“In the white room with black curtains…"

Autor: Mladen Vuković

„Blaženi ubogi, jer je njihovo Carstvo nebesko.“ Mt 5, 3 

Dakle, u nebeskoj hijerarhiji, maloumni se postavljaju na pijadestale. Medjutim, šta je sa umobolnima? Uopšte, razlikuje li Biblija to dvoje? Ako da, gde je njihovo mesto u nebeskoj konstelaciji? Imaju li ga? Da li je Haos postojao pre Reda? Ili je bilo obrnuto? Živimo li danas u Redu?

Izmedju Hobsa i Loka, uvek sam birao ovog prvog.  

                   

Izmedju Hobsa i Rusoa, uvek sam birao ovog prvog. 

Planiranje i izvođenje eksperimenata u sociološkim istraživanjima: etape izvođenja i problemi

Autor: Milutin Raković

Uvod

Još od vremena formiranja sociologije kao nauke mogućnost izvođenja eksperimenta u društvenim naukama je bila predmet rasprava. Stavove o mogućnosti primene eksperimenta možemo naći kod devetnaestovekovnih naučnika koji su svojim razmišljanjima pretočenim u radove želeli da opišu i bolje razumeju društvo. Naravno, da bi uspeli u svom cilju morali su razvijati naučne metode putem kojih bi dolazili do novih zaključaka i saznanja. Od svih vrsta metoda koje se mogu iskoristiti u društvenim naukama posebno mesto ima eksperimentalni metod. Milić smatra da je veoma teško naći drugi metodološki problem oko kojeg su se naučnici sasvim slagali, iako su pripadali različitim tradicijama, pravcima i mišljenjima, kao što su slagali oko nemogućnosti primene eksperimenta u društvenim naukama. (Milić, 2014: 686). Kod Milića možemo naći kratak pregled i stavove o primeni eksperimenta najistaknutijih naučnika devetnaestog veka, Marksa, Konta, Džona Stjuarta Mila, Dirkema i Vebera. Nećemo se dublje baviti shvatanjima o eksperimentu kod ovih autora, važno je istaći da grupa ovih autora je smatrala da eksperiment, u pravom smislu reči, nije primenljiv (Milić, 2014: 686). S druge strane ne smemo zanemariti i suprotna mišljenja na prelazu iz osamnaestog u devetnaesti vek koja nam govore da je eksperiment ipak moguć u društvenim naukama. Kao primere Milić navodi autore matematičara i astronoma Laplasa i socijaliste-utopiste Furijea. Dakle, naglasio bih da se ovaj rad neće baviti problematikom koja se tiče mogućnosti, odnosno nemogućnosti izvođenja eksperimenata u društvenim naukama već ću u ovom radu razmatrati načine i etape izvođenja eksperimenata, probleme koje nastaju tokom izvođenja, kao i rešenja koja su stvorena da bi se premostili problemi koji su za mnoge autore bili ključni za negiranje primene eksperimenta u društvenim naukama, odnosno u sociologiji.

Islam i politika

Autor: Ognjen Varađanin

Uvod

Smatram da je ovaj seminarski rad pošteno početi jedino sa napomenom da je izučavanje tema islama i njegove sprege sa politikom tj. “islamskom politikom” mukotrpan trud jer se radi o, bar za one koji nisu njegovi izučavaoci, islamolozi, ili i sami pripadnici ove religijske i svetonazorske pojave koja stoji potpuno nasuprot zapadnjačkoj, pojmovima koji su u biti umnogome drugačiji od pojmova koji bi, u nekom dobronamernom pokušaju poređenja, stajali nasuprot njima, kao što su hrišćanstvo i moderna demokratija. Iz istih razloga je teško izbeći etnocentrizam, verovatno i teže nego što bi to bilo u proučavanju nekih drugih kultura i religija. Ono što islam čini specifičnim, a o čemu autor „Globalnog islama“, Kaled Fuad Alam, piše je to što islam ne mora da bude samo religija (sa svim svojim vrednostima, svetonazorima, normama) kao što je to slučaj sa hrišćanstvom, on ume da preraste i u društveno i državno uređenje. Islam, u slučaju Irana, i jeste društveno i državno uređenje, na šta ukazuje Oliver Potežica (2006: 22), autor knjige „Islamska republika Imama Homeinija: Pojam suverenosti u delima Imama Homeinija“.

Kretanje nacija i fašizam

Autorka:Pejakov Isidora

Uvod

Iako se na prvi pogled čini kako Đanbatista Viko, koji je zastupao humanizam i ljudskost tokom XVII i XVIII veka, nema nikakvih dodirnih tačaka sa fašizmom, ideologijom XX veka, jedna veza postoji – nacija. Vikoovo Kretanje nacija u Novoj nauci govori o istorijskom redosledu koji nacije prate. On na istoristički način govori o nacijama i deli svaki aspekt nacije u tri doba. Poređenje Vikoa, koji kritikuje modernu racionalnu misao i fašističke ideologije se čini nespojivim na prvi pogled. Međutim, da li je Viko još u sedamnaestom veku ipak predvideo kretanje nacija? Iako zagovara povratak antičkoj misli, starom Rimu i staroj Grčkoj, Viko je i dalje jedan od najznačajnijih italijanskih teoretičara, dok fašizam kao politički koncept nastaje baš u Italiji. Takođe, postoje i mnogi drugi teoretičari fašizma, ali kom kretanju nacije ova ideologija pripada?

