Analiza reklame za film ,,Deadpool’’

Autorka: Tamar Zavođa

1.Uvod

Predmet ovog rada je reklama za film ,,Deadpool’’(Dedpul) čija je premijera bila u februaru ove godine. Reklama je predstvaljena na plakatu koji je bio izložen u periodu od mesec dana, tačnije od sredine januara do sredine februara. Plakat sam uočila na stanici kod Zelenog venca, na mestu gde se inače lepe plakati/reklame za razne filmove, koncerte, žurke i ostala dešavanja.

Marketinška kampanja koja je sprovedena za film je zaista fascinantna. Kreatori su uzeli u obzir zemlju u kojoj se oglašavaju i napravili su reklame koje su saglasne sa dešavanjima u datoj zemlji. Dakle, kontekst u kome je stvorena reklama, ali i u kojem se ona prima, je jako važan. Za potpuniju analizu nije dovoljno samo iščitati reči teksta, položaj predmeta, već je neophodno otkriti i razumeti kontekst iza reklame. Stoga, ovaj rad je bliži socijalnoj semiocici. Podelu između socijalne i strukturalne semiotike je napravio Čendler, gde se strukturalna bavi tekstualnom analizom, dok se socijalna bavi kontekstom i stvaraoca poruke/reklame i primalaca iste (Vasiljević, 2007).

Pojam: "pleme"

Autorka: Ivana Dimitrijević

            Uvod

            Prvo što se doziva u um pri pomenu reči “pleme” jeste ono što su nas učili još u osnovnoj školi, dakle neka skupina ljudi koja se sastoji od više rodova, a rodovi su neka vrsta proširene familije. Međutim, kako to u antropologiji obično biva, stvar nije tako jednostavna.

            Etimologija

            Pođimo od značenja reči, i kratkog pregleda etimologije pojma. I u grčkom (φυλή) i u latinskom (tribus), a i u srpskom jeziku, radi se o označavanju organizacije ljudi koja se temelji na zajedničkom poreklu, dakle srodstvu. Međutim, slična je situacija i u drugim jezičkim grupacijama. Hebrejska oznaka za pleme (mateh, šebet ili ševet) se shvatala kao oznaka za konfederaciju više porodica (mišapahot). Ono što je bitno jeste da je latinska reč “tribus” u moderni engleski i francuski došla preko Biblije, u kojoj je zamenjivala grčku reč “φυλή”, koja je stojala kao zamena za hebrejski original. 

Primena folklornog dijamanta na idiokulturi pripadnika Tai-Chi radionice

Autorka: Tamara Zavođa

Apstrakt: Rad je zasnovan na koceptima idiokulture folklornog dijamata Gerija Alana Fajna na primeru Tai-či radionice ’’Blok 45’’. Kroz unutrašnju komunikaciju, posebne narative i ponašanje unutar grupe rad pokušava da prikaže pripadnike kao jedinstvenu grupu sa jakim zajedničkim identiteom koji je karatkerističan za pripadnike idiokuture.

Ključne reči: folklorni dijamant, idiokultura, Tai-či.

Dekonstrukcija društvenog problema: Psi ’’opasnih’’ rasa

Autorka: Tamara Zavođa

Apstrakt: Problem pasa ’’opasnih’’ rasa se pojavljuje kao zvanično državno pitanje 2011. godine, kada država odlučuje da uvede takse na posedovanje ovih rasa. Ova odluka je za posledicu imala organizovanje velikih protesta od strane vlasnika ’’opasnih’’ pasa, ali i različitih kinoloških udruženja. Krajnji rezultat je ukidanje ove državne mere. Postavlja se pitanje kako je uopšte došlo do uvođenja takve mere. Korišćenjem Blumerove teze o životnom putu društvenih problema pokušaću u ovom radu da prikažem razvojni put društvenog problema: Psi ’’opasnih’’ rasa.

Ključne reči: ’’opasne’’ rase, društveni problem, Blumer, dekonstrukcija.

Postrevolucijski vremeplov: pogledi na vreme političkih stranaka u Srbiji nakon 5. oktobra 2000. godine

Autor: Bogdan Vukomanović

Apstrakt: Tema ovog rada je shvatanje vremena kod političkih stranaka u Srbiji nakon 5. oktobra 2000. godine i kroz ideologije najzastupljenijih političkih partija tog perioda se ogledaju specifični pogledi na vreme i neophodnost njegovog usporavanja ili ubrzavanja. Taj odnos prema vremenu se ogleda i u politici koju zastupaju pojedini politički akteri prema socijalističkom nasleđu i u stepenu u kojem partije pokušavaju da se odvoje od njega kako bi se orijentisali prema procesu evro-integracija i kako bi se period postrevolucionarne tranzicije skratio ili bar njegove negativne posledice minimizirale. Brzo proticanje vremena, karakteristično za kapitalističke sisteme je uslovilo i različita poimanja vremena i brzine njegovog proticanja u pokušaju stranaka da svoje ideološke ciljeve i ostvare.

