Privatni život u socijalizmu: položaj žene u XX veku u bivšoj Jugoslaviji

Autorka: Dunja Radovanović

Uvod

O položaju žena u bivšoj Jugoslaviji se mnogo pisalo, različiti istoričari, istoričarke, sociolozi i sociološkinje su se uglavnom bavili tim pitanjem. Postoje i mnoga istraživanja na tu temu kao i neki drugačiji pogledi na učinke socijalizma u promeni društvenog položaja žena. Pitanje koje se postavlja je šta nam može otkriti svakodnevnica žena u socijalizmu? Kao i ono, da li su socijalističke vlasti zapravo nastojale da reformišu običaje u kojima se krio patrijarhat, ideologija i praksa dominacije u odnosu prema ženama? 

U većini radova koje sam proučavala i analizarala na temu žena u socijalizmu, nailazila sam na pozitivne i veličajuće momente socijalističke prakse. A da li je sve bilo baš tako?

Sa jedne strane, u socijalističkom društvu postoji ubrzani razvoj, neverovatan napredak kada je reč o položaju žena, ali sa druge strane taj napredak krije i dalje prisutna patrijarhalna i tradicionalna dominacija nad ženama.

Dakle, glavni cilj ovog rada je da se utvrdi da li je socijalistička praksa dala pozitivne i značajne promene (rodnu ravnopravnost) u odnosu prema ženama iz tog doba.

Kulturni relativizam

Autorka: Sara Stajić

Uvod

U ovom radu ću se baviti kritikom kulturnog relativizma. Počeću sa komentarisanjem njegovih mogućih moralnih posledica i navešću primer na kome bi one bile uočljive, nakon čega ću pokušati da zauzem sopstveni stav prema tom primeru, da svoj stav pobliže predstavim i da ga odbranim. Na kraju, opisaću nezahvalan položaj u kome se antropolozi nalaze kada su primorani da sude o ovakvim primerima u kulturi, koji najčešće i jesu predmet proučavanja njihove discipline.

Kulturni relativizam

Kulturni relativizam nalaže da ne možemo suditi o kulturnim praksama bilo kog društva jer su te prakse u skladu sa kulturnim obrascima društva iz koga potiču. Jedina mera za pravo i pogrešno bi u tom slučaju bio standard jednog društva. Svaki običaj iz bilo koje kulture bi postao ravnopravan jedan sa drugim, ne bi postojali oni inferiorniji i oni superiorniji, ni prema kompleksnosti ni prema moralnosti.

Analiza reklame za ,,Felix'' hranu za mačke

Autorka: Sara Stajić

Uvod

Ovaj rad će se baviti semiotičkom analizom reklame za ,,Felix’’ hranu za mačke koja je bila postavljena po Beogradu u vidu neobičnih bilborda i reklama na autobuskim stanicama. Kažem neobičnih jer se s početka na tim reklama nije mogao videti ni logo, niti proizvod već samo crtež mačke i slogan ,,Ko je pametna maca?’’. Ovde ću se prevashodno baviti analizom ove reklame pre nego što je postalo poznato šta to ona zapravo reklamira, a uz pomoć različitih sredstava semiotike, nauke čiji su, može se reći, začetnici Ferdinand de Sosir, lingvista, i Čarls Sanders Pirs, filozof.

Iz ličnog iskustva znam da mnogi ljudi nisu znali o čemu se zapravo radi kada bi videli reklamu, što me navodi na zaključak da je ona postavljena u javnost pre puštanja samog proizvoda u promet. Dok sami proizviđači nisu otkrili o čemu se radi redizajnom reklame, nisam ni od koga čula tačan odgovor na pitanje:,,Šta se ovde reklamira?’’. Postojalo je dosta spekculacija te se u elektronskim novinama ,,24 sata’’ čak pojavio i članak koji je spekulisao da će Ikea otvoriti svoju poslovnicu kod nas, a na osnovu reklame koja će ovde biti detaljno opisana. Efekat koji su proizvođači hteli da postignu tako što su prethodno zaintrigirali publiku smatram zanimljivim načinom propagande, te sam se zato odlučila baš za ovakvu reklamu, iako ona, vizuelno, ima jako malo detalja.

,,Srbija koju će poštovati?'' – analiza ,,Nove stranke'' kao primera opozicije aktuelnom režimu

Autorka: Sara Stajić

Apstrakt: ,,Nova stranka’’ je odskora zadobila izvesnu pažnju medija kao jedna od opozicionih stranaka u aktuelnom režimu Aleksandra Vučića, prema kome postoji, može se reći, ambivalentan odnos među građanima.. Rad se bavi analizom stavova aktivnih i pasivnih članova, izvesnih zvaničnika, kao i javnog izjašnjavanja stranke po pitanju aktuelne situacije u državi, a kroz opšte političke koncepte državnih organa prema Hejvudu.

