Kulturni relativizam

Autorka: Sara Stajić

Uvod

U ovom radu ću se baviti kritikom kulturnog relativizma. Počeću sa komentarisanjem njegovih mogućih moralnih posledica i navešću primer na kome bi one bile uočljive, nakon čega ću pokušati da zauzem sopstveni stav prema tom primeru, da svoj stav pobliže predstavim i da ga odbranim. Na kraju, opisaću nezahvalan položaj u kome se antropolozi nalaze kada su primorani da sude o ovakvim primerima u kulturi, koji najčešće i jesu predmet proučavanja njihove discipline.

Kulturni relativizam

Kulturni relativizam nalaže da ne možemo suditi o kulturnim praksama bilo kog društva jer su te prakse u skladu sa kulturnim obrascima društva iz koga potiču. Jedina mera za pravo i pogrešno bi u tom slučaju bio standard jednog društva. Svaki običaj iz bilo koje kulture bi postao ravnopravan jedan sa drugim, ne bi postojali oni inferiorniji i oni superiorniji, ni prema kompleksnosti ni prema moralnosti.

Analiza reklame za ,,Felix'' hranu za mačke

Autorka: Sara Stajić

Uvod

Ovaj rad će se baviti semiotičkom analizom reklame za ,,Felix’’ hranu za mačke koja je bila postavljena po Beogradu u vidu neobičnih bilborda i reklama na autobuskim stanicama. Kažem neobičnih jer se s početka na tim reklama nije mogao videti ni logo, niti proizvod već samo crtež mačke i slogan ,,Ko je pametna maca?’’. Ovde ću se prevashodno baviti analizom ove reklame pre nego što je postalo poznato šta to ona zapravo reklamira, a uz pomoć različitih sredstava semiotike, nauke čiji su, može se reći, začetnici Ferdinand de Sosir, lingvista, i Čarls Sanders Pirs, filozof.

Iz ličnog iskustva znam da mnogi ljudi nisu znali o čemu se zapravo radi kada bi videli reklamu, što me navodi na zaključak da je ona postavljena u javnost pre puštanja samog proizvoda u promet. Dok sami proizviđači nisu otkrili o čemu se radi redizajnom reklame, nisam ni od koga čula tačan odgovor na pitanje:,,Šta se ovde reklamira?’’. Postojalo je dosta spekculacija te se u elektronskim novinama ,,24 sata’’ čak pojavio i članak koji je spekulisao da će Ikea otvoriti svoju poslovnicu kod nas, a na osnovu reklame koja će ovde biti detaljno opisana. Efekat koji su proizvođači hteli da postignu tako što su prethodno zaintrigirali publiku smatram zanimljivim načinom propagande, te sam se zato odlučila baš za ovakvu reklamu, iako ona, vizuelno, ima jako malo detalja.

,,Srbija koju će poštovati?'' – analiza ,,Nove stranke'' kao primera opozicije aktuelnom režimu

Autorka: Sara Stajić

Apstrakt: ,,Nova stranka’’ je odskora zadobila izvesnu pažnju medija kao jedna od opozicionih stranaka u aktuelnom režimu Aleksandra Vučića, prema kome postoji, može se reći, ambivalentan odnos među građanima.. Rad se bavi analizom stavova aktivnih i pasivnih članova, izvesnih zvaničnika, kao i javnog izjašnjavanja stranke po pitanju aktuelne situacije u državi, a kroz opšte političke koncepte državnih organa prema Hejvudu.

Ključne reči: ,,Nova stranka’’, opozicija, režim, stranka, Aleksandar Vučić, Endru Hejvud, država

Uvod

            U ovom radu ću se baviti analizom ,,Nove stranke’’ u kontekstu javnog izjašnjavanja njene politike putem medija (internet portala, članaka), kao i stavova njenih zvaničnika i članova, aktivnih i pasivnih, u koje sam stekla uvid putem intervjua ili upitnika. Pitanja koja sam izdvojila kao relevantna i koja sam postavljala ispitanicima se odnose na osnovne strukture vlasti i njene glavne organe, a prema podeli Endrua Hejvuda. Iznošenjem prikupljene građe, njenom sistematskom obradom (statističkom) i analizom ću ukazati na strukturu jedne opozicione stranke i njeno poklapanje, ili ne poklapanje, sa mišljenjima njenih članova.