Ključne reči: vreme, 5. oktobar, političke stranke, tranzicija, postsocijalizam, Jugoslavija

Strukturalistička analiza mita Kloda Levi-Strosa

Autorka: Ivana Dimitrijević

I

Uvod

            Sve do pojave Kloda Levi-Strosa i njegove analize, mit je, sa svojim prividnim besmislom i neredom, bio veliki problem za nauku. On je vrlo često bio smatran čistom besmislicom, ili čak nije ni bio smatran vrednim naučnih razmatranja. Ali, brojnost mitova, i njihovu sveprisutnost u svim kulturama sveta ipak nije bilo moguće ne primećivati. Interesovanje za mitove počinje još u antici i srednjem veku, a nastavlja se i u doba renesanse, a sa dolaskom prosvetitelja, dolazi do preokreta, kada se mit smatra proizvodom neznanja, obmanom, nečim što se suprotstavlja načelima nauke i logike.[1]

            Kasnije, romantičarsko-evolucionistička objašnjenja daju prve ozbiljnije analize. Engleski antropolozi prvi će reći da je “divlja” misao koja je proizvela mitove izuzetno racionalna, i suprotstaviće se takvim sentimentalističkim objašnjenjima. Drugi će o mitologiji metaforički govoriti kao o “jeziku”.[2] Dakle, davno pre njene zvanične pojave, u naučnoj misli zatičemo elemente moderne, strukturalističke analize.

Strah od beskrajnog – beskrajni strah – semiotički prikaz postera za film „Gravity“ (2013)

Autor: Bogdan Vukomanović

Apstrakt: Rad se bavi semiotikom plakata za film „Gravity“ iz 2013. godine i nakon obrazloženja osnovnih teorijsko-metodoloških postavki pozabaviću se simbolikom kojom su se producenti i promoteri poslužili u reklamiranju ovog naučno-fantastičnog filma. Takođe, osvrnuću se i na način na koji su promoteri želeli da izazovu emotivnu reakciju kod ljudi koji bi videli plakat i time ih naveli da pogledaju film, a na kratko ću pokušati i da objasnim koja logika ima primat u reklamiranju proizvoda u, kako kaže Žil Lipovecki „hiperpotrošačkom društvu“ i na šta se to „puca“ kada se proizvodi prezentuju javnosti.

Ključne reči: semiotika, semiotika filma, strukturalna analiza, potrošnja

„We’ve got to live in the flashlights“

Deo teksta iz pesme Gazebo - Flashlights

Šta je novo a šta staro u novoj sociologiji obrazovanja?

Autor: Bogdan Car

1. Uvod

       
        Kada govorimo o teoriji koja je obeležena kao nova sociologija obrazovanja, uglavnom mislimo na radove Bazila Bernštajna, Pjera Burdijea i Žan-Klod Paserona, kao i autora koji su bili njima nadahnuti, i koji su nadalje nastavili da razrađuju njihove ideje. Kombinujući ideje strukturalnog funkcionalizma, simboličkog interakcionizma, kao i teorija klasne reporodukcije i kapitala u marksizmu, ovi autori razvijaju teorije koje dublje analiziraju odnose agensnosti i strukture; uvodeći nove kategorije i pojmove poput habitusa i koda, oni pokušavaju da premoste jaz koji već više vekova postoji u sociologiji između gledišta sociološkog realizma i sociološkog nominalizma. Od ključnog značaja za ove autore, pored inspiracija koju su dobili čitajući Vebera i Marksa, jeste i Dirkemovo proučavanje religije i primitivne klasifikacije, koje se prilično razlikuje od dirkemovskih teza na koje se poziva američki strukturalni funkcionalizam Parsonsa, a koje se odnosi na pitanje kako kategorije mišljenja i jezika oblikuju subjektivnost. (Gevirc, Krib 2012:79)  Važno je još napomenuti da su Burdije, Paseron i Bernštajn mnogo manje ideološki usmereni od marksista, te se labavije odnose i prema strukturi i prema agensnosti u pogledu izbora determinišućeg faktora društvenih tokova, u cilju pronalaženja srednjeg rešenja.

Kulturni kapital, muzički ukusi i habitus: Burdijeova teorija u sociologiji muzike

Autor: Bogdan Car

Uvod

           
            Na koji način muzički ukus roditelja utiče na muzički ukus njihove dece? Kako deca formiraju svoj muzički ukus? Na koji način habitus, tj. uslovi u kojima smo odgajani, i kulturni kapital, koji nas okružuje i koji knzumiramo, utiču na širinu prihvaćenosti različitih žanrova u muzici, a u isto vreme odbacivanje nekih drugih? Da li je muzički ukus donekle povezan sa klasnom raslojenošću društva?