Ključne reči: ,,Nova stranka’’, opozicija, režim, stranka, Aleksandar Vučić, Endru Hejvud, država

Uvod

            U ovom radu ću se baviti analizom ,,Nove stranke’’ u kontekstu javnog izjašnjavanja njene politike putem medija (internet portala, članaka), kao i stavova njenih zvaničnika i članova, aktivnih i pasivnih, u koje sam stekla uvid putem intervjua ili upitnika. Pitanja koja sam izdvojila kao relevantna i koja sam postavljala ispitanicima se odnose na osnovne strukture vlasti i njene glavne organe, a prema podeli Endrua Hejvuda. Iznošenjem prikupljene građe, njenom sistematskom obradom (statističkom) i analizom ću ukazati na strukturu jedne opozicione stranke i njeno poklapanje, ili ne poklapanje, sa mišljenjima njenih članova.

Kulturni relativizam kao ključ za razumevanje aktuelne situacije sa migrantima sa Bliskog istoka

Autorka: Sara Stajić

Uvod

            U ovom radu ću se baviti temom realnog problema susreta dve različite kulture izazvanog, u ovom obliku, ratnom situacijom na Bliskom istoku. Sa ovom temom sam se prvi put srela na kursu Urbane antropologije iako ona nije novina u svetu, naime, ratovi u Siriji traju već 36 godina. Mišljenja sam da nisam jedina koja se našla u ovoj situaciji i da su mnogi ljudi postali svesni situacije tek kada su se migranti našli u našoj zemlji. Naravno, kada se iznenada nađu u nepoznatoj situaciji i to prisilno, obe strane mogu naići na sukobe u razumevanju one druge strane. Smatram da se u takvoj situaciji osvrt na stavove i eventualne metodološke pristupe koje nudi kulturni relativizam može pokazati izuzetno korisnim sredstvom za olakšavanje obema stranama kao i za bolje naučno razumevanje celokupnog problema.

Obnova Konfučijanizma u gradskoj sredini Kine

Autorka: Sara Stajić

Uvod

            U ovom radu ću se baviti konfučijanizmom u savremenoj gradskoj sredini Kine, kroz ukratko prikazivanje bitnih segmenata različitih organizacija i pokreta koji se mogu smatrati za vidove svojevrsne obnove konfučijanizma, u različitim aspektima. Ove grupe su religijskog ili humanističkog karaktera, kako je konfučijanizam teško definisati kao izrazito religijske zbog raznolikosti njegovih elemenata koje su ove grupe preuzimale selektivno, u zavisnosti od sopstvene ideologije ili cilja.

U prvom delu rada ću delimično opisati prirodu konfučijanizma kako bi bio jasan karakter ostalih grupa koje ću pomenuti, kao i razloge zbog kojih su one u svoju doktrinu inkorporirali neke elemente, a neke ne, te se tako javio čitav spektar raznolikih grupa. Za ovo je takođe važna i kratka istorija odnosa Kine prema religiji, a u kontekstu komunizma. U drugom delu rada ću se pozabaviti određenim organizacijama, ukratko ih predstaviti i pokušati da izanaliziram neke segmente kako bi postalo jasnije zašto su se one razvile kao takve, a u odnosu na vladajuću politiku države i sl. Na kraju ću dati sopstveno mišljenje i pokušati da uokvirim ovaj fenomen kao takav, kao i da navedem neke zaključke koje sam uspela da izvučem sagledavajući kompletnu situaciju.

Neformalno obrazovanje u svojoj biti

Autorka: Katarina Krstić

1.      Uvod

Smatra se da su u obrazovnom sistemu edukacija i obrazovanje, dva pojma koja kao da nužno idu jedan s’ drugim. Ne slažem se sa tom konstatacijom. Mislim da je edukacija mnogo širi pojam od obrazovanja. Edukacija podrazumeva sticanje afinitete, istraživanje, tkz. žeđ za saznavanjem. Koja se meni cini nekako jenjava. Saznanje nalazi na dva ekstrema prezasićenosti informacijama ili interesovanjima, do potpune odsutnosti želje za istim. Obrazovanje je kroz vreme doživelo nebrojeno dekonstrukcija i promena. Pa često njegovu građu čine društveno prihvaćene norme i referentni sistemi vrednosti, kojima se vrlo često manipuliše i koji se nameću ostatku društva. Relacija društvo- obrazovanje je vrlo statično i jednosmerna putanja.

