Autorka: Pejakov Isidora
Uvod
U samom jeziku postoje vokabularne barijere kada je
reč o stanju među polovima. Taj vokabular svakako nije miroljubiv. Sam jezik
odnose među polovima opisuje kao odnose seksualnosti, nežnosti, braka,
roditeljstva i tako dalje. Iako odnosi među polovima uključuju gorepomenute koncepte,
takođe im se pripisuju i druge stvari poput posla, profesije, nejednakosti,
politike i privrede. Kada se govori o porodici, mora se govoriti o poslu i
novcu, o obrazovanju supružnika, profesiji i mobilnosti. Međutim, često se iz
diskursa o ovim stvarima izostavlja pojam nejednake raspodele.
Položaj
muškaraca i žena
Kada se radi o revolucionarnim promenama u na
pogledu položaja polova, postoje dve strane.
Epohalne promene su obuhvatile polja seksualnosti, prava i obrazovanja.
U celini su se ove promene desile u samoj svesti i na papiru. Druga strana se
tiče kontradiktornosti na polju kontinuiteta u ponašanju i položaju muškaraca i
žena na tržištu rada i u oblasti socijalne sigurnosti. Dakle, nejednakosti i
dalje postoje i pojačavaju se.
Ovo je primer istorijske mešavine nove svesti i
starih uslova življenja sa kojom se susrećemo. Emancipovane žene su uspele da
se izbore za bolji položaj na tržištu rada i u porodici nego što je on bio pre,
no to dovodi do suprotno usmerenog razvoja i ponašanja muškaraca. Muškarci
praktikuju retoriku jednakosti, no reči njihova ne prelaze u dela. Širenjem
svesti o nejednakostima, sama se nejednakost paradoksalno povećava u skladu sa
tim. I dalje društvo stoji tek na samom početku oslobađanja od 'staleški'
dodeljenih uloga polova. Razlog tome je što svest manjine ideispred uslova koje
pruža većina.
Brak i
seksualnost
U zapadnim industrijskim zemljama dolazi do sve
većeg broja razvoda. To potvrđuje i činjenica da je u tim društvima čak
stvorena i izreka 'Jedna polovina sveta se razvela, a druga će tek da se
razvede'. Kada se uporedi broj razvoda u Nemačkoj i SAD-u, može se reći da
Nemačka još nije dostigla svog suparnika: skoro svaki treći do četvri brak se u
Nemačkoj razvede. Sve manje razvedenih se odlučuje za samački život, što je
počelo od 1984. Godine, dok su se pre razvedeni ljudi češće opredeljivali za
ponovni brak. S obzirom da je broj razvoda sve veći i veći, otvara se i pitanje
konflikta unutar porodice, kao i uticaja čitave situacije na odnos roditelja i
dece.
Na žalost, nijedna statistika se ne bavi količinom
nevenčanih bračnih parova, a smatra se da u samo severnom delu Nemačke živi oko
dva i po miliona nevenčanih pojedinaca koji žive u vanbračnoj zajednici. Došlo
je do diferencijacije elemenata života i ponašanja koji su nekada bili
obuhvaćeni porodicom i brakom.
Ovi podaci signaliziraju i sastav domaćinstava koji
se znatno promenio. Sve je više i više ljudi koje stanuje samo. Ove 'samačke'
tendencije sve veće broja ljudi ne treba povezivati ds bežanjem od vezivanja,
jer je ipak odnos razvedenih i nerazvedenih brakova 1:3. Međutim, u jednoj
generaciji, pogotovo kod ženske populacije, došlo je do promena u seksualnom
ponašanju. Ranije, samo je za mušku populaciju bilo 'legitimno' da ulaze u
seksualne odnose vrlo mladi, no sada je to slučaj i sa 61% ženske populacije.
No, iako se seksualno ponašanje žena promenilo znatno, njihove vrednosti i
dalje nisu: većina ostaje pri tome da je život u stabilnom partnerstvu vrlo
bitna stvar. Razvoj na ovom polju je očigledno dvoznačan.
