Polovi i porodica u rizičnom društvu

Autorka: Pejakov Isidora

Uvod

U samom jeziku postoje vokabularne barijere kada je reč o stanju među polovima. Taj vokabular svakako nije miroljubiv. Sam jezik odnose među polovima opisuje kao odnose seksualnosti, nežnosti, braka, roditeljstva i tako dalje. Iako odnosi među polovima uključuju gorepomenute koncepte, takođe im se pripisuju i druge stvari poput posla, profesije, nejednakosti, politike i privrede. Kada se govori o porodici, mora se govoriti o poslu i novcu, o obrazovanju supružnika, profesiji i mobilnosti. Međutim, često se iz diskursa o ovim stvarima izostavlja pojam nejednake raspodele.

Položaj muškaraca i žena

Kada se radi o revolucionarnim promenama u na pogledu položaja polova, postoje dve strane.  Epohalne promene su obuhvatile polja seksualnosti, prava i obrazovanja. U celini su se ove promene desile u samoj svesti i na papiru. Druga strana se tiče kontradiktornosti na polju kontinuiteta u ponašanju i položaju muškaraca i žena na tržištu rada i u oblasti socijalne sigurnosti. Dakle, nejednakosti i dalje postoje i pojačavaju se.

Volerstinovo shvatanje kapitalizma

Autorka: Pavlina Videnović

UVOD

Građena kao kritika postojeće organizacije društvenih nauka, svetsko-sistemska teorija predstavlja novu perspektivu u sagledavanju odnosa na globalnom nivou. Njen najznačajniji predstavnik je američki sociolog Imanuel Volerstin, čije viđenje savremenog kapitalističkog svetskog sistema nastojimo da prikažemo. Prikaz ovog shvatanja značajno je iz razloga što ono ne obrađuje jedino ekonomsku dimenziju svetske privrede, već upućuje i na njenu povezanost sa društvenim, političkim i kulturnim činiocima. U vezi sa tim pomenuta perspektiva obuhvata i odnose moći, neretko zanemarivanu varijablu u brojnim sociološkim promišljanjima o prirodi različitih struktura i sistema. Ključna pitanja kojih se Volerstin posredno dotiče odnose se na prirodu kapitalističkog poretka u praksi i njegov dalji razvoj; zatim, kojim grupacijama najviše odgovaraju postojeći odnosi i na koji način one doprinose njihovom održanju.

Prikaz "Sociologija prostitucije" Kingslija Dejvisa

Autor: Marko Kordić

Uvod

U ovom tekstu je prikazan rad Kingslija Dejvisa iz 1937. godine u kome Dejvis razvija sociološku analizu prostitucije - uzroke njenog postojanja, univerzalnosti i vitalnosti kao transistorijske institucije. Provokativno za moraliste, ali naučno potkovano, ukazao je na fundamentalna obeležja koja komercijalna prostitucija deli sa drugim "svetim" institucijama društva, poput braka, ali je opisao i njena distinktivna svojstva (iz kojih i proizilazi i sama postojanost prostitucije) koja čine demarkacionu liniju u odnosu na druge prokreativno-seksualne institucije. 

Sukobi u Sengoku eri japanske istorije

Autorka: Pejakov Isidora

Uvod

Sukobi su kao sociološka pojava veoma interesantni za izučavanje. Neki ih definišu kao situaciju, neki kao sredstvo, a neki kao uzrok mnogih nedaća, iako sa pozitivnim ishodima kod nekih autora, što se vezuje kako za psihologiju, tako i za sociologiju. Naime, sukob može biti konfliktnog karaktera, ali i ne mora biti tako, a Japan u Sengoku eri je primer kako u sukobu mogu biti sadržana oba ova atributa.

Japanska istorija se deli na mnogo era i podera. Sistematična klasifikacija prema društvenim karakteristikama svake ere, omogućila je istoričarima, kao i sociolozima, sa tzv. Oksidenta, da sa lakoćom izučavaju japansko društvo kao pojavu, jednu posve autentičnu, kako za antički, tako i za moderni svet.

U svakoj od era u istoriji Japana, dešavali su se neki unutrašnji, spoljašnji, latentni ili manifestni sukobi, kao i u svakom drugom društvu. Međutim, Sengoku eru su obeležili najpotresniji i najplodonosniji sukobi za japansko društvo.

