Uvod
Predmet ovog rada je upoznavanje sa osnovnim idejama i načelima liberalne ideologije kao i uočavanje tih ideja i načela u programima i statutima aktuelnih političkih stranaka u Srbiji. Konkretno, izabrala sam tri stranke u kojima ću pokušati da lociram liberalne ideja i načela - Liberalno demokratstku partiju (LDP) jer se već i u samom nazivu ove stranke navodi da je liberalna, Srpsku naprednu stranku (SNS) jer je trenutno vladajuća stranka i Dosta je bilo (DJB) kao jednu od opozicionih stranaka za koju pretpostavljam da najviše zastupa liberalne ideje i načela. Napominjem da iako pronađem neke od liberalnih ideja i načela među ciljevima ovih stranaka to ne znači da su one izričito liberalne već mogu zastupati liberalne ideje i pored nekih drugih ideja, samo će fokus ovog rada biti na liberalizmu pa će me stoga zanimati samo liberalne strane programa i statuta navedenih stranaka. Pre nego što pređem na samu analizu statuta gorenavedenih stranaka izložiću najosnovnije informacije o liberalizmu.
Liberalizam je "politička filozofija za koju je individualna sloboda - sloboda pojedinca - najviša vrednost i osnovni kriterijum za procenjivanje valjanosti svih društvenih institucija" (Nedović, 2002: 284). "Reč liberali (los liberales) prvi put je upotrebila španska napredna partija da bi, posle Napoleonovih ratova[1], njeno značenje bilo protumačeno kao slobodnomisleći ili slobodarski" (Tadić, 1996: 119). Društveno-istorijske pretpostavke liberalizma su vezane za period u kom on nastaje. Naime, liberalizam se pojavljuje u procesu pretvaranja feudalno-staleškog u buržoasko-klasno društvo (period Francuske revolucije - 1789) i uz istovremeni nastanak građanskog društva (Societas civilis), pa, u tom smislu, predstavlja prvu klasnu ideologiju u istoriji (Tadić, 1988: 345). Takođe, veliki uticaj na ideologiju liberalizma izvršio je i duhovni pokret prosvetiteljstva. Tadić izdvaja tri glavne faze liberalizma: radikalni prvobitni liberalizam koji proglašava primat pojedinca nad državom i označava svojinu kao nezavisnu od države koja treba samo da služi kao "noćni čuvar građanskog društva"; druga faza započinje sa "stabilizacijom pravne države u kojoj su prirodna prava na život, svojinu i slobodu postala sastavnim delom pozitivnog prava"; treća faza se naziva neoliberalizam i pretežno je fokusirana na ekonomske aspekte liberalizma - zalaže se za "očuvanje individualne slobode na principima privatne svojine" (Tadić, 1988: 347, 349, 352).
Najveći doprinos liberalizma je insistiranje na poštovanju ljudskih prava, toleranciji i individualnim slobodama - npr. sloboda na posedovanje privatne svojine, sloboda govora, sloboda štampe, sloboda okupljanja, sloboda veroispovesti itd. Moglo bi se reći da je liberalizam ideologija sloboda. Pored podele liberalizma na osnovu njegovih razvojnih faza, može se izdvojiti i podela na ekonomski i politički liberalizam. U nastavku ću izložiti osnovne odlike ova dva aspekta liberalizma.
Ekonomski liberalizam
Ekonomski liberalizam je izvorna ideologija kapitalizma, zalaže se za slobodno preduzetništvo i slobodu trgovine tj. robnog prometa (Tadić, 1972: 210). Kalvinistički protestantizam je postavio temelje kulta rada koji je kasnije liberalizam inkorporirao i razvio liberalnu ideologiju rada. Pored ideologije rada, bitna odlika ekonomskog liberalizma je i insistiranje na nepovredivosti privatne svojine. Naime, kao jedno od prirodnih i nezastarivih prava čoveka se navodi svojina, pored slobode i sigurnosti pa kao takve ulaze i u Deklaraciju o pravima čoveka i građanina (1789) dok se dodaje otpor ugnjetavanju, pa iz toga proizilazi da takav otpor može pružiti samo čovek koji je osiguran svojinom (Tadić, 1972: 206). Liberalizam insistira na konkurenciji kojom individue brinu za samoodržanje i insistira na važnosti privatnih interesa. Tržište se navodi kao dobar način organizacije ekonomske aktivnosti i kao pravo mesto za konkurentsku borbu. Adam Smit u Istraživanju prirode i uzroka bogatstva naroda (1776) zastupa ideju da je najbolje da se pojedinci prepuste samima sebi, bez "teške ruke vlade koja će upravljati njihovim postupcima", pa tako navodi da učesnike u ekonomiju motiviše lični interes i da "nevidljiva ruka tržišta" usmerava njihov lični interes ka podsticanju opšte ekonomske dobrobiti (Mankju, 2013: 10). Od Smita je potekla i ideja da je koristoljublje temelj zdravog ekonomskog života (Tadić, 1996: 120). Naime, Adam Smit je zastupao ideju da ćemo pomoć drugih ljudi pre dobiti ako se obratimo njegovom ličnom interesu nego blagonaklonosti ili čovekoljublju pa će nam tako mesar prodati meso jer ima korist od novca koji će dobiti iz te transakcije a ne jer će mu biti žao ako mi budemo gladovali.
