Društveni angažman rokenrol muzike

Autorka: Aleksandra Korać

Uvod

            U ovom istraživanju baviću se društvenom angažovanošću rokenrol muzike na teritoriji Republike Srbije u drugoj deceniji 21. veka. Rokenrol je žanr popularne muzike[1] koji je nastao i razvio se na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina dvadesetog veka. Fenomen rokenrola se gradio kroz odabir elemenata koji će biti prepoznati kao „esencijalni” – elektrifikacija instrumenata, inovacije u izvođenju muzike i ponašanju kako izvođača, tako i publike, isticanju tele-snosti kroz pokret i odevanje, ideje buntovništva protiv ustaljenih normi itd. (Ristivojević, 2013: 2). Ovaj pojam ću koristiti u najširem mogućem smislu, dakle kad kažem rokenrol podrazumevam i sve njegove podžanrove. Mislim da nije neophodno, u skladu sa potrebama istraživanja, praviti razliku između samih podžanrova rokenrola kakvi su indie rok, pop-rok, hard rok, pank-rok i slično. Cilj mi je da ustanovim da li je ova vrsta muzike, kao takva, i dalje društveno angažovana na ovoj teritoriji u ovom vremenskom trenutku.

Podela i razumevanje korena ideoloških borbi kroz vizije

Autor: Uroš Radulović

Uvod

Glavna tema kojom se bavi Tomas Sovel (Thomas Sowell) u svojoj knjizi „Konflikt vizija“ jeste traženje ideoloških korena političkih borbi, dok, nas takođe, navodi na razmišljanje i preispitivanje samih vizija koje posedujemo. Sovel se ne bavi konkretnim ideologijima koje danas postoje ili koje su postojale kroz istoriju, već vizijama na kojima se one baziraju i iz kojih nastaju i razvijaju se. U svom radu ću se konkretno bazirati na tumačenju vizija i kako ih je Sovel klasifikovao, a posebnu pažnju ću posvetiti vizijama jednakosti i vizijam vlasti. Knjigu „Konflikt vizija“ Tomasa Sovela sam izabrao sa razlogom jer sam od ranije upoznat sa njegovim delima i filozofijom kojom se vodi, a kroz ovo delo Sovel se krajnje kritički ophodi prema temi kojom se bavi i daje drugačiji pogled na korene ideološke borbe i zašto one postoje.

Analiza reklame za film ,,Deadpool’’

Autorka: Tamar Zavođa

1.Uvod

Predmet ovog rada je reklama za film ,,Deadpool’’(Dedpul) čija je premijera bila u februaru ove godine. Reklama je predstvaljena na plakatu koji je bio izložen u periodu od mesec dana, tačnije od sredine januara do sredine februara. Plakat sam uočila na stanici kod Zelenog venca, na mestu gde se inače lepe plakati/reklame za razne filmove, koncerte, žurke i ostala dešavanja.

Marketinška kampanja koja je sprovedena za film je zaista fascinantna. Kreatori su uzeli u obzir zemlju u kojoj se oglašavaju i napravili su reklame koje su saglasne sa dešavanjima u datoj zemlji. Dakle, kontekst u kome je stvorena reklama, ali i u kojem se ona prima, je jako važan. Za potpuniju analizu nije dovoljno samo iščitati reči teksta, položaj predmeta, već je neophodno otkriti i razumeti kontekst iza reklame. Stoga, ovaj rad je bliži socijalnoj semiocici. Podelu između socijalne i strukturalne semiotike je napravio Čendler, gde se strukturalna bavi tekstualnom analizom, dok se socijalna bavi kontekstom i stvaraoca poruke/reklame i primalaca iste (Vasiljević, 2007).

Pojam: "pleme"

Autorka: Ivana Dimitrijević

            Uvod

            Prvo što se doziva u um pri pomenu reči “pleme” jeste ono što su nas učili još u osnovnoj školi, dakle neka skupina ljudi koja se sastoji od više rodova, a rodovi su neka vrsta proširene familije. Međutim, kako to u antropologiji obično biva, stvar nije tako jednostavna.

