Eutanazija i etika

Autorka: Katarina Kecman

Pojam eutanazije jeste donekle oksimoronskog karaktera. On je izveden od starogrčkih izraza „eu“ (što bi se doslovno prevelo u vidu prideva ženskog roda - dobra) i „tanatos“ (u prevodu se tumači kao smrt, mada se može vezati i za aspekt boga smrti, onaj koji je suprotan nagonu erosa – nagona za život, dakle upravo nagon ka samouništenju). Helga Kuhze ističe da se eutanazija danas uglavnom shvata kao „milosrdna smrt“ tačnije kao „ubijanje iz sažaljenja“ (Kuhze, 2004: 424). 

Ideologija i ideološki državni aparati

Autorka: Pavlina Videnović

Uvod
U svom radu ću pokušati da na što bolji mogući način predstavim knjigu Luja Altisera „Ideologija i državni ideološki aparati“, u kojoj se detaljno razrađuje koncept same ideologije, ali takođe i samo funkcionisanje sistema procesa proizvodnje u kapitalističkim društvima.

Luj Altiser (1918-1990) spada među najuticajnije francuske filozofe druge polovine XX veka. Rođen je u Alžiru, koji se u to vreme smatrao delom ili bolje rečeno, kolonijom Francuske, ali se školovao u Marseju i Lionu. Tokom Drugog svetskog rata bio je zarobljenik u nacističkom ratnom logoru, što je znatno uticalo na njegovo mentalno i fizičko stanje. Nakon ovog nemilog događaja, postao je predavač na École Normale Supérieure u Parizu, istovremeno se približavajući Komunističkoj partiji.

Nacionalni identitet

Autor: Bogdan Car

Autor, Anthony Smith, u uvodnom delu knjige, govori o kategorijama koje čine ''idealno ja''. Prema njemu su te katogrije: pol, prostor (teritorija na kojoj se živi) i društveno-ekonomska kategorija odnosno pripadnost određenom sloju ljudi (autor upotrebljava čak i reč ''klasa'').

Mnogi autori bi se sada zapitali gde je religija, međutim Smit insistira na razdvajanju verske identifikacije od etničke, i iako govori o tome da su verske zajednice usko povezane sa etničkim zajednicama, kaže da su to pri poređenjima izuzetno različiti kolektivi.

Kritika teorije religije Emila Dirkema

Autor: Milutin Raković

Uvod

Tema ovog rada biće kritike teorije religije francuskog istaknutog sociologa Emila Dirkema koji se, između ostalog, bavio i religijom u delu Elementarni oblici religijskog života. Emil Dirkem je bio začetnik francuske sociološke škole i imao je bitnu ulogu u akademskom institucionalizovanju sociologije u Francuskoj. Pored religije bavio se i istraživanjima društvene podele rada, sociološkog metoda i nekim oblicima patoloških pojava kao što je samoubistvo. Možemo reći da je bio salonski istraživač, tačnije građu za svoja istraživanja, iz kojih je kasnije gradio teorije, je uzimao iz statističkih podataka kao i od drugih istraživača.

Na početku ćemo izneti kratak prikaz same Dirkemove teorije, sa akcentom na one delove koje ćemo kasnije obraditi kroz kritike. Zatim ćemo se fokusirati na te kritike i na kraju ćemo uz objedinjene kritike dati zaključak.

Veberovo shvatanje nauke i politike kao poziva

Autor: Milan Urošević

Nauka kao poziv

Veber polazi od konstatacije da ljudi kroz svoja iskustva usvajaju različite vrednosti i različite poglede na svet. On ove sfere vrednosti naziva „bogovima“ i tvrdi da su ti bogovi u večnoj borbi između sebe. Pošto pojedinci usvajaju vrednosti iz svog subjektivnog iskustva Veber smatra da se nauka ne može baviti etičnošću i ispravnošću ličnih životnih ciljeva.

