Autori: Branka Matijević, Dušanka Milosavljević, Marija Todorović, Sofija Ćetković, Tijana Bojanić, Milutin Raković

Uvodna razmatranja

Opredelili smo se za proučavanje Ciglane zbog specifičnosti ovog prostora. Naime, u pitanju je prostor napuštene fabrike Trudbenik, koju je grupa umetnika na čelu sa skulptorom Viktorom Kišem zauzela 2013. godine, sa idejom da stvori novi prostor, prvenstveno namenjen umetnicima, ali i svim ljubiteljima umetnosti. Tako su otvorene brojne umetničke radionice, galerija i kafić u kojem se održavaju koncerti autorskih bendova. U Ciglani svakog leta održava se i Festival “Dev9t” kao i niz drugih kulturnih dešavanja.

Zainteresovala nas je potreba za postojanjem ovakvih prostora u kontekstu potrošačkog kapitalističkog društva. U savremenom društvu sama umetnost se komercijalizuje i komodifikuje, kultura se stvara u okvirima kulturne industrije, a kulturnoumetnički sadržaji se prodaju na tržištu sa ciljem stvaranja profita. Sa druge strane, dela klasične umetnosti izlažu se u galerijama i muzejima, prostorima koji su u velikoj meri ekskluzivni. U kontekstu savremenog potrošačkog društva, svi proizvodi i sadržaji koji imaju odrednicu alternativnog uveliko su inkorporirani u mainstream kulturu i predstavljaju poželjne i dominantne modele. Otvorenih prostora u kojima se stvara i konzumira alternativna kultura ima malo, a takođe se može postaviti i pitanje - da li su prostori poput Ciglane neophodni u savremenom kontekstu.

Cilj našeg rada obuhvata više dimenzija. Želimo da utvrdimo koncept ovog prostora iz ugla samih umetnika, koji ga koriste i oblikuju svojim radom, kao i identitet posetilaca i motivaciju njihovog dolaženja u Ciglanu. Interesuje nas da razumemo vaninstitucionalni oblik organizovanja umetničkih praksi i potrebu ove grupe umetnika da funkcionišu u sistemu specifičnih pravila koji su sami stvorili. Takođe, da li se razlozi posetilaca da provode vreme u Ciglani podudaraju sa originalnom zamisli ovog prostora ili pak njihova motivacija proizilazi iz nekih drugih odrednica njihovog životnog stila i težnje ka nečemu što je “alternativno”? Odnosno, da li izborom konzumiranja sadržaja, označenih kao alternativnih, posetioci grade svoje identitete bazirane na distinkciji.

Koncepti važni za razumevanje proučavane pojave

Kultura, kao bitan aspekt naše svakodnevice, ima dvojni karakter. U njoj se sažimaju mainstream i alternativne stvarnosti. Mainstream se u ovom kontekstu odnosi na nešto što je primarno i konvencionalno, dok bi alternativno bilo ono što je sporedno, drugačije, marginalno. Autorka Maja Đilas koristi termin „prostor kulture“ kako bi označila fizičke i mentalne prostore delovanja čija je upotreba namenjena kulturi (Đilas, 2014). Mainstream prostori bi prema tom shvatanju bili institucionalizovani prostori, a prostor alternativnih kulturnih praksi podrazumeva neinstitucionalno, eksperimentalno ili underground delovanje.

Poznato je da je potkultura skup normi, vrednosti i obrazaca ponašanja koji razlikuju kulturu jedne grupe ljudi, od kulture šire zajednice kojoj ta grupa pripada. Supkultura je poseban, relativno zatvoren segment opšte kulture. Za sve pripadnike određene supkulture zajedničko je da članovi dele ista uverenja, običaje, vrednosti a često i način oblačenja, ishrane, ponašanja i moralnih normi. Odnos potkulture i dominantne kulture može biti različit. Potkultura može prihvatiti dominantnu kulturu, može se odvojiti od nje ali bez suprotstavljanja, ili joj može pružiti otpor (www.wikipedia.com). Neke od karakteristika koje je bitno razumeti, da bi se utvrdilo o kom vidu alternativne kulture je reč, jesu način organizovanja, postojanje karakterističnog naziva, relativna trajnost, (ne)propisanost uloga i način ponašanja glavnih aktera. S obzirom da je naziv ljubitelji teške industrije i više nego karakterističan, kao i način ponašanja aktera i provođenja vremena u posmatranom prostoru, pojam alternativne kulture je od velikog značaja za razumevanje predmeta istraživanja.

Alternativa se, osim za potkulturu, takođe vezuje i za umetničku praksu. Njome se ne suprotstavlja samo dominantnim kulturalnim modelima izražavanja, već predstavlja i vid kontriranja masovnoj kulturi. Intervencijama alternative se propagiraju nove vrednosti i oblici komunikacije, pored pružanja otpora uspostavljenom kulturalnom i umetničkom kodu. Tu se ujedno očitava i veza alternativne kulture sa avangardom u umetnosti, s početka dvadesetog veka, koja je predstavljala bunt prema umetničkoj i društvenoj strukturi, a ujedno razvijala eksperimentalne umetničke prakse (Milovanović, 2016: 93).