Georg Zimel je jedan od socioloških teoretičara čije određenje društva kao pojma je najpribližnije japanskom društvu. Naime, kao proces psihičke interakcije ljudskih bića, društveni odnosi nisu puko psihički ili biološki, već i moralni. Moral je dosta diskutabilan koncept u japanskom društvu, jer niti jedna njihova religija, čak ni autohtoni šinto[1], ili filozofija, nikada nije propagirala moralni kod i načela. S druge strane, japansko društvo je najpoznatije upravo po tome kako su njihove društvene norme dosta stroge i koliko se članovi društva čvrsto pridržavaju istih otkad su poznati naučnoj istoriji.

Kako su bogati postali bogati i zašto siromašni postaju siromašniji

Autor: Raković Milutin

Uvod

Erik S. Reinert je norveški ekonomista koji se bavi proučavanjem istorije ekonomije i razvojne ekonomije. Na Univerizitetu St. Gallen je završio osnovne studije, dok je doktorat odbranio na Univerzitetu Cornell.[1] Kao veoma priznati ekonomsita, uvidevši protivrečnosti koje proizvodi svetski ekonomski sistem, bavio se problematikom koja je naizgled bila veoma očigledna, dok u naučnim raspravama je itekako bila zapostavljena. Jedna od osnovnih tema koju je otvarao tiče se siromaštva u svetu, odnosno kako su siromašne zemlje sa istim nivoom produktivnosti kao i bogate ustvari i dalje siromašne? Svoju analizu i odgovor na ovo pitanje smestio je u svoju studiju: Globalna ekonomija: Kako su bogati postali bogati i zašto su siromašni. Kao što sam naveo, jedna od oblasti kojom se ovaj autor bavi je istorija ekonomija i samim tim u svojoj knjizi vrši kritičko-istorjsku analizu gde uz pomoć razumevanja istorije ekonomije želi da nam objasni njene rezultate i sadašnji svet u postojećem obliku.

Reinert kreće od praktičnih i vidljivih ekonomskih nelogičnosti koje se tiču odnosa zemalja prvog i trećeg sveta: zašto vozač u Nemačkoj ima 16 puta veću platu od vozača iz Nigerije iako su podjednako produktivni i efikasni (Reinert, 2006: 92)? Ovako, naizgled lako pitanje, zahteva kompleksan odgovor do kog da bismo došli moramo razumeti istorijski i ekonomski kontekst. U ovoj kratkoj studiji možemo naći odgovore uz pomoć kojih ćemo lakše razumeti društveno-ekonomsku realnost i ona takođe predstavlja veoma korisno štivo ne samo za ekonomiste, već i za sociologe kao i istoričare.

Seljaštvo u japanskom društvu

Autorka: Isidora Pejakov

Uvod

Japansko društvo je u velikom broju aspekata veoma drugačije od ostalih naprednih, većinom „zapadnih“ društava. Potpuno suprotna celokupn kultura, filozofija, običaji, načini školovanja i razmišljanja, odevanja i ratovanja, japansko društvo nisu sprečili da na današnjoj kompetitivnoj sceni svetskog liberalno-ekonomskog tržišta zablista punim sjajem i bude veoma jak kompetent čak i tzv. „državama blagostanja“. Svako ljudsko društvo se razvijalo različitim tokovima: samostalno ili prinudno, raspadanjem i ujedinjenjem, industrijski ili turistički; međutim, ono što je zajedničko za gotovo sva društva jeste formiranje nekakvog tipa naselja na teritoriji na kojoj ono obitava. Skoro sva društva imaju neku formu naselja, sela ili grada, koju su morale da stvore radi lakšeg preživljavanja i japansko društvo nije izuzetak. Iako se tipovi naseljavanja društava razlikuju po društvenoj organizaciji i geografskim uslovima, japanska naselja se razlikuju samo organizaciono od tipičnih „zapadnih“ naselja. Prilikom istraživanja japanskih sela, treba pre svega uzeti u obzir geografske karakteristike ovog područja: dakle, vulkanskog ostrvlja koje je najvećim delom planinskog karaktera. Iz ovoga se da lako zaključiti kakav bi tip naselja mogao na ovom području da funkcioniše, kao i na koji način bi ljudi mogli da privređuju u tim naseljima, jer je ipak poljoprivreda najbitnija kada je istraživanje sela u sociološkom smislu u pitanju. Potom, u obzir treba uzeti veoma turbulentnu istoriju ovog društva, u kojoj je seljaštvo imalo ogromnu ulogu, noseći najjače režime „na svojim plećima“, a da nikada nije uspelo da napravi neki bitan potez u istoriji. Marksovo predviđanje revolucije koju iznosi seljaštvo ni u slučaju japanskog društva nije ostvareno.