Veberovo shvatanje sprege kapitalizma i protestantizma

Autor: Bogdan Car

Veber posmatra moderno kapitalističko društvo kao splet društveno-ekonomskih činilaca. Da bi objasnio društvenu stvarnost, Veber pravi osvrt na indijski kastinski sistem, kinesku religiju, razvoj trgovine i korporacija kao i razvoj agrarnih odnosa u srednjem veku, kao i mnoge druge društveno-ekonomske faktore, služeći se komparativno istorijskim metodom. Veber pronalazi razliku između modernih i svih ostalih tipova društva u procesu proizvodnje, pri čemu se u potpunosti složio sa ranim Marksom i njegovom trvdnjom da zakon tržišta neograničeno vlada kapitalističkim svetom i ruši narode. Na osnovu toga, Veber kaže da je privreda najsudbonosnija sila modernog društva.

Weberovo razumevanje jezika religije

Autor: Vladimir Ilić

Max Weber je naznačajniji pojedinačni naučnik u dosadašnjem razvoju sociologije. Njegov osnovni metod jeste metod razumevanja. U prvom delu teksta pokazuje se njegov pogled na odnos umetnosti, erotike, nauke i religije. Drugi deo sadrži interpretaciju uporednog okvira njegovih istraživanja kroz razmatranje konsekventnih teodiceja. Treći deo pokazuje specifičnosti Weberovog uporednog pristupa. Četvrti deo pokazuje ulogu idealnih tipova u Weberovoj „razumevajućoj sociologiji“. Zaključni deo pokazuje način stvaranja i primene iskustvene osnove u njegovom proučavanju svetskih religija. 

Pejnova razmatranja savremenih ustava

Autor: Milan Urošević

U svom delu Prava Čoveka, napisanom kao odgovor na Razmišljanja o revoluciji u Francuskoj Edmunda Berka, Pejn iznosi kritiku Berkovog učenja koje novim generacijama osporava pravo da organizuju svoje društveno političko uređenje po svojoj želji. Pejn u svom delu odbacuje konzervativna viđenja i predviđa dolazak „doba razuma“ koje će zameniti životinsko i sujeverno vreme koje je prethodilo. On u duhu demokratije, humanosti i narodnog suvereniteta iznosi stavove koji će biti osnova za buduća demokratska uređenja mnogih slobodnih zemalja, a ustav predstavlja kao glavno oružije naroda koje može da dodeli moć ali i da je oduzme.

O istoriji i sistematici sociološke teorije i teorijama srednjeg obima prema Robertu K. Mertonu

Autor: Bogdan Car

Uvod

         
Vajthed kaže: “Ali približiti se istinitoj teoriji, i razumeti njenu tačnu primenu, dve su vrlo različite stvari, kako nas poučava historija nauke. Sve što je važno već je rekao neko ko to nije otkrio” (navedeno prema: Merton, 1979: 5).

Ovim citatom autor, Robert K. Merton, započinje vrlo detaljno i iscrpno objašnjenje distinktivnih funkcija istorije sociološke teorije i teorije koja se danas upotrebljava, za koju se smatra da je savremena. Autor kaže da ne osporava značaj nasleđa koje sociologija poseduje i na kojim se zasniva današnja teorija. Međutim, Merton se pita da li postoji osnov za “čistom” istorijom sociologije, koja bi bila hronološki pregled dotadašnjih postignuća u okvirima diskursa sociologije, i ističe važnost pronalaženja veze savremenih teorija sa teorijama njihovih predstavnika.

O protestanskoj etici i duhu kapitalizma Maksa Vebera

Autor: Bogdan Car

Kapitalizam kao društveno-ekonomski sistem

Osnovni predmet većine Veberovih socioloških proučavanja jeste moderno kapitalističko društvo. U svojim istraživanjima Veber upoređuje različite pojave različitih društava: indijski kastinski sistem, hinduizam, taoizam, budizam, agrarne odnose u starom svetu, razvoj bankarstva i trgovine, razvoj srednjevekonih trgovačkih korporacija i razne druge društvene i ekonomske pojave. Sve to je Veberu bilo potrebno kako bi shvatio i objasnio postojeću društvenu stvarnost.

