Autorka: Katarina Krstić
Uvod
Polaznu tačku za pisanje ovog seminarskog
rada, našla sam u poglavlju ’The movement of labour and global civil society’.
U ovom radu biće najviše reči o međunarodnim migracijama i kretanju rada/ radne
snage. Legalne dobrovoljne, međunarodne migracije kao element demografskog
teorijskog aparata, ključne su za razumevanje kretanja rada i radne snage. Za
razliku od tokova drugih resursa kao što su dobra i kapital, radna migracija
obuhvata različite dimenzije kao što ljudska prava, pitanja identiteta i
zabrinutost kada je u pitanju bezbednost. Trend koji postaje sve popularniji
kada su u pitanju međunarodne migracije jesu migracije iz najčešće dva razloga:
dalje školovanje ili potraga za zaposlenjem. Većina literature se fokusira na
migracije ljudi iz siromašnih u bogatije zemlje.
Dve bitne klasifikacije migracija u
kontekstu kretanja rada su: dobrovoljne i prinudne[1],
leglne i ilegalne. Često se u nekim javnim raspravam ignorišu razlike između
zakonskih migranata, radnika i onih koji traže azil, izbeglica. Migracije i
pravno na kretanje kao osnovno ljudsko pravo sadržano u Univerzalnoj
deklaraciji o ljudskim pravima su u koleraciji, ali se to često zanemaruje. Slobodno
kretanje rada je usko povezano sa pitanjem sigurnosti i identiteta.
Radne migracije mladih
Inteziviranje radnih
migracija mladih u Evropi zabležen je u periodu posle 2004. i 2007. godine u
pravcu istočna-zapadna Evropa. Trend radnih migracija vuče korene još iz 60-ih
godina prošlog veka, pa se ne može striktno povezati sa ekonomskom krizom.
Nezaobilazni činioci koji su uticali posebno na radne migracije su: kriza i
rat 90-ih, nezavršen proces tranzicionih
refomi, kao i produžen period ekonomske krize.
Odluka na emigriranje u
dijasporu zavisi od određenih faktora kao što su: prethodno iskustvo u
migracijama, obrazovanje, kao i bračni status (Savković, 2016: 457 i 458).
Kretanje rada/ radne snage i civilno društvo
U
bogatim industrijskim zemljama postoji dihotomija na kampanje civilnog društva
za otvorene granice i oni koji lobiraju protiv migracija. Odnosi prema
migracijama[2]
su izuzetno polarizovani u današnjem svetu. Delo koje mi je osnova za pisanje
ovog seminarskog rada govori o legalnim,
dobrovoljnim migracijama, koje uključuju kvalifikovanu (obučenu) i
nekvalifikovanu radnu snagu. Ove migracije se najčešće imaju putanju kreću od
juga ka severu. Današnje vreme se odlikuje slobodnim kretanjem kapitala, dok je
kretanje radne snage jedno dosta složeno i kontroverzno pitanje. Kretanje radne
snage je ograničeno nadležnostima u okviru teritorije određene države. Jedna od
posledica sve većeg jaza između broja migranata i njihove sposobnosti da se
zaposle u stranoj zemlji jeste znatno povećanje nezakonitih migracija i
trgovine ljudima. Zloupotreba ljudskih prava podstakla je da se stvori odrđeni
međunarodni okvir za zaštitu prava migranata. Međunarodna konvencija o zaštiti
prava svih radnika i njihovih porodica je utvrđena 1990. godine (Desai, Holland
and Kaldor, 2005: 6).
Kada su u pitanju debate o migraciji
radne snage u okviru globalnog civilnog društva pitanje slobodnijih,
dobrovoljnijih, legalnih migracija ostaje kontroverzno. Dve strane koje
zastupaju potpuno suprotstavljena gledišta kada je u pitanju rad su: oni koji
zastupaju tezu o slobodnijem kretanju rada kao osnovnog ljudskog prava i oni
koji zastupaju tezu o radu kao robi (Desai, Holland and Kaldor, 2005: 7).
Širok spektar aktera civilnog društva
uključen je u debatu o migracijama, od poslovnih lobija, sindikata, grupe za
podršku migrantima i predstavnika pluralističke mreže. Zanimljiv podatak koji
se pojavljuje u ovom poglavlju jeste da je 2000. godine oko 175. miliona
radnika migranata, stalnih migranta, izbeglica i njihovih porodica živelo je
van svojih matičnih zemalja (Desai, Holland and Kaldor, 2005: 4). Mobilnost
kvalifikovanih radnika, ali i nekvalifikovanih radnika u nešto manjoj meri
povećala se od 1990-ih. Grupa autora je najviše obratila pažnju na aktere
civilnog društva u industijalizovnim zemljama i zemljama u razvoju.