            Ovo su istraživačka pitanja koja me muče otkako sam počeo da se intenzivnije bavim muzikom. Primetio sam da deca koja učestvuju u školskom sistemu muzičkog obrazovanja, mahom potiču od roditelja koji su takođe imali nekakav vid muzičkog obrazovanja; takođe, deca koja su pohađala muzičku školu su zajedno sa roditeljima često odlazili na koncerte i izvedbe klasične muzike. Još upadljiviji empirijski nalaz ovog posmatranja, jesu odlike klasnosti kojim se deca smeštaju uglavnom u srednju i višu srednju klasu. Odlike koje sam uočio bile su kulturna potrošnja u vidu dostupnosti same muzike (broj odlazaka na kulturne manifestacije muzičkog karaktera, predominantno klasične muzike, ali u skorije vreme i džez muzike, sa rastom obima novih srednjih klasa) kao i mogućnosti kupovine sopstvenog instrumenta i prostorije za vežbanje u sopstvenoj kući; jedna od glavnih distinkcija je upravo u prostorijama za vežbanje, jer su siromašniji đaci morali da dolaze u školu, iznajme instrument od škole i vežbaju u okvirima školske učionice – ako ima dostupnih termina. Za decu iz srednjih i viših klasa, posedovanje instrumenta i prostor za vežbanje nisu bili problem.

Karakteristike nezaposlenosti u Srbiji - utvrđivanje uticaja socio-demografskih faktora na pristup tržištu rada

Autorka: Jovana Zafirović

Uvod

Osnovni predmet ovog rada jeste utvrđivanje karakteristika nezaposlenosti u Srbiji za 2012. i 2007. godinu. Preciznije, cilj rada jeste utvrđivanje socio-demografskih grupa koje su pod većim rizikom od nezaposlenosti tj. koje imaju manje šanse da se uspešno uključe u tržište rada. Osim utvrđivanja karakteristika nezaposlenosti u Srbiji, biće prikazani i osnovni indikatori tržišta rada Evropske unije radi uporedivosti.

Specifičnost Srbije se ogleda u činjenici da je ona postsocijalistička zemlja, koja prolazi kroz brojne privredne i svojinske transformacije. Privredno restrukturiranje uticalo je na tržište rada, pre svega na porast nezaposlenosti, ali i na ukupnu stabilnost tržišta rada u Srbiji. Naime ekonomske promene prethodne decenije u Srbiji nisu dovele do boljeg stanja na tržištu rada, već naprotiv došlo je do povećanja socijalnih rizika, kao i do pojave novih socijalnih rizika koji sve više pogađaju mlade ljude, niskokvalifikovane radnike i žene (Petrović, 2013: 158). Takođe, pored nestabilnosti na tržištu rada, dolazi do povećanja ekonomskih nejednakosti kao i siromaštva. Stoga je značajno utvrditi kakve su bile karakteristike tržišta rada poslednjih godina.

Najpre će biti kratko prikazana neka teorijska razmatranja u vezi sa samim funkcionisanjem tržišta rada, kao i razmatranja u vezi sa nejednakostima na tržištu rada. Potom će u metodološkom okviru biti definisani osnovni pojmovi koji su ključni za ovaj rad. Sledeću celinu činiće kontekst, gde će biti pruženi podaci o stopama zaposlenosti, aktivnosti i nezaposlenosti u Srbiji kao i u Evropskoj uniji. Dalje, biće prikazani rezultati binarne logističke regresije načinjene na empririjskim podacima za Srbiju za dve godine, 2007. i 2012. Najzad, na samom kraju biće navedeni zaključci u vezi sa rezultatima statističke analize, ali i prethodno izloženih podataka u vezi sa osnovnim karakteristikama zaposlenosti i nezaposlenosti u Srbiji.

Siva ekonomija kao način preživljavanja

Autorka: Pavlina Videnović

UVOD

Saznanje da siva ekonomija obitava gotovo u svim privrednim sistemima, nezavisno od ekonomskih konjuktora, tj. od ekonomske situacije u kojoj se jedna privreda nalazi, još više doprinosi značaju proučavanja iste. Između ostalog, razliku možemo praviti i na osnovu motiva bavljenja neformalnom ekonomijom, te će tako u slučaju onih zemalja u ekspanziji, on biti u vidu postizanja boljeg materijalnog i socijalnog položaja, dok se u zemljama u recesiji odnosi na ublažavanje razornih ekonomskih fluktuacija. U svom tekstu Dualizacija ekonomije i stratifikaciona struktura Danilo Mrkšić istražuje „jednu od osnovnih funkcija sive ekonomije početkom devedesetih godina – funkciju preživljavanja znatnog dela populacije – u sklopu strukturnih promena društva unutar kojih je posebno izražen proces dualizacije privrednih tokova“ (Mrkšić, 1994: 23). Istraživanje je sprovedeno na osnovu anketnog ispitivanja na prostorima nekadašnje Jugoslavije, u cilju pronalaženja odgovora na neka od sledećih značajnih pitanja, a koja se tiču: demografskih i socio-ekonomskih obeležja učesnika na neformalnom tržištu, uzroka bavljenja sivom ekonomijom, glavnih aktivnosti sive ekonomije, razlike i povezanosti redovnih i dodatnih prihoda itd.