Ideje slobodne trgovine i slobodnog tržišta potiču od francuskih ekonomista - fiziokrata. Oni su se bavili unapređenjem francuske poljoprivrede i predlagali program reformi sa ciljem da se "uvede potpuno slobodna trgovina, kako bi izazivanjem najveće konkurencije, bio olakšan rad svim građanima" (Tadić, 1972: 217). Najvažnije načelo ekonomskog liberalizma je poteklo upravo iz fiziokratizma - to je načelo Žana Gurnea (1712-1759): Laissez faire de la nature. Laissez faire, laissez passer[2], što i podrazumeva slobodu tržišta i nemešanje džave kao najbolji način organizovanja ekonomske aktivnosti. U principu, ekonomski liberalizam jeste "ideologija privatne svojine, slobodne konkurencije i oslobođenja rada" (Tadić, 1972: 219).
Politički liberalizam
Najvažniji doprinos liberalizma je načelo podele vlasti. Monteskje, najznačajniji pobornik političkog liberalizma u Evropi, je u Duhu zakona (1748) "razvio načela podele vlasti kao jemstva protiv despotske samovolje", pa se tako vlast podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku", koje se međusobno ograničavaju jer nijedna ne može dobiti prevagu nad drugom, "izdvaja kao ideal liberalne države" (Tadić, 1972: 236). Najbitniji segment podele vlasti je razvijanje koncepta nezavisnosti suda od uticaja izvršne vlasti čime se efikasno štiti pojedinac od samovolje bilo kog vlastodršca. Od sudske vlasti se očekuje da "sluša samo ustav i zakone, kao merodavan autoritet na osnovu koga izriče pravdu" koja se shvata kao "zakonom određena i sankcionisana mera pravednosti" (Tadić, 1972: 237). Iz ovako definisane pravde se može zaključiti da svaki pojedinac mora biti jednak pred zakonom u odnosu na druge pojedince kao i shvatanje države kao pravne.
Ideologija liberalizma državu doživljava kao "noćnog čuvara" građanskog društva (Tadić 1988: 348). Pošto se parlament izdvaja kao glavna ustanova liberalne države pa se ova država shvata kao parlamentarna republika koja postaje ljudska ustanova "čija se legitimnost izvodi iz narodne volje" (Tadić, 1988: 349). Kao osnovni zadatak parlamenta se navodi kontrola izvršne vlasti.
Pošto je liberalizam uveo važnost sloboda bitno je pomenuti definiciju slobode (kao prava) Benžamena Konstana: "Sloboda je za svakoga pravo da podleže samo zakonima, pravo da ni na koji način ne bude uhapšen na osnovu hirova jedne ili više individua. Ona svakome jemči pravo da kaže svoje mišljenje, da se bavi svojim poslom, da dolazi i odlazi na svoj posao, da se povezuje sa drugim. Konačno, ona je pravo svakog muškarca[3] da utiče na državnu upravu, bilo imenovanjem svih ili jednog dela činovnika, bilo savetima, molbama ili peticijama, koje vlast, više ili manje, mora uvesti u razmatranje" (Benjamin Constant, "Cours de politique constitutionelle", navedeno prema: Tadić, 1972: 244). On je isticao i važnost slobode štampe koju je doživljavao kao posrednika između javnog mnjenja i uspostavljene vlasti pa je tako upozoravao da "svako ograničavanje slobode štampe nameće onome ko to čini odgovornost za sve što novine pišu" jer cenzura nanosi državi ogromnu štetu tako što akcenat stavlja na pogrešno obaveštavanje novina a ne daje se uticaj istini - "sloboda obaveštavanja je osnovni preduslov istini" (Tadić, 1988: 351).
Liberalne političke stranke u Srbiji?