Sledeći pojam relevantan za rad jeste pojam distinkcija. Po Burdijeovoj definiciji distinkcija označava diferenciranje, povlačenje granice prema drugima, ali u svoju korist: na taj način da se sebi pripiše superiornost (Burdije, nav. prema Spasić, 2006: 151). Distinkciju, međutim, treba razdvojiti od osobina kao što su hvalisanje i samouzdizanje, jer se ona odražava kroz diskretnost, umerenost, uzdržanost. Istinska distinkcija dejstvuje prividno slučajno, jer kod nije vidljiva namera da se prikažemo kao posebni i vredniji od drugih. Pojam distinkcija se smatra relevantnim za rad, iz razloga što je usko povezan sa pojmovima koji su takođe korišćeni u radu i kojima će biti reči u daljem tekstu, a to su identitet i stil života (Spasić, 2006: 151). Identitet je suštinski određen njegovom distancom ili odvojenošću od drugih grupacija, jer se grupa definiše i svim onim što nije, a naročito svim onim čemu se suprotstavlja. Nadalje, kategorija ukusa je od središnjeg značaja za grupni identitet, odnosno neposredna privrženost određenim ukusima i anti-ukusima, simpatijama i averzijama, koje su upisane u najdublje slojeve habitusa (Spasić,2006:152). Ukus, jedna od centralnih kategorija distinkcije, je generativna formula za konstituisanje stila života, tog „sklopa distinktivnih preferencija koje, u okviru specifične logike svakog od simboličkih podprostora ... izražavaju istu ekspresivnu nameru“ (Spasić,2006:153). Spoj relacione prirode identiteta i naglaska na ukusu izražava se kroz tvrdnju da se ukus, shvaćen kod Burdijea definiše prevashodno negativno, kao odbojnost, gađenje, prema drugim ukusima. Iako je ovaj pojam preuzet od Burdijea, ona se neće primeniti na isti način na koji je navedeni autor primenjivao. Ona će biti korišćena u kulturnom smislu, kako i zašto se jedna grupa odvaja od šire kulture, i uz pomoć kojih preferencija joj to i uspeva. Autori rada nastoje da razumeju na koji način se, organizatori projekta Ciglana razdvajaju od šire kulture, i zašto oni sebe smatraju drugačijim. Međutim, da bi se to razumelo moraju se uzeti u obzir i pojmovi identitet i stil života.

Za razumevanje pojma identitet, navešće se Hallovo shvatanje identiteta. Za njega, identitet predstavlja tačku susreta, spoj delovanja i diskursa kojih nastoje objasniti i koji nas pozivaju kao društvene subjekte delimičnih diskursa, te procese koji proizvode subjektivnost, koji nas konstruišu kao subjekte koji se mogu izraziti. Bitno je istaći da su identiteti uvek u relaciji i nepotpuni, uvek u procesu. Hall smatra da identiteti prolaze kroz tri faze tokom istorije:

1. Faza dolaska moderne- gde je identitet svakog pojedinca jedinstven i nedeljiv;

2. Faza sociološkog subjetka- javlja se pod uticajem različitih društvenih promena u 19. veku (industrijalizacija, urbanizacija i sl.) koje narušavaju koncept nedeljivosti identiteta, i gde se ljudski identitet posmatra u suodnosu sa određenim grupama i kolektivnim normama;

Faza postmodernog subjekta- za koju je karakteristična fragmentacija identiteta (Cifrić, Nikodem, 2007:332).

S obzirom da je fokus rada na trećoj fazi- fazi postmodernog subjekta, treba uzeti u obzir i modernitet. Modernitet predstavlja neutemeljenost, jer stavlja fokus na slobodu i dekonstrukciju svih temelja. Slično sa navedenim gledištem, autori rada smatraju da identitet umetnika stvaraoca jeste iskonstruisan od njih samih, i njihovom viđenju sebe kao umetnika. Za rad je bitno razumevanje kako oni razumeju identitet umetnika, i na koji način sebi pripisuju ovaj identitet (Cifrić, Nikodem, 2007:333).

S obzirom da ćemo ispitivati i oblik organizovanja grupe umetnika koja radi i boravi u Ciglani, definisaćemo na ovom mestu i pojam komune. Prema Rigbijevoj tipologiji postoji šest tipova komuna: ,,samoaktuelizujuće komune pružaju članovima mogućnost da izgrade novi društveni poredak, putem potpune spoznaje sopstvenog potencijala kao individue u kontekstu komune kao grupe; komune međusobne podrške pokušavaju da podstaknu osećaj solidarnosti koji članovi nisu imali mogućnost da otkriju u svetu uopšte; aktivističke komune stvaraju urbanu bazu sa koje se članovi mogu dalje upustiti u društvena i politička pitanja u spoljašnjem svetu; praktične komune definišu svoju svrhu bar delom kroz ekonomske i materijalne pogodnosti koje nude svojim članovima; terapeutske komune, kao što im samo ime govori, nude neku vrstu osećaja pažnje i nege, onima koji smatraju da im to nedostaje; na kraju religiozne komune definišu se od stranje njihovih članova u terminima veroispovesti i religioznog pripadanja“ (Skot i Maršal; 2009: 104). Na osnovu date tipologije jasno je da većinu komuna odlikuju dva važna aspekta – jedan se tiče praktičnih ciljeva komune i njene funkcionalnosti, a drugi samih odnosa među članovima kolektiva, emocionalnih veza i solidarnosti. Uzimajući u obzir prethodno navedene definicije koncepta komune, pokušaćemo da ih sintetišemo i za svrhu ovog rada ponudimo opštiju i obuhvatniju. Tako ćemo u ovom radu pod komunom smatrati kolektiv ljudi koji živi na zajedničkom prostoru, poseduje zajedničke interese i ciljeve na osnovu kojih dela, a koji odlikuje bliskost ličnih odnosa, jednakost i solidarnost njenih članova.