            Etimologija

            Pođimo od značenja reči, i kratkog pregleda etimologije pojma. I u grčkom (φυλή) i u latinskom (tribus), a i u srpskom jeziku, radi se o označavanju organizacije ljudi koja se temelji na zajedničkom poreklu, dakle srodstvu. Međutim, slična je situacija i u drugim jezičkim grupacijama. Hebrejska oznaka za pleme (mateh, šebet ili ševet) se shvatala kao oznaka za konfederaciju više porodica (mišapahot). Ono što je bitno jeste da je latinska reč “tribus” u moderni engleski i francuski došla preko Biblije, u kojoj je zamenjivala grčku reč “φυλή”, koja je stojala kao zamena za hebrejski original. 

Primena folklornog dijamanta na idiokulturi pripadnika Tai-Chi radionice

Autorka: Tamara Zavođa

Apstrakt: Rad je zasnovan na koceptima idiokulture folklornog dijamata Gerija Alana Fajna na primeru Tai-či radionice ’’Blok 45’’. Kroz unutrašnju komunikaciju, posebne narative i ponašanje unutar grupe rad pokušava da prikaže pripadnike kao jedinstvenu grupu sa jakim zajedničkim identiteom koji je karatkerističan za pripadnike idiokuture.

Ključne reči: folklorni dijamant, idiokultura, Tai-či.

Dekonstrukcija društvenog problema: Psi ’’opasnih’’ rasa

Autorka: Tamara Zavođa

Apstrakt: Problem pasa ’’opasnih’’ rasa se pojavljuje kao zvanično državno pitanje 2011. godine, kada država odlučuje da uvede takse na posedovanje ovih rasa. Ova odluka je za posledicu imala organizovanje velikih protesta od strane vlasnika ’’opasnih’’ pasa, ali i različitih kinoloških udruženja. Krajnji rezultat je ukidanje ove državne mere. Postavlja se pitanje kako je uopšte došlo do uvođenja takve mere. Korišćenjem Blumerove teze o životnom putu društvenih problema pokušaću u ovom radu da prikažem razvojni put društvenog problema: Psi ’’opasnih’’ rasa.

Ključne reči: ’’opasne’’ rase, društveni problem, Blumer, dekonstrukcija.

Postrevolucijski vremeplov: pogledi na vreme političkih stranaka u Srbiji nakon 5. oktobra 2000. godine

Autor: Bogdan Vukomanović

Apstrakt: Tema ovog rada je shvatanje vremena kod političkih stranaka u Srbiji nakon 5. oktobra 2000. godine i kroz ideologije najzastupljenijih političkih partija tog perioda se ogledaju specifični pogledi na vreme i neophodnost njegovog usporavanja ili ubrzavanja. Taj odnos prema vremenu se ogleda i u politici koju zastupaju pojedini politički akteri prema socijalističkom nasleđu i u stepenu u kojem partije pokušavaju da se odvoje od njega kako bi se orijentisali prema procesu evro-integracija i kako bi se period postrevolucionarne tranzicije skratio ili bar njegove negativne posledice minimizirale. Brzo proticanje vremena, karakteristično za kapitalističke sisteme je uslovilo i različita poimanja vremena i brzine njegovog proticanja u pokušaju stranaka da svoje ideološke ciljeve i ostvare.

Ključne reči: vreme, 5. oktobar, političke stranke, tranzicija, postsocijalizam, Jugoslavija

Strukturalistička analiza mita Kloda Levi-Strosa

Autorka: Ivana Dimitrijević

I

Uvod

            Sve do pojave Kloda Levi-Strosa i njegove analize, mit je, sa svojim prividnim besmislom i neredom, bio veliki problem za nauku. On je vrlo često bio smatran čistom besmislicom, ili čak nije ni bio smatran vrednim naučnih razmatranja. Ali, brojnost mitova, i njihovu sveprisutnost u svim kulturama sveta ipak nije bilo moguće ne primećivati. Interesovanje za mitove počinje još u antici i srednjem veku, a nastavlja se i u doba renesanse, a sa dolaskom prosvetitelja, dolazi do preokreta, kada se mit smatra proizvodom neznanja, obmanom, nečim što se suprotstavlja načelima nauke i logike.[1]

            Kasnije, romantičarsko-evolucionistička objašnjenja daju prve ozbiljnije analize. Engleski antropolozi prvi će reći da je “divlja” misao koja je proizvela mitove izuzetno racionalna, i suprotstaviće se takvim sentimentalističkim objašnjenjima. Drugi će o mitologiji metaforički govoriti kao o “jeziku”.[2] Dakle, davno pre njene zvanične pojave, u naučnoj misli zatičemo elemente moderne, strukturalističke analize.

