Kad drugi pevaju o ratu

Autor: Jovica Rakić

Filolog, esejista i publicista, Muharem Bazdulj, izdao je 2013. godine knjigu u koricama „Biblioteke XX vek“ pod nazivom „I drugi su pjevali o ratu“. Metodološki posmatrano, sama knjiga sadrži perspektivu koja deluje poput uveličavajućeg stakla, polazeći od promatranja balkanskog konteksta u anglosaksonskoj književnosti kroz prizmu engleskog konsolidovanog kolonijalizma s kraja XIX veka, pa sve se „spuštajući“ do minijaturističkog ratnog konteksta pre, za vreme i nakon građanskog sukoba na prostoru bivše Jugoslavije s kraja XX veka. Dakako da se autor osvrnuo i na neizostavnu „vidovdansku“ simboliku pokazujući na taj način varijetete tumačenja Balkana i, ujedno, njega kao inspiracije i metafore savremenog doba.

Prikaz alijenacije tinejdžerki u filmovima Girlhood, We Are the Best! i The Virgin Suicides

Autorka: Nina Bovan

„Postoji nešto opasno u dosadi tinejdžerki.”

– Megan Abot[1]

                                                                                                                        Alijenacija je reč koju čujemo gotovo svakodnevno. Ali koje je njeno sociološko značenje? Izraz alijenacija je potekao od latinske reči alienatio koja označava separaciju, napuštanje, averziju, otuđenje. Dok se u medicini alienatio mentis odnosi na gubljenje razuma, u filozofiji i sociologiji alijenacija podrazumeva otuđenje čoveka od rada i proizvoda rada kao kod Karla Marksa, do otuđenja čoveka od društva i samog sebe. Možda najsveobuhvatniju sociološku definiciju alijenacije daje Melvin Siman koji nudi pet varijanti alijenacije: bespomoćnost, besmislenost, nepostojanje normi, izoliranost, samootuđenje[2]. Bespomoćnost se odnosi na osećaj frustracije koja nastaje usled nemanja kontrole nad životnim okolnostima; besmislenost je imenovan osećaj beznadežnosti i mišljenja da je život beznačajan; nepostojanje normi ili svesno ignorisanje pravila i ograničenja koje je društvo postavilo, jer nemaju više smisao; izolacija predstavlja separaciju od vršnjaka, porodice i institucija, poput škole (Calabrese, 1987: 14).[3]

Feministička kritika japanizacije

Autorka: Aleksandra Korać

Japanski pristup organizaciji rada i pojam japanizacije

Pre nego što počnemo da pričamo o feminističkoj kritici japanizacije, neophodno je objasniti šta je to japanizacija i navesti glavne karakteristike i specifičnosti japanskog pristupa organizaciji rada. Termin japanizacija je uveo Turnbull. U širem smislu se može reći da je japanizacija proces u kom japanska kultura utiče na ostale kulture. Ali u užem smislu, tj. konkretno vezano za organizaciju radnog procesa, Elger i Smith definišu japanizaciju kao „proces organizacijske transformacije po načelima proizvodnje, organizacije rada i upravljanja kakvo se praktikuje u japanskim firmama“ pod uticajem znanja koja su se uobličila na japanskom iskustvu industrijskog razvoja (Bolčić, 2003: 175).

Kmetovski rad

Autor: Milutin Raković

Uvod

U ovom radu ću se baviti karakteristikama kmetovskog rada i odnosima koji su unutar tog fenomena zastupljeni. Pokušaću da opišem radne odnose u feudalizmu, da istaknem promene i indikatore koji su uticali na iste, pokušaću da istaknem dinamiku feudalizma koja se odlikuje naglim promenama. Cilj ovog rada je ujedno i približavanje ovog fenomena sociološkoj perspektivi, i da određene protivrečnosti između autora jasno istaknem.

Feudalizam predstavlja društveno-ekonomski odnos koji je bio zastupljen u srednjem veku. Nastao je usled nedostataka robovskog sistema, u kom je odnos gospodar – rob bio daleko rigidniji. Određene karakteristike robovskog rada su ostale u feudalizmu, najpre mislim na stepen neslobodnog rada, ali u odnosu na celokupni robovski sistem, feudalizam donosi veliki broj korenitih promena. Najpre uviđamo da kmet poseduje neki oblik lične svojine i u odnosu na robovski sistem poseduju veću slobodu odlučivanja i organizovanja sopstvenog života: "Kmet ima i nešto svoje, makar to bilo vrlo malo i nedovoljno za održavanje vlastitog života i života svoje porodice" (Bolčić, 2003: 41). Takođe ću prikazati i dinamiku promena unutar feudalnog sistema koje su dovele do većeg nivoa sloboda u odnosu na robovski sistem i u odnosu na feudalizam ranog srednjeg veka.

