Autorka: Sara Stajić
Uvod
U
ovom radu ću se baviti konfučijanizmom u savremenoj gradskoj sredini Kine, kroz
ukratko prikazivanje bitnih segmenata različitih organizacija i pokreta koji se
mogu smatrati za vidove svojevrsne obnove konfučijanizma, u različitim
aspektima. Ove grupe su religijskog ili humanističkog karaktera, kako je
konfučijanizam teško definisati kao izrazito religijske zbog raznolikosti
njegovih elemenata koje su ove grupe preuzimale selektivno, u zavisnosti od
sopstvene ideologije ili cilja.
U prvom delu rada ću delimično opisati
prirodu konfučijanizma kako bi bio jasan karakter ostalih grupa koje ću
pomenuti, kao i razloge zbog kojih su one u svoju doktrinu inkorporirali neke
elemente, a neke ne, te se tako javio čitav spektar raznolikih grupa. Za ovo je
takođe važna i kratka istorija odnosa Kine prema religiji, a u kontekstu
komunizma. U drugom delu rada ću se pozabaviti određenim organizacijama,
ukratko ih predstaviti i pokušati da izanaliziram neke segmente kako bi postalo
jasnije zašto su se one razvile kao takve, a u odnosu na vladajuću politiku
države i sl. Na kraju ću dati sopstveno mišljenje i pokušati da uokvirim ovaj
fenomen kao takav, kao i da navedem neke zaključke koje sam uspela da izvučem
sagledavajući kompletnu situaciju.
Za
ovu analizu ću se koristiti komparativnim posmatranjem izvornog konfučijanizma
i određenih organizacija o kojima sam sakupila podatke iz odgovarajuće
literature. Navedenih segmenata ću se dotaći onoliko koliko ova forma rada
dozvoljava, te dati vrstu predstave načina na koji se konfučijanizam, kroz
različite kanale, manifestuje u urbanoj, gradskoj sredini.
Konfučijanizam – odlike i razvoj
Konfučijanizam
potiče od učenja kineskog filozofa Konfučija (551.- oko 479. god. pre n.e.), za
vreme dinastije Džou, iako se začeci ovog učenja mogu naći i ranije. [1]
Konfučije se bavio različitim temama u svojim učenjima gde se najviše doticao
filozofskih, etičkih, moralnih i upravljačkih normi, ali i religijskih, iako
popularno shvatanje to često zanemaruje. Konfučije je bio religiozan (kult
poštovanja predaka), ali je smatrao da čovek nema dovoljno znanja da se bavi božanskim
pitanjima te se zato nije njima podrobno ni bavio, iako je preporučivao
različite rituale za koje je smatrao da imaju svrhu ujedinjavanja ljudi.
Teološki,
konfučijanizam se vrti oko koncepta Neba i odnosa ljudi prema nebu, a tu možemo
pronaći i određene bogove koji su se poštovali i kojima se prinosila žrtva. Samokultivacija
je bitan i sveprožimajući aspekt Konfučijevog učenja, odnosno rad na sebi, tako
da je to jedan od najčešće preuzimanih elemenata. Ostali elementi se tiču
stvari kao što je npr. uređenje države, što je uzelo maha u imperijalnom dobu
kada je konfučijanizam bio zvanična nacionalna religija. Ovde pomenuti elementi
su najvažniji za moju analizu te ću se na njima zadržati, iako se oni često
prožimaju i u novonastalim organizacijama.
Od 1949. godine prema svim vidovima
veroispovesti država zauzima antagonističan stav, da bi do olabavljenja
regulacija vezanih za religijske prakse došlo oko '80-ih godina prošlog veka,
te i tada konfučijanizam počinje da se javlja u različitim vidovima, da bi
'90-ih nastala čitava pomama za konceptima koje on nudi. U XX veku je, dakle,
Konfučijanizam izgubio svoj holistički karakter i transformisao se u niz
projekata, a tek se u novije vreme konfučijankse prakse masovno reaktiviraju i
ponovno osmišljavaju u ,,popularnom prostoru'' (Billioud, 2011). Sve grupe koje
su na ovaj način nastale, dakle, nemaju dugu istoriju, a i danas uglavnom
radije izbegavaju isticanje osobina religioznosti kako bi se slagale sa
vladajućom politikom države i njenim zakonima koji još uvek imaju određena
ograničenja po pitanju svega religijskog. Ovi zakoni su ipak, danas, znatno
blaži nego u prethodnom periodu.