Svakodnevno reprodukovanje nacionalne pripadnosti

Autor: Milan Urošević

1.      Uvod – nacionalizam i svakodnevica

Pokušamo li da objasnimo pojavu nacionalizma, velike su šanse, da ćemo završiti u ispitivanjima eksplozivnih ispada nacionalne i etničke netrpeljivosti. Ovakvi ispadi se čine najsmislenijim mestima za ispitivanje fenomena nacionalizma, ovde se nacionalizam ispoljava u svojoj najekspresivnijoj formi. Građanski ratovi, teroristički napadi, nasilni oblici demonstracija, svi ovi fenomeni prvi upadaju u vidokrug ako pokušamo da teorijskim svetlom obasjamo fenomen nacionalizma. Sa druge strane, ako fenomenu nacionalizma pristupimo iz drugačije tačke gledišta, i ispitivanje započnemo drugačijima pitanjima naš fokus će se takođe promeniti. Majkl Bilig, u svom delu Banalni nacionalizam, kreće u ispitivanje načina reprodukcije nacionalizma i nacionalnih država. Tačnije, on postavlja pitanje: kako se u razvijenim državama Prvog Sveta održava nacionalna pripadnost? On konstatuje da u ovim zemljama ne postoje veliki i dramatični ispadi nacionalne i etničke netrpeljivosti, ali opet nacionalna pripadnost opstaje kao pojava. Ovakvo pitanje je nesumnjivo intrigantno, posebno usled činjenice da se nacionalna pripadnost retko ispituje u razvijenim zemljama (Bilig 2009: 200). 

Obrazovanje i društvena reprodukcija

     Autor: Milan Urošević

     1.      Uvod – mesto obrazovanja u marksitičkoj teoriji

Od početka dvadesetog veka marksistički teoretičari su na veliki broj načina pokušali da odgonetnu zašto se predviđena revolucija nije dogodila. Ustanovljeno je da okovi koje su radnici trebali da zbace, što reče Marks (Marks i Engels 1948: 96) , imaju daleko veću snagu nego što se do tada mislilo. Ustanovljeno je da reprodukcija kapitalističkog načina proizvodnje zavisi od čitavog niza institucija koje doprinose neometanom održavanju čitave jedne klase u podređenom položaju najamnog odnosa. Ove institucije počinju da budu fokus marksističkih teoretičara usled stanovišta da se upravo u njima krije odgovor na pitanje: zašto radnička klasa pristaje na vladajući sistem društvenih odnosa? Pitanje se čini jednostavnim, ako kapitalistički sistem društvenih odnosa podrazumeva neravnotežu u moći i kvalitetu života, zašto radnička klasa na to pristaje? Odgovor je, činilo se, van samog načina proizvodnje, pošto se u načinu proizvodnje ova neravnoteža najjasnije uočava. Tako se došlo do zaključka da se kapitalistički način proizvodnje mora održavati na daleko suptilniji način od čiste fizičke prinude, on mora uticati ne samo silom, već i putem uveravanja u sopstvenu nužnost. Ovim putem autori poput Gramšija i Altisera dolaze do koncepta ideološke hegemonije, ideje da se postojaći društveno-politički sistem održava tako što se oni koji su u njemu podređeni ubeđuju u nužnost, prirodnost i normalnost postojaćeg poretka. Detaljnije i preciznije specifikujući Gramšija, Altiser je došao do ideje o državnim ideološkim aparatima kao skupu institucija koje reprodukuju vladajuću ideologiju (Altiser 2009: 28). Među ovim institucijama neizbežno se našla i škola kao “obrazovni ideološki aparat”, (Altiser 2009: 28) i njoj je Altiser pridaje najveći značaj u modernom društvu, tvrdeći da je zamenila crkvu (Altiser 2009: 46).