Trenutna situacija u Srbiji može se definisati rečima Jova Bakića kao "autoritarni višestranački sistem s dominantnom strankom na periferiji svetskog kapitalističkog sistema". Uz to se premijer države Aleksandar Vučić izdvaja kao dominantna ličnost odnosno "vođa" ili, Veberovski rečeno, harizmatski vođa. "Harizmom treba nazivati osobinu neke ličnosti na osnovu koje ona važi za izuzetnu i zahvaljujući kojoj se smatra da je ta ličnost obdarena natprirodnim ili nadljudskim, ili bar specifično izuzetnim, ne svakom dostupnim moćima ili osobinama; za njih se veruje da su bogomdane ili da su uzorne, i stoga se takva ličnost tretira kao vođa" (Veber, 1976: 191). Vučić se postavlja kao "otac države" od koga treba da se traži dozvola za svaku akciju i koji će lično odobriti npr. povećanje/smanjenje plata i penzija i slično. Ovaj manir izdvajanja dominantne ličnosti stranke će se pokazati i u druge dve stranke koje ću analizirati - LDP i DJB - gde će se kao dominantni izdvojiti Čedomir Jovanović i Saša Radulović ali nijedan od njih dvojice to ne radi sa toliko inteziteta i dramatičnosti kao Vučić. Naravno, treba imati u vidu da je Aleksandar Vučić jedini od njih trojice član vladajuće stranke i da zapravo ima najveću moć na osnovu koje se postavlja kao "otac države" i da je pitanje kako bi se Jovanović i Radulović ponašali sa iste pozicije.
Statutom Liberalno demokratske partije ću započeti analizu programa i statuta stranaka. Kao što sam već napomenula, već u imenu ove stranke se ističe da je ona liberalne orjentacije, i sam Statut se nastavlja u ovom maniru, pa u članu 2 koji govori o osnovnim programskim ciljevima se navodi sledeće: Liberalno demokratska partija je politička stranka formirana sa ciljem ostvarivanja načela parlamentarne demokratije, vladavine prava, ljudskih sloboda, socijalne pravde, privatne svojine kao osnovnog oblika svojine, održivog i dinamičnog privrednog i ekonomskog razvoja, prava na posebnost, različitost i individualnost, afirmacije ravnopravnosti polova, zaštite prava nacionalih manjina, evropske orjentacije, decentralizacije i regionalnog razvoja, ostvarivanja suštinske autonomije pokrajina, principa ravnopravnosti i jednakih mogućnosti i poštovanja podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Svi ciljevi LDP-a navedeni u ovom članu jesu liberalni - navode se najosnovnije ideje liberalizma kao što su vladavina prava, ljudske slobode, privatna svojina kao osnovni oblik svojine itd. Moglo bi se zaključiti da Liberalno demokratska partija zapravo jeste u potpunosti zasnovana na liberalnim idejama i načelima ali otvara se pitanje koliko je zapravo ovih ciljeva LDP ispunila ili se makar za njih aktivno zalagala? Ova stranka trenutno nije u vladajućoj koaliciji pa tako i ima manje moći i prilika da svoje ideje sprovede u delo a čini se da to i ne pokušavaju ni na alternativne načine (preko društvenih mreža npr).
U članu 7 Statuta Srpske napredne stranke kao neki od programskih ciljeva se navode: poštovanje univerzalnih sloboda pojedinca; formiranje stabilne države u kojoj će vladavina prava i poštovanje principa ustavnosti i zakonitosti predstavljati temelje državne vlasti; ekonomski oporavak, uz stvaranje snažne privrede, osnaživanje privatnog sektora i racionalizaciju državne uprave; poštovanje zajemčenih ljudskih prava i prava pripadnika manjinskih zajednica u Republici Srbiji. U Programu stranke se, kao jedno od opštih načela za koja će se stranka zalagati, navodi i: sloboda medija – osnov i uslov demokratije. Zanimljivo je primetiti da se vladajuća stranka Republike Srbije na papiru zapravo zalaže za neke od liberalnih ideja i načela. U realnosti je ova stranka uspostavila potpunu kontrolu nad medijima preko veza sa njihovim vlasnicima i strategija zastrašivanja pa se tako uopšte ne može govoriti da se SNS zalaže za slobodu medija već naprotiv bi se moglo reći da ova stranka vrši cenzuru medija a samim tim i ne poštuje osnovnu slobodu govora pojedinca. Nadalje, rušenje u Savamali u izbornoj noći aprila 2016. i ne izlazak policije na teren nakon poziva od strane građana je samo jedan od dokaza da vlast na čelu sa Srpskom naprednom strankom ne poštuje principe ustavnosti i zakonitosti kao ni poštovanja zagarantovanih ljudskih prava.