Preliminarnim sakupljanjem podataka i osnovnih informacija o Ciglani došli smo do zaključka da pojam džentrifikacija umnogome predstavlja pogodan pojam pomoću kog ćemo najobuhvatnije opisati i razumeti ovaj društveni fenomen. Džentrifikacija predstavlja proces transformacije građenih struktura (objekata ili njihovih funkcija) u urbanim delovima, koju prati transformacija društvenih karakteristika ljudi kojima su ti objekti namenjeni (Backović, 2015a: 374).

Džentrifikaciju ne smemo jednolično shvatiti jer taj pojam opisuje jedan kompleksan društveni fenomen i u sebi sadrži nekoliko vrsta, odnosno tipova džentrifikacije. Na osnovu aktera i posledica džentrifikaciju možemo podeliti na pionirsku i profitabilnu. Najpre ćemo dati definiciju profitabilne džentrifikacije da bi naglasili njenu distinktivnost u odnosu na pionirsku, a potom ćemo šire objasniti pojam pionirske džentrifikacije koji je ključan za naše istraživanje. Profitabilna džentrifikacija predstavlja transformaciju gradskih sredina gde su akteri investitori i građevinske firme koje grade rezidencijalne objekte koji su namenjeni uglavnom za pripadnike nove srednje klase (servisne i/ili kreativne klase) (Backović, 2015a: 374). Osnovna motivacija za gradnju ovih objekata je profit i namenjeni su isključivo akterima sa većim ekonomskim kapitalom u odnosu na aktere pionirske džentrifikacije kojima nedostaje ekonomski, ali poseduju razvijen kulturni kapital. Kod pionirske džentrifikacije prostor ne adaptiraju investitori, kao u slučaju profitabilne džentrifikacije, već to rade sami akteri. Oni za sebe stvaraju prostor za rad i život, organizuju ga za sopstvene potrebe i pridaju mu sopstvena značenja (Backović, 2015a: 374). Jedan od ciljeva našeg istraživanja je razumevanje značenja koja umetnici pridaju Ciglani tako da smatramo da će se naš predmet istraživanja dobro ukopiti u ovaj teorijski okvir. Takođe, za ovaj tip džentrifikacije moramo naglasiti da su jedni od pokretača same džentrifikacije umetnici kao akteri estetizacije prostora. Stari i ruinirani delovi grada mogu biti privlačni za umetnike da se tu nasele zbog specifičnosti lokacije ili zbog niske cene po kojoj iznajmljuju ili kupuju prostor koji kasnije preuređuju za rad i život (Backović, 2015b: 44). Umetnik poseduje estetsko oko i shvata privlačnost ruiniranih delova grada koji pretvara u deo grada kome će se diviti ljudi koji nemaju ekonomski kapital i učiniće sve sadržaje pristupačnim osobama sa kulturnim kapitalom (Backović, 2015b: 69). Navedena dva tipa džentrifikacije se u određenim slučajevima mogu smatrati fazama džentrifikacije gde pionirska džentrifikacija dolazi pre profitabilne (Backović, 2015a: 375). Naravno, ova dva tipa ne moramo shvatati kao dve faze jer je moguće da postoji profitabilna džentrifikacija bez pionirske, kao i pionirska koji nije došla do profitabilne (Backović, 2015a: 375).

Značenje pojma „džentrifikacija“ koji će se koristiti u radu odnosi se na proces u kom umetnici na perifernim delovima grada preuređuju stari i ruinirani prostor (stare fabrike i skladišta) za rad i život shodno svojim potrebama pridajući mu sopstveno značenje. Ovaj prostor je privlačan zbog svoje ekonomske pristupačnosti i mogućnosti da umetnici slobodnije intervenišu unutar njega i rezervisan je za potrošače koji poseduju mnogo veći kulturni kapital, dok im je ekonomski slabo razvijen.

Društveni kontekst / Postsocijalistička Srbija i sporne privatizacije

Pre raspada Jugoslavije koja je bila socijalističkog uređenja, gde je za oblikovanje prostora bila dominantna kolektivna nad individualnom potrošnjom upotrebe prostora, urbanizmom je dominirala gradnja novih stambenih naselja kolektivnog tipa nauštrb privatne gradnje. Svaka privatna gradnja bila je tretirana kao ilegalna (Petrović, 2009: 59). Dominacija državne kontrole i kolektivne ideologije i prakse u obezbeđivanju ključnih resursa ipak je rezultirala nižom socio-prostornom nejednakošću u poređenju sa gradovima tržišnih sistema (Petrović, 2009: 60).