Odnos prema životu i smrti u fašističkoj ideologiji

Autor: Milan Urošević

O egzistencijalnom i sociološkom značaju smrti

Smrt predstavlja jednu od “graničnih situacija” (Jaspers), situacija u kojima se individua suočava sa ograničenošću sopstvenog postojanja. Upravo suočavanje sa ovom ograničenošću i nezaustavljivošću protoka vremena koje neminovno dovodi do trenutka smrti čini smrt neizbežnom činjenicom sa kojom se svako biće suočava. Ova svest o smrti kao neizbežnoj i konstatno nadolazećoj nagnala je Hajdegera da svest o smrti predstavi kao konstantnost ljudske situacije, svest o smrti čini, za njega, fundament ljudskog iskustva (Hajdeger 301: 2007) U isto vreme smrt je za svakog čoveka suštinski nezamisliva, ona je “slučaj”, iznenadan trenutak u kome ono “ja” prestaje da postoji i stoga se smrt nikada ne dešava “meni”, jer u tom momentu “mene” više nema (Hajdeger 2007: 299) Ovde možemo videti dvostruku prirodu smrti tj. dvostrukost njenog pojavnog oblika u ljudskom iskustvu: ona se istovremeno doživljava kao neizbežna, ali i kao nedokučiva realnost. Upravo zbog ovoga svest o smrti uzrokuje konstantnu strepnju usled ontološke nesigurnosti ljudskog postojanja, i suočavanje sa ovom nesigurnošću i formiranje svesti o neizbežnosti smrti je za Hajdegera bio uslov autentičnog i neotuđenog života (Hajdeger 2007: 300) Sa druge strane, mnogo manje afirmativan odnos prema smrti je iskazao Frojd. Za njega je fundamentalni pokretač cele civilizacije “nagon smrti”, konstantna želja za vraćanjem svakog živog organizma u stanje nežive materije koja dolazi u sukob sa nagonom za opstankom (Freud 1976: 66) Ovaj sukob rezultira okretanjem nagona za smrću spolja, izvan pojedinca, što dovodi do uspostavljanja kontrole nad prirodom. (Freud 1976: 66)  Time je nagon za smrću predstavljen kao praotac celokupne kulture ljudskog roda - društvo svoje postojanje duguje smrti. Kao što možemo videti, uloga smrti je izuzetno značajna u misli velikih autora dvadesetog veka. Ali, osim filozofskih promišljanja njenog značaja, smrt kao univerzalna činjenica ljudskog postojanja mora nužno biti kulturno i politički prerađena i regulisana. Ljudska društva i kulture funkcionišu, između ostalog, kao medijatori između određenih bioloških i ontoloških datosti ljudske egzistencije i čovekove svesti, time ove datosti bivaju preoblikovanei snabdevene smislom. Na ovaj način simbolički poredak jednog društva, oličen u njegovoj kulturi, štiti čoveka od apsolutnog užasa (Kuljić 2014: 75) ništavila koje predstavlja smrt, čineći smrt razumljivom i uklapajući je u izgrađeni simbolički univerzum. Iz sličnih razloga u simbolički univerzum društva se na ovaj način ugrađuju i druge datosti kao što je seks, porođaj, mladost, starost i slično.

Fenomen suicida u periodu renesanse

Autor: Mladen Vuković

Uvod

                    Ovaj rad problematizuje i analizira pitanje samoubistva i njegove geneze kroz epohu renesanse, to jest, od vremena rane renesanse, koja bi obuhvatala period od sredine 14. veka pa do uvodnih decenija 17. veka, kada je uticaj renesanse već uveliko počeo slabiti, i promatra ovaj fenomen iz različitih sfera religije, prava, morala i umetnosti, prateći njihov odnos i tumačenja prema samoubistvu kroz epohu. Takođe rad pokušava da locira krucijalne tačke toga perioda kada se menjala ili barem nazirala promena percepcije gledanja na samoubistvo, hoće reći, momentumi u kojima su pojedini teolozi, naučnici, filozofi, pokušali vrlo smelo napraviti otklon od tadašnje dominirajuće teokratije i teološke kosmogonije i njihovog tumačenja suicida kao pre svega dela Satane, i dovesti ga pod okvire racionalnog naučenjačkog konteksta, u kojima se razmatraju različiti faktori koji do suicida dovode, od načina života, fizioloških specifičnosti pojedinca, socijalno-kulturnog ambijenta u okviru kojega se pojedinac razvija i brojnih drugih faktora.             

Liberalizam: Osnovne ideje i njihova primena kod političkih stranaka u Srbiji

Autorka: Aleksandra Korać

Uvod
            Predmet ovog rada je upoznavanje sa osnovnim idejama i načelima liberalne ideologije kao i uočavanje tih ideja i načela u programima i statutima aktuelnih političkih stranaka u Srbiji. Konkretno, izabrala sam tri stranke u kojima ću pokušati da lociram liberalne ideja i načela - Liberalno demokratstku partiju (LDP) jer se već i u samom nazivu ove stranke navodi da je liberalna, Srpsku naprednu stranku (SNS) jer je trenutno vladajuća stranka i Dosta je bilo (DJB) kao jednu od opozicionih stranaka za koju pretpostavljam da najviše zastupa liberalne ideje i načela. Napominjem da iako pronađem neke od liberalnih ideja i načela među ciljevima ovih stranaka to ne znači da su one izričito liberalne već mogu zastupati liberalne ideje i pored nekih drugih ideja, samo će fokus ovog rada biti na liberalizmu pa će me stoga zanimati samo liberalne strane programa i statuta navedenih stranaka. Pre nego što pređem na samu analizu statuta gorenavedenih stranaka izložiću najosnovnije informacije o liberalizmu.