Fašizam, kao veoma kontroverzna ideologija, prouzrokovao je stvaranje jedne od najracionalnijih mašinerija u istoriji čovečanstva, koja je bila pogubna za ogroman broj ljudi, a to je svakako Holokaust. U kom pravcu se kreće jedna nacija kada drugu etiketira i sistematski uništava? Kojoj ljudskoj prirodi tako nešto pripada? Ako je Vikoova postavka Verum esse ipsum factum ispravna[1], onda je fašizam, sa Holokaustom kao svojim delom, potpuno opravdan, s obzirom da je bio pun inovacija (naročito onih što služe ratu). No, da li je to zaista i tako?

Šifra_UNABOMBER

Mladen Vuković, 

student sociologije (u ostavci)

Na skoro dvadesetogodišnjicu od hapšenja Teodora Kačinskog, brilijantnog američkog matematičara i anarhiste, decenijama državnog neprijatelja broj jedan američkog governemnt-a, čije su bombe još od dekade sedamdesetih pa sve do sredine devedestih odzvanjale u samom nukleusu kapitalizma, u produkciji američke kompanije koja se bavi mas-medijima Discovery Communications, snimljena je serija od osam epizoda o životu ove kontroverzne ličnosti.

Indeks humanog razvoja i migracije iz Srbije u Norvešku i Sloveniju

Autorka: Katarina Krstić

Skraćenice:

HDI- indeks humanog razvoja

BDP- bruto domaći proizvod

1. Uvod

        Demografski trend koji se ustalio već par decenija unazad u Srbiji je migracija mladih visokokvalifikovanih i obrazovanih ljudi. Sa željom da se što bolje probiju na tržište rada i poprave dotadašnji životni standard u matičnoj zemlji. Analiza će se usredsrediti na migracije iz Srbije u Norvešku i Sloveniju. Ono što je de facto poznato jeste da se Norveška ubraja u najrazvijene zemlje sveta, zatim Slovenija koja se ubraja u razvijene zemlje, dok je Srbija zemlja u razvoju. Jedna i centralna hipoteza će biti razlozi i odgovor: Koji faktori utiču na to da se više mladih opredeljuje da na neku vrstu usavršavanja, bilo tu u službi obrazovanja ili stranog jezika, odlaskom u Norvešku ili Sloveniju.  Faktori koji će uticati na krajnji rezultat ove analize su: predrasude kada su u pitanju kultura i tradicija, empirijski potvrđen veći broj odlazaka na usavršavanje, životni standard, i između ostalog bezbednost.

Zatvorske deprivacije

Autor: Ognjen Varađanin

Uvod

Ovaj rad nastaje kao predispitna obaveza iz kursa “Sociologija društvenih devijacija – kriminalitet”. Bitno je napomenuti da jednu jedinicu literature čini koautorstvo predavača na ovom kursu, dr Milane Ljubičić, naziva „Žene i zatvor, opšta pitanja i studija slučaja“. Drugu jedinicu literature čini “Zatvoreničko društvo” od Jelene Špadijer Džinić koje je jedno od retkih Jugoslovenskih radova na temu penitencijarne sociologije ali se pokazalo kao vrlo značajno i to zbog prikupljanja podataka o  razvoju, sistematizovanju pravaca i pojmova o kriminologiji u sociološkoj teoriji i istraživanjem koje je sprovedeno u Kazneno-popravnom domu za žene u Požarevcu. Kao treću jedinicu literature koristiću “Rečnik socijalnog rada” autora dr Ivana Vidanovića iz 2006. godine u svrhu lakšeg rukovanja pojmovima bitnim za ovu disciplinu. Cilj ovog rada je obrada najvažnijih pojmova iz oblasti penitencijarne sociologije, upoznavanje sa sociologijom zatvorskih ustanova kao i metodima proučavanja istih.

Oblici umetničkog organizovanja u džentifikovanom prostoru – primer Ciglane

Autori: Branka Matijević, Dušanka Milosavljević, Marija Todorović, Sofija Ćetković, Tijana Bojanić, Milutin Raković

Uvodna razmatranja

Opredelili smo se za proučavanje Ciglane zbog specifičnosti ovog prostora. Naime, u pitanju je prostor napuštene fabrike Trudbenik, koju je grupa umetnika na čelu sa skulptorom Viktorom Kišem zauzela 2013. godine, sa idejom da stvori novi prostor, prvenstveno namenjen umetnicima, ali i svim ljubiteljima umetnosti. Tako su otvorene brojne umetničke radionice, galerija i kafić u kojem se održavaju koncerti autorskih bendova. U Ciglani svakog leta održava se i Festival “Dev9t” kao i niz drugih kulturnih dešavanja.