Moramo naglasati i neke specifičnosti koje su bitne za postsocijalističke gradove jer postoje znatne razlike u odnosu na kapitalističke koje takođe imaju uticaj na proces džentrifikacije. Najpre, proces suburbanizacije nije tekao na isti način kao u kapitalističkim gradovima na Zapadu u kojima su se pripadnici srednje i više klase selili u suburbiju, koja im je nudila veći životni standard. U socijalističkim gradovima, širenje gradova je bilo determinisano migracijom iz ruralnih predela. Razvoj predgrađa bio je na nižem nivou u poređenju sa centralnim lokacijama, što znači da je periferija bila mnogo nerazvijenija. Ova vrsta razvoja značila je da centar socijalističkog grada bude atraktivna lokacija za više klase, dok je periferija bila rezervisana za radničku klasu (Backović, 2015b: 160). Ulaskom u postsocijalističku transformaciju centralni prostor gradova počinje da se tretira kao roba i on dobija tržišnu vrednost, dok mu upotrebna vrednost znatno opada. On sad postaje predmet potrošnje i postaje privlačan samo za one koji mogu novčano da ga priušte (Backović, 2015b: 160). Naravno, krajnji ishod je komercijalizacija prostora, gde su tržišne snage koordinator ponude i cena što za posledicu ima to da cena rente, objekata i troškova počinje da raste i to nikako ne odgovara umetnicima jer prostor više ne mogu da priušte. Već smo naveli da periferija praktično ostaje izvan toga, i u nju investitori nemaju velike interese. Zato periferija postaje atraktivna za umetnike jer niža cena rente i postojanje starih fabrika ili radničkih naselja utiču na izbor ovog prostora. Oni za pristupačnu cenu mogu dobiti deo prostora starih fabrika ili skladišta i unutar njih preurediti prostor koji će koristiti za život i rad.

Sa padom socijalizma, dolazi do privatizacije, kako stambenog prostora tako i preduzeća i fabrika, prilagođavajući se kapitalističkom sistemu. Ni u jednoj zemlji nije primenjen jednodimenzionalan i univerzalan obrazac, već se uvek radilo o kombinovanju različitih oblika privatizacije da bi se obezbedila kreativna sinteza često protivrečnih interesa različitih društvenih slojeva i grupa. Raspadom Jugoslavije u Srbiji dolazi do privatizacije, pretvaranja društvene u privatnu svojinu početkom 1990. godine sa donošenjem Zakona o društvenom kapitalu (ZDK) (Zec, Živković,1997:5).

Na spisku 24 privatizacije koje je Evropski parlament 2011. godine označio kao sporne i zatražio njihovu proveru, našla se i privatizacija firme Trudbenik gradnja, izvršena 2008. godine. Trudbenik IGM je preduzeće (trenutno akcionarsko društvo) nastalo 1946. godine, a do odlaska u stečaj bilo je najveća ciglana u Srbiji, jedan od ključnih aktera izgradnje stanova i drugih objekata na prostoru bivše Jugoslavije. Nakon što je firma prodata preduzeću ,,Montera” koje je bilo u vlasništvu Dragana Topčalića, nekadašnjeg predsednika beogradskog odbora Demokratske stranke, otpočeli su i brojni pokušaji deložacije bivših radnika Trudbenik gradnje iz objekata za smeštaj radnika, koji traju do danas.

Naime, kada je fabrika prestala da radi, pojavilo se mnogo neiskorišćenog poslovnog prostora koje novi vlasnici danas izdaju po povoljnim cenama. Trudbenik je samo jedna od mnogih napuštenih ciglana u četvrti Rospi ćuprija, koju je skulptor Viktor Kiš, uz podršku nekoliko umetnika iz vajarske sekcije ULUS-a, iznajmio za potrebe stvaranja kulturnog prostora Ciglane - kluba ljubitelja teške industrije 2013. godine.

Tako je stvoren novi umetnički kvart na periferiji Beograda, kojem se u naredne tri godine pridružilo još umetnika. Trenutno ovaj kolektiv broji dvadesetak umetnika. Oni zajednički iznajmljuju ovaj prostor i rade u odvojenim umetničkim radionicama i ateljeima.

Ciglana - klub ljubitelja teške industrije zamišljena je kao multifunkcionalan umetnički prostor u kojem se može pronaći raznovrstan sadržaj aktivnosti. Na ovom prostoru smešten je veliki broj umetničkih ateljea, radionica, veliki izložbeni prostor i kafić. Program je, kako Viktor navodi, spontan i obuhvata izložbe, muzičke nastupe, festivale i radionice. Kafić i galerija otvoreni su za sve posetioce, a svim zainteresovanim umetnicima i izlagačima omogućeno je korišćenje prostora i održavanje izložbi.

Vizija pokretača Ciglane, Viktora Kiša, podrazumeva prostor koji bi umetnost približio “običnom” čoveku. Njegova ideja je da svoj rad i rad kolega prikaže što većem broju ljudi i kroz njega izrazi “otpor pripadanja sistemu”. On smatra da je umetnička scena zatvorena kako za publiku, tako i za umetnike koji nemaju mogućnost da svoje radove izlažu u institucionalizovanim prostorima namenjenim “visokoj kulturi”. Upravo iz te potrebe da unese promene na umetničku scenu, proističe poziv svim umetnicima, kao i posetiocima, da koriste prostor Ciglane, koji je zamišljen kao otvoren i slobodan.

Muzički program koji se održava u klubu podrazumeva isključivo autorske bendove, što čini bitan deo kreativne vizije Ciglane. Izvođači pripadaju različitim pravcima, od džeza i bluza, pa do etno i ciganske muzike, a neki od poznatijih izvođača koji su do sada nastupali su Amaro Del, Fish in Oil, Ana Ćurčin itd.

U ovom prostoru održava se nekoliko muzičkih i art-festivala. Jedan od poznatijih je festival “Dev9t”, koncipiran kao platforma za umrežavanje umetnika sa orgaizatorima manifestacija, publikom i komercijalnim sponzorima, i predsatvlja spoj devet vrsta umetnosti - filma, slikarstva, vajarstva, muzike, plesa, književnosti, arhitekture, stripa i fotografije.