Obrazovanje,
tržište rada i zaposlenost
Zakonski je u većini zapadnih društava [1]regulisana
jednakost žena sa muškarcima na tržištu rada. Što se tiče brige o deci, oba
roditelja se smatraju jednako zaduženim za vaspitavanje, odgajanje i obrazovanje
svoje dece.
Međutim, pored svih ovih usaglašenih izjednačavanja
muškaraca i žena, ono najbitnije je revolucionarno izjednačavanje obrazovnih
mogućnosti žena sa muškarcima, putem pravnog konsenzusa. Čak se pokazalo da su
mnoge žene nadmašile muškarce što se tiče obrazovanja. Međutim, što se tiče
završenog profesionalnog obrazovanja, broj žena je u velikom padu u odnosu na
muškarce. Takođe, studentkinje su mnogo više zastupljene na određenim smerovima
nego muškarci i obrnuto. Podaci svedoče o tome da se žene češće opredeljuju za
manje ugledne i prestižne škole nego muškarci.
Revolucionarnu feminizaciju obrazovanja tokom
šezdesetih godina dvadesetog veka na žalost ne prati i revolucija na tržištu
rada i u samom sistemu zapošljavanja. Što je neka profesionalna oblast
potrebnija za društvo, što je neka grupa moćnija, to je sve manje žena u njoj.
Tu postoji i obratni trend da što je neka oblast 'perifernija' i manje
uticajnija, žene su sve više zastupljene u njoj.
Što se političkih pozicija tiče, i dalje su žene
izuzetak. Prisustvožena u politici se ohrabruje kontinuirano, ali se broj žena
smanjuje što se približavaju sve više političkim centrima odlučivanja. Na
fakultetima su žene u vrhu piramida po broju radnih mesta. Međutim, i u tim
institucijama je sve manji broj žena u odnosu na položaj. Ista situacija se
nalazi i u masovnim medijima: što se lestvica više penje, sve manje žena 'vodi
glavnu reč'. Žene uglavnom rade na mestima koja su srednja po važnosti u
institucijama.
Ova situacija se ne odnosi na kvalifikovani
profesionalni rad mladih žena.mlade žene su solidno obrazovane u odnosu na
svoje majke i često postižu vidljiv napredak. Tipične ženske profesije su,
međutim, i dalje one kojima je budućnost nesigurna i odnose se na poluprofesije
sekretarice, prodavačice, učiteljice ili kvalifikovane industrijske radnice.
Takođe, broj žena koje su nezaposlene je mnogo veći
u odnosu na broj nezaposlenih muškaraca. Tako se žene povlače u zonu neplaćenog
rada – rada u kući i broj takvih žena se konstantno povećava.
Ovi podaci koji svedoče o stanju na tržištu rada
nisu u sklanu sa očekivanjima koja je izgradila nova generacija žena. Po
studiji Zajdenšpinera i Burgera, želja mladih ispitanica od 15 do 19 godina
starosti koja zauzima prvo mesto, jeste želja u vesi sa profesionalnim
ostvarenjem. Venčanje i materinstvo su totalno zapostavljeni.
Oslobađanje od 'staleški' dodeljenih uloga polovima
nije samo na ženama, već dosta zavisi i od muškaraca i njihovog stava i
ponašanja prema suprotnom polu.
Emancipacija
žena i rad u prodici iz muške perspektive
Izuzetno se malo toga promenilo po pitanju
starinskih odgovornosti oko domaćinstva i dece i muškom stavu o tome. Iako se
muškarci kriju iza parola jednake odgovornosti u ovim domenima, njihovo
ponašanje i razmišljanje ne potvrđuje njihove reči. Muškarci su mahom
zadovoljni samo finansijskim doprinosima domaćinstvu i ne rade gotovo ništa od
kućnih poslova.
Ranije su muškarci nedovoljnu zaposlenost žena
objašnjavali nedovoljnim kvalifikacijama. S obzirom na poboljšanje uslova
obrazovanja za žene, više nisu mogli da okrivljuju kvalifikacije, te su se
'branili' argumentima poput uloge majke. Međutim, muškarce u Nemačkoj su pitali
kako zamišljaju raspodelu profesionalnog i porodičnog rada u porodici između
bračnih partnera i odgovor je bio sledeći: žena ostaje kod kuće, a muškarac
radi. Problem nastaje tu zato što muškarci to svoje razmišljanje ne vide kao
zapostavljanje žena, već kao jednu datost, zakonomernost. Mađutim, ovo arhaično
stanovište bilo je pokopano malim brojem muškaraca koji su samohrani očevi i
sami se brinu o svojoj deci.