Zainteresovala nas je potreba za postojanjem ovakvih prostora u kontekstu potrošačkog kapitalističkog društva. U savremenom društvu sama umetnost se komercijalizuje i komodifikuje, kultura se stvara u okvirima kulturne industrije, a kulturnoumetnički sadržaji se prodaju na tržištu sa ciljem stvaranja profita. Sa druge strane, dela klasične umetnosti izlažu se u galerijama i muzejima, prostorima koji su u velikoj meri ekskluzivni. U kontekstu savremenog potrošačkog društva, svi proizvodi i sadržaji koji imaju odrednicu alternativnog uveliko su inkorporirani u mainstream kulturu i predstavljaju poželjne i dominantne modele. Otvorenih prostora u kojima se stvara i konzumira alternativna kultura ima malo, a takođe se može postaviti i pitanje - da li su prostori poput Ciglane neophodni u savremenom kontekstu.

O metodu kritičke teorije

Autor: Milan Urošević

Uvod

Kritička teorija se može videti kao specifičan integrativni poduhvat u okviru društvenih nauka ili društvene teorije što je pojam koji autori ovog pravca preferiraju. Ona se istovremeno sastoji iz kritike savremene nauke i filozofije, a sa druge strane u sebi sadrži pokušaj njihovog reformisanja. Sa druge strane ova teorija pokušava da izvrši još jednu integraciju koja cilja van sfere nauke, a to je integracije teorije i prakse. Ovaj vid integracije je produkt kritike savremene nauke, njenih načina funkcionisanja, njenog položaja i društvene uloge samih naučnika. Stoga kritičku teoriju možemo videti kao pokušaj reofrmisanja same društvene nauke koji je ponikao u periodu razvitka naučne metodologije koji Milić naziva „period empirističkog tehnicizma“ (Milić 1996: 29). Ovde se upravo nalazi koren kritike pozitivizma kojoj su autori ovog pravca posvećeni. Možemo zaključiti da kritička teorija spada u treći period razvoja metodologije koji Milić datira od 60ih godina dvadesetog veka (Milić 1996: 31). Ovaj period prema njemu karakteriše plodno spajanje teorijskog razmišljanja i istraživanja koje teži da prevaziđe jednostranost prethodne faze u kojoj je dominirao empirizam (Milić 1996: 31). Ovde možemo smestiti autore iz pravca kritičke teorije u koje Milić pored Frankfurtske škole ubraja Rajta Milsa i Žan – Pola Sartra (Milić 1996: 31, Milić 1989: 572). Može se reći da je kritička teorija pravac potpuno posvećen progresivnoj promeni ljudskog društva kao i oslobađanju čovekovih stvaralačkih potencijala. Ovo je naučni pravac koji ne beži od „pristrasnosti“ i smatra da nauka upravo treba biti na pravoj strani istorije umesto dosadašnjih pokušaja da se drži po strani društvenih sukoba.

Međunarodne migracije i savremeno kretanje radne snage

Autorka: Katarina Krstić

Uvod

            Polaznu tačku za pisanje ovog seminarskog rada, našla sam u poglavlju ’The movement of labour and global civil society’. U ovom radu biće najviše reči o međunarodnim migracijama i kretanju rada/ radne snage. Legalne dobrovoljne, međunarodne migracije kao element demografskog teorijskog aparata, ključne su za razumevanje kretanja rada i radne snage. Za razliku od tokova drugih resursa kao što su dobra i kapital, radna migracija obuhvata različite dimenzije kao što ljudska prava, pitanja identiteta i zabrinutost kada je u pitanju bezbednost. Trend koji postaje sve popularniji kada su u pitanju međunarodne migracije jesu migracije iz najčešće dva razloga: dalje školovanje ili potraga za zaposlenjem. Većina literature se fokusira na migracije ljudi iz siromašnih u bogatije zemlje.

         Dve bitne klasifikacije migracija u kontekstu kretanja rada su: dobrovoljne i prinudne[1], leglne i ilegalne. Često se u nekim javnim raspravam ignorišu razlike između zakonskih migranata, radnika i onih koji traže azil, izbeglica. Migracije i pravno na kretanje kao osnovno ljudsko pravo sadržano u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima su u koleraciji, ali se to često zanemaruje. Slobodno kretanje rada je usko povezano sa pitanjem sigurnosti i identiteta.

Polovi i porodica u rizičnom društvu

Autorka: Pejakov Isidora

Uvod

U samom jeziku postoje vokabularne barijere kada je reč o stanju među polovima. Taj vokabular svakako nije miroljubiv. Sam jezik odnose među polovima opisuje kao odnose seksualnosti, nežnosti, braka, roditeljstva i tako dalje. Iako odnosi među polovima uključuju gorepomenute koncepte, takođe im se pripisuju i druge stvari poput posla, profesije, nejednakosti, politike i privrede. Kada se govori o porodici, mora se govoriti o poslu i novcu, o obrazovanju supružnika, profesiji i mobilnosti. Međutim, često se iz diskursa o ovim stvarima izostavlja pojam nejednake raspodele.