Naše pretpostavke i ciljevi

C1: Ispitivanje odnosa izmedju vizije prostora i oblika umetničkog organizovanja u njemu;

C2: Ispitivanje usklađenosti motiva posetilaca Ciglane i originalnog koncepta namene prostora;

C.1.1: Utvrđivanje identiteta grupe umetnika;

C.1.2: Utvrđivanje oblika umetničkog organizovanja;

C.2.1: Utvrđivanje motiva posetilaca Ciglane;

C.2.2: Utvrđivanje identiteta posetilaca.

H1: Grupa umetnika nije komuna;

H2: Grupa umetnika nema jedinstvenu viziju upotrebe prostora;

H3: Grupa umetnika ima jedinstven identitet umetnika;

H4: Posetioci nemaju izgrađen identitet umetnika;

H5: Motiv posetilaca nije konzumiranje konkretnih kulturnih sadržaja organizovanih u Ciglani;

H6: Motiv posetilaca je potreba za posećivanjem različitih mesta koja su označena kao ,,alternativna”.

Dimenzije i indikatori

Dimenzije	Uže dimenzije	Indikatori
Organizacija prostora	Vizija prostora	· Utvrđivanje namene prostora i načina održavanja organizacije prostora (način plaćanja i održavanja) · Utvrđivanje da li je pristupačna cena odlučujuća u odabiru ovog prostora · Utvđivanje da li je prostor organizovan na način na koji su to zamislili
Organizacija prostora	Oblik organizacije kolektiva (postojanje komune)	· Učestalost i sadržaj komunikacije · Utvrđivanje stepena bliskosti odnosa među umetnicima · Učestalost zajedničkog provođenja vremena · Način zajedničkog provođenja vremena · Način donošenja odluka prilikom: 1. uređivanja prostora; 2.raspodeli troškova; 3. planiranja budućih kulturnih dešavanja
Motivi	1. Umetnici	· Utvrđivanje stepena značaja pristupačnosti sadržaja i usluga koje nudi Ciglana (da li im je bitno da su sadržaji besplatni ili jeftiniji nego na drugim mestima) · Utvrđivanje razloga postojanja prostora (na primer: zarad profita, rada, integracije umetnika i umetničke scene, provođenja slobodnog vremena) · Utvrđivanje značaja raznovrsnosti ponude sadržaja u Ciglani
Motivi	2. Posetioci	· Stavovi o kulturnoj ponudi u centru grada · Stavovi o kulturnoj ponudi u Ciglani · Utvrđivanje razloga za korišćenje prostora Ciglane
Identitet	1. Umetnici	· Ocenjivanje stepena važnosti različitih identiteta (npr utvrđivanje značaja koju pridaju svojoj profesionalnoj delatnosti)
Identitet	2. Posetioci	· Ocenjivanje stepena važnosti različitih identiteta · Utvrđivanje značaja koji pridaju posećivanju ,,alternativnih” mesta

Izbor metoda i uzorka

Imajući u vidu da u našem istraživanju imamo dve grupe ispitanika - umetnike i posetioce, s tim u vezi koristićemo dva različita metodološka postupka. Prilikom prikupljanja podataka od umetnika Ciglane koristićemo strukturisani intervju, dok ćemo za prikupljanje podataka od posetilaca Ciglane koristiti pismenu anketu. Razlog za ovu podelu je to što umetnika ima mnogo manje i informacije koje su nama potrebne su dosta šire i na neki način kompleksnije od informacija koje su nam potrebne od posetilaca. Zbog toga ćemo moći da saznamo više, ali i da ponudimo dodatna objašnjenja ili da usmerimo intervju u pravcu informacija koje su nama neophodne. Dakle, u ovom slučaju ćemo imati veću kontrolu i na taj način ćemo smanjiti mogućnost grešaka koje se tiču razumevanja pitanja. Naučni intervju predstavlja svako prikupljanje podataka putem govornog opštenja, s ciljem da se dobijeni podaci iskoriste u naučne svrhe (Milić, 2014: 478). Strukturisani intervju je vrsta intervjua gde su pitanja unapred pripremljena, a redosled i formulacija pitanja su fiksni (Fajgelj, 2005: 349). Pitanja u upitniku koja će intervjuer uz pomoć plana intervjua da postavlja su otvorenog tipa što nam govori da će intervju biti u manjoj meri standardizovan jer pored objektivnog nivoa želimo da saznamo nešto više i o subjektivnom nivou naših ispitanika i zato nam otvorena pitanja pružaju veći stepen slobode prilikom odgovora. Ovaj metodološki postupak je pogodan za naše istraživanje jer želimo da uočimo razlike između ispitanika i da analiziramo razvoj ideja i praksi (Fajgelj, 2005: 350), a to ne možemo precizno i jasno uraditi na osnovu pismene ankete jer su vremenske odrednice relativna stvar i mogu biti shvaćene na različite načine.