Kulturni relativizam kao ključ za razumevanje aktuelne situacije sa migrantima sa Bliskog istoka

Autorka: Sara Stajić

Uvod

            U ovom radu ću se baviti temom realnog problema susreta dve različite kulture izazvanog, u ovom obliku, ratnom situacijom na Bliskom istoku. Sa ovom temom sam se prvi put srela na kursu Urbane antropologije iako ona nije novina u svetu, naime, ratovi u Siriji traju već 36 godina. Mišljenja sam da nisam jedina koja se našla u ovoj situaciji i da su mnogi ljudi postali svesni situacije tek kada su se migranti našli u našoj zemlji. Naravno, kada se iznenada nađu u nepoznatoj situaciji i to prisilno, obe strane mogu naići na sukobe u razumevanju one druge strane. Smatram da se u takvoj situaciji osvrt na stavove i eventualne metodološke pristupe koje nudi kulturni relativizam može pokazati izuzetno korisnim sredstvom za olakšavanje obema stranama kao i za bolje naučno razumevanje celokupnog problema.

Obnova Konfučijanizma u gradskoj sredini Kine

Autorka: Sara Stajić

Uvod

            U ovom radu ću se baviti konfučijanizmom u savremenoj gradskoj sredini Kine, kroz ukratko prikazivanje bitnih segmenata različitih organizacija i pokreta koji se mogu smatrati za vidove svojevrsne obnove konfučijanizma, u različitim aspektima. Ove grupe su religijskog ili humanističkog karaktera, kako je konfučijanizam teško definisati kao izrazito religijske zbog raznolikosti njegovih elemenata koje su ove grupe preuzimale selektivno, u zavisnosti od sopstvene ideologije ili cilja.

U prvom delu rada ću delimično opisati prirodu konfučijanizma kako bi bio jasan karakter ostalih grupa koje ću pomenuti, kao i razloge zbog kojih su one u svoju doktrinu inkorporirali neke elemente, a neke ne, te se tako javio čitav spektar raznolikih grupa. Za ovo je takođe važna i kratka istorija odnosa Kine prema religiji, a u kontekstu komunizma. U drugom delu rada ću se pozabaviti određenim organizacijama, ukratko ih predstaviti i pokušati da izanaliziram neke segmente kako bi postalo jasnije zašto su se one razvile kao takve, a u odnosu na vladajuću politiku države i sl. Na kraju ću dati sopstveno mišljenje i pokušati da uokvirim ovaj fenomen kao takav, kao i da navedem neke zaključke koje sam uspela da izvučem sagledavajući kompletnu situaciju.

Neformalno obrazovanje u svojoj biti

Autorka: Katarina Krstić

1.      Uvod

Smatra se da su u obrazovnom sistemu edukacija i obrazovanje, dva pojma koja kao da nužno idu jedan s’ drugim. Ne slažem se sa tom konstatacijom. Mislim da je edukacija mnogo širi pojam od obrazovanja. Edukacija podrazumeva sticanje afinitete, istraživanje, tkz. žeđ za saznavanjem. Koja se meni cini nekako jenjava. Saznanje nalazi na dva ekstrema prezasićenosti informacijama ili interesovanjima, do potpune odsutnosti želje za istim. Obrazovanje je kroz vreme doživelo nebrojeno dekonstrukcija i promena. Pa često njegovu građu čine društveno prihvaćene norme i referentni sistemi vrednosti, kojima se vrlo često manipuliše i koji se nameću ostatku društva. Relacija društvo- obrazovanje je vrlo statično i jednosmerna putanja.