Položaj muškaraca i žena

Kada se radi o revolucionarnim promenama u na pogledu položaja polova, postoje dve strane.  Epohalne promene su obuhvatile polja seksualnosti, prava i obrazovanja. U celini su se ove promene desile u samoj svesti i na papiru. Druga strana se tiče kontradiktornosti na polju kontinuiteta u ponašanju i položaju muškaraca i žena na tržištu rada i u oblasti socijalne sigurnosti. Dakle, nejednakosti i dalje postoje i pojačavaju se.

Volerstinovo shvatanje kapitalizma

Autorka: Pavlina Videnović

UVOD

Građena kao kritika postojeće organizacije društvenih nauka, svetsko-sistemska teorija predstavlja novu perspektivu u sagledavanju odnosa na globalnom nivou. Njen najznačajniji predstavnik je američki sociolog Imanuel Volerstin, čije viđenje savremenog kapitalističkog svetskog sistema nastojimo da prikažemo. Prikaz ovog shvatanja značajno je iz razloga što ono ne obrađuje jedino ekonomsku dimenziju svetske privrede, već upućuje i na njenu povezanost sa društvenim, političkim i kulturnim činiocima. U vezi sa tim pomenuta perspektiva obuhvata i odnose moći, neretko zanemarivanu varijablu u brojnim sociološkim promišljanjima o prirodi različitih struktura i sistema. Ključna pitanja kojih se Volerstin posredno dotiče odnose se na prirodu kapitalističkog poretka u praksi i njegov dalji razvoj; zatim, kojim grupacijama najviše odgovaraju postojeći odnosi i na koji način one doprinose njihovom održanju.

Prikaz "Sociologija prostitucije" Kingslija Dejvisa

Autor: Marko Kordić

Uvod

U ovom tekstu je prikazan rad Kingslija Dejvisa iz 1937. godine u kome Dejvis razvija sociološku analizu prostitucije - uzroke njenog postojanja, univerzalnosti i vitalnosti kao transistorijske institucije. Provokativno za moraliste, ali naučno potkovano, ukazao je na fundamentalna obeležja koja komercijalna prostitucija deli sa drugim "svetim" institucijama društva, poput braka, ali je opisao i njena distinktivna svojstva (iz kojih i proizilazi i sama postojanost prostitucije) koja čine demarkacionu liniju u odnosu na druge prokreativno-seksualne institucije. 

Sukobi u Sengoku eri japanske istorije

Autorka: Pejakov Isidora

Uvod

Sukobi su kao sociološka pojava veoma interesantni za izučavanje. Neki ih definišu kao situaciju, neki kao sredstvo, a neki kao uzrok mnogih nedaća, iako sa pozitivnim ishodima kod nekih autora, što se vezuje kako za psihologiju, tako i za sociologiju. Naime, sukob može biti konfliktnog karaktera, ali i ne mora biti tako, a Japan u Sengoku eri je primer kako u sukobu mogu biti sadržana oba ova atributa.

Japanska istorija se deli na mnogo era i podera. Sistematična klasifikacija prema društvenim karakteristikama svake ere, omogućila je istoričarima, kao i sociolozima, sa tzv. Oksidenta, da sa lakoćom izučavaju japansko društvo kao pojavu, jednu posve autentičnu, kako za antički, tako i za moderni svet.

U svakoj od era u istoriji Japana, dešavali su se neki unutrašnji, spoljašnji, latentni ili manifestni sukobi, kao i u svakom drugom društvu. Međutim, Sengoku eru su obeležili najpotresniji i najplodonosniji sukobi za japansko društvo.

Georg Zimel je jedan od socioloških teoretičara čije određenje društva kao pojma je najpribližnije japanskom društvu. Naime, kao proces psihičke interakcije ljudskih bića, društveni odnosi nisu puko psihički ili biološki, već i moralni. Moral je dosta diskutabilan koncept u japanskom društvu, jer niti jedna njihova religija, čak ni autohtoni šinto[1], ili filozofija, nikada nije propagirala moralni kod i načela. S druge strane, japansko društvo je najpoznatije upravo po tome kako su njihove društvene norme dosta stroge i koliko se članovi društva čvrsto pridržavaju istih otkad su poznati naučnoj istoriji.

Kako su bogati postali bogati i zašto siromašni postaju siromašniji

Autor: Raković Milutin

Uvod

Erik S. Reinert je norveški ekonomista koji se bavi proučavanjem istorije ekonomije i razvojne ekonomije. Na Univerizitetu St. Gallen je završio osnovne studije, dok je doktorat odbranio na Univerzitetu Cornell.[1] Kao veoma priznati ekonomsita, uvidevši protivrečnosti koje proizvodi svetski ekonomski sistem, bavio se problematikom koja je naizgled bila veoma očigledna, dok u naučnim raspravama je itekako bila zapostavljena. Jedna od osnovnih tema koju je otvarao tiče se siromaštva u svetu, odnosno kako su siromašne zemlje sa istim nivoom produktivnosti kao i bogate ustvari i dalje siromašne? Svoju analizu i odgovor na ovo pitanje smestio je u svoju studiju: Globalna ekonomija: Kako su bogati postali bogati i zašto su siromašni. Kao što sam naveo, jedna od oblasti kojom se ovaj autor bavi je istorija ekonomija i samim tim u svojoj knjizi vrši kritičko-istorjsku analizu gde uz pomoć razumevanja istorije ekonomije želi da nam objasni njene rezultate i sadašnji svet u postojećem obliku.