Strah od beskrajnog – beskrajni strah – semiotički prikaz postera za film „Gravity“ (2013)

Autor: Bogdan Vukomanović

Apstrakt: Rad se bavi semiotikom plakata za film „Gravity“ iz 2013. godine i nakon obrazloženja osnovnih teorijsko-metodoloških postavki pozabaviću se simbolikom kojom su se producenti i promoteri poslužili u reklamiranju ovog naučno-fantastičnog filma. Takođe, osvrnuću se i na način na koji su promoteri želeli da izazovu emotivnu reakciju kod ljudi koji bi videli plakat i time ih naveli da pogledaju film, a na kratko ću pokušati i da objasnim koja logika ima primat u reklamiranju proizvoda u, kako kaže Žil Lipovecki „hiperpotrošačkom društvu“ i na šta se to „puca“ kada se proizvodi prezentuju javnosti.

Ključne reči: semiotika, semiotika filma, strukturalna analiza, potrošnja

„We’ve got to live in the flashlights“

Deo teksta iz pesme Gazebo - Flashlights

Šta je novo a šta staro u novoj sociologiji obrazovanja?

Autor: Bogdan Car

1. Uvod

       
        Kada govorimo o teoriji koja je obeležena kao nova sociologija obrazovanja, uglavnom mislimo na radove Bazila Bernštajna, Pjera Burdijea i Žan-Klod Paserona, kao i autora koji su bili njima nadahnuti, i koji su nadalje nastavili da razrađuju njihove ideje. Kombinujući ideje strukturalnog funkcionalizma, simboličkog interakcionizma, kao i teorija klasne reporodukcije i kapitala u marksizmu, ovi autori razvijaju teorije koje dublje analiziraju odnose agensnosti i strukture; uvodeći nove kategorije i pojmove poput habitusa i koda, oni pokušavaju da premoste jaz koji već više vekova postoji u sociologiji između gledišta sociološkog realizma i sociološkog nominalizma. Od ključnog značaja za ove autore, pored inspiracija koju su dobili čitajući Vebera i Marksa, jeste i Dirkemovo proučavanje religije i primitivne klasifikacije, koje se prilično razlikuje od dirkemovskih teza na koje se poziva američki strukturalni funkcionalizam Parsonsa, a koje se odnosi na pitanje kako kategorije mišljenja i jezika oblikuju subjektivnost. (Gevirc, Krib 2012:79)  Važno je još napomenuti da su Burdije, Paseron i Bernštajn mnogo manje ideološki usmereni od marksista, te se labavije odnose i prema strukturi i prema agensnosti u pogledu izbora determinišućeg faktora društvenih tokova, u cilju pronalaženja srednjeg rešenja.

Kulturni kapital, muzički ukusi i habitus: Burdijeova teorija u sociologiji muzike

Autor: Bogdan Car

Uvod

           
            Na koji način muzički ukus roditelja utiče na muzički ukus njihove dece? Kako deca formiraju svoj muzički ukus? Na koji način habitus, tj. uslovi u kojima smo odgajani, i kulturni kapital, koji nas okružuje i koji knzumiramo, utiču na širinu prihvaćenosti različitih žanrova u muzici, a u isto vreme odbacivanje nekih drugih? Da li je muzički ukus donekle povezan sa klasnom raslojenošću društva?

            Ovo su istraživačka pitanja koja me muče otkako sam počeo da se intenzivnije bavim muzikom. Primetio sam da deca koja učestvuju u školskom sistemu muzičkog obrazovanja, mahom potiču od roditelja koji su takođe imali nekakav vid muzičkog obrazovanja; takođe, deca koja su pohađala muzičku školu su zajedno sa roditeljima često odlazili na koncerte i izvedbe klasične muzike. Još upadljiviji empirijski nalaz ovog posmatranja, jesu odlike klasnosti kojim se deca smeštaju uglavnom u srednju i višu srednju klasu. Odlike koje sam uočio bile su kulturna potrošnja u vidu dostupnosti same muzike (broj odlazaka na kulturne manifestacije muzičkog karaktera, predominantno klasične muzike, ali u skorije vreme i džez muzike, sa rastom obima novih srednjih klasa) kao i mogućnosti kupovine sopstvenog instrumenta i prostorije za vežbanje u sopstvenoj kući; jedna od glavnih distinkcija je upravo u prostorijama za vežbanje, jer su siromašniji đaci morali da dolaze u školu, iznajme instrument od škole i vežbaju u okvirima školske učionice – ako ima dostupnih termina. Za decu iz srednjih i viših klasa, posedovanje instrumenta i prostor za vežbanje nisu bili problem.