Emil Dirkem - Samoubistvo

Autorka: Isidora Pejakov

Uvod

“Naučno istraživanje može dovesti do cilja samo ako je oslonjeno na uporedive činjenice, i utoliko su veći izgledi na uspeh ukoliko je sigurnije das u prikupljene sve činjenice koje se mogu korisno uporediti.” (Dirkem, 1997:31).

Emil Dirkem se zalagao za stroga pravila sociološkog metoda, kako bi sociologija dobila poverenje kao nauka. Naime, ta pravila je izneo u svom delu Pravila sociološkog metoda, ali ih je primenio u svojoj veoma opširnoj i poznatoj studiji Samoubistvo. Ova studija je značajna za celokupnu sociološku teoriju, jer je prvi put jedna, naizgled individualna pojava dobila karakteristike i analizu društvene pojave.

Samoubistvo je bilo tokom istorije karakterisano kao čin bolesnika, kao privatan čin, osuđivano je na razne načine, ali niko nije gledao društvenu pozadinu ovog čina. Dirkem je, poredeći podatke iz evropskih zemalja uspeo da utvrdi određene trendove koje je povezivao sa određenim zajedničkim karakteristikama pojedinaca koji su počinili samoubistvo.

Pjer Burdje – Društveni prostor i simbolička moć

Autorka: Isidora Pejakov

Uvod

Pjer Burdje je jedan od savremenih sociologa koji je definisao mnoge nove pojmove u sociologiji, koji su bili od krucijalnog značaja za unapređenje same nauke, kao i pogleda na moderna društva. Otkrio je da, iza paravana jednakih šansi i kompetitivnog modernog društva, leže mnogi latentni načini na koji se moderni društveni sistem sprovodi, i to veoma nejednako distribuiranim šansama. Burdje se bavio obrazovanjem, kulturom i socijalnim kapitalom, kao i pojmom moći. Međutim, za razliku od klasičnih sociologa, Burdje svoju pažnju usmerava na razne oblike moći i kapitala koji vladaju modernim društvima. Ono što je Burdje uvideo, nakon njega ne može ostati neprimećeno.

Burdje želi da uputi na sopstveni strukturalni konstruktivizam ili konstruktivistički strukturalizam. Zapaža da postoje objektivne društvene strukture koje su nezavisne od volje društvenih aktera. Termin konstruktivizam Burdje opravdava kao društvenu genezu određenih opažanja, mišljenja i delanja, koje naziva habitusom sa jedne, a sa druge strane poljem i grupama.

CAAS indeks autoritarnog populizma

Autor: Saša Mirković

Pred čitaocima se nalazi jedan segment rada CAAS indeks autoritarnog populizma (dostupan u celosti na: http://www.caas.rs/wp-content/uploads/2017/12/CAAS-indeks-autoritarnog-populizma.pdf), kao prvi deo poduhvata vezanog za prilagođavanje istoimenog indeksa švedskog trusta mozgova Timbro, za kojim u 2018. godini treba da sledi istraživanje, a koji, kako mu ime jasno ukazuje, ima nameru da domaćoj javnosti približi pitanja autoritarizma i populizma, s obzirom da se radi o onoj vrsti termina čija je masovna upotreba rezultirala potpunom nerazumljivošću. Jasno je da se ovi pojmovi primarno koriste za diskvalifikaciju političkih oponenata, no valja se zapitati da li je moguće ozbiljnije pitanju pristupiti, izdvojiti osnovne karakteristike problema, a potom i indikatore istih, pa, po sprovođenju temeljnog istraživanja, stranke razvrstati spram stepena zadovoljavanja idealtipskih osobina ovih političkih praksi. Ovim putem bilo bi moguće pratiti kako transformacije partija, tako i, preko iskazane izborne volje, promenu osetljivosti domaće javnosti na autoritarno populistički sadržaj. No, o tome se može čitati u poslednjem segmentu celovitog rada na navedenoj adresi, a čitaoce, zbog navedenog, ne treba da čudi nagli početak ovde prezentovanog dela rada.