Reinert kreće od praktičnih i vidljivih ekonomskih nelogičnosti koje se tiču odnosa zemalja prvog i trećeg sveta: zašto vozač u Nemačkoj ima 16 puta veću platu od vozača iz Nigerije iako su podjednako produktivni i efikasni (Reinert, 2006: 92)? Ovako, naizgled lako pitanje, zahteva kompleksan odgovor do kog da bismo došli moramo razumeti istorijski i ekonomski kontekst. U ovoj kratkoj studiji možemo naći odgovore uz pomoć kojih ćemo lakše razumeti društveno-ekonomsku realnost i ona takođe predstavlja veoma korisno štivo ne samo za ekonomiste, već i za sociologe kao i istoričare.

Seljaštvo u japanskom društvu

Autorka: Isidora Pejakov

Uvod

Japansko društvo je u velikom broju aspekata veoma drugačije od ostalih naprednih, većinom „zapadnih“ društava. Potpuno suprotna celokupn kultura, filozofija, običaji, načini školovanja i razmišljanja, odevanja i ratovanja, japansko društvo nisu sprečili da na današnjoj kompetitivnoj sceni svetskog liberalno-ekonomskog tržišta zablista punim sjajem i bude veoma jak kompetent čak i tzv. „državama blagostanja“. Svako ljudsko društvo se razvijalo različitim tokovima: samostalno ili prinudno, raspadanjem i ujedinjenjem, industrijski ili turistički; međutim, ono što je zajedničko za gotovo sva društva jeste formiranje nekakvog tipa naselja na teritoriji na kojoj ono obitava. Skoro sva društva imaju neku formu naselja, sela ili grada, koju su morale da stvore radi lakšeg preživljavanja i japansko društvo nije izuzetak. Iako se tipovi naseljavanja društava razlikuju po društvenoj organizaciji i geografskim uslovima, japanska naselja se razlikuju samo organizaciono od tipičnih „zapadnih“ naselja. Prilikom istraživanja japanskih sela, treba pre svega uzeti u obzir geografske karakteristike ovog područja: dakle, vulkanskog ostrvlja koje je najvećim delom planinskog karaktera. Iz ovoga se da lako zaključiti kakav bi tip naselja mogao na ovom području da funkcioniše, kao i na koji način bi ljudi mogli da privređuju u tim naseljima, jer je ipak poljoprivreda najbitnija kada je istraživanje sela u sociološkom smislu u pitanju. Potom, u obzir treba uzeti veoma turbulentnu istoriju ovog društva, u kojoj je seljaštvo imalo ogromnu ulogu, noseći najjače režime „na svojim plećima“, a da nikada nije uspelo da napravi neki bitan potez u istoriji. Marksovo predviđanje revolucije koju iznosi seljaštvo ni u slučaju japanskog društva nije ostvareno.

Emil Dirkem - Samoubistvo

Autorka: Isidora Pejakov

Uvod

“Naučno istraživanje može dovesti do cilja samo ako je oslonjeno na uporedive činjenice, i utoliko su veći izgledi na uspeh ukoliko je sigurnije das u prikupljene sve činjenice koje se mogu korisno uporediti.” (Dirkem, 1997:31).

Emil Dirkem se zalagao za stroga pravila sociološkog metoda, kako bi sociologija dobila poverenje kao nauka. Naime, ta pravila je izneo u svom delu Pravila sociološkog metoda, ali ih je primenio u svojoj veoma opširnoj i poznatoj studiji Samoubistvo. Ova studija je značajna za celokupnu sociološku teoriju, jer je prvi put jedna, naizgled individualna pojava dobila karakteristike i analizu društvene pojave.

Samoubistvo je bilo tokom istorije karakterisano kao čin bolesnika, kao privatan čin, osuđivano je na razne načine, ali niko nije gledao društvenu pozadinu ovog čina. Dirkem je, poredeći podatke iz evropskih zemalja uspeo da utvrdi određene trendove koje je povezivao sa određenim zajedničkim karakteristikama pojedinaca koji su počinili samoubistvo.

Pjer Burdje – Društveni prostor i simbolička moć

Autorka: Isidora Pejakov

Uvod

Pjer Burdje je jedan od savremenih sociologa koji je definisao mnoge nove pojmove u sociologiji, koji su bili od krucijalnog značaja za unapređenje same nauke, kao i pogleda na moderna društva. Otkrio je da, iza paravana jednakih šansi i kompetitivnog modernog društva, leže mnogi latentni načini na koji se moderni društveni sistem sprovodi, i to veoma nejednako distribuiranim šansama. Burdje se bavio obrazovanjem, kulturom i socijalnim kapitalom, kao i pojmom moći. Međutim, za razliku od klasičnih sociologa, Burdje svoju pažnju usmerava na razne oblike moći i kapitala koji vladaju modernim društvima. Ono što je Burdje uvideo, nakon njega ne može ostati neprimećeno.