Etički subjektivizam

Autor: Nikola Rikalo

U noćnim satima pogledom u nebo možemo uočiti veliki broj svetlećih tačaka koje nazivamo zvezde. Međutim, kako svetlost kao i sve drugo u svemiru putuje tako ista mora da doputuje od usijane zvezde do naših očiju što nas navodi na zaključak da svetlost koju posmatramo jeste emitovana od strane već odavno nestalih zvezda s obzirom na razdaljinu između galaksija. Kako zvezde nastaju iz prašine i gasa pod uticajem gravitacije, rastu i na kraju nestaju tako i ljudski život nastaje, evoluira i nestaje. Život jedne zvezde uočavamo kao događaj, isto kao i ljudski život, ali ono što ne možemo posmatrati kao događaj jeste ljudski postupak u kome postoji želja, namera i cilj kome se teži. Upravo ljudski postupak i može biti predmet etike, pogotovo onda kada postupak jedne osobe ima uticaj na život druge. Ali, postavlja se pitanje gde ljudski život počinje? Da li začećem? Da li rođenjem? Na tom mestu se uočava moralni relativizam postupka koji je sve kontraverzniji u politici i javnosti, a u pitanju je abortus. Na pitanje moralnosti abortusa možemo odgovoriti na tri načina: isti je nemoralan, moralno prihvatljiv, ali možemo reći i da moralne činjenice ne postoje i da konačan etički sud nije moguć. Poslednju vrstu odgovora implicira etički subjektivizam čiju osnovu ću pokušati da prikažem pomoću dela „Uvod u etiku“ Pitera Singera, a kroz niz logičkih objašnjenja i konkretnih primera. Predstaviću etape razvoja misli etičkog subjektivizma, a na kraju izneti i sopstveno mišljenje.

Narkomanija

Autor: Nikola Rikalo

Uvod

Reč narkomanija predstavlja kovanicu grčkih reči „narke“ (ukočenost) i „manija“ (ludilo) i odnosi se na pojavu zloupotrebe opojnih droga, tj. supstanci koje imaju psihoaktivno dejstvo u vidu menjanja stanja svesti, raspoloženja, mišljenja ili ponašanja. U tom smislu „droga je bilo koja hemijska supstanca koja prilikom unošenja u ljudski organizam menja prirodni tok funkcionisanja ljudskog tela i psihe“ (Stevanović, 2013: 108), a narkomanija bolest zavisnosti koja korisnika usmerava na kompulzivno korišćenje istih. Ono što narkomaniju karakteriše jeste neodoljiva žudnja za uzimanjem određene supstance što na dugoročnom planu dovodi do porasta tolerancije, a samim tim i sve veće konzumacije. Takođe, propratne nuspojave narkomanije jesu psihička i/ili fizička zavisnost, kao i apstinencijalni sindrom koji se javlja u periodima neuzimanja narkotika. Ono što karakteriše psihičku zavisnost koja se javlja kod zloupotrebe svih psihoaktivnih supstanci (PAS) jeste to da ista postaje „sastavni deo mehanizma emocionalne i socijalne adaptacije“ (Bukelić, 1997: 17), dok se fizička zavisnost javlja onda kada narkotik postane sastavni deo ćelijskog metabolizma.

Moralna panika

Autor: Nikola Rikalo

Uvod

           Moralna panika predstavlja uverenje da pojedine pojave o kojima se stav pojedinaca i društva formira na osnovu preuveličanih i iskrivljenih informacija imaju za cilj uništenje društvenog i moralnog poretka. Moralnu paniku je prvi uočio Džok Jang 1971. godine koja je izazvana usled statističkih podataka o sve većoj konzumaciji narkotika, a koja je rezultovala društvenom anksioznošću i policijskim akcijama sa ciljem suzbijanja narko tržišta. Ono što je karakterističnu za pojavu moralne panike jeste „spiralni efekat interakcije između medija, javnog mnjenja, interesnih grupa i vlasti“ (Tompson, 2003: 16). Međutim, za prvobitno naučno korišćenje panike morale zaslužan je Stenli Koen koji je datu pojavu analizirao na osnovu problema sukoba subkultura u Britaniji.

O kraju kapitalističkog sistema iz perspektive Jozefa Šumpetera i Volfganga Štreka

Autor: Goran Radlovački

Uvod

Za kapitalizam kao društveno-ekonomsku formaciju, krize i recesije su vrlo bitne i učestale pojave na osnovu kojih su se konstruisale teorije o njegovom slomu koji je nužan i koji će neminovno doći. Većina teoretičara marksističke struje od 19. veka kontinuirano se bavi ovom temom, priželjkujući kraj kapitalističkom sistemu i karakterišući ga kao nepravedan i eksploatatorski. U ovom radu će se analizirati teorije o kraju kapitalizma, međutim, ovaj proces će se posmatrati iz ugla evolutivnih i neoklasičnih ekonomskih i socioloških teorija, oslanjajući se na Jozefa A. Šumpetera (Joseph A. Schumpter), jednog od najznačajnijih ekonomskih sociologa 20. veka i Volfganga Štreka (Wolfgang Streeck), savremenog liberalnog teoretičara. Glavna hipoteza oba ova teoretičara jeste da će uspešnost i efikasnost kapitalizma dovesti do njegovog kraja i postepenog, evolutivnog prelaska, prema Šumpeteru, u socijalizam (Šumpeter, 1960: 99).