U prvim godinama XXI veka novonastale
organizacije koriste ovo oslabljenje relgulativa po pitanju religije i
iskorišćavaju lokalnu podršku koja se sve više javljala, pa su tako učinile i
konfučijanske. U pokušaju da se ostvare, kao i mnoge druge, umešale su se u
političke i ekonomske struje, ali to svakako nije njihov najupečatljiviji
segment. Ova obnova predstavlja vrlo specifičan fenomen budući da je kineska
religija uopšte specifična, više kulturna nego teološka, što govori i činjenica
da se reč za religiju (zongjiao) u kineskom jeziku javlja tek krajem XIX veka.
Konfučijanizam – obnovljen?
Kako sam u uvodu navela, karatkter
konfučijanizma je teško definisati kao jednoličan – on u isto vreme predstavlja
etički i moralni kodeks, religiju, filozofski pravac (ujedno i najpoznatija
klasifikacija), način upravljanja, tradiciju, ili, kako u kontekstu ovog rada
najviše priliči– humanističku ili racionalnu religiju. Naime, najveći broj
pokreta koji se služe elementima konfučijanizma se najbolje mogu svrstati u
takvu kategoriju iako postoje i različiti, oni pokreti više religijskog
karaktera. Koliko god organizacije tvrdile da su inspirisane konfučijanizmom,
ako uopšte tvrde, ta inspiracija nije uvek ekskluzivna. Sa druge strane, one
koje smatraju da nisu novi vid konfučijanizma i da imaju druge ciljeve, mogu
imati dosta njegovih karakteristika.
Neke
od organizacija koje se mogu poistovetiti sa konfučijanizmom u nekim segmentima,
više ili manje, jesu, npr., različite minjian[2]
inicijative koje se fokusiraju na tradicionalnu kulturu ali i
samokultivaciju, shao 'er dujing grupe
koje se bave čitanjem konfučijanskih klasika, Yidan xuetang, bezprofitna organizacija koju ću u daljem tekstu dodatno ukratko obraditi kako bih pokazala
fenomen obnove ,,izbliza'', a izabrala sam baš ovu organizaciju jer mi se čini
da dobro ilustruje sikretički karakter, ne samo novih organizacija, već i samog
konfučijanizma. Druge organizacije sa akcentom na religijskom aspektu su Sveta
konfučijanska crkva, Shengdao (Sveti
put), Društvo ruista (kako se konfučijanizam drugačije zove i ruizam, prema
karakteru za ru što znači ,,učenjak''
ili ,,učeni čovek''), kao i mnoge druge.
Yidan Xuetang (osnovan 2011.) je organizacija koja se sastoji od
izrazito obrazovanih ljudi koji promovišu rad na sebi, specifične moralne
vrednosti za koje smatraju da moraju doći jer su postojeće, moderne, loše.
Aktivno se bave promovisanjem svoje ideje, čitaju klasike u grupama po parkovima,
svojim članovima dodeljuju svojevrsne titule prema angažovanosti u zajednici, a
polja rada su im uglavnom u gradu iako se bave širenjem svog učenja i na selu.
Većina aktivnosti grupe se odvija,
dakle, u gradovima, te imaju par centara u kojima operišu i cilj im je da
ostvare još centara u kojima će moći da rade. Na čelu organizacije se nalazi
Pang Fei koji članove okuplja po osnovi volonterstva, i tvrdi da je
organizacija okupila nekih 5000 volontera i pola miliona učesnika u njihovim
aktivnostima, jer ne morate biti direktno uključeni u organizaciju kako biste
bili deo njihovih aktivnosti. Prema ovim odlikama čini se da je ova
organizacija vrsta alternativnog religijskog pokreta, međutim, postoji druga
strana.