Nova samostalnost žena je opisana kao odgovornost
nad upravljanjem svojim stvarima i stvarima porodice, te rasterećenje muškaraca
sopstvenim doprinosima. Na ovom delu emancipacije muškarci nemaju konkretan
problem i uglavnom se slažu. Problem za muškarce predstavlja emancipacija žena
kada samostalnost žena preti da se okrene protiv njih samih.
Muškarci koji su bili prinuđeni na rad u kući bez
profesionalnog rada, komentarišu to kao izuzetno iscrpan rad koji nije nigde
priznat i neplaćen je. Muškarcima koji se bave ovom vrstom rada obično se
većina ljudi divi, a žena koja se ostvarila na profesionalnom polju i predala
je muškarcu ulogu 'domaćice', društvo obično karakteriše kao 'lošu majku'.
Iza fasade napretka, koji jeste uhvatio polja
obrazovanja, prava i tržišta rada, kriju se konflikti. Ti konflikti još nisu
dosegli svoj pun jek, jer se staleška zatvorenost na političkom polju i dalje
održava.
No, nije samo politički sistem doprineo ovakvoj
stagnaciji žena. Takođe je prisutna ogromna neodlučnost žena između procesa
individualizacije i ekonomske samostalnosti i partnerskog odnosa i materinstva.
I muškarci su se promenili poslednjih godina.
Zastareli kliše 'čvrstog muškarca' više nije toliko aktuelan. Počeli su da
razvijaju novi odnos prema seksualnosti i pokazivanju sopstvenih emocija.
Međutim, reč 'izjednačavanje' kod muškaraca ima potpuno drugi smisao nego za
žene. To za njih odznačava više konkurencije i rada u kući, kao i odustajanje
od karijere. Takođe se muškarci oslanjaju na biološke faktore, misleći da je
prirodno da žena radi u kući i bude uz decu, s obzirom na svoju biološku
predodređenost da rađa.
Muškarce takođe plaši i konfliktan odnos sa ženom,
nasuprot onom harmoničnom, jer uz lišavanje radne sposobnosti, dolazi i do
bespomoćnosti i nerazumevanja.
Konflikt u odnosima ima jednu društveno-teorijsku
stranu koja je sadržana u tri teze:
1 Baza industrijskog društva je pripisivanje
polovima određenih osobina
2 Dinamika individualizacije se ne zaustavlja ni
pred porodicom, jer odvaja pojedince od klasnih struktura
3 U svim formama zajedničkog života muškaraca i žena
izbijaju konflikti koji traju vekovima
Industrijsko
društvo kao moderno staleško društvo
Način na koji puca društvena forma u privatnoj sferi
je upravo taj antagonizam među polovima. Konfliktni odnosi se prenose sa ličnih
svađa i nesuglasica u privatnoj sferi, na javnu sferu gde u pitanje dolaze brak
i deca, kao i staleška unutrašnja struktura industrijskog društva. No, jedan
zaključak je apsolutno siguran: izjednačavanje muškaraca i žena se na može postići
u institucionalnim strukturama koje pretpostavljaju njihovu nejednakost.
Oslobađanje
od ženske i muške uloge
Važne prekretnice u proteklim decenijama su na
izvestan način oslobodile žene tradicionalnog tretmana, koji je bio dodeljen
prirodom žene. Ističe se pri tom pet centralnih uslova koji nisu uzročno
povezani:
1 Produženje životnog veka – menja se sukcesivnost
životnih faza. 'Život radi dece' kod žena je postao prolazna faza, jer žive
dovoljno dugo, a ne toliko kratko da rode decu, osposobe ih za dalji rad i onda
da umru.
2 Prestrukturiranje i modernizacija kućnih poslova –
tehnička racionalizacija se širi na domen kućnih poslova i time pomaže ženama
da imaju više vremena za sebe. Sve što se nekada ručno radilo, danas obavljaju
mašine za veš, sudove, mikseri itd.