Upotreba džeza za jačanje kulturnog i nacionalnog identiteta u Danskoj

Autor: Milutin Raković

Uvod

Istorija džeza u Danskoj počinje još od ranih godina dvadesetog veka i traje sve do danas. Danska, a naročito Kopenhagen, je jedan od najvećih evropskih centara džeza koji je tokom dvadesetog veka ugošćavao neke od najvećih imena američke džez muzičke scene. Danas se, međutim, razvio poseban oblik „danskog džeza“ koji ima svoje prepoznatljive odlike i distinktivan stil. Kao takav, danski džez ima i značajnu ulogu u formiranju i održavanju posebnog kulturnog i nacionalnog danskog identiteta u kontekstu sve veće globalizacije i procesa utapanja pojedinačnih identiteta u nad-nacionalne entitete.

U ovom radu ćemo najpre prikazati razvoj džeza u Danskoj i formiranje njegovih sprecifičnih i prepoznatljivih elemenata. Nakon toga, fokus rada će biti usmeren na dublje implikacije državno konstruisane kulturne politike koja ima ključan uticaj na jačanje nacionalnog i kulturnog identiteta Danske.

Kritički pristup proučavanju uloge porodice u društvenoj reprodukciji

Autor: Milan Urošević

Uvod

Neomarksistički teorijski pravac se prevashodno, pored brojnih drugih teorijskih karakteristika, odlikuje upuštanjem u borbu sa aporijama u koje je do tada upao klasična marksistička teorija, a i pokret. Predviđajući neminovni pad kvaliteta života radnika i rast otuđenja, Marks je najavljivao i željno isčekivao navodno neminovan revolt radničke klase. Ovaj revolt je trebao da dovede do promene društveno-ekonomske formacije i dolaska novog, komunističkog društva. Kao što je poznato, ovakva predviđanja su se ispostavila kao netačna, što je doveo do postavljanja neminovnog pitanja: zašto? Celokupan neomarksistički pokret se može videti kao pokušaj nalaženja odgovora na ovo pitanje. Ispostavlja se kao očigledna misterija kako kapitalistički ekonomski sistem i pored pogubnih posledica koje proizvodi idalje funkcioniše relativno lako, dok u celokupnom društva vlada relativan mir. Davanje odgovora na ovo pitanje nije lak zadatak, prvi veći autor koji je formulisao kohezivnu teoriju sa ciljem objašnjenja relativnog mira u kapitalističkom društvu bio je Antonio Gramši.

Analiza sadržaja

Autor: Milan Urošević

Uvod

Analiza sadržaja predstavlja istraživački postupak putem kojeg se mogu istraživati različiti oblici komunikacije koja se obavljaju u društvu. Različite vrste istraživanja društva, ako žele da budu potpune i opsežne moraju obuhvatiti i komunikacijski aspekt društvenog sveta. Bitna karakteristika analize sadržaja je da, poput metoda slučaja i biografskog metoda, predstavlja vrstu istraživanja, metod prikupljanja podataka i metod analize podataka u jednom. (Fajgelj 2012: 405) Ovo je čini jednim od retkih metoda u sociologiji i drugim društvenim naukama za koji se može reći da može obuhvatiti sve istraživačke faze. Druga bitna osobina analiza sadržaja je da njene jedinice posmatranja čine ljudski proizvodi i to oni proizvodi koji u sebi nose određene informacije i simboličke signale. (Fajgelj 2012: 405) Ovo analizu sadržaja upućuje na osnovne elemente ljudske komunikacije kao one objekte koji čine njenu sferu istraživanja i gde se njene jedinice nalaze, ti elementi su: odašiljalac neke poruke, primalac poruke i sadržaj poruke. (Milić 1996: 571) Što se tiče odnosa sa objektom istraživanja analiza sadržaja je specifičan postupak po tome što u toku istraživanja ona nimalo ne interferira sa posmatranom pojavom. (Fajgelj 2012: 405) Ovo znači da se analiza sadržaja može primeniti kako na primarnim podacima tako i na sekundarnim, onim koje nije prikupio sam istraživač. (Fajgelj 2012: 405)

Orijentalistički i balkanistički diskurs i njegove varijante na prostorima bivše Jugoslavije