Kultura i vođstvo

Autorka: Pavlina Videnović

UVOD

Određivanje značaja uticaja kulture na strukturisanje organizacije predstavlja jedan od bitnih činioca u savremenim istraživanjima organizacija. Deo knjige „Liderstvo“ Northousea bavi se upravo ovom relevantnom temom, čija bi uža dimenzija bila predstavljanje uticaja kulture na liderstvo u samim organizacijama. Na početku je potrebno napomenuti da ne postoji konzistentna teorija o ovom području, već su na specifičan način predstavljeni rezultati projekta GLOBE (Globalni program efikasnosti vođstva i organizacionog ponašanja) odražavajući prethodno pomenut odnos, prvenstveno koncentrišući se na percepciju najpoželjnijeg oblika vođstva, posmatranog iz perspektive različitih kultura. Tako se autor ovog teksta osim pokušaja predstavljanja odnosa kulture i liderstva fokusira i na određivanje kulture i njenih dimenzija, grupe svetskih kultura i njihovih karakteristika, sagledavanje varijabiliteta liderstva u različitim kulturama, određivanje specifičnih liderskih atributa koji su u svim kulturama univerzalno prihvaćeni kao poželjni i nepoželjni i najzad, koje su prednosti i slabosti ovog pristupa (Northaus, 2004: 210). Drugim rečima, osnovni cilj ovog rada jeste prikaz najvažnijih rezultata, prednosti i nedostataka najvećeg sprovedenog istraživanja o ovoj temi do sada GLOBE, ali i pokušaj izvlačenja  zaključaka o odnosu kulture i liderstva u kontekstu globalizacije kao karakterističnog fenomena 21. veka.

Brejvermanova kritika tejlorizma

Autorka: Pavlina Videnović

1. UVOD

Značaj ljudskog rada kao jednog od osnovnih elemenata proizvodnog procesa u okviru bilo kakvog načina organizovanja proizvodnje, možemo uočiti u postojanju različitih teorija koje se njime i bave. Prema tome, kao značajan primer možemo navesti radnu teoriju vrednosti prema kojoj je ljudski rad najznačajnija determinanta vrednosti neke robe i pokazatelj na osnovu kojeg je jedno dobro (govorimo u ovom slučaju o ekonomskim) vrednije od drugog. S druge strane, nezavisno od promatranja suštine rada, možemo pratiti promenu njegovih oblika kroz istorijski razvoj čovečanstva. Međutim, nas ovde prvenstveno zanimaju karakteristike koje rad poprima razvojem industrijskog društva i u kapitalističkom načinu proizvodnje. Brejverman, kritikujući tejlorizam, kao jedan vid ispoljavanja malopređašnjeg načina proizvodnje, povlači dve analogije koje možemo podeliti na širu i užu.

Način i problemi proučavanja uticaja kulturnih obrazaca na organizacije: Hofstedeov model

Autor: Milutin Raković

Uvod

Prilikom proučavanja i objašnjavanja pojava i procesa u sferi radnih organizacija, kulturni determinizam je bio dugo zanemaren. Ipak, od šesdesetih godina dvadesetog veka zastupljena je povećana svest o uticaju kulturnog okruženja na procese i strukture organizacija (Mojić, 2014: 49). Smatram da proučavanje organizacija u kulturnom kontekstu danas predstavlja krucijalnu stvar za funkcionisanje istih. Imajući u vidu da je današnji svet sve više globalizovan, da internacionalne kompanije sve više funkcionišu u multikulturnoj sredini, vidimo da jedan način organizovanja koji je (u ovom slučaju) karakterističan za zapadne zemlje, ne može biti efektivno upotrebljen na ostale. Osnovni problem ovog rada tiče se teškoća proučavanja organizacija u internacionalnom kontekstu koristeći jednu opštu primenljivu teoriju na sve slučajeve na svetu. Dakle, ako naglasimo da je organizacija kulturno determinisana (o čemu će kasnije biti reči), onda nužno moramo odrediti modele i načine proučavanja kulturnih uticaja na organizacije. U ovom radu ću najpre prikazati značaj kulturnih obrazaca i na koji način oni oblikuju organizacije, a zatim ću se baviti proučavanjima Geerta Hofstedea i njegovim modelom pručavanja kultura.