Karakteristike nezaposlenosti u Srbiji - utvrđivanje uticaja socio-demografskih faktora na pristup tržištu rada

Autorka: Jovana Zafirović

Uvod

Osnovni predmet ovog rada jeste utvrđivanje karakteristika nezaposlenosti u Srbiji za 2012. i 2007. godinu. Preciznije, cilj rada jeste utvrđivanje socio-demografskih grupa koje su pod većim rizikom od nezaposlenosti tj. koje imaju manje šanse da se uspešno uključe u tržište rada. Osim utvrđivanja karakteristika nezaposlenosti u Srbiji, biće prikazani i osnovni indikatori tržišta rada Evropske unije radi uporedivosti.

Specifičnost Srbije se ogleda u činjenici da je ona postsocijalistička zemlja, koja prolazi kroz brojne privredne i svojinske transformacije. Privredno restrukturiranje uticalo je na tržište rada, pre svega na porast nezaposlenosti, ali i na ukupnu stabilnost tržišta rada u Srbiji. Naime ekonomske promene prethodne decenije u Srbiji nisu dovele do boljeg stanja na tržištu rada, već naprotiv došlo je do povećanja socijalnih rizika, kao i do pojave novih socijalnih rizika koji sve više pogađaju mlade ljude, niskokvalifikovane radnike i žene (Petrović, 2013: 158). Takođe, pored nestabilnosti na tržištu rada, dolazi do povećanja ekonomskih nejednakosti kao i siromaštva. Stoga je značajno utvrditi kakve su bile karakteristike tržišta rada poslednjih godina.

Najpre će biti kratko prikazana neka teorijska razmatranja u vezi sa samim funkcionisanjem tržišta rada, kao i razmatranja u vezi sa nejednakostima na tržištu rada. Potom će u metodološkom okviru biti definisani osnovni pojmovi koji su ključni za ovaj rad. Sledeću celinu činiće kontekst, gde će biti pruženi podaci o stopama zaposlenosti, aktivnosti i nezaposlenosti u Srbiji kao i u Evropskoj uniji. Dalje, biće prikazani rezultati binarne logističke regresije načinjene na empririjskim podacima za Srbiju za dve godine, 2007. i 2012. Najzad, na samom kraju biće navedeni zaključci u vezi sa rezultatima statističke analize, ali i prethodno izloženih podataka u vezi sa osnovnim karakteristikama zaposlenosti i nezaposlenosti u Srbiji.

Siva ekonomija kao način preživljavanja

Autorka: Pavlina Videnović

UVOD

Saznanje da siva ekonomija obitava gotovo u svim privrednim sistemima, nezavisno od ekonomskih konjuktora, tj. od ekonomske situacije u kojoj se jedna privreda nalazi, još više doprinosi značaju proučavanja iste. Između ostalog, razliku možemo praviti i na osnovu motiva bavljenja neformalnom ekonomijom, te će tako u slučaju onih zemalja u ekspanziji, on biti u vidu postizanja boljeg materijalnog i socijalnog položaja, dok se u zemljama u recesiji odnosi na ublažavanje razornih ekonomskih fluktuacija. U svom tekstu Dualizacija ekonomije i stratifikaciona struktura Danilo Mrkšić istražuje „jednu od osnovnih funkcija sive ekonomije početkom devedesetih godina – funkciju preživljavanja znatnog dela populacije – u sklopu strukturnih promena društva unutar kojih je posebno izražen proces dualizacije privrednih tokova“ (Mrkšić, 1994: 23). Istraživanje je sprovedeno na osnovu anketnog ispitivanja na prostorima nekadašnje Jugoslavije, u cilju pronalaženja odgovora na neka od sledećih značajnih pitanja, a koja se tiču: demografskih i socio-ekonomskih obeležja učesnika na neformalnom tržištu, uzroka bavljenja sivom ekonomijom, glavnih aktivnosti sive ekonomije, razlike i povezanosti redovnih i dodatnih prihoda itd.