Slobodnije kretanje radne snage bi pre svega doprinelo prosperitetu i
blagostanju bogati, ali i siromašnih zemalja. Rezultat bi takođe bio povećanje
mlade, kvalifikovane radne snage i određena nadoknada za odliv mozgova.
Migracije[3]
u savremeno doba
Savreme
migracije su determinisane delovanjima u sferama politike, ekonomije,
demografije i društva uopšte. Posle događaja koji se odigrao 11. septembra[4]
migracije dobijaju jednu drugačiju dimenziju. Ovaj događaj je uticao na
oblikovanje stvarnosti u buduće. Kao posledica se javlja strah za bezbednost,
ugrožavanje identiteta, nesigurnost i
rizik.
U
okviru savremenih migracionih tokova, kada je u pitanju lokalno/ regionalni
nivo bitno je spomenuti da se u poslednje vreme Srbija suočava sa prilivom
izbeglica, stranih migranata na njihovom putu od Afrike, Azije, Bliskog istoka
ka Evropskoj uniji. Srbija i zemlje zapadnog Balkana karakteristične su po dugoj
istoriji iseljavanja. U poslednje vreme je trend iseljavanja visokoobrazovanih
mladih što nepovoljno utiče na socio-demogafsku sliku i strukturu Srbije. Jedan
od zaključaka međunarodne naučne konferencije pod nazivom ’Savremene migracije
i društveni razvoj: interdisciplinarna perspektiva’ koja je održana 22. oktobra
2016. god. na Filozofskom fakultetu u Beogradu, bio je da se u naučnoj i
stručnoj javnosti malo pažnje posvećuje pronalaženju načina da se migracioni
tokovi ublaže i kontrolišu
(http://www.ssd.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=550:2016-05-24-08-31-54&catid=35:2011-12-11-16-36-13&Itemid=41).
Organizacije koje se bave migracijama:
Globalna komisija za međunarodnu migraciju, Britanski kongres trgovačkih sindikata
i Institut za istraživanje javnih politika, podržavaju migracije i vide ih kao
jedan od aspekata globalizacije. Ove organizacije su uvrene da prednosti
migracija nisu dovoljno promovisane. Činjenica je da se o migracijama vrlo
često govori u negativnom kontekstu. Globalna komisijia za međunarodnu
migraciju vidi migraciju kao glavno, globalno političko pitanje koje će postati
važnije kada se globalizacija kao proces ubrza (Desai, Holland and Kaldor,
2005: 8).
Prvog
aprila 2005. godine u Parizu okupirana je kancelarija Međunarodne organizacije
za migracije, to je predstavljalo samo jednu od mnogih demonstracija koje su
održavale kao deo Evropskog dana akcije
za slobodnu kretanja i prava na boravak (Desai,
Holland and Kaldor, 2005:1).
„Odliv mozgova “ (engl. brain drain)
Pojam
odliva mozgova se kroz literaturu i medije pominje denecenijama unazad. Blisko
je povezan sa procesom savremenih migracija, može se takođe protumačiti kao pod
vrsta međunarodnih migracija. Najčešće se pominje u kontekstu odlaska mladih,
visokoobrazovanih, kvalifikovane radne snage. Odlazak obrazovanih, mladih stručnjaka je uglavnom u smeru
razvijenih zemalja zapada, kao i u zemlje Dalekog istoka kao što su Kina i
Japan (Bobić, 2011: 137). Ovaj globalni fenomen sve više postaje trend kome se
pribegava iz određenih razloga kao na primer: nejednake životne šanse,
nezadovoljsto trenutnom uglavnom nepovoljnom ekonomskom ili političkom
situacijom, ali neki od faktora može da bude globalna nesigurnost u matičnoj
zemlji.
U dnevnom časopisu ’Политика' u tekstu ’Срце у Србији мозак у дијаспори', autor je izveo zaključak da fenomen odliva
mozgova nije samo problem Srbije, već mladi u celom svetu učestvuju u brain
drain migracijama, jer svesni svojih
kvaliteta su u potrazi za boljim životnim uslovima (http://www.politika.rs/scc/clanak/54955).
„Odliv mozgova“ iz Srbije tokom 90-ih
Naš poznati sociolog Silvano Bolčić koji se
između ostalog bavio temom migracija, u jednom svom tekstu ističe da tadašnje
kako ih on naziva ’nove migracije’ sve više se odnose na mobilnost radne snage,
a ne konkretno na iseljenje. Prema njegovim rečima jedan od ciljeva ovih
migracija jeste poboljšanje kvaliteta života (Bolčić, Milić, 2002: 159). Autor
pravi paralelu između miracija koje su se dešavala 90-ih i onih pre. Naime ono
što je karakteristično za migracije radne snage tokom 90-ih to je da su te migracije prilično nestabilne,
vremenski ograničene, održavaju se posedovanjem određenih socijalnim mreža
rođaka ili prijatelja.