Privatizacija u Srbiji

Autorka: Aleksandra Korać

Uvodna reč o privatizaciji

Privatizacija predstavlja proces transfera imovine, odnosno kapitala iz javne (državne) u privatnu svojinu. U Zakonu o privatizaciji stoji da se ona zasniva na sledećim načelima: stvaranju uslova za razvoj privrede i socijalne stabilnosti; obezbeđenju javnosti; fleksibilnosti i formiranju prodajne cene prema tržišnim uslovima (Zakon o privatizaciji, 2001: 1). Uprkos svemu ovome, privatizacija u većini slučajeva služi kao paravan za razne pljačke i finansijske malverzacije.

Kantovo shvatanje prosvetiteljstva

Autor: Dalibor Miloradović 

Pre bilo kakvog izlaganja o tekstu koji sam dobio u znaku zaduzenja za ovaj referat, želeo bih da naglasim je taj tekst ,pod nazivom “Odgovor na pitanje: Šta je prosvećenost”- Danilo Basta, naš poznati filozof i pravnik, priredio u sklopu zbornika“Um i sloboda” koj predstavlja skup karakterističnih Kantovih shvatanja filozofije, države i prava. U rečenicama koje slede ja cu se posvetiti samom  tekstu i tome kako nam je, pre svega sam Kant, objasnio sta je to prosvećenost i kako je razume, a i ja ću pokušati da se nadovežem i dodam neka svoja razmišljanja o prosvećenosti o kojoj nam ovaj veliki filozof govori.

Ekološka kriza - Uzroci i rešenja

Autor: Milan Urošević

Uvod

 „Jedino čovek koji više nije neprijatelj drugom čoveku može prestati da bude neprijatelj prirode, kao što se neprijateljstvo prema prirodi u suštini uvek pojavljuje kao neprijateljstvo prema čoveku“[1]. Mudre reči istaknutog jugloslovenskog političara Edvarda Kardelja su odličan pokazatelj pokušaja marksističkih mislilaca da pomire čoveka i prirodu. Ekološka kriza koje smo već uveliko svesni nije nova pojava, još od 19. veka istraživački napori poput Engelsovog dela Položaj radničke klase u Engleskoj ukazivali su na poražavajuće posledice kapitalističke proizvodnje i njenog uticaja na širu populaciju. U čemu se tadašnji radovi i proučavanja ekološke krize razlikuju od današnjih?

Ubrzavanje vremena u savremenom društvu: O Eriksenovoj Tiraniji trenutka

Autor: Milan Urošević

Uvod
Ova knjiga je nastala iz akutnog osećanja da je nešto krenulo naopačke. (Eriksen 2003: 5) Početna rečenica ovog dela adekvatno opisuje razloge za njegov nastanak kao i atmosferu koja se kroz celu knjigu provlači. Slično Marksu koji u devetnestom veku proučava posledice koje je po čoveka imao razvitak kapitalizma i industrije, Eriksen za svoj predmet istraživanja uzima informaciono doba, čiji početak smešta u 1991. godinu. Jedna od ključnih protivrečnosti svog doba koju je Marks uočio vezuje se za razvoj proizvodnih snaga. Čovek stvara tehnologiju sa namerom da sebe oslobodi rada i otvori put ka „carstvu slobode“, ali rezultat je dijametralno suprotan, što je tehnologija za proizvodnju efikasnija to je radnik prinuđen da radi sve više. Čovek gubi kontrolu nad onime što je stvorio i postaje samo prost dodatak mašini[1].

Marksovo shvatanje čoveka

     Autor: Milan Urošević
  
Uvod

Kolaps bankarske grupe Lehman Brothers u septembru 2008. smatra se za početak nove krize, najveće ekonomske krize od Velike Depresije. Još od devetnestog veka ekonomski teoretičari su pokušavali da proniknu u ritmičnost kojom se krize kapitalizma javljaju, ako izuzmemo veliki broj teorija o periodičnosti kriza videćemo da ovi ekonomisti slažu oko jedna bitne stavke, a to je da su krize nešto što je svojstveno kapitalističkom načinu privređivanja. Ne moramo odlaziti previše daleko da bi smo uvideli tačnost ovakvog zaključka ali, kao i u svakom kriznom periodu pored revolucionarnih tendencija na površinu isplivavaju i moguće alternative.