Burdje želi da uputi na sopstveni strukturalni konstruktivizam ili konstruktivistički strukturalizam. Zapaža da postoje objektivne društvene strukture koje su nezavisne od volje društvenih aktera. Termin konstruktivizam Burdje opravdava kao društvenu genezu određenih opažanja, mišljenja i delanja, koje naziva habitusom sa jedne, a sa druge strane poljem i grupama.

CAAS indeks autoritarnog populizma

Autor: Saša Mirković

Pred čitaocima se nalazi jedan segment rada CAAS indeks autoritarnog populizma (dostupan u celosti na: http://www.caas.rs/wp-content/uploads/2017/12/CAAS-indeks-autoritarnog-populizma.pdf), kao prvi deo poduhvata vezanog za prilagođavanje istoimenog indeksa švedskog trusta mozgova Timbro, za kojim u 2018. godini treba da sledi istraživanje, a koji, kako mu ime jasno ukazuje, ima nameru da domaćoj javnosti približi pitanja autoritarizma i populizma, s obzirom da se radi o onoj vrsti termina čija je masovna upotreba rezultirala potpunom nerazumljivošću. Jasno je da se ovi pojmovi primarno koriste za diskvalifikaciju političkih oponenata, no valja se zapitati da li je moguće ozbiljnije pitanju pristupiti, izdvojiti osnovne karakteristike problema, a potom i indikatore istih, pa, po sprovođenju temeljnog istraživanja, stranke razvrstati spram stepena zadovoljavanja idealtipskih osobina ovih političkih praksi. Ovim putem bilo bi moguće pratiti kako transformacije partija, tako i, preko iskazane izborne volje, promenu osetljivosti domaće javnosti na autoritarno populistički sadržaj. No, o tome se može čitati u poslednjem segmentu celovitog rada na navedenoj adresi, a čitaoce, zbog navedenog, ne treba da čudi nagli početak ovde prezentovanog dela rada.

Distribucija moći i odgovornosti u sferi rada

Autorka: Isidora Pejakov

Uvod

Distribucija i korišćenje društvene moći je u tradicionalnim društvima bil mnogo vidljivija nego u modernim društvima, međutim, iako u kapitalističkim društvima latentna, ona je i dalje široko zastupljena. Naime, na poljima politike i ekonomije se najviše izražava prisustvo društvene moći, ali je ona i te kako primetna i na polju tržišta rada. Mnogi teoretičari su se bavili distribucijom društvene moći u sferi rada, te je to veoma aktuelna tema. Da bi se raspodela društvene moći razumela bolje, društvenu moć treba pre svega definisati. Klasična i najopštija definicija društvene moći bi bila: društvena moć je sposobnost nametanja sopstvene volje drugim članovima društva, nezavisno od toga da li je ti članovi prihvataju ili ne. Kada bi se ova definicija primenila na polje tržišta rada, to bi značilo da je društvena moć u ovom polju sposobnost nametanja svoje volje ostalim članovima radne organizacije ili neke druge društvene grupe u kojoj se odvija proces rada. Međutim, društvena moć na ekonomskom, političkom ili polju tržišta rada, ne zavisi od istih faktora. Društvenu moć najčešće određuju društveni položaj, klasna pripadnost ili ekonomski status, ali na polju tržišta rada, moć ipak zavisi od drugih faktora, kao što su npr. veštine i sposobnosti u okviru jedne struke. Takođe, na različitim poljima se različito i distribuira moć, ondosno ima različiti efekat u ekonomiji, politici ili radnoj organizaciji. Šta društvena moć konkretno predstavlja u okviru tržišta rada, čime ona rezultira i kako se distribuira na ovom polju, potrebno je podrobno objasniti.

Promene u društvenoj stratifikaciji Kine – heterogenost kineske srednje klase

Autorka: Aleksandra Janašković 

Uvod

        Počev od 1978. godine, Kinu odlikuju dve velike promene. Na prvom nivou posmatranja dolazi do društvenog rasta, koji je prevashodno podstaknut reformskim procesom promene privrednog sistema, tj.  Kina prelazi na tržišno orijentisani pravac razvoja, koji je, kako u širim akademskim krugovima, tako i izvan njih poznat kao „ otvaranje svetu“, a čije se posledice mogu očitati kroz ubrzan ekonomski rast, konstantno napredovanje urbanizacije i znatno poboljšanje materijalnog i kulturnog nivoa stanovnika. Na drugom nivou posmatranja,  stiče se utisak da Kinu takođe odlikuje i društveni razvoj – čije uzroke nije dovoljno poistovetiti sa reformom privrede, koju možemo smatrati nužnim, ali ne i dovoljnim uslovom razvoja. Promene koje karakterišu društvo Kine, a možemo ih smatrati pokazateljima  društvenog razvoja su sledeće: promene u društvenoj strukturi stanovništva, u urbano – ruralnoj strukturi, u strukturi zaposlenosti,  porodičnoj i organizacionoj strukturi, strukturi prihoda i raspodele, načinu života, i naposletku, najvažnija promena  - promena u klasnoj strukturi.

Da li je Bolonjski proces unapredio visoko obrazovanje?