3 Pravne mogućnosti prekida trudnoće i sredstva za
kontracepciju – napredak medicine na ginekološkom polju je doprineo tome da
žene svojevoljno mogu da planiraju vreme trudnoće i stvaranja porodice. Takođe
su legalno zaštićene u slučaju želje za prekidom trudnoće. To ženama omogućava
da se ostvare na profesionalnom planu, pa tek onda na materinskom.
4 Fragilnost bračnog i porodičnog staranja – ovaj
uslov potvrđuje učestalost razvoda brakova.
5 Jaka profesionalna motivacija – izuzetno zastupljena
među mladim ženama. Izjednačavanje obrazovnih mogućnosti popunilo je ovaj
uslov.
Kumulativno se izražava stepen oslobađanja žena od
tradicionalnog shvatanja. U uslovima masovne nezaposlenosti, žene su oslobođene
bračnog staranja, ali ne mogu da vode samodohodovan život. One su i dalje
upućene, na žalost, na ekonomsku protekciju svojih muževa, koje ima sve manje i
manje. Ovaj konflikt između oslobođenosti i nemogućnosti za dohodovan rad,
pojačava se ženskim ponovnim vezivanjem za sferu materinstva.
Za razliku od ženskog nezavidnog položaja, sa
muškarcima je sasvim drugačije. Naime, samostalna ekonomska sigurnost muškaraca
se poklapa sa starim identitetom muške uloge.
Mogućnost
izbora i teranje na izbor
Antagonizmi između muškaraca i žena mogu da variraju
na dve strane: objektivnost položaja i njihovo delegitimisanje, naspram
nastajanja svesti o njima.
Kako modernizacija odmiče, nekadašnja svest i
primena uloga o tome ko se brine o deci, sređuje domaćinstvo, radi i zarađuje
za život, promenila se. Danas se brak može distinktivno odvojiti od
seksualnosti i ljubavi, kao i od roditeljstva.
U svim biografskim dimenzijama se otvaraju nove
mogućnosti izbora i prinude na izbor. Pretvaranje datosti u odluke ima
dvostruko značenje – opcija neoflučivanja teži da postane nemoguća. Ovo sa
druge strane, znači da odluke postaju graditelji svesti o nejednakostima koje u
njima iskrsavaju, kao i o konfliktima koje raspaljuju i naporima da se oni
reše. S jedne strane, tržište rada naprosto zahteva mobilnost i ne obazire se
na lične okolnosti i mogućnosti. Brak i porodica zahtevaju sasvim suprotno od
toga. Tržišni model moderne je zamišljen bez porodice i bez braka. Da bi
osigurao svoju egzistenciju, svako mora biti samostalan da bi odgovarao na
izazove tržišta rada. Tržišni subjekat je definisan kao pojedinac bez braka ili
porodice, što zahteva i izostatak dece, jedino je izuzetak mobilni samohrani
roditelj. Za ovakvu protivrečnost braka i porodice na jednoj strani i tržišta
rada na drugoj, moglo bi se osmisliti institucionalno rešenje. Međutim, takva
rešenja nisu predviđena i prosto ne postoje. Bračni parovi su zbog ovoga
prinuđeni da traže lična rešenja, što se svodi na internu raspodelu samog
rizika.
Zbog konflikata koji ovi rizici proizvode unutar
porodice, dolazi se do stadijuma gde je otac protiv majke, majka protiv deteta
i dete protiv oca. Prinudni izbor razbija tradicionalnu formu porodice i braka.
Roditeljstvo se razbija na sfere materinstva i očinstva i prestaje biti
zajedničko, što opet stvara nejednakost među polovima i rađa se nova dodela
polnih uloga.
Međutim, ovaj raskol ima pozitivnu stranu za žene –
omogućenim izborom na razvod, žene se odlučuju da same ogajajaju svoju decu,
približe im se kao majke, a pri tom i ostvaruju svoje karijerne ciljeve. No,
pitanje ostaje kako deca to sve prihvataju i koliki je uticaj na njih. S jedne
strane, dete predstavlja prepreku indivinualizaciji. Ono zahteva vreme, pažnju
i brigu, a takođe svojim ponašanjem menja biološki sat svojih staratelja. No,
to je upravo i segment koji decu čini nezamenljivom. Partneri se menjaju, ali
dete uvek ostaje i za njega se vezuje sve ono što je u partnerstvu neostvarivo.