Kultura i vođstvo

Autorka: Pavlina Videnović

UVOD

Određivanje značaja uticaja kulture na strukturisanje organizacije predstavlja jedan od bitnih činioca u savremenim istraživanjima organizacija. Deo knjige „Liderstvo“ Northousea bavi se upravo ovom relevantnom temom, čija bi uža dimenzija bila predstavljanje uticaja kulture na liderstvo u samim organizacijama. Na početku je potrebno napomenuti da ne postoji konzistentna teorija o ovom području, već su na specifičan način predstavljeni rezultati projekta GLOBE (Globalni program efikasnosti vođstva i organizacionog ponašanja) odražavajući prethodno pomenut odnos, prvenstveno koncentrišući se na percepciju najpoželjnijeg oblika vođstva, posmatranog iz perspektive različitih kultura. Tako se autor ovog teksta osim pokušaja predstavljanja odnosa kulture i liderstva fokusira i na određivanje kulture i njenih dimenzija, grupe svetskih kultura i njihovih karakteristika, sagledavanje varijabiliteta liderstva u različitim kulturama, određivanje specifičnih liderskih atributa koji su u svim kulturama univerzalno prihvaćeni kao poželjni i nepoželjni i najzad, koje su prednosti i slabosti ovog pristupa (Northaus, 2004: 210). Drugim rečima, osnovni cilj ovog rada jeste prikaz najvažnijih rezultata, prednosti i nedostataka najvećeg sprovedenog istraživanja o ovoj temi do sada GLOBE, ali i pokušaj izvlačenja  zaključaka o odnosu kulture i liderstva u kontekstu globalizacije kao karakterističnog fenomena 21. veka.

Brejvermanova kritika tejlorizma

Autorka: Pavlina Videnović

1. UVOD

Značaj ljudskog rada kao jednog od osnovnih elemenata proizvodnog procesa u okviru bilo kakvog načina organizovanja proizvodnje, možemo uočiti u postojanju različitih teorija koje se njime i bave. Prema tome, kao značajan primer možemo navesti radnu teoriju vrednosti prema kojoj je ljudski rad najznačajnija determinanta vrednosti neke robe i pokazatelj na osnovu kojeg je jedno dobro (govorimo u ovom slučaju o ekonomskim) vrednije od drugog. S druge strane, nezavisno od promatranja suštine rada, možemo pratiti promenu njegovih oblika kroz istorijski razvoj čovečanstva. Međutim, nas ovde prvenstveno zanimaju karakteristike koje rad poprima razvojem industrijskog društva i u kapitalističkom načinu proizvodnje. Brejverman, kritikujući tejlorizam, kao jedan vid ispoljavanja malopređašnjeg načina proizvodnje, povlači dve analogije koje možemo podeliti na širu i užu.

Način i problemi proučavanja uticaja kulturnih obrazaca na organizacije: Hofstedeov model

Autor: Milutin Raković

Uvod

Prilikom proučavanja i objašnjavanja pojava i procesa u sferi radnih organizacija, kulturni determinizam je bio dugo zanemaren. Ipak, od šesdesetih godina dvadesetog veka zastupljena je povećana svest o uticaju kulturnog okruženja na procese i strukture organizacija (Mojić, 2014: 49). Smatram da proučavanje organizacija u kulturnom kontekstu danas predstavlja krucijalnu stvar za funkcionisanje istih. Imajući u vidu da je današnji svet sve više globalizovan, da internacionalne kompanije sve više funkcionišu u multikulturnoj sredini, vidimo da jedan način organizovanja koji je (u ovom slučaju) karakterističan za zapadne zemlje, ne može biti efektivno upotrebljen na ostale. Osnovni problem ovog rada tiče se teškoća proučavanja organizacija u internacionalnom kontekstu koristeći jednu opštu primenljivu teoriju na sve slučajeve na svetu. Dakle, ako naglasimo da je organizacija kulturno determinisana (o čemu će kasnije biti reči), onda nužno moramo odrediti modele i načine proučavanja kulturnih uticaja na organizacije. U ovom radu ću najpre prikazati značaj kulturnih obrazaca i na koji način oni oblikuju organizacije, a zatim ću se baviti proučavanjima Geerta Hofstedea i njegovim modelom pručavanja kultura.