Autorka: Pavlina Videnović 

Uvod

Bolonjska deklaracija donesena 1999. godine od strane evropskih ministara obrazovanja, imala je za cilj stvaranje jedinstvenog i integrisanog evropskog prostora visokog obrazovanja (Birešev, 2006; Liessmann, 2008) radi povećanja uporedivosti univerziteta, ali i mobilnosti zaposlenih na visokoškolskim institucijama i studenata. Srbija i Crna Gora pristupaju ovoj reformi 2003. godine. Posledično, izmene koje su napravljene nakon usvajanja zakona o visokom obrazovanju 2005. godine prvenstveno se odnose na sledeće stavke:

a)   uvedena su tri ciklusa studija u skladu sa Bolonjskom deklaracijom

b)   korišćenje Evropskog sistema prenosa bodova (ESPB)

v) akreditacija i osiguranje kvaliteta studijskih programa i         visokoškolskih ustanova

g) više škole su transformisane u visoke škole strukovnih studija i postale su deo sistema visokog obrazovanja (Jarić, Vukasović, 2009: 119 – 120).

Čarter za prošlost

Autor: Ivan Radanović

Uprkos postojećoj konkurenciji na „tržištu” primera loših poslovnih praksi kod nas, čini se da se žiža društvene pažnje opravdano premešta na preduzeće Er Srbija.

Trenutno stanje u ovoj kompaniji nije zavidno. Zapravo, ono nije ni trenutno. Brojevima, kompanija je u 2016. godini, uz oko 40 mil. evra prihodovanih državnih subvencija, ostvarila 0.9 mil. evra profita. Po tome Er Srbija ne „iskače iz mase”, niti je najveći klijent državnog budžetiranja. U tom uglednom društvu su i Železnice Srbije, Srbijagas, Resavica…

Ono po čemu se Er Srbija izdvaja jeste činjenica da je u pitanju preuređena (ili, modernije rečeno, restrukturirana) kompanija, te kao takva kadra da se nosi sa svim vazdušnim, ali i tržišnim turbulencijama.

Privatni život u socijalizmu: položaj žene u XX veku u bivšoj Jugoslaviji

Autorka: Dunja Radovanović

Uvod

O položaju žena u bivšoj Jugoslaviji se mnogo pisalo, različiti istoričari, istoričarke, sociolozi i sociološkinje su se uglavnom bavili tim pitanjem. Postoje i mnoga istraživanja na tu temu kao i neki drugačiji pogledi na učinke socijalizma u promeni društvenog položaja žena. Pitanje koje se postavlja je šta nam može otkriti svakodnevnica žena u socijalizmu? Kao i ono, da li su socijalističke vlasti zapravo nastojale da reformišu običaje u kojima se krio patrijarhat, ideologija i praksa dominacije u odnosu prema ženama? 

U većini radova koje sam proučavala i analizarala na temu žena u socijalizmu, nailazila sam na pozitivne i veličajuće momente socijalističke prakse. A da li je sve bilo baš tako?

Sa jedne strane, u socijalističkom društvu postoji ubrzani razvoj, neverovatan napredak kada je reč o položaju žena, ali sa druge strane taj napredak krije i dalje prisutna patrijarhalna i tradicionalna dominacija nad ženama.

Dakle, glavni cilj ovog rada je da se utvrdi da li je socijalistička praksa dala pozitivne i značajne promene (rodnu ravnopravnost) u odnosu prema ženama iz tog doba.

Kulturni relativizam

Autorka: Sara Stajić

Uvod

U ovom radu ću se baviti kritikom kulturnog relativizma. Počeću sa komentarisanjem njegovih mogućih moralnih posledica i navešću primer na kome bi one bile uočljive, nakon čega ću pokušati da zauzem sopstveni stav prema tom primeru, da svoj stav pobliže predstavim i da ga odbranim. Na kraju, opisaću nezahvalan položaj u kome se antropolozi nalaze kada su primorani da sude o ovakvim primerima u kulturi, koji najčešće i jesu predmet proučavanja njihove discipline.

Kulturni relativizam

Kulturni relativizam nalaže da ne možemo suditi o kulturnim praksama bilo kog društva jer su te prakse u skladu sa kulturnim obrascima društva iz koga potiču. Jedina mera za pravo i pogrešno bi u tom slučaju bio standard jednog društva. Svaki običaj iz bilo koje kulture bi postao ravnopravan jedan sa drugim, ne bi postojali oni inferiorniji i oni superiorniji, ni prema kompleksnosti ni prema moralnosti.

Analiza reklame za ,,Felix'' hranu za mačke

Autorka: Sara Stajić

Uvod

Ovaj rad će se baviti semiotičkom analizom reklame za ,,Felix’’ hranu za mačke koja je bila postavljena po Beogradu u vidu neobičnih bilborda i reklama na autobuskim stanicama. Kažem neobičnih jer se s početka na tim reklama nije mogao videti ni logo, niti proizvod već samo crtež mačke i slogan ,,Ko je pametna maca?’’. Ovde ću se prevashodno baviti analizom ove reklame pre nego što je postalo poznato šta to ona zapravo reklamira, a uz pomoć različitih sredstava semiotike, nauke čiji su, može se reći, začetnici Ferdinand de Sosir, lingvista, i Čarls Sanders Pirs, filozof.