Distribucija moći i odgovornosti u sferi rada

Autorka: Isidora Pejakov

Uvod

Distribucija i korišćenje društvene moći je u tradicionalnim društvima bil mnogo vidljivija nego u modernim društvima, međutim, iako u kapitalističkim društvima latentna, ona je i dalje široko zastupljena. Naime, na poljima politike i ekonomije se najviše izražava prisustvo društvene moći, ali je ona i te kako primetna i na polju tržišta rada. Mnogi teoretičari su se bavili distribucijom društvene moći u sferi rada, te je to veoma aktuelna tema. Da bi se raspodela društvene moći razumela bolje, društvenu moć treba pre svega definisati. Klasična i najopštija definicija društvene moći bi bila: društvena moć je sposobnost nametanja sopstvene volje drugim članovima društva, nezavisno od toga da li je ti članovi prihvataju ili ne. Kada bi se ova definicija primenila na polje tržišta rada, to bi značilo da je društvena moć u ovom polju sposobnost nametanja svoje volje ostalim članovima radne organizacije ili neke druge društvene grupe u kojoj se odvija proces rada. Međutim, društvena moć na ekonomskom, političkom ili polju tržišta rada, ne zavisi od istih faktora. Društvenu moć najčešće određuju društveni položaj, klasna pripadnost ili ekonomski status, ali na polju tržišta rada, moć ipak zavisi od drugih faktora, kao što su npr. veštine i sposobnosti u okviru jedne struke. Takođe, na različitim poljima se različito i distribuira moć, ondosno ima različiti efekat u ekonomiji, politici ili radnoj organizaciji. Šta društvena moć konkretno predstavlja u okviru tržišta rada, čime ona rezultira i kako se distribuira na ovom polju, potrebno je podrobno objasniti.

Promene u društvenoj stratifikaciji Kine – heterogenost kineske srednje klase

Autorka: Aleksandra Janašković 

Uvod

        Počev od 1978. godine, Kinu odlikuju dve velike promene. Na prvom nivou posmatranja dolazi do društvenog rasta, koji je prevashodno podstaknut reformskim procesom promene privrednog sistema, tj.  Kina prelazi na tržišno orijentisani pravac razvoja, koji je, kako u širim akademskim krugovima, tako i izvan njih poznat kao „ otvaranje svetu“, a čije se posledice mogu očitati kroz ubrzan ekonomski rast, konstantno napredovanje urbanizacije i znatno poboljšanje materijalnog i kulturnog nivoa stanovnika. Na drugom nivou posmatranja,  stiče se utisak da Kinu takođe odlikuje i društveni razvoj – čije uzroke nije dovoljno poistovetiti sa reformom privrede, koju možemo smatrati nužnim, ali ne i dovoljnim uslovom razvoja. Promene koje karakterišu društvo Kine, a možemo ih smatrati pokazateljima  društvenog razvoja su sledeće: promene u društvenoj strukturi stanovništva, u urbano – ruralnoj strukturi, u strukturi zaposlenosti,  porodičnoj i organizacionoj strukturi, strukturi prihoda i raspodele, načinu života, i naposletku, najvažnija promena  - promena u klasnoj strukturi.

Da li je Bolonjski proces unapredio visoko obrazovanje?

Autorka: Pavlina Videnović 

Uvod

Bolonjska deklaracija donesena 1999. godine od strane evropskih ministara obrazovanja, imala je za cilj stvaranje jedinstvenog i integrisanog evropskog prostora visokog obrazovanja (Birešev, 2006; Liessmann, 2008) radi povećanja uporedivosti univerziteta, ali i mobilnosti zaposlenih na visokoškolskim institucijama i studenata. Srbija i Crna Gora pristupaju ovoj reformi 2003. godine. Posledično, izmene koje su napravljene nakon usvajanja zakona o visokom obrazovanju 2005. godine prvenstveno se odnose na sledeće stavke:

a)   uvedena su tri ciklusa studija u skladu sa Bolonjskom deklaracijom

b)   korišćenje Evropskog sistema prenosa bodova (ESPB)

v) akreditacija i osiguranje kvaliteta studijskih programa i         visokoškolskih ustanova

g) više škole su transformisane u visoke škole strukovnih studija i postale su deo sistema visokog obrazovanja (Jarić, Vukasović, 2009: 119 – 120).

Čarter za prošlost

Autor: Ivan Radanović

Uprkos postojećoj konkurenciji na „tržištu” primera loših poslovnih praksi kod nas, čini se da se žiža društvene pažnje opravdano premešta na preduzeće Er Srbija.

Trenutno stanje u ovoj kompaniji nije zavidno. Zapravo, ono nije ni trenutno. Brojevima, kompanija je u 2016. godini, uz oko 40 mil. evra prihodovanih državnih subvencija, ostvarila 0.9 mil. evra profita. Po tome Er Srbija ne „iskače iz mase”, niti je najveći klijent državnog budžetiranja. U tom uglednom društvu su i Železnice Srbije, Srbijagas, Resavica…

Ono po čemu se Er Srbija izdvaja jeste činjenica da je u pitanju preuređena (ili, modernije rečeno, restrukturirana) kompanija, te kao takva kadra da se nosi sa svim vazdušnim, ali i tržišnim turbulencijama.