Dete postaje poslednja alternativa usamljenosti, koju ljudi mogu da izgrade
protiv izmičućih ljubavnih mogućnosti. Stopa nataliteta se smanjuje, ali raste
sam značaj deteta.
Mogući
scenariji budućih razvoja
Savladavanje ovih rastućih konflikta oko polnih
uloga, tržišta rada i porodice, ne zavisi samo od ličnih napora. Štaviše, nije
ni moguće ličnim naporima doći do rešenja. Politički razvoj i institucionalne
mogućnosti društva jedino mogu značajno da doprinesu rešenju ovog problema.
Postoje tri moguće varijante rešenja: jedan je povratak porodici u
tradicionalnim formama, drugi je egalizacija po ugledu na muškarce i treći je
oprobavanje novih načina življenja sa one strane ženske i muške uloge.
Povratak primarnoj
porodici
Mnogim ljudima bežanje od braka i porodice izgleda
kao ekscesivan individualizam, koji se
mora politički i institucionalno kontrirati, radi zaštite porodice. Žene ulažu
svoje napore da se posvete sebi i individualizuju, no mnogi uslovi i razvoji
stavljaju društveni naglasak na povratak staroj porodici – muž koji zarađuje za
život i žena koja je po ceo dan u kući sa decom o kojoj se brine. Problem
nastaje u neslozi žena. Veliki deo želi i individualizaciju i decu istovremeno,
te se često opredeli za ovo drugo, napuštajući tržište rada, što muškarcima i
daje nadu da je povratak primarnoj formi porodice moguć. Onaj ko bi hteo da
vrati model primarne porodice u današnje vreme, morao bi da stopira i vrati ceo
tok modernizacije u nazad. Isto, porodilje koje ne rade bi morale da primaju
veliku socijalnu pomoć, zbog zahteva tržišta rada, a muškarci bi morali da rade
mnogo više nego što su u današnje vreme navikli.
Jednakost
muškaraca i žena
Zhtev žena za jednakošću se uglavnom odnosi na
trenutnu nejednakost u profesiji. Ove se jednakost verovatno tumči kao jednako
tretiranja i muškaraca i žena na tržištu rada, ali bi rezultat toga bilo
potpuno mobilno društvo ljudi koji žive sami. Osnovna figura razvijene moderne
jeste osoba koja živi sama. U zahtevima tržišta rada, ta osoba se ne obazire na
zahteve dece, porodice, braka, partnera. U onoj meri u kojoj uspeva ovo
individualizovano vođenje egzistencije, raste opasnost da ono ne postane
nepremostiva prepreka za partnerstvo, kome se ipak teži u većini slučajeva.
Konstrukcije samostalnosti postaju zatvorske rešetke usamljenosti.
S druge strane
ženskih i muških uloga
Predhodna dva modela ne daju zadovoljavajuće rešenje
suprotnosti zahteva tržišta rada i porodice. Epohalne nejednakosti muškaraca i
žena su pre ugrađene u osnovni plan industrijskog društva, u njegove odnose
proizvodnje i reprodukcije, između porodice i duhovnog rada. Individualizacijom
porodice vrši se odvajanje proizvodnje i reprodukcije. Samo ako se na nivou
postignutog odvajanja ponude institucionalne mogućnosti ponovnog ujedinjenja
rada i života. Trebalo bi institucionalizovati mobilnost, partnerske tipove
mobilnosti i porodično savetovališe i posredovanje.
Zaključak
Regresije u progresu rezultiraju iz raznih stvari.
Muškarci i žene nisu lično odgovorni za mnoge stvari kojima su danas
nezadovljni. Međutim, ako se u pogledu institucionalizacije i uređenja
određenih odnosa uradi nešto, postiglo bi se možda i političko stajalište, koje
će učvrstiti i realizovati ove promene.
[1]
Ovde se misli konkretno na Namačku. Takođe se svi sledeći podaci tiču uglavnom
Nemačkog društva.