Iz ličnog iskustva znam da mnogi ljudi nisu znali o čemu se zapravo radi kada bi videli reklamu, što me navodi na zaključak da je ona postavljena u javnost pre puštanja samog proizvoda u promet. Dok sami proizviđači nisu otkrili o čemu se radi redizajnom reklame, nisam ni od koga čula tačan odgovor na pitanje:,,Šta se ovde reklamira?’’. Postojalo je dosta spekculacija te se u elektronskim novinama ,,24 sata’’ čak pojavio i članak koji je spekulisao da će Ikea otvoriti svoju poslovnicu kod nas, a na osnovu reklame koja će ovde biti detaljno opisana. Efekat koji su proizvođači hteli da postignu tako što su prethodno zaintrigirali publiku smatram zanimljivim načinom propagande, te sam se zato odlučila baš za ovakvu reklamu, iako ona, vizuelno, ima jako malo detalja.

,,Srbija koju će poštovati?'' – analiza ,,Nove stranke'' kao primera opozicije aktuelnom režimu

Autorka: Sara Stajić

Apstrakt: ,,Nova stranka’’ je odskora zadobila izvesnu pažnju medija kao jedna od opozicionih stranaka u aktuelnom režimu Aleksandra Vučića, prema kome postoji, može se reći, ambivalentan odnos među građanima.. Rad se bavi analizom stavova aktivnih i pasivnih članova, izvesnih zvaničnika, kao i javnog izjašnjavanja stranke po pitanju aktuelne situacije u državi, a kroz opšte političke koncepte državnih organa prema Hejvudu.

Ključne reči: ,,Nova stranka’’, opozicija, režim, stranka, Aleksandar Vučić, Endru Hejvud, država

Uvod

            U ovom radu ću se baviti analizom ,,Nove stranke’’ u kontekstu javnog izjašnjavanja njene politike putem medija (internet portala, članaka), kao i stavova njenih zvaničnika i članova, aktivnih i pasivnih, u koje sam stekla uvid putem intervjua ili upitnika. Pitanja koja sam izdvojila kao relevantna i koja sam postavljala ispitanicima se odnose na osnovne strukture vlasti i njene glavne organe, a prema podeli Endrua Hejvuda. Iznošenjem prikupljene građe, njenom sistematskom obradom (statističkom) i analizom ću ukazati na strukturu jedne opozicione stranke i njeno poklapanje, ili ne poklapanje, sa mišljenjima njenih članova.

Kulturni relativizam kao ključ za razumevanje aktuelne situacije sa migrantima sa Bliskog istoka

Autorka: Sara Stajić

Uvod

            U ovom radu ću se baviti temom realnog problema susreta dve različite kulture izazvanog, u ovom obliku, ratnom situacijom na Bliskom istoku. Sa ovom temom sam se prvi put srela na kursu Urbane antropologije iako ona nije novina u svetu, naime, ratovi u Siriji traju već 36 godina. Mišljenja sam da nisam jedina koja se našla u ovoj situaciji i da su mnogi ljudi postali svesni situacije tek kada su se migranti našli u našoj zemlji. Naravno, kada se iznenada nađu u nepoznatoj situaciji i to prisilno, obe strane mogu naići na sukobe u razumevanju one druge strane. Smatram da se u takvoj situaciji osvrt na stavove i eventualne metodološke pristupe koje nudi kulturni relativizam može pokazati izuzetno korisnim sredstvom za olakšavanje obema stranama kao i za bolje naučno razumevanje celokupnog problema.

Obnova Konfučijanizma u gradskoj sredini Kine

Autorka: Sara Stajić

Uvod

            U ovom radu ću se baviti konfučijanizmom u savremenoj gradskoj sredini Kine, kroz ukratko prikazivanje bitnih segmenata različitih organizacija i pokreta koji se mogu smatrati za vidove svojevrsne obnove konfučijanizma, u različitim aspektima. Ove grupe su religijskog ili humanističkog karaktera, kako je konfučijanizam teško definisati kao izrazito religijske zbog raznolikosti njegovih elemenata koje su ove grupe preuzimale selektivno, u zavisnosti od sopstvene ideologije ili cilja.

U prvom delu rada ću delimično opisati prirodu konfučijanizma kako bi bio jasan karakter ostalih grupa koje ću pomenuti, kao i razloge zbog kojih su one u svoju doktrinu inkorporirali neke elemente, a neke ne, te se tako javio čitav spektar raznolikih grupa. Za ovo je takođe važna i kratka istorija odnosa Kine prema religiji, a u kontekstu komunizma. U drugom delu rada ću se pozabaviti određenim organizacijama, ukratko ih predstaviti i pokušati da izanaliziram neke segmente kako bi postalo jasnije zašto su se one razvile kao takve, a u odnosu na vladajuću politiku države i sl. Na kraju ću dati sopstveno mišljenje i pokušati da uokvirim ovaj fenomen kao takav, kao i da navedem neke zaključke koje sam uspela da izvučem sagledavajući kompletnu situaciju.