Orijentalizam podređenih – istraživanje muzičkog ukusa kao sredstva kulturnog pozicioniranja

Autor: Milan Urošević

1. Uvod - o položaju srpskog društva i kulture, fokus istraživanja

Srpsko društvo je poslednjih decenija doživelo duboke i korenite promene, ove promene odjekuju kroz sve društvene sfere i samim tim ne mogu zaobići ni sferu kulture. Kulturu ovde ne poimamo kao određenu reifikovanu stvarnost koja autonomno lebdi iznad ljudskih glava u sopstvenoj metafizičkoj sferi. Daleko od toga, kultura je u ovom radu shvaćena kao kao skup praksi, praksi koje se sastoje od proizvodnje i percepcije simboličkih objekata i struktura. (Spasić 2013: 11) Dakle kulturu ćemo ocrtati kao skup svega što nosi određeno značenje i samim tim podleže tumačenju društvenih aktera. (Spasić 2013: 11) Ovakva kultura biće predmet našeg empirijskog ispitivanja, ona obuhvata ogroman dijapazon stvari, od značenjskih gestova, slika i predstava, preko diskurzivnih kodova, pa do čitavih pogleda na svet, uključujući ideologije o tome šta je „prava“ kultura. (Spasić 2013: 12)

Transnacionalna kapitalistička klasa – ideologija, hegemonija i mogućnost otpora

    Autor: Milan Urošević 

  
 1. Uvod: konfuzija savremenog društva i potraga za redom

Savremeno društvo, reklo bi se, karakteriše sve šire rasprostranjena sveopšta konfuzija. Niz različitih procesa pokrenut je u skoro svim sferama društva. Nagle i ubrzane promene će neminovno pojedince ostaviti izložene silama koje najverovatnije neće uspeti da razumeju. Ovakva konfuzija ne zaobilazi ni teoretičare društva. Zbunjenost se uočava čak i na pojmovnom nivou usled činjenice da za današnje društvo postoji ogroman broj naziva, a jako malo slaganja o samoj njegovoj prirodi. Prema različitim teoretičarima današnje društvo možemo nazvati: postmoderno (Liotar), postindustrijsko (Bel), rizično (Bek), informatičko (Eriksen), radikalno moderno, poznomoderno (Gidens), umreženo (Kastels), supermoderno (Ože). Za koji god se termin opredelili suštinski možemo izvući jedan labavi konsenzus iz njihovih tvrdnji o načinu funkcionisanja savremenog društva. To društvo se odlikuje simboličkom proizvodnjom, proizvodnjom informacija, značenja, kodova i slika daleko više nego materijalnom proizvodnjom. (Spasić 2004: 16)

Konstrukcija roda u neofolk muzici: Prikaz žena i muškaraca u neofolk muzici u Srbiji

Autorke: Aleksandra Korać, Lena Kanazir

1. Uvod

            U ovom is­tra­ži­va­nju će­mo se ba­vi­ti ana­li­zom kon­struk­ci­je ro­da u okvi­ru neo­folk mu­zi­ke u Sr­bi­ji u pe­ri­o­du od kra­ja 2013. do ma­ja 2016. go­di­ne. Pod neo­folk mu­zi­kom pod­ra­zu­me­va­mo sa­vre­me­nu po­pu­lar­nu mu­zi­ku ko­ja je ta­ko­đe po­zna­ta i pod na­zi­vi­ma tur­bo-folk, pop-folk, teh­no­folk ili pod još ob­u­hvat­ni­jim ter­mi­ni­ma „na­rod­na mu­zi­ka“ ili žar­gon­ski re­če­no „na­rod­nja­ci“. Na­da­lje, opre­de­li­le smo se da u ovom ra­du ko­ri­sti­mo ter­min neo­folk s ob­zi­rom na nje­go­vu vred­no­snu ne­u­tral­nost.

Metodologija Emila Dirkema

Autor: Milutin Raković

Uvod

 

U ovom radu ću se baviti metodologijom francuskog sociologa Emila Dirkema. Njegov uticaj na razvoj i institucionalizaciju sociologije nikako ne sme biti zanemaren kao i uticaj na pozitivističku misao. Zbog toga ga s pravom smatraju utemeljivačem sociologije kao akademske discipline. Imajući u vidu pretpostavku da teorijska pozicija nekog naučnika ili metodologa veoma determinišu njegova metodološka načela i rešenja, najpre ću izneti polazna teorijska shvatanja da bi smo mogli sa te tačke da razvijamo celokupnu sliku o metodu i metodologiji.