Kao što smo već naglasili pored intervjua koristićemo pismeni upitnik uz pomoć kojeg ćemo prikupiti podatke od posetilaca Ciglane. Pismeni upitnik smo namenili posetiocima zato što je veličina uzorka veća u odnosu na umetnike, gde praktično nećemo imati uzorak. Pismeni upitnik je merni instrument sastavljen od stavki ili pitanja koja se ispitaniku dostavljaju na papiru ili putem računara (Fajgelj, 2005: 339) i predstavlja glavni instrument za prikupljanje podataka pri anketiranju (Gidens, 2007: 664). Anketa, odnosno pismeni upitnik pruža mogućnost da prikupimo podatke o velikom broju pojedinaca (Gidens, 2007: 669), uz to da imamo manje troškove prikupljanja podataka. Takođe, bitne prednosti pismenog upitnika su: obezbeđivanje anonimnosti što zaista utiče na efikasnost i uspešnost istraživanja, nepostojanje posrednika što vodi ka isključivanju uticaja anketarske greške, smanjivanje društvenih teškoća koje su prisutne kada je društveni položaj anketara drugačiji u odnosu na ispitanike (Milić, 2014: 527). Pitanja u pismenom upitniku su otvorenog i zatvorenog tipa jer želimo da iskoristimo prednosti oba tipa: pomoću otvorenih pitanja ispitanici imaju veću slobodu izražavanja i istraživači dobijaju odgovore sa detaljnijim podacima pomoću kojih mogu jasnije razumeti značenja, mišljenja i stavova ispitanika (Gidens, 2007: 664), ali i kompleksne pojave i celokupnog domena istih (Fajgelj, 2005: 343). Pitanja zatvorenog tipa su nam pogodna jer ćemo podatke lako i brzo porediti i prebrojavati i u kombinaciji sa otvorenim pitanjima činiće idealni instrument pomoću kojeg ćemo prikupiti podatke. Ispitanici će pismeni upitnik popunjavati uz nadzor anketara.

Imajući u vidu da imamo dve grupe ispitanika, umetnike koji stvaraju u Ciglani i posetioce koji posećuju Ciglanu, naše istraživanje će imati dve odvojene populacije. Za populaciju umetnika nemamo uzorak, odnosno u obzir dolaze svi umetnici koji žele da sarađuju sa nama. Prikupljanje podataka posetilaca Ciglane ćemo sprovesti uz pomoć prigodnog uzorka od 105 ispitanika. Prigodno biranje se zasniva na biranju raspoloživih, odnosno dostupnih članova populacije koju istražujemo (Fajgelj, 2005: 582) u određeno vreme i mesto. Imajući u vidu da do ispitanika dolazimo tako što ispitujemo sve prisutne koji su slučajno prisutni i dostupni na određenom prostoru, moramo definisati prostorne i vremenske isečke jer su u skladu sa motivima i interesovanjima posetilaca. Na taj način smo ustanovili tri vremensko-prostorna isečka tokom kojih ćemo vršiti anketiranje. Prvi vremensko-prostorni isečak predstavlja prostor kafića u okviru Ciglane tokom dana, drugi predstavlja prostor kafića tokom noćnih dešavanja (žurki i svirki) i treći vremensko-prostorni isečak se tiče galerije koju posetioci posećuju tokom dana. Dakle, u ovim vremensko-prostornim okvirima ćemo na osnovu prigodnog uzorka, odnosno svih raspoloživih posetilaca u navedenom prostoru i vremenu, vršiti skupljanje podataka uz pomoć pismene ankete. Takođe ćemo uzorak podeliti na tri celine, tako da će broj biti 35 ispitanika po svakom vremensko-prostornom isečku.

Intervju za umetnike

Poštovani/a,

Studenti Filozofskog fakulteta sa odeljenja za socilogiju sprovode naučno istraživanje umetničkog organizovanja i konzumiranja alternativne kulture u prostoru Ciglana. Anketiraće se 100 ispitanika, koji su posetioci ovog prostora, kao i kulturnih sadržaja koji se u njemu održavaju. Svi podaci koje budete izneli biće poverljivi i korišćeni isključivo u naučne svrhe. Važno nam je da iskreno odgovarate na sva pitanja kako bi dobijeni podaci bili valjani:

Godina rođenja?
Najviša završena škola?
Mesto stanovanja?
Radni status koji trenutno imate? Da li ste formalno, neformlano zaposleni ili niste zaposleni, student, penzioner?
Koliko dugo već radite u Ciglani? Da li ste učestvovali u stvaranju ovog prostora ili ste se kasnije pridružili kolektivu?
Ukoliko ste bili ovde kada je stvaran prostor – sa kojom idejom (ciljem) je ovaj prostor stvaran? Da li se slažete sa takvom zamisli?
Kome je prostor prvobitno namenjen (kako ste zamišljali njegove ,,idealne” korisnike – posetioce)?
Ukoliko ste se kasnije pridružili – da li ste bili upoznati sa originalnom zamisli ovog prostora i da li je ona imala uticaja na vašu odluku da dođete baš ovde da radite? Ukoliko ste bili upoznati sa početnom idejom, da li prostor danas izgleda i funkcioniše u skladu sa njom?
Po kom osnovu se koristi prostor? Ukoliko ga iznajmljujete, da li to činite zajednički ili svako pojedinačno iznajmljuje svoju radionicu?
Zbog čega ste odabrali baš ovaj prostor za rad (a ne neki drugi)? (pristupačna cena prostora, periferija...) Da li prostor zadovoljava sve vaše potrebe (ili imate potrebu za drugačijim prostorom)? Ukoliko da, kakav bi taj prostor trebalo da bude?
Da li svi učestvujete u održavanju celokupnog prostora? Ko odlučuje o pitanjima koja se tiču uređivanja prostora, raspodele troškova i planiranju budućih kulturnih dešavanja? (da li odlučuju zajednički, postoji li neko sa tim zaduženjem)
Koliko vremena (dnevno/nedeljno) provodite u Ciglani?
Šta Vas vezuje sa ostalim ljudima koji rade u Ciglani?
Da li smatrate ostale umetnike iz Ciglane svojim prijateljima?
Koliko vremena provodite zajedno i u kojim aktivnostima? Provodite li vreme zajedno i van Ciglane?
Postoje li određena pravila ponašanja/korišćenja prostora kojih se svi pridržavaju?
Kako biste definisali pojam umetnika? Za koga biste rekli da je umetnik? Da li je formalno umetničko obrazovanje bitno za stvaralaštvo? Da li sebe smatrate umetnikom?
Šta mislite o ponudi kulturnih sadržaja u Beogradu (koliko ste zadovoljni)?
Koliko je važno da kulturno-umetnički sadržaji budu dostupni svima (u smislu da budu ponuđeni besplatno ili povoljno)?
Da li li Ciglana nudi kulturne sadržaje koji su specifični u Beogradu (objasniti – po čemu: ideja/praksa). Da li smatrate da ima još takvih prostora u Beogradu (ako da, navesti ih)
Da li smatrate da posetioci Ciglane razumeju specifičnost ponude koja se ovde nudi? Da li mislite da je to značajno? Koliko je vama lično važno da i posetioci Ciglane razumeju specifičnost ideje-aktivnisti u prostoru Ciglane. Po Vašem mišljenju, ko su posetioce Ciglane? (kafića, galerija, radionica, koncerata...)