Autor: Milan Urošević

Kultura i poluperiferija

Pojam poluperiferije uzet je iz teorije svetskog sistema koja potiče od Imanuela Volerstina. Ovim pojmom Volerstin je težio da obogati podelu, nastalu u teorijama zavisnosti, između centra kapitalističkog sistema i njegove periferije. (Frank 1970: 7) Poluperiferija stoga ovde uzima ulogu dinamičke komponente koja je uvedena sa namerom da se teorija oslobodi statičke slike. Ako ispitamo poluperiferijski položaj zaključujemo da on predstavlja prelaznu kategoriju koju zemlje zauzimaju u njihovom putu uz ili niz skalu svetskog kapitalističkog sistema koja na svom vrhu ima centar a na dnu periferiju. Upravo ovo objašnjava Volerstinovo određenje periferije kao “srednje tačke u kontinuumu koji se proteže od centra ka periferiji”. (Volerstin 2012: 60) Ovakvo viđenje periferije nas podstiče na zanimljivo pitanje, a to je stanje u kojima se ovakve države nalaze. Poluperiferijski položaj, pošto je prelazan, predstavlja svojevrstan limbo u kome zemlje još uvek ne poseduju potpuno izgrađene karakteristike nijednog od polova spektra. Upravo ova neodređenost a možemo reći i zbunjenost, će predstavljati okosnicu našeg rada. Ovaj rad baziraćemo na ispitivanju karakteristika kulturne sfere Srbije, u njenom procesu postsocijalističke transformacije i uticaj poluperiferijskog položaja Srbije na njen položaj u simboličkoj geografiji Evrope.

Kultura, informacija, konzumerizam

Autorka: Katarina Krstić

Apstrakt U seminarskom se govori o kulturi sveta kao jednoj formi globalne kulture, čiji je rezultat: potrošačka kultura, era informacija, povezanost lokalne i globalne sfere. Neka poglavlja su napisana iz kulturološke i antropološke perspektive, da bi se iscrpnije opisale kulturne pojave i celovitije shvatila težnja ka homogenizaciji kulture.

Ključne reči informacija, konzumerizam,kultura, Internet, globalno, lokalno, kulturna industrija.

Tri teorijska pravca u izučavanju ideologije

Autor: Milan Urošević

Naš problem nije: „Da li su naše želje zadovoljene ili ne?“. Naš problem je: „Kako znamo šta želimo?“. Nema ničeg spontanog, ničeg prirodnog u ljudskim željama. Naše želje su veštačke. Moramo biti naučeni da želimo. (Slavoj Žižek, Perverznjakov vodič kroz film)

1.      Značaj ideologije danas

Ekonomska kriza sa kraja 2008. radikalno je uzburkala duhove, do tada potpuno sigurne u održivost i ispravnost svojih nazora, koji su korespondirali sa, do tada razvijanim, kapitalističkim načinom proizvodnje. Potpuna sigurnost u ispravnost osnovnog neoliberalnog postulata - da je tržište ultimativni regulatorni mehanizam, kako ekonomije, tako i ostatka društvenog života, biva temeljno uzdrmana. Kako Rodrik ispravno ukazuje, osnovna pripovest, koju su ekonomisti iskonstruisali gubi na svojoj verodostojnosti i draži. (Rodrik 2013: 12)

Međunarodni odnosi, sukobi i globalizacija

Autor: Ognjen Varađanin

Uvod

Džozef Semjuel Naj (Joseph Samuel Nye, Jr.) je autor dela „Kako razumevati međunarodne sukobe“, knjige koja se bavi relacijom istorija – teorija, unutrašnja – spoljašnja politika, logikom odnosa i sukoba, kao i globalizacijom. Neka od kapitalnih pitanja koje postavlja Naj su i kakvu ulogu moral igra u međunarodnim odnosima, da li su ratovi bili neizbežni i koji su to neposredni, a koji latentni razlozi sukoba između država.

Kako mnogi teoretičari tvrde, u istraživanju i teoretisanju nemoguće je biti potpuno objektivan, stoga pre ulaženja u dublju analizu ove teme potrebno je napisati par reči i o autoru knjige u svrhu bližeg razumevanja njegovih teorijskih stavova prožetih kroz ovo delo. Rođen u selu od 18000 stanovnika, Džozef Naj, osnovne studije je završio na Prinstonu summa cum laude, a doktorat iz političkih nauka odbranio je 1964. godine. Naj se smatra, zajedno sa Robertom Kiohejnom (Robert Keohane), utemeljiteljem modernog neoliberalizma. Nosilac je brojnih visokih zvanja među kojima je i pomoćnik ministra odbrane za međunarodne bezbednosne poslove , a trenutno je profesor na Harvardskom univerzitetu. Otac je pojma „meka moć“ koji označava upotrebu kredibiliteta ili ugleda države, organizacije, pojedinca u svrhu ostvarivanja željenog ishoda bez nasilnih sredstava.

