Konstrukcija roda u neofolk muzici: Prikaz žena i muškaraca u neofolk muzici u Srbiji

Autorke: Aleksandra Korać, Lena Kanazir

1. Uvod

            U ovom is­tra­ži­va­nju će­mo se ba­vi­ti ana­li­zom kon­struk­ci­je ro­da u okvi­ru neo­folk mu­zi­ke u Sr­bi­ji u pe­ri­o­du od kra­ja 2013. do ma­ja 2016. go­di­ne. Pod neo­folk mu­zi­kom pod­ra­zu­me­va­mo sa­vre­me­nu po­pu­lar­nu mu­zi­ku ko­ja je ta­ko­đe po­zna­ta i pod na­zi­vi­ma tur­bo-folk, pop-folk, teh­no­folk ili pod još ob­u­hvat­ni­jim ter­mi­ni­ma „na­rod­na mu­zi­ka“ ili žar­gon­ski re­če­no „na­rod­nja­ci“. Na­da­lje, opre­de­li­le smo se da u ovom ra­du ko­ri­sti­mo ter­min neo­folk s ob­zi­rom na nje­go­vu vred­no­snu ne­u­tral­nost.

Metodologija Emila Dirkema

Autor: Milutin Raković

Uvod

 

U ovom radu ću se baviti metodologijom francuskog sociologa Emila Dirkema. Njegov uticaj na razvoj i institucionalizaciju sociologije nikako ne sme biti zanemaren kao i uticaj na pozitivističku misao. Zbog toga ga s pravom smatraju utemeljivačem sociologije kao akademske discipline. Imajući u vidu pretpostavku da teorijska pozicija nekog naučnika ili metodologa veoma determinišu njegova metodološka načela i rešenja, najpre ću izneti polazna teorijska shvatanja da bi smo mogli sa te tačke da razvijamo celokupnu sliku o metodu i metodologiji.

Maskulinitet

Autorka: Aleksandra Korać

Uvod

Priču o maskulinitetu ću započeti razlikovanjem pola i roda. Nastanak pojma roda proizvod je drugog talasa feminizma. U tom periodu dolazi do distinkcije pol – rod gde su razlike koje su svojevremeno smatrane kao potpuno biološke i telesne (pol), počele da se shvataju kao društveno konstruisane (rod) tokom dugotrajne istorijske podele ljudske rase na muškarce i žene (Kornel, 2003: 22). Usko vezan za pojam roda je i pojam rodnih uloga koji, po analogiji sa društvenim ulogama, u sebi sadrži ponašanja i očekivanja (društva) vezana za njih. Razlikovanje pola i roda i konstrukcija polnosti je stoga eminentni čin kulture: socijalna organizacija i semantizacija ljudskih bioloških polova čiji je konačni rezultat to da postoje potpuno različite stvarnosti za muškarce i žene (Papić, 1984: 111). Maskulinitet se javlja kao podkategorija pojma rod pošto se o maskulinitetu (kao ni o feminitetu) ne može govoriti kao o biološkoj kategoriji i kao takvoj neodvojivoj od društva, jer se to šta muškarac jeste odnosno šta čini da bi bio muškarac, nikako ne može odvojiti od društva. Sociološkinja Konel uvodi pojam rodnog režima koji se definiše kao hijerarhijska (rodna) strukura koja počiva na odnosima moći i subordinacije i unutar koga se nalaze svi rodni identiteti. U okviru ovog režima se nalazi i maskulinitet.

Nejednakost vlasništva nad kapitalom

Autorka: Aleksandra Korać

Uvod

Nejednakost vlasništva nad kapitalom je samo jedna od manifestacija nejednakosti koje neosporno postoje u svim društvima. Pre nego što počnemo priču o nejednakostima, trebalo bi reći šta je to uopšte kapital. Kapital sačinjavaju sirovine, oruđa za rad i sredstva za život svih vrsta, čijom se upotrebom proizvode nove sirovine, nova oruđa za rad i nova sredstva za život (Marks, 1947: 14). Bazična podela je na fizički i finansijski kapital. Marks uvodi novinu u odnosu na ovu ekonomsku definiciju, govoreći da kapital predstavlja i društveni odnos, konkretno buržoaski odnos proizvodnje. Ako bismo na kapital gledali Marksovim očima, kao najbitniji deo istakli bismo sredstva za proizvodnju. U ovom kontekstu bi se nejednakost vlasništva nad kapitalom mogla svesti na nejednakost vlasništva nad sredstvima za proizvodnju. Ipak, ni Piketi ni Duménil i Lévy ne posmatraju kapital na ovaj način već uzimaju šire određenje koje obuhvata obe vrste kapitala. To da će gornji decil jednog društva posedovati većinu bogatstva (pa i kapitala) u jednoj državi je postala skoro pa aksiomatska činjenica. U svim društvima, u svim epohama, polovina najsiromašnijeg stanovništva ne poseduje skoro ništa (oko 5% ukupnog bogatstva), gornji decil poseduje većinu (do 90%) a ostatak (40% stanovništva) poseduje između 5% i 35% (Piketi, 2015: 363). Piketi posmatra preraspodelu vlasništva nad kapitalom kroz istoriju i pokušava da uoči određene pravilnosti kao i da objasni zašto je nejednakost jedno vreme bila ublažena da bi se početkom 21. veka, sa povećanjem koncentracije vlasništva nad kapitalom, gotovo vratila na ranije nivoe. Fokus stavlja i na pojavu srednje patrimonijalne klase koja poseduje između četvrtine i trećine nacionalnog bogatstva i čija je pojava najvažnija strukturna promena dugoročne raspodele bogatstva (Piketi, 2015: 363).

Dinamika kapitalizma

Autor: Milutin Raković

Uvod

Celokupno  današnje društvo je pod velikim uticajem kapitalizma. Rasprostranjenost i sveobuhvatnost kapitalističkog sistema predstavlja bitan predmet izučavanja za sociologe i istoričare. Da bismo bolje razumeli sadašnjost, u ovom slučaju kapitalizam, neophodna nam je istorijska perspektiva koja će nam dublje otkriti dinamiku kapitalizma i načine na koje on funkcioniše. U ovom radu ću se baviti knjigom „Dinamika kapitalizma“  istoričara F. Brodela, koja se sastoji od tri predavanja koja je držao na univerzitetu „Džon Hopkins“ u Sjedinjenim Američkim Državama. Autor u svom izlaganju želi da prikaže na koji način je kapitalizam uspeo da se razvije, koji mehanizmi su ga oblikovali i koje su posledice... Dakle, Brodel nam predstavlja jednu istorijsku perspektivu razvoja kapitalizma uz veliku količinu istorijske građe, što nam govori pregršt primera u samoj knjizi. Izneću osnovnu Brodelovu ideju, ujedno ću pokušati da je dopunim, i uporediću određena Brodelova shvatanja sa drugim autorima i videćemo na koji način više autora posmatra jedan fenomen.