Anketa namenjena posetiocima Ciglane

Poštovani/a,

1. Pol: M Ž

2. Godina rođenja: /__________/

3. Najviše završena škola:

Osnovna škola i manje
Srednja trogodišnja škola
Srednja četvorogodišnja/stručna škola/gimnazija
Viša škola
Fakutet i više

4. Mesto stanovanja:

1) Beograd uži centar

2) Beograd širi centar

3) Beograd- prigradsko naselje

4) Drugi grad u Srbiji

5) Seosko naselje

5. Radni status:

1) Formalno zaposlen

2) Neformalno zaposlen

3) Student

4) Penzioner

6. Kako ste prvi put čuli za Ciglanu?

1) Video sam plakat, stranicu preko interneta

2) Preko prijatelja

3) Preko poznanika

4) Nešto drugo, šta? _________________________________

7. Koliko često posećujete ovo mesto na mesečnom nivou?

1) Danas mi je prvi put

2) Retko

3) Često, 1-3 puta mesečno

4) Veoma često, 4 ili više puta mesečno

8. Ako (veoma) često dolazite: ukratko napišite, zašto posećujete baš ovo mesto?

_____________________________________________________________

9. Da li mislite da je ovo mesto u Beogradu po nečemu posebno?:

Da
Ne
Nemam mišljenje

10. Ako da: ukratko navedite po čemu je posebno?:

_________________________________________________________________

11. Koliko kulturnih sadržaja (izložbe, svirke, festivali) koji se održavaju u Ciglani posećujete?:

Samo jedan kulturni sadržaj

2) Nekoliko kulturnih sadržaja

3) Sve kulturne sadržaje

12. Koji kulturni sadržaj u Ciglani Vas najviše interesuje?:

______________________________________________________________________

13. Da li smatrate da delite zajednička interesovanja sa drugim posetiocima ovog mesta?:

1. Da

2. Ne

3. Ne mogu da procenim

14. Ako da: navedite koja su to interesovanja zajednička sa drugim posetiocima:

________________________________________________________________

15. Zaokružite da li posećujete i neka od sledećih mesta?:

Savamala	DA	NE
Cetinjska	DA	NE
Bigz	DA	NE
Dorćool platz	DA	NE
Strahinjića Bana	DA	NE

16. Da li se u slobodno vreme bavite nekim oblikom umetnosti?:

1. Da, često

2. Da, ponekad

3. Ne

17. Da li mislite da posetioci mogu da doprinesu umetnosti?:

Da
Ne
Nemam mišljenje

18. Ako da ukratko napišite na koje načine?:

____________________________________________________________

19. Ukratko napišite šta za Vas predstavlja umetnost?:

____________________________________________________________

20. Da li sebe smatrate umetnikom?:

21. Ako da: navedite šta Vas to čini umetnikom:

_______________________________________________________

22. Ukratko navedite šta alternativni prostori treba da ponude?:

__________________________________________________________________

23. Na skali od 1-5 ocenite sledeće stavove, gde 1 predstavlja u potpunosti se ne slažem a 5 u potpunosti se slažem.

	U potpunosti se ne slažem	Ne slažem se	Niti se slažem niti se ne slažem	Slažem se	U potpunosti se slažem
Rado posećujem alternativna mesta	1	2	3	4	5
Važno mi je da provodim vreme na mestima koja doprinose umetnosti	1	2	3	4	5
Jedan od ključnih razloga zašto posećujem Ciglanu, jeste taj što doprinosi umetnosti	1	2	3	4	5
Jedan od glavnih razloga zašto posećujem Ciglanu jeste taj da su cene pristupačne	1	2	3	4	5
Izgled mesta mi je izuzetno važan	1	2	3	4	5
Rado posećujem kreativna i drugačija mesta	1	2	3	4	5

24. Ukoliko biste mogli da izaberete, da li biste voleli da se lokacija Ciglane premesti u centar grada?

1. Da

2. Ne

25. Ako NE: ukratko napišite zašto ne biste?

Hvala na saradnji!