Forma devijantnog ponašanja kod mladih- alkoholizam

   Autorka: Katarina Krstić

1.     Uvod

Polaznu tačku za pisanje seminarskog, pronašla sam u knjizi ,,Čovek i alkohol u društvu’’ profesorke Slađane D. Labaš, takođe ću se kroz rad pozvati na knjigu ,,Ni normalno ni patološko’’ autora Dušana Kecmanovića. U ovom seminarskom ću se fokusirati na uži deo populacije, konkretno na adolescente, na dostupnost i interesovanje za rizično ponašanje. Da bismo dobili što potpuniju sliku ovog patološkog ponašanja, moramo uzroke i posledice posmatrati iz biološkog, psihološkog i sociološkog ugla. Potrudiću se da skrenem pažnju na problem koji se sve češće pojavljuje, ali mu se ne posvećuje dovoljno pažnje.

Društveni angažman rokenrol muzike

Autorka: Aleksandra Korać

Uvod

            U ovom istraživanju baviću se društvenom angažovanošću rokenrol muzike na teritoriji Republike Srbije u drugoj deceniji 21. veka. Rokenrol je žanr popularne muzike[1] koji je nastao i razvio se na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina dvadesetog veka. Fenomen rokenrola se gradio kroz odabir elemenata koji će biti prepoznati kao „esencijalni” – elektrifikacija instrumenata, inovacije u izvođenju muzike i ponašanju kako izvođača, tako i publike, isticanju tele-snosti kroz pokret i odevanje, ideje buntovništva protiv ustaljenih normi itd. (Ristivojević, 2013: 2). Ovaj pojam ću koristiti u najširem mogućem smislu, dakle kad kažem rokenrol podrazumevam i sve njegove podžanrove. Mislim da nije neophodno, u skladu sa potrebama istraživanja, praviti razliku između samih podžanrova rokenrola kakvi su indie rok, pop-rok, hard rok, pank-rok i slično. Cilj mi je da ustanovim da li je ova vrsta muzike, kao takva, i dalje društveno angažovana na ovoj teritoriji u ovom vremenskom trenutku.

Podela i razumevanje korena ideoloških borbi kroz vizije

Autor: Uroš Radulović

Uvod

Glavna tema kojom se bavi Tomas Sovel (Thomas Sowell) u svojoj knjizi „Konflikt vizija“ jeste traženje ideoloških korena političkih borbi, dok, nas takođe, navodi na razmišljanje i preispitivanje samih vizija koje posedujemo. Sovel se ne bavi konkretnim ideologijima koje danas postoje ili koje su postojale kroz istoriju, već vizijama na kojima se one baziraju i iz kojih nastaju i razvijaju se. U svom radu ću se konkretno bazirati na tumačenju vizija i kako ih je Sovel klasifikovao, a posebnu pažnju ću posvetiti vizijama jednakosti i vizijam vlasti. Knjigu „Konflikt vizija“ Tomasa Sovela sam izabrao sa razlogom jer sam od ranije upoznat sa njegovim delima i filozofijom kojom se vodi, a kroz ovo delo Sovel se krajnje kritički ophodi prema temi kojom se bavi i daje drugačiji pogled na korene ideološke borbe i zašto one postoje.

Analiza reklame za film ,,Deadpool’’

Autorka: Tamar Zavođa

1.Uvod

Predmet ovog rada je reklama za film ,,Deadpool’’(Dedpul) čija je premijera bila u februaru ove godine. Reklama je predstvaljena na plakatu koji je bio izložen u periodu od mesec dana, tačnije od sredine januara do sredine februara. Plakat sam uočila na stanici kod Zelenog venca, na mestu gde se inače lepe plakati/reklame za razne filmove, koncerte, žurke i ostala dešavanja.

Marketinška kampanja koja je sprovedena za film je zaista fascinantna. Kreatori su uzeli u obzir zemlju u kojoj se oglašavaju i napravili su reklame koje su saglasne sa dešavanjima u datoj zemlji. Dakle, kontekst u kome je stvorena reklama, ali i u kojem se ona prima, je jako važan. Za potpuniju analizu nije dovoljno samo iščitati reči teksta, položaj predmeta, već je neophodno otkriti i razumeti kontekst iza reklame. Stoga, ovaj rad je bliži socijalnoj semiocici. Podelu između socijalne i strukturalne semiotike je napravio Čendler, gde se strukturalna bavi tekstualnom analizom, dok se socijalna bavi kontekstom i stvaraoca poruke/reklame i primalaca iste (Vasiljević, 2007).