Dve
fundamentalne razlike migracije pre 90-ih i tokom, jesu migracije ljudi svih
zanimanja ne samo nekvalifikovane ili polukvalfikovane radne snage kao i
promena pravca samih migracija. Smer migracija postaje ’Istok-Zapad’, dok je
ranije uglavnom bio sveden na smer ’Jug-Sever’. Masovne emigracije radno
sposobnog stanovništva pogotovu mlađeg. Na osnovu podataka iz ovog članka,
došlo se do zaključka da je Srbija tokom 90-ih gubila veliki deo svoje,
najbolje potencijalne radne snage. Ova decenija bila je u znaku odliva mozgova,
mobilnosti humanog kapitala kao jedna od dugoročnih posledica. Jedan od veoma
važnih i presudnih cinilaca, za odluku o emigriranju u inostrastvo,koji svakako
treba uzeti u obzir jeste društvena svakodnevica u Srbiji krajem 90-ih, koju su
karakterisale siromaštvo i oskudica (Bolčić, Milić, 2002: 164). Jako je bitno
da bi se dobila što objektivnija i celovitija slika mekog fenomena, kao što je
u ovom slučaju odliv mozgova uzeti u obzir vremensko-prostorni okvir, kao i
ekonomski i socio-demografski kontekst.
Zaključak
Migracije svhaćene kao uobičajene pojave
i deo savremenih migracionih tokova u današnje vreme, kako vreme prolazi
postaju sve brže i duže traju. Cirkulisanje rada i humanog kapitala koje se
neposredno odvijaju i kroz međunarodne migracije su samo neke od karakteristika
modernog doba. Mediji su glavni saučesnici i tvorci iskrivljene,
senzacionalističke slike o migrantima i migracijama. Pristalica migracija je
jako malo, uglavnom su to grupe koje se bore za ljudska prava, koja veruju u
pravo na kretanje. Kada su u obzir uzmu
istrživanja, stručna literatura dobijaju se obređeni oprečni trendovi i
stavovi. Naime koliko god se određeni deo stanovništva odlučuje na iseljenje iz
matične zemlje, uglavnom sa ciljem da se popravi kvalitet života ili nastavi
obrazovanje ili već neka druga vrsta usavršavanja, sa druge strane postoji deo
stanovništva koji se neće odlučiti na takav potez. Jedna od posledica bilo koje
vrste migracija jeste i gubitak ličnog i kulturnog identiteta, onih koji su se
odselili u stranu zemlju. Vremenom postepeno dolazi do asimilacije i gubitka
obeležja kulturnog identiteta kao što je jezik.
Literatura:
-Bolčić, Silvano i Milić, Anđelka.2002. Iseljavanje
radne snage i ’Odliv mozgova’ iz Srbije tokom 90-ih. u: Srbija krajem
milenijuma: razaranje društva, promene i svakodnevni život. Beograd:
Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu.
-Desai, Meghand with Holland, Fiona and Kaldor,
Mary. 2005. Chapter 4: The Movement of
Labour and Global Civil Society. Knowledgebase
-grupa autora,Bobić, Mirjana. 2011. Društvo i
stanovništvo, u: Sociologija za 3. razred srednjih stručnih škola i 4. razred
gimnazije. Beograd: Zavod za udžbenike
- Mimica, Aljoša i Bogdanović, Marija. 2007.migracija,
u: Sociološki rečnik. Beograd: Zavod za udžbenike
-Savković, Marina. 2016. Mladi na tržištu rada u
savremenim uslovima: jedno poređenje Evropske unije i Srbije. Sociologija časopis za sociologiju, socijlanu
psihologiju i socijalnu antropologiju, Vol. LVIII, No 3, str. 331- 499,
Beograd
-Pristupljeno 12.12.2017. godine na:
http://www.ssd.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=550:2016-05-24-08-31-54&catid=35:2011-12-11-16-36-13&Itemid=41
-Pristupljeno 12.12.2017. godine na:
http://www.politika.rs/scc/clanak/54955/%D0%A1%D1%80%D1%86%D0%B5-%D1%83-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BC%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D0%BA-%D1%83-%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B8
[2] U procesu migracija
krucijalno je navesti ’pull’ i ’push’ faktore, tačnije faktore privlačenja i
odbijanja. Kao faktori privlačenja se najčešće navode: bolje prilike za
zaposlenje i zaradu, bolji uslovi života, politička, rasna i verska
tolerancija, poštovanje ljudskih prava i politička sloboda. Faktori odbijanja
su uglavnom siromaštvo, visko stopa nezaposlenosti, ratovi, prirodne katastrofe
i nemogućnost zadovoljenja egzistencijalnih potreba.
[3]Predstavlja
oblik prostorne pogretljivosti između jednog geografskog područja I drugog,
koji podrazumeva trajnu promenu mesta stanovanja(Mimica i Bogdanović, 2007:
326)
[4] Teroristički
napad na Svetski trgovinski centaradogodio se 11. septembra 2001. godine.