Na kraju, u Programu stranke Dosta je bilo se, između ostalog, navodi i sledeće: Naš interes je da stvorimo društvo slobodnih i odgovornih građana. To se postiže stvaranjem uređenog sistema zasnovanog na demokratiji, zakonima i vladavini prava, kojim upravljaju nezavisne institucije sistema; Ljudska prava i slobode građana su zagarantovana ustavom. Ona su vrhunski društveni interes. Ona su naše političko opredeljenje. Ona su prizma kroz koju se posmatra svaka akcija države i njene administracije. Prizma kroz koju se posmatraju zakoni; Slobodni mediji. Kao kontrolori vlasti. Ne kao sredstva za manipulaciju ljudima. Ne kao tabloidi pod direktnim uticajem političkih partija i interesnih grupa; Nije moguće imati jaku socijalnu državu, ako ne postoji jaka privreda. Ključni element u ostvarenju bogaćenja celog društva uz odgovornu socijalnu politiku je privredni sistem koji kroz konkurenciju podstiče sve građane da se trude da budu što bogatiji, umesto da čekaju da im država obezbedi blagostanje; Privredni sistem mora biti zasnovan na principima efikasnosti, konkurencije i privatnog vlasništva. Dakle, i ova stranka se na više mesta iz više različitih aspekata zalaže sa neke od osnovnih ideja i načela liberalizma (i ekonomskog i političkog). Dosta je bilo i njen lider Saša Radulović se kroz svoj angažman preko društvenih mreža za sada i zalažu za gorenavedene ideje ali je ipak glavna aktivnost ove stranke usmerena na kritiku aktuelne vlasti pa se tako svi njihovi potezi mogu posmatrati kao puki odgovori na delanja vlasti. Naravno, jedan od ciljeva opozicije i jeste kritički pristup vlasti i preispitivanje njihovih poteza kao i skretanje pažnje na greške iste. Pošto je DJB relativno kratko na političkoj sceni Srbije ostaje još da se vidi da li će i njihov liberalizam ostati samo na papiru ili će preći u praktično delanje.
Zaključak
Može se primetiti da sve tri posmatrane političke strane u svojim programima i statutima sadrže liberalne elemente, u manjoj ili većoj meri. Ipak, kao što sam već rekla to ne mora značiti da su ove stranke u potpunosti liberalne jer mogu zastupati i ideje nekih drugih ideologija, isto tako može se desiti da stranka u potpunosti na papiru bude liberalna dok njeno delanje nema nikakve veze sa liberalizmom. Smatram da je značajno dobro proučiti ciljeve svake stranke i locirati njihove idejne tradicije pre nego što se stranka označi kao liberalna, socijalistička, demokratska i slično. Takođe, treba imati u vidu i odluke koje ta stranka donosi kao i kakvu politiku praktično sprovodi jer često se može desiti da se ona, kao u slučaju SNS-a, zalaže za slobodu medija dok u realnosti sprovodi cenzuru. Stoga se zaključak o ideološkoj prirodi stranke ne može doneti samo na osnovu njenih programa i statuta. Zastupljenost određene ideologije kod stranaka može govoriti dosta i o trenutnoj društveno-političkoj situaciji u državi. Tako ovde imamo slučaj da se vladajuća stranka na papiru zalaže za očuvanje ljudskih prava, principe zakonitosti i ustavnosti i slično što se može tumačiti i u kontekstu procesa evropskih integracija i saradnje sa Evropskom unijom koja je za vladajuću stranku izrazito bitna. Na kraju, zanimljivo je primetiti da se teorija i praksa međusobno mogu toliko razilaziti da dolazi do paradoksalne situacije u kojoj je aktuelna vlast u teoriji liberalna dok je u praksi izrazito autoritarna.
Literatura
Mankju,
N. Gregori. 2013. Principi ekonomije.
Beograd: Ekonomski fakultet.
Mimica, Aljoša; Bogdanovic, Marija. 2002. Sociološki rečnik. Beograd: Zavod za
udžbenike i nastavna sredstva.
Tadić,
Ljubomir. 1972. Tradicija i revolucija. Beograd:
Srpska književna zadruga.
Tadić,
Ljubomir. 1988. Nauka o politici.
Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Tadić,
Ljubomir. 1996. Politikološki leksikon:
Osnovni pojmovi nauke o politici. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva.
Veber,
Maks. 1976. Privreda i društvo. Beograd:
Prosveta.
Izvori[4]
http://dostajebilo.rs/program/institucije-odgovornost/?lang=lat
http://dostajebilo.rs/program/trzisna-privreda/?lang=lat
http://istina.ldp.rs/Liberalno-demokratska-partija/16136/Statut.shtml
https://www.sns.org.rs/lat/o-nama/program-sns
https://www.sns.org.rs/lat/o-nama/statut-sns