Teorije o totalitarizmu: razvijene i savremene verzije

Autor: Jovica Rakić

Uvod

Kada je reč o savremenom dobu, nezaobilazno je pominjanje Drugog svetskog rata koji je, ne samo za Evropu, već i za ceo svet predstavljao prekretnicu između jednog bolnog perioda u novijoj ljudskoj istoriji i jedne nove, poželjne vizije društva. Nesumljivo je da su simpatije prema takvoj viziji gajili svi oni koji su u najvećem ratu kojeg moderna istoriografija pamti izgubili mnogo. Sam pojam poželjna vizija društva je relativan odnosno predstavlja različite vrste realnosti na nivou saznanja. Na ovaj fenomenološki problem poimanja stvarnosti osvrt pruža delo Alfreda Šica, u kojem se, u okviru poglavlja o višestrukoj stvarnosti (Šic, 2012: 402), vođen idejom Vilijama Džejmsa, kritički osvrće na pomenuto poglavlje, u kojem naglašava pojmovnu razliku između poduniverzuma i omeđene oblasti značenja, i gde kaže da je „upravo značenje naših iskustava to koje konstituiše stvarnost, a ne ontološka struktura objekta“ (Šic, 2012: 403). Naravno, govoreći o fenomenološkom gledištu na realnost kao o jednom specifičnom „kognitivnom stilu“ (Šic, 2012: 403), čime se na neki način relativizuje pojam društveno-poželjne slike stvarnosti, bitno je i istaći da se time skreće pogled na iskustvo delatnika pre nego na njegovu strukturnu ulogu, koja može uključivati, a najčešće je to i slučaj, različata tumačenja realnosti drugih delatnika, koji ovim postupkom u prvi plan naglašavaju problematiku situacije viđenje iz perspektive sopstva. Cilj, dakle, nije bila subverzivna akcija protiv ideološke konstrukcije poželjne vizije koje je određena od strane datog društva, sa čitavom svojom imanentnom strukturnom diferencijacijom, već kritički pogled na jednostranu, hegemonu sliku, koja nužno određuje pravce kretanja društveno-razvojnog puta, bez preteranog „sluha“ za individualne, divergentne „istupe“.

Razmatranja uloga i tokova revolucija u istorijskoj sociologiji

Autor: Milan Urošević

Pojam revolucije i revolucija pojma: kratka istorija pojma revolucije

Revolucije su znaci društvenog zdravlja. (Sztompka 2003: 301) Ovakvom zanimljivom procenom poljski sociolog Pjotr Štompka započinje poglavlje o revolucijama u svojoj knjizi o društvenoj promeni. Razlog za ovakvu procenu on nalazi u karakteru revolucije kao vrhunskom obliku društvene promene, procesu koji dovodi do promene svih aspekata društva, od društvene strukture od samih pojedinaca. Zbog ovakve osobenosti revolucije iskazuju „samotransformacijski potencijal“ društva, u revolucijama se pokazuje akterska moć jednog društva, moć promene samog sebe. (Sztompka 2003: 301)

Rusoovo shvatanje prirodnog stanja u „Raspravi“

Autor: Ognjen Varađanin

Filozof, pisac i politički teoretičar, Žan Žak Ruso (Jean-Jacques Rousseau), takođe sin izbeglica, kalvinista i katolik pa opet kalvinista. Enciklopedista, Francuz i Švajcarac, čovek koji je svoje sinove i kćeri smestio u centar za napuštenu decu (Delaney, www.iep.utm.edu /rousseau/ #SH1a). Ova kratka biografija trebala bi da nam približi i omogući bolje shvatanje njegovog dela „Rasprava o poreklu i osnovama nejednakosti među ljudima“ (Discours sur l’origine et les fondements de l’inégalité parmi les hommes) iz 1755. godine. Takođe, značajan uticaj na razmišljanje Rusoa izvršio je svojim delima Makijaveli (Niccolò Machiavelli), renesansni republikanac.

Homo sociologicus

Autor: Ognjen Varađanin

Uvod

Kao što je to slučaj u književnosti, da bismo bolje shvatili delo koje proučavamo moramo da upoznamo lik i delo autora, slučaj je i u ostalim društvenim naukama pa i sociologiji. Dakle, autor dela „Homo sociologicus“ Ralf Gustav Darendorf (Dahrendorf) je nemačko-britanski sociolog, ekonomista, filozof i liberalni političar. Rođen u Hamburgu 1929., od majke Line i oca Gustava koji je bio socijal-demokrata i član nemačkog parlamenta. Još kao tinejdžera su ga zajedno sa ocem odveli u koncentracioni kamp zbog antinacističkih stavova i aktivnosti. Ovo će bitno uticati na njegove političke stavove i izbor nauka koje će proučavati. Odlučuje se za filozofiju, klasičnu filologiju i sociologiju na Hamburgškom Univerzitetu., a usavršava se u Londonu.