Maskulinitet

Autorka: Aleksandra Korać

Uvod

Priču o maskulinitetu ću započeti razlikovanjem pola i roda. Nastanak pojma roda proizvod je drugog talasa feminizma. U tom periodu dolazi do distinkcije pol – rod gde su razlike koje su svojevremeno smatrane kao potpuno biološke i telesne (pol), počele da se shvataju kao društveno konstruisane (rod) tokom dugotrajne istorijske podele ljudske rase na muškarce i žene (Kornel, 2003: 22). Usko vezan za pojam roda je i pojam rodnih uloga koji, po analogiji sa društvenim ulogama, u sebi sadrži ponašanja i očekivanja (društva) vezana za njih. Razlikovanje pola i roda i konstrukcija polnosti je stoga eminentni čin kulture: socijalna organizacija i semantizacija ljudskih bioloških polova čiji je konačni rezultat to da postoje potpuno različite stvarnosti za muškarce i žene (Papić, 1984: 111). Maskulinitet se javlja kao podkategorija pojma rod pošto se o maskulinitetu (kao ni o feminitetu) ne može govoriti kao o biološkoj kategoriji i kao takvoj neodvojivoj od društva, jer se to šta muškarac jeste odnosno šta čini da bi bio muškarac, nikako ne može odvojiti od društva. Sociološkinja Konel uvodi pojam rodnog režima koji se definiše kao hijerarhijska (rodna) strukura koja počiva na odnosima moći i subordinacije i unutar koga se nalaze svi rodni identiteti. U okviru ovog režima se nalazi i maskulinitet.

Nejednakost vlasništva nad kapitalom

Autorka: Aleksandra Korać

Uvod

Nejednakost vlasništva nad kapitalom je samo jedna od manifestacija nejednakosti koje neosporno postoje u svim društvima. Pre nego što počnemo priču o nejednakostima, trebalo bi reći šta je to uopšte kapital. Kapital sačinjavaju sirovine, oruđa za rad i sredstva za život svih vrsta, čijom se upotrebom proizvode nove sirovine, nova oruđa za rad i nova sredstva za život (Marks, 1947: 14). Bazična podela je na fizički i finansijski kapital. Marks uvodi novinu u odnosu na ovu ekonomsku definiciju, govoreći da kapital predstavlja i društveni odnos, konkretno buržoaski odnos proizvodnje. Ako bismo na kapital gledali Marksovim očima, kao najbitniji deo istakli bismo sredstva za proizvodnju. U ovom kontekstu bi se nejednakost vlasništva nad kapitalom mogla svesti na nejednakost vlasništva nad sredstvima za proizvodnju. Ipak, ni Piketi ni Duménil i Lévy ne posmatraju kapital na ovaj način već uzimaju šire određenje koje obuhvata obe vrste kapitala. To da će gornji decil jednog društva posedovati većinu bogatstva (pa i kapitala) u jednoj državi je postala skoro pa aksiomatska činjenica. U svim društvima, u svim epohama, polovina najsiromašnijeg stanovništva ne poseduje skoro ništa (oko 5% ukupnog bogatstva), gornji decil poseduje većinu (do 90%) a ostatak (40% stanovništva) poseduje između 5% i 35% (Piketi, 2015: 363). Piketi posmatra preraspodelu vlasništva nad kapitalom kroz istoriju i pokušava da uoči određene pravilnosti kao i da objasni zašto je nejednakost jedno vreme bila ublažena da bi se početkom 21. veka, sa povećanjem koncentracije vlasništva nad kapitalom, gotovo vratila na ranije nivoe. Fokus stavlja i na pojavu srednje patrimonijalne klase koja poseduje između četvrtine i trećine nacionalnog bogatstva i čija je pojava najvažnija strukturna promena dugoročne raspodele bogatstva (Piketi, 2015: 363).

Dinamika kapitalizma

Autor: Milutin Raković

Uvod

Celokupno  današnje društvo je pod velikim uticajem kapitalizma. Rasprostranjenost i sveobuhvatnost kapitalističkog sistema predstavlja bitan predmet izučavanja za sociologe i istoričare. Da bismo bolje razumeli sadašnjost, u ovom slučaju kapitalizam, neophodna nam je istorijska perspektiva koja će nam dublje otkriti dinamiku kapitalizma i načine na koje on funkcioniše. U ovom radu ću se baviti knjigom „Dinamika kapitalizma“  istoričara F. Brodela, koja se sastoji od tri predavanja koja je držao na univerzitetu „Džon Hopkins“ u Sjedinjenim Američkim Državama. Autor u svom izlaganju želi da prikaže na koji način je kapitalizam uspeo da se razvije, koji mehanizmi su ga oblikovali i koje su posledice... Dakle, Brodel nam predstavlja jednu istorijsku perspektivu razvoja kapitalizma uz veliku količinu istorijske građe, što nam govori pregršt primera u samoj knjizi. Izneću osnovnu Brodelovu ideju, ujedno ću pokušati da je dopunim, i uporediću određena Brodelova shvatanja sa drugim autorima i videćemo na koji način više autora posmatra jedan fenomen.