Umesto zaključka / Izveštaj o sprovedenom pilot istraživanju

Zarad potvrđivanja validnosti instrumenta istraživanja, u ovom slučaju upitnika, sprovedeno je pilot istraživanje. Istraživanje je sprovedeno na 5 posetilaca i 2 umetnika stvaraoca, dakle na 7 ispitanika. Svi ispitanici su bili zainteresovani za našu temu istraživanja. Svi upitnici su popunjeni do kraja, i niko se nije žalio na dužinu upitnika. Kao što je već pomenuto umetnici su ispitivani putem intervjua. S druge strane, posetiocima je dat na popunjavanje pismeni upitnik.

Potrebno je navesti primedbe koje su ispitanici uputili na formulaciju samih pitanja. Što se tiče strukturisanog upitnika, nijedno pitanje nije bilo nejasno i intervju se odvijao sa lakoćom, delom i zbog komunikativnosti samih ispitanika. Jedan od ispitanika je bio osnivač prostora koji već pet godina radi u Ciglani i koji je sam napravio prostor sa ciljem da radi slobodno i da se odvoji od sistema. Može se reći da je najviše informacija relevantnih za rad sakupljeno upravo prilikom razgovora sa njim. Drugi ispitanik je takođe bio umetnik, i njihovi odgovori se poklapaju, što bi moglo ukazati i na iskrenost prilikom davanja intervjua. S obzirom da su se popunjavali u Ciglani te su se ispitanici osećali domaćim, smatramo da mesto nije bio faktor koji je mogao da naruši proces intervjuisanja i anketiranja.

U slučaju pismenog upitnika, jedno pitanje je stvorilo konfuziju kod jednog od šest ispitanika. Naime, 9. pitanje (Koliko kulturnih sadržaja (izložbe, svirke, festivali) koji se održavaju u Ciglani posećujete), gde su dati odgovori samo jedan, nekoliko i sve kulturne sadržaje. Problem se očitao u tome što je ispitanica koja je popunjavala anketu bila ujedno i prvi put u Ciglani, te nije znala šta da odgovori. Saglasno sa navedenim, potrebno je ubaciti još jedan ponuđen odgovor danas mi je prvi put ili slično. Interesantno je da su svih pet posetilaca bili saglasni u 15. i 16. pitanju da se lokacija Ciglane ne treba premestiti u centar grada. Kao razlozi su se navodili narušavanje slobode, “ne bi bila ista energija” i slično.

Iako je pogrešno zaključivati na ovom broju ispitanika, što svakako nije cilj pilot istraživanja, smatramo da je potrebno pomenuti da postoje pravilnosti, na primer - nijedan ispitanik se ne slaže sa stavom da je izgled mesta važniji od njegovog koncepta, kao i to da se svi ispitanici slažu sa stavom da im je važno da provode vreme na mestima koja doprinose umetnosti.

Imajući u vidu komentare i sugestije koje smo dobili prilikom realizacije pilot istraživanja, verujemo da će upitnik, ukoliko se sprovedu navedene izmene biti pogodan za sprovođenje istraživanja kao i to da odgovara samom predmetu istraživanja.

Literatura

· Backović, V. (2015a), Dominantni pristupi u proučavanju procesa džentrifikacije, Sociologija, vol. LVIII, br. 3.

· Backović, V. (2015b), Džentrifikacija kao socio-prostorni fenomen savremenog grada: sociološka analiza koncepata. Doktorska disertacija, Beograd: Filozofski fakultet.

· Carić, O., Nedučin, D.,Krklješ, M. (2010), Posledice džentrifikacije stambenog područja – studija slučaja, u “Zbornik radova Građevinsko - arhitektonskog fakulteta” br. 25, ur. Slaviša Trajković. 33-40. Niš: Građevinsko – arhitektonski fakultet.

· Cifrić, I., Nikodem, K. (2007), Relacijski identiteti : socijalni identitet i relacijske dimenzije, Zagreb: Društvena istraživanja : časopis za opća društvena pitanja.

· Đilas, M. (2014), Prostori reprezentacije moći alternativnih kulturnih praksi u Jugoslaviji: 1945-1980. Doktorska disertacija, Univerzitet u Novom Sadu: Fakultet tehničkih nauka.

· Fajgelj, S. (2005), Metode istraživanja ponašanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.

· Gidens, E. (2007), Sociologija. Beograd: Ekonomski fakultet.

· Kecović, I., Čabrilo, M., Minić, U., Oljača, M. (2014), Skvotiranje kao oblik opstanka komune u potrošačkom društvu na primeru Inex filma. Beograd: Filozofski fakultet.

· Milić, V. (2014), Sociološki metod. Beograd: Zavod za udžbenike.

· Milovanović, V. (2016), Alternativne umetničke i kulturalne prakse: slučaj poznosocijalističke Jugoslavije. Doktorska disertacija, Beograd: Univerzitet umetnosti u Beogradu.

· Petrović, M. (2009), Transformacija gradova: ka depolitizaciji urbanog pitanja. Beograd: Latinica.

· Spasić, I. (2006) Distinkcija na domaći način - diskursi statusnog diferenciranja u današnjoj Srbiji. u: Nemanjić, Ivana Spasić [ur.] Nasleđe Pjera Burdijea: pouke i nadahnuća, Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju.

· Zec, M., Živković, B. (1996), Tranzicija realnog i finansijskog sektora. Beograd: Institut ekonomskih nauka.