovanja i preispitivanja sopstvenog  identiteta, laksi je i uspesniji uticaj i manipulacija od strane medija. Po uticajem potrošačke, izrazito materijalističke kulture alkohol se može tumačiti kao određeni statusni simbol, stvar prestiža.  Jaz po pitanju socio-ekonomskih statusa je uočljiv na društvenim mrežama ili u kafićima, klubovima gde se konzumira alkohol.

Problem je dve različite percepcije zavisnosti (nikotinske i alkoholne) u drštvu. Konzumiranje duvanskog dima se smatra znak ličnog neuspeha, a alkohol se posmatra kao bezazlen deo zabave, dok se konzumira rekreativno i sve dok to ne pređe u sferu zavisnosti. Onda su obe ove kategorije marginalizovane, etiketirani kao otpadnici ili gubitnici. Zabrinjavajuća nesvestnost da takmičenje u statusnim simbolima može da se pretvori u ekstremni i tamni deo zabave- zavisnost.

   6.     Zaključak

Nedostatak emaptije i sklonost ka pukoj, afektivnoj stigmatizaciji je samo jedan i često jedini ugao posmatranja ove zavisnosti. Resocijalizacija je skoro najbitniji deo procesa ozdravljenja za adolescenta zavisnika. Mlade bi trebalo afirmisati i skrenuti im pažnju da postoje i drugačiji načini ispunjenja slobodnog vremena. Kada se uporede borbe protiv zavisnosti od duvanskog dima i alkoholizma, veći se akcenat stvalja na ove prve. Primeri za to da su već odavno ukinute reklame za cigarete, i poruke upozorenja koje se mogu naći na paklicama cigareta, kao i da je u većini zatvorenih prostora( obrazovnih ustanova, kafića) duvanski dim strogo zabranjen. Verovatno je pozadini neka vrsta ekonomske dobiti. Iz navedenog možemo zaključiti da se polako gubi i nestaje granica izmedju konzumiranja alkohola kod muške i ženske populacije adolescenata. Upotreba alkohola u ovoj populaciji je u stalnom porastu što je jedna alarmantna činjenica koju ne treba zanemariti i prepustiti slučaju. Konstantna upotreba alkohola može imati katastrofalne posledice na zdravlje pojedinca kao i na njegov odnos prema okolini. Iz predostrožnosti treba formirati timove koji će edukovati mlade i skrenuti im pažnju na posledice ove pojave. Ono što se nameće kao neizbežna činjenica jeste da se granica prvog susreta sa alkoholom konstantno spušta. Jako bitnu ulogu i stvaranju pozitivnih stavova prema alkoholu imaju mediji, koji imaju skriveni uticaj, mehanizam na društvo. Naravno da mediji nisu jedini koji obrazuju sistem vrednosti, ali jesu dobrim delom učesnici u stvaranju istog.

Literatura:

-Slađana M. Dragišić Labaš, Čovek i alkohol u društvu (od podsticanja do odbacivanja),  Čigoja štampa, Beograd, 2012.

-Aljoša Mimica i Marija Bogdanović, B. Đukanović, alkoholizam, Sociološki rečnik, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2007.

-Dušan Kecmanović, Ni normalno ni patološko, Svjetlost, Sarajevo, 1988.

-Nedeljni dodatak Politike„ Magazin“ ( br. 947/22 novembra 2015god.)

-  Pristupljeno 02.12.2016 na: http://www.recporec.com/tekstovi/anksioznost/

-Erving Gofman, Stigma, Mediterran publishing, Novi Sad, 2009.

---

[1] Pripisivanje određenih uglavnom negativnih karakteristika devijnatnoj osobi, na osnovu njenih sposobnosti, ponasanja u određenim situacijama, reakcija. Ovu teoriju je 60-ih godina razvio američki sociolog Hauard Beker( Howard Becker).

[2]  U  Srbiji su  dva  slučaja  vožnje uzburkala javnost. Jedno se odnosi na pogibiju dečaka na Brankovom  mostu na kojeg je naleteo vozač sa Kantrimenom u kojem su bile devojke koje su se fotografisale mobilnim telefonima. Drugi drastičniji slučaj  se odnosi na člana porodice, čiji je otac direktor popularne televizije, koji je  još 2013 g. naleteo džipom na devojku. On  je u međuvremenu pušten iz pritvora i brani se slobode, zato što je sin imućnog roditelja.

[3] Neispunjenje socijalnih ili emotivnih potreba kod ljudi.

[4] U nedeljnom dodatku Politike„ Magazin“ –u  ( br. 947/22 novembra 2015 ) je objavljen  tekst : „ Opasnost vreba iz čaše,“  u kome je naveden je ozbiljan podatak: Jedna pacijentkinja od 14 godina imala je alkohemiju u krvi od 4,43 promila. Laici znaju da je smrtna doza pet promila! U istom tekstu se navodi da  su akloholna pića i neke droge , pogotovu u kombinaciji , što je vrlo često  ostavljaju trajne   posledice na mentalno i fizičko zdravlje, posebno mladih, koji na žurkama o tome ne razmišljaju. Profesorka  dr. Jasmina Jović Stošić , načelnik  Klinike  za urgentnu  i kliničku toksikologiju u tekstu navodi i drastične primere, vezane za koktele koje mladi sve više piju: „ Bilo je devojaka koje su dolazile sa sumnjom da im se nešto stavlja u piće, pogotovu one koje su pile neke koktele. Ne mogu da imenujem  lokale, ali smo u pojedinim slučajevima i dokazali prisustvo  pojedinih psihoaktivnih supstanci. Treba imati u vidu da su kokteli slatki pa se uglavnom izgubi osećaj koliko se pije.  Na kraju dr. Jović Stošić smatra : „da značajnu ulogu u vaspitanju dece imaju država i sistem. Međutim, omladina je derozjentisana u svojim ciljevima. Provod u klubovima i splavovima, gde su upravo izloženi opasnosti , glavna je zabava u Beogradu.

[5] PAS- Psihoaktivne supstance u koje spadaju  lake droge: marihunana, spid, ekstazi ali i teške kao što su heroini kokain. Kada se unesu u organizam, izazivaju psihičku ili fizičku zavisnost.

[6] Neodređeni strah, osećaj uznemirenosti i napetosti( preuzeto sa http://www.recporec.com/tekstovi/anksioznost/).

[7] Stigma je pojam koji predstavlja karakteristiku  koja duboko diskredituje. Takodje je i posebna vrsta odnosa između stereotipa i karakteristike. Postoje tri različite vrste stigma: tlesna, slabost karaktera i plemenska stigma(Gofman, 2009: 15-16 str.).

[8] Jedan od  rizičnih  grupa u našem  društvu koja  koristi  alkohol i time pravi nerede jesu grupe navijača. One su na neki način  zaštićene od uprave klubova, pa im se mnoge  kriminalne radnje ( tuče, korišćenje i prodaja PAS-a. )   gledaju  kroz  prste. Ta popustljiva politika  dovodi do kobnih posledca, sa smrtnim posledicama i sukobima između samih navijača.