Odbegli svet - Entoni Gidens

Autorka: Mina Putnik

Uvod

Na samom početku bih istakla razliku u predgovoru koji je Gidens dao i u prvom i u drugom izdanju svoje knjige. Iz ta dva kratka teksta odmah sam zapazila da se promenio način na koji on poima globalizaciju i tempo kojim se ona širi. U prvom predgovoru (izdanje iz 1999. godine) jasno se vidi da Gidens tek naslućuje probleme koje globalizacija donosi svetu koji nije u stanju da predvidi posledice događanja koja prate globalizaciju, dok u izmenjenom drugom izdanju (iz 2002. godine) jasno se može videti autorovo dovođenje u pitanje svega što je svet do tada smatrao da poznaje.

Političke institucije - Herbert Spenser

Autorka: Katarina Krstić

Nominalistički pristup, odnosi se na to da Spenser smatra da postoje samo pojedinci. Tekst započinje metaforom, koja naglašava da je u ljudskoj prirodi: borba za opstanak, konkurencija i prilagođavanje konstantno među društvima. Objektivno gledano ova interpretacija se sastoji iz dve celine: period bez uprave, bez političkog uređenja i period političkog uređenja. Glavni konstrukt, na koji se autor fokusira jeste upravni sistem. Autor prikazuje jednu vrstu univerzalne istine, koja objašnjava kako evoluiranje i napredak upravnog sistema, prati paralelno ravoj društva. Društvene borbe su neophodne za postojanje društva( Supek, 1987: 196 str.). U kontekstu borbe, ratovi su neizbežnost. Kao posledica tih ratova, nastaju velike zajednice, za čiji nastanak je zaslužan čovek.  Herbert Spenser kao rodonačelnik socijaldarvinizma, pozivao se na ideju opstanka najjačih i najsposobnijih.

Posledice modernosti- interpretacija

Autorka: Katarina Krstić

Uvod

U današnje vreme pojam modernost se koristi u mnogo različitih značenja, u različitim oblastima ljudskog života. Ako zdravorazumski razmišljamo, zaključićemo da je modernost sigurno neka suprotnost nekom vidu tradicionalizma, bilo da govorimo o umetnosti, književnosti ili nauci. Modernost  bi mogla da se shvati kao reakcija na tradicionalne vrednosti i tradicionalno poimanje stvarnosti. U svakom slučaju neka vrsta avangarde, inovativnosti, nešto što do tada nije postojalo i čega ljudsko biće nije bilo svesno. Mnogi autori su se bavili ovom krajnje intrigantnom i kontroverznom temom. Krajem 20. veka moderni, britanski sociolog Entoni Gidens( Anthony Giddens) je u svom delu ’Posledice modernosti’, dao  svoju interpretaciju i viđenje modernosti, a ja ću se kroz svoj seminarski rad pozivati na njegov rad. Gidens navodi da ovaj oblik društvenog života,  označava složene promene u društvenim organizacijama i društvu uopšte (http://www.artnit.net/dru%C5%A1tvo/item/2594-entoni-gidens-posledice-modernosti.html).

Turbo-folk i ženski identitet

Autorka: Nina Bovan

Šta je to turbo folk?

Turbo-folk je, najkraće rečeno, mešavina najraznovrsnijih muzičkih žanrova i predstavlja jedinstvenu vrstu muzike koja je potekla sa balkanskih prostora. Sam naziv „turbo-folk” je kovanica crnogorskog pevača i tekstopisca Antonija Pušića, poznatijeg široj javnosti pod svojim umetničkim imenom Rambo Amadeus.

„Turbo folk nije muzika, turbo folk je miljenica masa, kakofonija svih ukusa i mirisa”, Amadeus objašnjava svoje viđenje ove muzičke pojave[1]. Pored kritikovanja same muzike, Amadeus kritikuje i sve produkte sa Zapada – simbole kapitalizma i kako su oni, kao i sam turbo-folk, postali dominantna kultura i ciljevi kojima se teži.