Oblici umetničkog organizovanja u džentifikovanom prostoru – primer Ciglane

Autori: Branka Matijević, Dušanka Milosavljević, Marija Todorović, Sofija Ćetković, Tijana Bojanić, Milutin Raković

Uvodna razmatranja

Opredelili smo se za proučavanje Ciglane zbog specifičnosti ovog prostora. Naime, u pitanju je prostor napuštene fabrike Trudbenik, koju je grupa umetnika na čelu sa skulptorom Viktorom Kišem zauzela 2013. godine, sa idejom da stvori novi prostor, prvenstveno namenjen umetnicima, ali i svim ljubiteljima umetnosti. Tako su otvorene brojne umetničke radionice, galerija i kafić u kojem se održavaju koncerti autorskih bendova. U Ciglani svakog leta održava se i Festival “Dev9t” kao i niz drugih kulturnih dešavanja.

Zainteresovala nas je potreba za postojanjem ovakvih prostora u kontekstu potrošačkog kapitalističkog društva. U savremenom društvu sama umetnost se komercijalizuje i komodifikuje, kultura se stvara u okvirima kulturne industrije, a kulturnoumetnički sadržaji se prodaju na tržištu sa ciljem stvaranja profita. Sa druge strane, dela klasične umetnosti izlažu se u galerijama i muzejima, prostorima koji su u velikoj meri ekskluzivni. U kontekstu savremenog potrošačkog društva, svi proizvodi i sadržaji koji imaju odrednicu alternativnog uveliko su inkorporirani u mainstream kulturu i predstavljaju poželjne i dominantne modele. Otvorenih prostora u kojima se stvara i konzumira alternativna kultura ima malo, a takođe se može postaviti i pitanje - da li su prostori poput Ciglane neophodni u savremenom kontekstu.

O metodu kritičke teorije

Autor: Milan Urošević

Uvod

Kritička teorija se može videti kao specifičan integrativni poduhvat u okviru društvenih nauka ili društvene teorije što je pojam koji autori ovog pravca preferiraju. Ona se istovremeno sastoji iz kritike savremene nauke i filozofije, a sa druge strane u sebi sadrži pokušaj njihovog reformisanja. Sa druge strane ova teorija pokušava da izvrši još jednu integraciju koja cilja van sfere nauke, a to je integracije teorije i prakse. Ovaj vid integracije je produkt kritike savremene nauke, njenih načina funkcionisanja, njenog položaja i društvene uloge samih naučnika. Stoga kritičku teoriju možemo videti kao pokušaj reofrmisanja same društvene nauke koji je ponikao u periodu razvitka naučne metodologije koji Milić naziva „period empirističkog tehnicizma“ (Milić 1996: 29). Ovde se upravo nalazi koren kritike pozitivizma kojoj su autori ovog pravca posvećeni. Možemo zaključiti da kritička teorija spada u treći period razvoja metodologije koji Milić datira od 60ih godina dvadesetog veka (Milić 1996: 31). Ovaj period prema njemu karakteriše plodno spajanje teorijskog razmišljanja i istraživanja koje teži da prevaziđe jednostranost prethodne faze u kojoj je dominirao empirizam (Milić 1996: 31). Ovde možemo smestiti autore iz pravca kritičke teorije u koje Milić pored Frankfurtske škole ubraja Rajta Milsa i Žan – Pola Sartra (Milić 1996: 31, Milić 1989: 572). Može se reći da je kritička teorija pravac potpuno posvećen progresivnoj promeni ljudskog društva kao i oslobađanju čovekovih stvaralačkih potencijala. Ovo je naučni pravac koji ne beži od „pristrasnosti“ i smatra da nauka upravo treba biti na pravoj strani istorije umesto dosadašnjih pokušaja da se drži po strani društvenih sukoba.

Međunarodne migracije i savremeno kretanje radne snage

Autorka: Katarina Krstić

Uvod

            Polaznu tačku za pisanje ovog seminarskog rada, našla sam u poglavlju ’The movement of labour and global civil society’. U ovom radu biće najviše reči o međunarodnim migracijama i kretanju rada/ radne snage. Legalne dobrovoljne, međunarodne migracije kao element demografskog teorijskog aparata, ključne su za razumevanje kretanja rada i radne snage. Za razliku od tokova drugih resursa kao što su dobra i kapital, radna migracija obuhvata različite dimenzije kao što ljudska prava, pitanja identiteta i zabrinutost kada je u pitanju bezbednost. Trend koji postaje sve popularniji kada su u pitanju međunarodne migracije jesu migracije iz najčešće dva razloga: dalje školovanje ili potraga za zaposlenjem. Većina literature se fokusira na migracije ljudi iz siromašnih u bogatije zemlje.

         Dve bitne klasifikacije migracija u kontekstu kretanja rada su: dobrovoljne i prinudne[1], leglne i ilegalne. Često se u nekim javnim raspravam ignorišu razlike između zakonskih migranata, radnika i onih koji traže azil, izbeglica. Migracije i pravno na kretanje kao osnovno ljudsko pravo sadržano u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima su u koleraciji, ali se to često zanemaruje. Slobodno kretanje rada je usko povezano sa pitanjem sigurnosti i identiteta.