Naime,
u organizaciji nije važna veroispovest i među članovima ima i hrišćana, budista
i sl. Religija, uopšteno, nije važan aspekt ove organizacije niti je posebno
propagira. Moralne vrednosti su okosnica učenja ove grupe koja smatra da čovek
mora da počne od sebe kako bi mogao da promeni svet. Radom na sebi možete da
promenite društvo. Ovde vidimo element samokultivacije koji sam spominjala. Organizacija
kao da namerno pokušava što više da se distancira od svega religijskog,
okultnog i tome slično te pomenuti lider, na repliku o tome kako se jedan
njihov istaknuti učenjak bavio ritualima koje su uključivale komunikaciju sa
duhovima, oštro demantuje da je to istina iako postoje izvori koji govore
suprotno. Imajući u vidu vladajuću politiku države koja ne dozvoljava ulaganje
u religijske svrhe, ovo može biti jasno. Takođe, kako su članovi mahom visoko
obrazovani ljudi, može se reći da je ovakav racionalistički stav isto jasan.
Međutim,
članovi izvode dosta konfučijanskih rituala kao što su Konfučijeva ceremonija,
ponuda tamjana i vina (izbegavaju da nazivaju ovo prinošenjem žrtve kako se to
u religijskom smislu naziva), čitaju konfučijanske klasike i veličaju
konfučijanske učenjake kao primere moralnih ljudi. Rituali koje izvode, prema
rečima autora Biliuda, su identični onima koji se izvode u hramu u Ćufuu
(najvećem konfučijanskom hramu u provinciji Šendong).
Smatram da izrazito zanimljiv ovaj spoj
ritualnog i religijskog i racionalnog i aktivističkog, kao i tradicionalnog i
modernog[3]
(u kontekstu vrednosti i ideologije – tradicionalne vrednosti i moderan način
razmišljanja). Ova organizacija nije usamljena u svojoj strukturi te se kod
bilo koje konfučijanski inspirisane organizacije može primetiti aproprijacija
elemenata koji odgovaraju ideologiju grupe, te one koje insistiraju na
tradiciji uglavnom drže fokus na ritualnim radnjama, dok one druge pokušavaju
da koriste Konfučijeve ideje, moralne i etičke koncepte, kako bi ostvarili
uticaj na svoje sledbenike, pa na kraju i svet.
Zaključak
Ovde sam ukratko pokušala da iznesem
glavne činjenice vezane za fenomen poplave neo-konfučijanskih organizacija i
pokreta različitih karaktera i sa različitim elementima izvornog
konfučijanizma. Ovo nije prva obnova ili pokušaj oživljavanja konfučijanizma i
on se od svog nastanka u više navrata menjao i prolazio kroz periode renesanse.
Odnos Kine prema Konfučijanizmu se menjao kroz vreme.[4]
Ono što je ovde zanimljivo jeste kako se u urbanoj sredini transformiše u
različite vidove više ili manje religijski nastrojenih pokreta koji, svaki za
sebe, govori o trenutnom stanju moderne Kine kao države. Sakrivanje ili
naglašavanje religijskih elemenata, pokušaj dobijanja državne ili lokalne
podrške, ciljevi koje imaju svi govore o jednom specifičnom stanju zemlje koja
se nalazi na granici komunizma i neoliberalizma. Kontradikcije su u takvom
uređenju neizbežne i rupa u zakonu ima dosta, te svaka organizacija pronađe
način da ostvari u određenoj meri svoje ciljeve, nekada i putem korupcije.
Ovde nisam uspela detaljno da razradim
konkretne primere, već sam dala sveukupnu sliku fenomena kao takvog i glavne
uzroke njegovog razvoja. Bilo bi interesantno videti kako će se dalje oni
razvijati i kojoj strani će naginjati u specifičnom okruženju kakva je Kina.
Materijala za ovakvo istraživanje sada ima više nego ikada pre, u kontekstu
obnova i novih pokreta, jer je sa slabljenjem strogih državnih normi došlo do
pojave novih mogućnosti da pojedinci, pa na kraju i grupe, pripadaju nekoj
organizaciji koja, iako nije samo i izričito religijska, različita od neke puko
državne ili administrativne jer uvek sadrži neke elemente koje bi Kina državnom
nivou, da se time bavi podrobnije i da je lokalni uticaj manji, možda i osudila
kao neodgovarajuće.
Bibliografija:
1)
Billioud, Sebastien. 2011.
Confucian Revival and the Emergence of
Jiaohua Organizations. Sage Publications.
[2] Nazive određenih grupa i pojedine religijske termine ću pisati
u transkribovanoj formi kako ne bi dolazilo do grešaka.
[4] Dostupno na: http://china.usc.edu/chinas-revival-confucianism